Дом реджины однажды в сказке

Дом Миллс — дом Реджины и её приемного сына Генри.

История[]

Во время первого проклятья[]

После наложения Тёмного проклятья Реджина просыпается в своем новом доме. Она выглядывает в окно. Снаружи она видит город, который должен принадлежать ей. Быстро осмотрев особняк, Реджина выходит на улицу, чтобы узнать Сторибрук.

Через несколько дней Реджина встречает в городе приезжих Курта Флинна и его сына Оуэна, которые явно не принадлежат сказочному миру. Сначала она пытается заставить их покинуть город, но затем передумывает и приглашает к себе домой на ужин. Пока гости ужинают в столовой, на кухне готовится яблочный десерт. («Добро пожаловать в Сторибрук»)

Через восемнадцать лет Реджина чувствует себя одинокой. По совету доктора Хоппера она усыновляет в Бостоне мальчика и называет его Генри. В доме организуется детская. («Спасти Генри»)

Реджина спокойно живет с Генри в своем доме ещё десять лет, пока мальчик не находит свою родную мать Эмму Свон. Генри привозит её в Сторибрук. Эмма возвращает мальчика домой, и Реджина приглашает её выпить немного сидра. Последняя добивается гарантий того, что Эмма и родной отец Генри не будут вмешиваться в жизнь семьи Миллс. Затем Эмма быстро покидает дом, однако возвращается на следующий день, чтобы помочь в поисках сбежавшего Генри. Она находит необходимую информацию в компьютере мальчика и снова возвращает его домой. Реджина требует, чтобы Эмма немедленно покинула город, а позднее забирает книгу сказок сына. («Пилотная серия»)

После первого проклятья[]

Во время второго проклятья[]

После второго проклятья[]

После третьего проклятья[]

Комнаты[]

Гостиная[]

Кухня[]

Столовая[]

Комната Генри[]

Комната Генри находится на втором этаже особняка. Генри очень увлечен сказками, поэтому на стенах его комнаты весят многочисленные иллюстрации, в том числе:

  • «Жестокий бой между Маленьким Джоном и Артуром Мягким » из книги Славные приключения Робин Гуда, написанной в 1883 году американским художником-иллюстратором и писателем Говардом Пайлом. («Пилотная серия», «Дорога домой»)
  • Иллюстрация с обложки первого издания романа Пола Кресвика Робин Гуд (1917). Иллюстрация выполнена Ньюэллом Конверсом Уайетом. В комнате Генри висят две копии этого изображения. («Пилотная серия»)
  • «Семь воронов» из книги Сказки братьев Гримм, иллюстрированные Артуром Рэкхемом (1909). Иллюстратор — Артур Рэкхем. («Пилотная серия»)
  • Иллюстрация из книги Часы в Сказочной Стране: Заколдованная принцесса, Белая Роза и Красная Роза, шесть лебедей (1883). Книга содержит три сказки братьев Гримм, переведенные в стихотворную форму Жозефиной Поллард. На данной иллюстрации изображена сцена из Шести лебедей. Это история о шести братьях, которых превратила в лебедей злая мачеха. («Пилотная серия», «Страна без волшебства», «Новая Нетландия»)
  • Несколько иллюстраций, выполненных Уолтером Крейном:
    • Иллюстрация из The Sleeping Beauty Picture Book (1875), изображающая сцену, в которой Спящая Красавица и Принц наблюдают пробуждение королевского двора от сонного проклятья. («Пилотная серия», «Цена золота»)
    • Другая иллюстрация из той же книги — Принц, пробуждающий Спящую Красавицу. («Пилотная серия», «Новая Нетландия»)
    • Иллюстрация из французской сказки Жёлтый гном (1878). («Пилотная серия»)
    • Изображение Златовласки, которая ест кашу, из сказки Три медведя. («Пилотная серия», «Странник», «Дорога домой»)
      • Ещё одна иллюстрация из этой книги — персонаж, сидящий в кресле. («То, что мы больше всего любим», «Дорога домой»)
    • Иллюстрация к сказке Король-лягушонок из книги Король-лягушонок и другие сказки (1874). («Пилотная серия»)
  • «Королева Червей напекла пирогов» — иллюстрация, созданная в девятнадцатом веке британским художником и иллюстратором Рандольфом Калдекоттом для книги The Queen of Hearts, and Sing a Song for Sixpence. («Пилотная серия»)
  • «Его дети были такими оборванными и растрёпанными, как будто они никому не принадлежали». Иллюстратор — Артур Рэкхем. Иллюстрация показывает сцену из новеллы американского писателя Вашингтона Ирвинга «Рип ван Винкль». («Пилотная серия», «Странник», «Страна без волшебства»)
  • «Тут все карты поднялись в воздух и полетели Алисе в лицо» (1907). Иллюстратор — Артур Рэкхем. («Пилотная серия», «Конюх», «Новая Нетландия»)

Комната Реджины[]

Библиотека[]

В библиотеке можно заметить некоторые книги:

  • Тед Белл — Шпион
  • Томас Вайсман — Игра секретов
  • Брюс Дюкер — Rule by Proxy
  • Джонатан Франзен — Свобода
  • Книга о Матери Терезе.

Пустая комната[]

Интересные факты[]

  • Адрес дома Миллс — 108 Миффлин стрит. Это отсылка к склепу Реджины, в котором хранится 108 шкатулок с сердцами. («Пилотная серия», «Сердце — одинокий охотник», «Только ты»)
  • Миффлин стрит — отсылка к улице в Висконсине, расположенной неподалеку от университета Висконсина, в котором учились Эдвард Китсис и Адам Хоровиц.
  • Номер дома 108 — отсылка к сериалу Остаться в живых.
  • Сцены в доме Миллс снимают в доме Джона Х. Макдональда в Нью-Уэстминстере, Канада. Дом был построен в 1936 году в стиле Колониального Возрождения.

Появления[]

Once Upon a Time: Первый сезон
«Пилотная серия»: «То, что мы больше всего любим»: «Белоснежка полюбила»: «Цена золота»: «Этот тихий голос»: «Пастух»: «Сердце — одинокий охотник»: «Отчаявшиеся души»: «Строго на север»: «7:15 до полудня»: «Плод ядовитого дерева»:
Появляется
Появляется
Упоминается
Появляется
Упоминается
Появляется
Появляется


Появляется

«Внешность обманчива»: «Что случилось с Фредериком»: «Мечтатель»: «Пойманный с поличным»: «Сердце тьмы»: «Трюк со шляпой»: «Конюх»: «Возвращение»: «Странник»: «Красное как кровь яблоко»: «Страна без волшебства»:

Упоминается


Упоминается
Упоминается
Появляется
Упоминается
Появляется
Появляется
Появляется
Once Upon a Time: Второй сезон
«Сломлено»: «Мы похожи»: «Владычица Озера»: «Крокодил»: «Доктор»: «Таллахасси»: «Дитя луны»: «В глубину»: «Королева Червей»: «Игра в Крикет»: «Аутсайдер»:
Появляется
Появляется





Упоминается

Появляется

«Во имя брата»: «Кроха»: «Манхэттен»: «Королева мертва»: «Дочь мельника»: «Добро пожаловать в Сторибрук»: «Самоотверженный, храбрый и честный»: «Лейси»: «Злая Королева»: «От второй звезды направо»: «И прямо до утра»:
Появляется

Появляется


Появляется
Упоминается




Once Upon a Time: Третий сезон
«Сердце истинно верующего»: «Потерянная девочка»: «Очень знакомая фея»: «Дурные привычки»: «Хорошие манеры»: «Ариэль»: «Тёмная лощина»: «Думай о хорошем»: «Спасти Генри»: «Новая Нетландия»: «Дорога домой»:








Появляется
Появляется
Появляется
«Нью-Йоркская серенада»: «Охота на ведьм»: «Башня»: «Тихие голоса»: «Непросто быть зелёной»: «Весёлый Роджер»: «Истекая кровью»: «Нечто любопытное»: «Канзас»: «Метель»: «Нет ничего лучше родного дома»:
Архив Упоминается




Появляется
Упоминается
Упоминается


Once Upon a Time: Четвёртый сезон
«Повесть о двух сёстрах»: «Белая мгла»: «Каменистая дорога»: «Подмастерье»: «Разбитое зеркало»: «Семейное дело»: «Снежная Королева»: «Разбить зеркало»: «Падение»: «Обман зрения»: «Герои и злодеи»:

Появляется




Появляется




«Тьма у границы города»: «Непрощенный»: «Пришествие дракона»: «Бедная несчастная душа»: «Безупречный план»: «Золотое сердце»: «Сочувствие к Де Виль»: «Лили»: «Мама»: «Операция Мангуст. Часть 1»: «Операция Мангуст. Часть 2»:


Упоминается



Появляется




Once Upon a Time: Пятый сезон
«Тёмный лебедь»: «Цена»: «Гибельное седалище»: «Разрушенное королевство»: «Ловец снов»: «Медведь и лук»: «Нимуэ»: «Рождение»: «Медвежий король»: «Разбитое сердце»: «Лебединая песня»:




Появляется




Появляется

«Души усопших»: «Безвозмездный труд»: «Дьявольские долги»: «Братья Джонс»: «Наше разрушение»: «Её прекрасный герой»: «Рубиновые башмачки»: «Сестры»: «Жар-Птица»: «Последние обряды»: «Только ты»: «Нерассказанная история»:












Once Upon a Time: Шестой сезон
«Спаситель»: «Горький осадок»: «Другая туфелька»: «Странная история»: «Уличные крысы»: «Тёмные воды»: «Бессердечные»: «Я буду твоим зеркалом»: «Подменыши»: «Хочу, чтобы ты был здесь»: «Выносливее остальных»:
Появляется










«Убийство не по правилам»: «Предвещающие знаки»: «Страница 23»: «Дивное место»: «Мамин маленький помощник»: «Пробуждение»: «Где летают синие птицы»: «Чёрная фея»: «Песня в твоём сердце»: «Финальная битва. Часть 1»: «Финальная битва. Часть 2»:











Шаблон:ПоявленияПечатныеИздания

Once Upon a Time: Специальные выпуски
«Да будет магия»: «Цена Магии»: «Путешествие в Нетландию»: «Злая Ведьма приближается»: «Сторибрук замёрз»:
Архив Архив Архив Архив Архив
«Секреты Сторибрука»: «Взлёт Тёмного Лебедя»: «Зло воцарится снова»: «Начало последней битвы»:
Архив Архив

Henry, who is deeply fascinated with fairytales, has decorated his room with all sorts of fairytale illustrations and cut-outs. Most of the pictures are old illustrations by well-known artists and illustrators from the eighteenth, nineteenth and twentieth century, created for old books which have been digitized and can be read for free online due to their copyrights having long expired (these eBooks are linked to in the descriptions – when a book hasn’t been digitized, an Amazon link is provided where possible). Note that the pictures vary from episode to episode and also keep switching position between episodes, indicating that the prop department liked to change the pictures and move them around. Henry’s collection includes:

Artwork Comments Howard Pyle
Nineteenth century American illustrator and writer
MillsHouseHowardPyleLittleJohn.jpg

«The Stout Bout between Little John & Arthur a Bland»[81] From Pyle’s 1883 novel The Merry Adventures of Robin Hood (link to digitized edition / page). («Pilot», «Going Home», «Is This Henry Mills?»)

MillsHouseHowardPyleRobinHood.jpg

«Robin Hood Meeteth the Tall Stranger on the Bridge»[82]

From the same novel (link to page). Note that the picture, which is pinned to the wall right next to Henry’s curtain,[82] is only seen from far away, and not very clearly. It can be seen more clearly in a Flickr set photograph from Season Two.[83] («We Are Both») N. C. Wyeth
Early twentieth century American artist who became one of America’s greatest illustrators
MillsHouseNCWyeth.jpg

Robin Hood cover illustration[81] From the cover of the first edition of Paul Creswick’s 1917 novel Robin Hood, illustrated by Wyeth. Not one, but two copies of this picture can be seen on Henry’s wall.[81] («Pilot», «Is This Henry Mills?») Arthur Rackham
Famous nineteenth and twentieth century English book illustrator

MillsHouseStorybookRackhamTheSevenRavens.jpg

«The Ravens coming home»[81]

From The Fairy Tales of the Brothers Grimm (1909) (link to page) (note that some of the illustrations are missing from the digitized edition; however, this one is included). It depicts a scene from the Brothers Grimm fairytale of «The Seven Ravens». The same illustration can be seen in Henry’s storybook in «The Final Battle Part 1».[84] («Pilot»)
MillsHouseRackhamRipVanWinkle.jpg

«His children were as ragged and wild as if they belonged to nobody»[81]

From a 1905 edition of Washinton Irving’s short story «Rip Van Winkle» (link to page) (note that the digitized edition that is linked to is a re-issue from 1919). («Pilot», «The Stranger», «A Land Without Magic»)
MillsHouseRackhamAliceInWonderlandCards.jpg

«At this the whole pack rose up into the air, and came flying down upon her»[85]

An illustration of the playing cards scene from a 1907 edition of Alice’s Adventures in Wonderland (link to page). («Pilot», «The New Neverland»)

The same illustration appears on the cover of Margot’s copy of Alice’s Adventures in Wonderland.[86] («The Girl in the Tower»)

MillsHouseRackhamJackAndTheBeanstalk.jpg

Part of «”Fee fi-fo-fum, I smell the blood of an Englishman”»[87]

This illustration is from English Fairy Tales (1918) by the English writer Flora Annie Steel (link to page), and depicts a scene from «Jack and the Beanstalk», in which the giant smells Jack. («The Thing You Love Most», «Is This Henry Mills?»)
MillsHouseRackhamGoldilocksAndTheThreeBears.jpg

«”Somebody has been at my porridge, and has eaten it all up!”»[87]

Another illustration from English Fairy Tales (1918) (link to page), depicting a scene from «Goldilocks and the Three Bears». («The Thing You Love Most», «Is This Henry Mills?»)
MillsHouseRackhamTheWoodcutterAndTheThrees.jpg

«The Trees and the Axe»[87]

From a 1912 edition of Aesop’s Fables (link to page), depicting a scene from «The Woodcutter and the Trees». («The Thing You Love Most», «The New Neverland»)
MillsHouseRackhamTheTortoiseAndTheHare.jpg

«The Hare and the Tortoise»[88]

Also from the 1912 edition of Aesop’s Fables (link to page), depicting a scene from «The Tortoise and the Hare». («The Thing You Love Most»)
MillsHouseRackhamTheSingingSpringingLark.jpg

«She went away accompanied by the Lions»[89]

Also from The Fairy Tales of the Brothers Grimm (1909) (note that the illustration is missing from the digitized edition that is linked to under «The Ravens coming home», due to some pages being missing). It depicts a scene from the fairytale «The Singing, Springing Lark» (also known as «The Lady and the Lion»). Only the lower half of the picture appears on-screen; it can be seen in its entirety in a Flickr set photo from Season Two.[90] («The Price of Gold»)
MillsHouseRackhamLittleMissMuffet.jpg

«Little Miss Muffet»[91]

An illustration from the book Mother Goose: The Old Nursery Rhymes (1913) (link to page), from the nursery rhyme «Little Miss Muffet». («The Price of Gold», «The Stable Boy», «The New Neverland»)
MillsHouseRackhamAliceInWonderlandTeaParty.jpg

«A Mad Tea Party»[89]

Another illustration from the 1907 edition of Alice’s Adventures in Wonderland (link to page), with Alice at the Mad Hatter’s tea party with the March Hare, the Dormouse and the Mad Hatter. («The Price of Gold», «A Land Without Magic», «The New Neverland»)
MillsHouseRackhamTheTwoPots.jpg

Parts of «The Two Pots»[91]

Also from the 1912 edition of Aesop’s Fables (link to page), depicting a scene from «Two Two Pots». («The Stable Boy», «The New Neverland»)
MillsHouseStorybookRackhamAMidsummerNightsDream.jpg

Part of «The Meeting of Oberon and Titania»[92]

An illustration created for (but ultimately not used in) a 1905 edition of William Shakespeare’s A Midsummer Night’s Dream. Note that Henry’s cut-out, which can be seen next to the cuckoo-clock,[92] and later over Henry’s shelf,[93] only shows Titania.[92] («A Land Without Magic», «In the Name of the Brother»)

The same illustration can be seen, in its entirety, in Henry’s storybook.[94] («The Heart Is a Lonely Hunter», «Snow Drifts», «The Snow Queen»)

MillsHouseRackhamAliceInWonderlandTarts.jpg

«Who stole the Tarts?»[82]

Another illustration from the 1907 edition of Alice’s Adventures in Wonderland (link to page). This illustration depicts the scene where the Knave of Hearts is standing before the White Rabbit and the King and Queen of Hearts, as he (the Knave) stands trial for a tart burglary. (Note that the illustration can be seen on the right hand side of Henry’s cuckoo clock,[82] but not very clearly. It can be seen more clearly in a Flickr set photograph from Season Two.)[95] («We Are Both»)
MillsHouseRackhamHindHorn.jpg

«Hynd Horn»[82] [sic]

From Some British Ballads (1919) (link to page), an illustrated collection of traditional tales. This illustration is from the traditional folk ballad «Hind Horn». («We Are Both», «In the Name of the Brother»)
MillsHouseRackhamAliceInWonderlandCaterpillar.jpg

«Advice from a Caterpillar»[96]

Yet another illustration from the 1907 edition of Alice’s Adventures in Wonderland (link to page). This one depicts the scene with Alice and the Caterpillar. («Going Home»)
MillsHouseRackhamYoungBeichan.jpg

«O Waken, Waken, Burd Isbel»[97][90]

Another illustration from Some British Ballads (link to page), depicting the ballad «Young Beichan». It only appears in a non-canon[98] deleted scene from «The Thing You Love Most».[97] It can also be seen in a Flickr set photo from Season Two.[90] Eleanor Vere Boyle
Victorian era British artist, who has been considered the most important female illustrator of the 1860s
MillsHouseBoyleThumbelina.jpg

«Tommelise borne on the Swallow’s back to the South, where she sees the Fairy Flower-Prince.»[91] An illustration from Hans Christian Andersen’s fairytale «Thumbelina», from the book Fairy Tales by Hans Christian Anderson (1872) (link to page). It depicts the titular character riding a swallow. («Pilot», «The Stable Boy», «The New Neverland», «Page 23»)

MillsHouseBoyleBeautyAndTheBeast2.jpg

«Love is the magic that makes all things fair.»[87] An illustration from the fairytale of «Beauty and the Beast», from the book Beauty and the Beast: An Old Tale New-Told, with Pictures (1875) (link to page). («Pilot», «The Thing You Love Most», «We Are Both», «In the Name of the Brother»)

MillsHouseBoyleBeautyAndTheBeast.jpg

«After supper every night, the Beast asked Beauty to be his wife: every night she said him nay.»[89][99] Another illustration from Beauty and the Beast: An Old Tale New-Told, with Pictures (1875) (link to page). Boyle depicts Beast as a saber-toothed panther. («The Price of Gold», «The New Neverland»)

MillsHouseBoyleTheWildSwans.jpg

«The King riding off with the Dumb Maiden.»[100] Also from Fairy Tales by Hans Christian Anderson (1872) (link to page), depicting a scene from the literary fairytale «The Wild Swans». Interestingly, this story is about a princess who sets out to rescue her brothers who have been turned into swans by their stepmother, an evil queen who is a witch. («The Price of Gold», «The Stranger», «Going Home», «Is This Henry Mills?») Walter Crane
Nineteenth century English artist and book illustrator, considered to be the most influential,
and among the most prolific, children’s book creator of his generation

MillsHouseCraneSleepingBeautyCourt.jpg

«Sleeping Beauty» illustration[81]

From the toy book The Sleeping Beauty (1876) (link to page), depicting a scene from the «Sleeping Beauty» fairytale, where Sleeping Beauty and the prince watch as the royal court awakens from the sleeping curse. Toy books were illustrated children’s books that became popular in England’s Victorian era. («Pilot», «The Price of Gold»)

Note that a separate part of the illustration, which only shows two members of the court awakening, appears as a separate cut-out.[16] («The Thing You Love Most», «The Stable Boy»)

MillhouseCraneTheYellowDwarf.jpeg

«Appearance of the Fairy of the Desert.»[81] Henry has a cropped version of this illustration from the French literary fairytale of «The Yellow Dwarf», from the toy book of the same name from 1875 (link to page) (note that the picture is unnamed in this book; the name of the illustration is from Aladdin’s Picture Book from 1876 – note that the digitized edition of the latter is a PDF file, which may take some time to load). («Pilot», «In the Name of the Brother», «The New Neverland»)

MillsHouseCraneGoldilocksAndTheThreeBearsPorridge.jpg

Illustration from «Goldilocks and the Three Bears»[81] Goldilocks eating the porridge in a picture from the 1883 toy book The Three Bears (link to page). («Pilot», «The Stranger», «Going Home», «Page 23»)

MillsHouseCraneSleepingBeautyAwake.jpg

«Sleeping Beauty» illustration 2[81]

Another picture from The Sleeping Beauty book (link to page), where the prince awakens Sleeping Beauty. («Pilot», «The New Neverland», «Is This Henry Mills?»)
MillsHouseCraneTheFrogPrince.jpg

«The Frog Prince» illustration[81]

A scene from the Grimm fairytale «The Frog Prince», from the toy book of the same name from 1874 (link to page). It shows the princess sitting by the pool, lamenting her lost golden ball.(«Pilot»)
MillsHouseCraneTheFrogPrince2.jpeg

«The Frog Prince» illustration 2[101]

Another illustration from the toy book (link to page), which shows the princess seated at the dinner table while the frog eats from her plate (although the illustration is too far away to make out the frog). («Pilot», «The Thing You Love Most»)
MillsHouseCraneBeautyAndTheBeast.jpg

«Beauty and the Beast» cover illustration[92]

The cover of Beauty and the Beast, a toy book from 1874. The title of the book is confirmed on a Flickr photograph from Season Two[95] (it is too far away to read on-screen); Crane also created several other toy books with identical covers (but different titles). («Pilot», «A Land Without Magic»)
MillsHouseCraneGoldilocksAndTheThreeBearsChair.jpg

Illustration from «Goldilocks and the Three Bears» 2[15]

Another illustration from the 1883 toy book The Three Bears, where Goldilocks is sitting in the chair (link to page). («The Thing You Love Most», «Going Home»)
MillsHouseCraneLittleRedRidingHood.jpg

«Little Red Riding Hood» illustration[87] From the toy book Little Red Riding Hood from 1875 (link to page). («The Thing You Love Most», «Going Home»; Is This Henry Mills?» (glimpsed behind a present))

InfoboxBeauty.jpg

«Beauty and the Beast» illustration[102] Also from the toy book Beauty and the Beast (link to page). Note that the picture, which can be seen next to Henry’s mirror in «The Thing You Love Most» and pinned to the wall at a 2 o’clock position over Henry’s cuckoo clock in «We Are Both»,[102] can hardly be seen. It is seen more clearly in a Flickr set photo from Season Two.[95] However, an alternate cut-out of this illustration, which only shows Beast, can be clearly seen in «Page 23»[24] and «Is This Henry Mills?».[103]

MillsHouseCraneRobinHoodLady.png

«Robin Hood and the lady»[100] From Henry Gilbert’s novel Robin Hood and the Men of the Greenwood (1912) (Amazon link). («The Stranger», «Page 23»)

MillsHouseCraneTheQuiverOfLove.jpg

Love poem illustration[104] From the book The Quiver of Love: A Collection of Valentines Ancient and Modern (1876) (link to page), a collection of love poems illustrated by Walter Crane and Kate Greenaway. The illustration was created for «The Surprise», an English translation of a poem by the German poet Heinrich Heine. It opens with «I dreamt I saw you yesternight, And claspt my hands about your eyes». («The Stranger», «A Land Without Magic», «The New Neverland»)

Note that the illustration first appears in «Pilot», but only the woman is seen and her head is covered by one of Howard Pyle’s Robin Hood illustrations.[81]

MillsHouseCraneSleepingBeautyAsleep.jpg

Part of «At last he came to the tower and went up the winding stair and opened the door of the little room where Rosamond lay»[92] From the Grimm fairytale collection Household Stories by the Brothers Grimm (1882) (link to illustration; note that this eBook is one single page), depicting the scene where the Prince finds Sleeping Beauty. However, the picture (which is pinned to the wall right above a Robin Hood illustration over the middle bar in the headboard in Henry’s bed) is so far away from the camera that it is impossible to make out any details (in addition, the cut-out only shows part of the picture (the prince), and has been rotated 90 degrees). It can be clearly seen in a Flickr set photo from Season Two.[105] («A Land Without Magic»)

MillsHouseCraneTheHindInTheWoods.jpg

«Desiree in her palace»[106]

An illustration from the French fairytale of «The Hind in the Wood.» by Madame d’Aulnoy, originally published in the toy book of the same name from 1875 (link to page) (note that the picture is unnamed in this book; the name of the illustration, like «Appearance of the Fairy of the Desert», is from Aladdin’s Picture Book from 1876. It is very blurred and unclear on-screen, but can be clearly seen in a Flickr set photo from Season Two.[107] («Page 23»)
MillsHouseCraneTheBabysBouquet.jpg

«Gefunden»[106] An illustration of the German poem of the same name (meaning «Found») by Johann Wolfgang von Goethe, from the children’s book The Baby’s Bouquet from 1878 (link to page). («Page 23»)

MillsHouseCraneRobinHoodMarian.jpg

«The King joins the hands of Robin Hood and Maid Marian»[103] Also from Robin Hood and the Men of the Greenwood (1912) by Henry Gilbert. («Page 23», «Is This Henry Mills?»)

MillsHouseCraneRapunzel.jpeg

«O, Rapunzel, Rapunzel! Let down thine hair.»[103] Also from Household Stories by the Brothers Grimm (1882) (link to illustration; again, note that this eBook is one single page). It depicts Rapunzel and the prince as the latter climbs up the tower in a scene from the «Rapunzel» fairytale. («Is This Henry Mills?») Frank Adams
Obscure artist who established himself as a picture book illustrator in the early 1900s[108]
(not to be confused with his namesake, a twentieth century American artist known for book illustrations, cartoons, and paintings)

MillsHouseFrankAdams.jpg

«Hansel and Gretel» illustration[89]

Henry has a cropped version of this illustration from the fairytale of «Hansel and Gretel», created for Adams’ children’s’ book of the same name[109] (Amazon link) from 1925,[110] and The Beautiful Book of Nursery Rhymes, Stories and Pictures,[111] also from 1925.[112] Note that the picture is seen more clearly in a Flickr set photo from Season Two.[107] («Pilot», «The Thing You Love Most», «The Price of Gold») Randolph Caldecott
Nineteenth century British artist and illustrator
MillsHouseCaldecottTheQueenOfHearts.jpg

The Queen of Hearts frontispiece[81] From the frontispiece of Caldecott’s book The Queen of Hearts from 1881 (link to page). A framed version of the same illustration is hanging on the wall in the Darling family nursery room in «Second Star to the Right».[113] («Pilot»)

MillsHouseCaldecottComeLassesAndLads.jpg

Illustration from Come Lasses and Lads[88] On Henry’s commode.[88] From Caldecott’s children’s book Come Lasses and Lads, originally published in 1884 (link to page). («The Thing You Love Most») Kate Greenaway
English nineteenth century children’s book illustrator and writer

MillsHouseGreenawayTheElfRing.png

The Elf Ring[114]

A watercolor painting created sometime prior to 1901 (the year Greenaway passed away), originally in the possession of Greenaway’s family. It can only be seen from far away on-screen, but can be seen more clearly in a Flickr set photo from Season Two.[107] («Pilot»)
MillsHouseGreenawayLittleMissMuffet.jpg

«Little Miss Muffet.»[81] From the nursery rhyme of the same name, from The April Baby’s Book of Tunes (1900) (link to page) by the British novelist Elizabeth von Arnim. Two copies of this picture can be seen in Henry’s room.[92] («Pilot», «A Land Without Magic», «Is This Henry Mills?») Louis Rhead
English-born nineteenth century American artist, illustrator and author

MillsHouseRheadRobinHood.jpg

«Robin Hood»[82]

From Rhead’s novel Bold Robin Hood and His Outlaw Band: Their Famous Exploits in Sherwood Forest (1912) (link to page). («Pilot», «The Thing You Love Most», «The Price of Gold», «We Are Both»)
MillsHouseRheadRobinHoodLittleJohn.jpg

Bold Robin Hood and His Outlaw Band: Their Famous Exploits in Sherwood Forest 1921 cover illustration[87]

From the cover and frontispiece of a 1921 edition of the same novel. It depicts a scene from the ballad of «Robin Hood and Little John». («The Thing You Love Most», «The New Neverland») Georg Franz Müller
Alsatian world traveler employed by the Dutch East India Company between 1669 and 1682 as a soldier in the Indonesian archipelago[115]
MillsHouseReiseNachBatavia.jpg

Unnamed ship illustration[107][116] An illustration of a ship called Gouda, from «Reise nach Batavia» (German for «Journey to Batavia») (link to page), an illustrated travel journal where Müller describes his voyage to South Africa and Indonesia and his stay there (1669 – 1682) in services of the Dutch East India Company. In the travel book, he illustrated people, animals and plants that he encountered during his journey and also composed simple verses about them. («Pilot», «The Stable Boy», «Is This Henry Mills?») Bessie Pease Gutmann
Nineteenth/twentieth century American artist and illustrator who is most noted for her paintings of putti, infants and young children

MillsHouseBessiePeaseGutmann.jpg

«Her eyes met those of a large blue caterpillar.»[92] An illustration of Alice and the Caterpillar, from a 1907 edition of Lewis Carroll’s Alice’s Adventures in Wonderland (link to page). («The Thing You Love Most», «The Stable Boy», «A Land Without Magic»)

George Cruikshank
Nineteenth century British caricaturist and book illustrator

MillsHouseCruikshankTheComicAlmanack.png

«A Splendid Spread»[92]

A satire on an early inflatable (air tube) version of the crinoline, from The Comic Almanack for 1850 (link to page). («The Thing You Love Most», «The Stranger», «A Land Without Magic»)
MillsHouseCruikshankJackAndTheBeanstalk.jpg

«Jack and the Fairy Harp, escaping from the Giant.»[99]

From Cruikshank’s illustrated children’s book Fairy Library (c. 1853-1854), later re-published as The Cruikshank Fairy-Book in 1911 (link to page). It depicts a scene from «Jack and the Beanstalk», where Jack escapes from the giant. («The Thing You Love Most», «The Price of Gold», «The New Neverland»)
MillsHouseCruikshankPunchAndJudy.jpg

«Punch, Judy and their Child»[117]

From the traditional British puppet show Punch and Judy. This illustration was created for The Tragical Comedy or Comical Tragedy of Punch and Judy (1828) (link to page) (note that the digitized edition that is linked to is the seventh edition of the book from 1890, with an alternate title; also note that some of the illustrations, including Henry’s picture, are colorized in this edition), the first printed script of the play, written by British Shakespearean critic and forger John Payne Collier. Helen Stratton
British twentieth century artist and book illustrator, who became well known for bold and imaginative pen and ink illustrations to classic tales
MillsHouseHelenStratton.jpg

«Shake, shake, hazel-tree!»[100] From a 1903 edition of Grimms’ Fairy Tales (link to page). The image depicts a scene from the Grimm version of the «Cinderella» fairytale, in which a bird gives the titular character a beautiful ball gown. («The Thing You Love Most», «The Price of Gold», «The Stranger», «An Apple Red as Blood», «Going Home», «Is This Henry Mills?») Henry Justice Ford
English artist and illustrator, active from 1886 through to the late 1920s

MillsHouseHenryJusticeFord.jpg

«How Jose found the Princess Bella-Flor»[87] From The Orange Fairy Book (1906), one of Lang’s Fairy Books (link to page), a series of collections of true and fictional stories for children by Andrew Lang and his wife Leonora Blanche Alleyne. This illustration is from the literary fairytale «The Princess Bella-Flor». («The Thing You Love Most», «Going Home») Dean Kotz
Contemporary American comic illustrator[118]

MillsHouseDeanKotz.jpg

Robin Hood illustration[87] From 2010.[119] («The Thing You Love Most», «We Are Both») Wilfried Sätty
Twentieth century German graphic artist best known for his black and white collage art

MillsHouseWilfriedSätty.jpg

«The Count suddenly stopped… and cowered back.»[89] A colorized version of an illustration from a 1975 edition of Bram Stoker’s Dracula, known as The Annotated Dracula[120] (Amazon link). It portrays the scene where the titular character is feeding off Mina Harker in her bedroom while her husband is knocked out. («The Price of Gold», «In the Name of the Brother», «Page 23») Jenny Nyström
Nineteenth century Swedish painter and illustrator

MillsHouseJennyNyström.jpg

The Sleeping Beauty.»[89] Postcard illustration of Sleeping Beauty and the prince, created prior to 1899. («The Price of Gold», «A Land Without Magic») Jessie Willcox Smith
Nineteenth/twentieth century American illustrator, and one of the most prominent female illustrators in the United States during the Golden Age of American illustration

MillsHouseJessieWillcoxSmith.jpg

«Alice in Wonderland»[89] From the cover and interior of Nora Archibald Smith’s book Boys and Girls of Bookland (1923) (Amazon link). It features Alice surrounded by the characters of Wonderland, including the Queen of Hearts, the Mad Hatter and the White Rabbit (note that in «The New Neverland», the Queen of Hearts and the Mad Hatter have been cropped off,[85] and only the Mad Hatter’s hat can be seem in «The Price of Gold»[89]). («The Price of Gold», «The New Neverland») Edmund Dulac
French-born, early twentieth century British illustrator

MillsHouseDulacThePrincessAndThePea.jpg

«The Princess and the Pea»[89] From the book Stories from Hans Andersen, With Illustrations by Edmund Dulac (1911) ([the eBook is one single page; the illustration appears at the top pf the page). This is an illustration of the famous bed scene with all the mattresses, from «The Princess and the Pea». («The Price of Gold»)

MillsHouseDulacSleepingBeauty.jpg

Part of «And there, on a bed the curtains of which were drawn wide, he beheld the loveliest vision he had ever seen.»[100] From Arthur Quiller-Couch’s book The Sleeping Beauty and Other Fairy Tales From the Old French (1910) (link to page). It depicts a scene from the «Sleeping Beauty» fairytale. («The Stranger», «A Land Without Magic», «Going Home»)

MillsHouseDulacBluebeard.jpg

«They overran the house without loss of time.»[82] Also from The Sleeping Beauty and Other Fairy Tales From the Old French (link to page). It depicts a scene from the famous folktale «Bluebeard». Note that the picture, which is pinned to the wall right next to Henry’s curtain,[82] is only seen from far away, and not very clearly. It can be seen more clearly in a Flickr set photograph from Season Two.[83] («We Are Both») Gustave Doré
Nineteenth century French artist who worked primarily with wood engraving

MillsHouseDoréLittleRedRidingHoodBed.jpg

«Little Red Riding Hood» illustration[89]

A scene with Red Riding Hood in bed with the wolf, from the fairytale of «Little Red Riding Hood». This illustration was created for Les Contes de Perrault (Perrault’s Fairy Tales), an 1862 edition of the seventeenth century French author Charles Perrault’s fairytales (link to page). («The Price of Gold»)
MillsHouseDoréCinderella.JPG

«Cinderella» illustration[92]

Also from Les Contes de Perrault (link to page). The picture depicts a scene from the Charles Perrault version of «Cinderella», where the prince lets the titular character try on the glass slipper. («The Stable Boy», «A Land Without Magic», «Page 23», «Is This Henry Mills?»)
MillsHouseDoréDonQuixote.jpg

«A world of disorderly notions, picked out of his books, crowded into his imagination»[91] An engraving of a scene from a 1863 edition of the famous novel Don Quixote (the eBook is one single page; the illustration appears at the beginning), in which the titular character goes mad from his reading of books of chivalry. («The Stable Boy», «The New Neverland»)

MillsHouseDoréDantesInferno.jpg

«In the midway of this our mortal life, I found me in a gloomy wood, astray»[91]

Dante being lost in Canto 1 from the epic fourteenth century poem Divine Comedy by Dante Alighieri. The image is from an 1861 edition of Inferno (link to page), the first part of the poem. («The Stable Boy», «The New Neverland»)
MillsHouseDoréBluebeard.jpg

«Bluebeard» illustration[100]

Also from Les Contes de Perrault (link to page). It depicts a scene from the famous folktale «Bluebeard», where the titular character warns his wife about the keys. («The Stranger», «An Apple Red as Blood», «A Land Without Magic», «Is This Henry Mills?»)
MillsHouseDoréPussInBootsOgre.jpg

«Puss in Boots» illustration[100]

This illustrations sits next to the Bluebeard illustration, and is also from Les Contes de Perrault (link to page). This engraving depicts a scene from the literary fairytale «Puss in Boots», where the puss meets the ogre (note that in «The Stranger» and «An Apple Red as Blood», the ogre has been cropped off). («The Stranger», «An Apple Red as Blood», «A Land Without Magic»)
MillsHouseDoréGargantuaAndPantagruel.jpg

«”Pourquoy? dist Gargantua, ilz sont bons tout ce mois.” Et, tirant le bourdon, ensemble enleva le pellerin & le mangeoit très bien.»[93]

An illustration of Gargantua from an 1863 French edition of the first book of the Gargantua and Pantagruel novels by François Rabelais (link to page). The name comes from a text passage in the French edition of the novel; the official English translation of the passage reads «”Why not? said Gargantua, they are good all this month.” Which he no sooner said, but, drawing up the staff, and therewith taking up the pilgrim, he ate him very well.» («In the Name of the Brother»)
MillsHouseDoréBookOfIsaiah.png

«The Destruction of Leviathan»[85]

An 1865 engraving based on Book of Isaiah 27 in the Bible,[121] where God slays the sea monster known as the Leviathan. («The New Neverland», «Is This Henry Mills?»)
MillsHouseDoréLeCorsaire.JPG

Le Corsaire sketch[122]

A sketch from the last scene of the ballet Le Corsaire at the Paris Opera house, from the fourteenth issue of Journal amusant, published on April 5, 1856 (link to page). Journal amusant was a French weekly satirical magazine published from 1856 until 1933. The sketch shows the the ship sinking during the storm. («The Stable Boy», «The New Neverland»)
MillsHouseDoréPussInBoots.jpg

«Puss in Boots» illustration 2[123] From the fairytale of the same name. Also from Les Contes de Perrault (link to page). There are two copies in Henry’s room.[117] («A Land Without Magic», «Page 23», «Is This Henry Mills?»)

MillsHouseDoréSleepingBeauty.jpg

«Sleeping Beauty» illustration[92]

A depiction of the prince walking into Sleeping Beauty’s palace, also from Les Contes de Perrault (link to page). («A Land Without Magic»)
MillsHouseDoréLittleRedRidingHoodMeetingWolf.jpg

«Little Red Riding Hood» illustration 2[122]

Red Riding Hood meets the wolf. Another illustration from Les Contes de Perrault (link to page). («The New Neverland») Medusa Lemieux
Former student at the Pennsylvania College of Art and Design[124]
MillsHouseMedusaLemieux.jpg

«Red Riding Hood»[125]

A watercolor painting from the 2009 Student Scholarship Competition at the Pennsylvania College of Art and Design.[124] («A Land Without Magic», «Going Home», «Is This Henry Mills?») Mercer Mayer
Contemporary American children’s book writer and illustrator, who has published over 300 books
MillsHouseMercerMayer.jpg

«Beauty and the Beast» cover illustration[82] From Mayer’s children’s book Beauty and the Beast (Amazon link), first published in 1978. Note that the picture can barely be seen on-screen; it is clearly seen in a Flickr set photograph for Season Two.[83] («We Are Both») John William Waterhouse
English nineteenth century painter known for working in the Pre-Raphaelite style

MillsHouseJohnWilliamWaterhouse.jpg

The Lady of Shalott[24] A famous painting from 1888, depicting Elaine of Astolat in a scene from Alfred Tennyson’s poem The Lady of Shallot from 1832. («Page 23», «Is This Henry Mills?») William Holman Hunt
English nineteenth century painter who was one of the founders of the Pre-Raphaelite Brotherhood.

MillsHouseWilliamHolmanHunt.jpg

«The Afterglow in Egypt»[126] A painting from 1863, depicting an Egyptian girl. It can be found at the Ashmolean Museum of Art and Archaeology in Oxford. («Page 23», «Is This Henry Mills?») Artist unknown

MillsHouseTheSixSwans.jpg

Illustration from «The Six Swans»[81] From Hours in Fairy Land: Enchanted Princess, White Rose and Red Rose, Six Swans (Amazon link), an obscure children’s book from 1883, which contains three illustrated tales from the Brothers Grimm, set into verse form by Josephine Pollard. The artist is unknown; the publisher, McLoughin Brothers, maintained a large stable of artists – seventy-five between 1870 and 1915 – and often did not identify the individuals who created the images for their books, neither on the covers or the title pages. The illustration depicts a scene from the fairytale of «The Six Swans». Interestingly, this story is about six brothers who have been turned into swans by their hateful stepmother (an evil daughter of a witch). («Pilot», «A Land Without Magic», «The New Neverland»)

MillsHouseWWebb.jpg

Robin Hood and Ivanhoe paper theater illustration[92] An illustration of Robin Hood and Little John from the Robin Hood ballads, and Brian de Bois-Guilbert, Rebecca, Ivanhoe, Isaac and Cedric from Walter Scott’s famous novel Ivanhoe (1820). It is a sheet of printed characters for a paper theater (a form of miniature theater which were popular playthings in early 19th century Europe) created by a «J. Planche» for William Webb (a 19th century publisher of paper theaters), circa 1850. («Pilot», «A Land Without Magic», «We Are Both»)

MillsHouseTheBlackCorsair.jpg

The Black Corsair illustration[96] A black and white drawing depicting a scene from Emilio Salgari’s 1898 adventure novel The Black Corsair.[127] Artist unknown. (Note that the picture is only seen from far away; it can be clearly seen in a Flickr set photograph from Season Two.)[95] («The Price of Gold», «Going Home»)

MillsHouseRobinHood.jpg

Unknown Robin Hood illustration[96] A black and green illustration of Robin Hood,[128] which can be found on the websites of several online stock photo agencies. Artist unknown. («We Are Both», «Going Home»)

Henry, who is deeply fascinated with fairytales, has decorated his room with all sorts of fairytale illustrations and cut-outs. Most of the pictures are old illustrations by well-known artists and illustrators from the eighteenth, nineteenth and twentieth century, created for old books which have been digitized and can be read for free online due to their copyrights having long expired (these eBooks are linked to in the descriptions – when a book hasn’t been digitized, an Amazon link is provided where possible). Note that the pictures vary from episode to episode and also keep switching position between episodes, indicating that the prop department liked to change the pictures and move them around. Henry’s collection includes:

Artwork Comments Howard Pyle
Nineteenth century American illustrator and writer
MillsHouseHowardPyleLittleJohn.jpg

«The Stout Bout between Little John & Arthur a Bland»[81] From Pyle’s 1883 novel The Merry Adventures of Robin Hood (link to digitized edition / page). («Pilot», «Going Home», «Is This Henry Mills?»)

MillsHouseHowardPyleRobinHood.jpg

«Robin Hood Meeteth the Tall Stranger on the Bridge»[82]

From the same novel (link to page). Note that the picture, which is pinned to the wall right next to Henry’s curtain,[82] is only seen from far away, and not very clearly. It can be seen more clearly in a Flickr set photograph from Season Two.[83] («We Are Both») N. C. Wyeth
Early twentieth century American artist who became one of America’s greatest illustrators
MillsHouseNCWyeth.jpg

Robin Hood cover illustration[81] From the cover of the first edition of Paul Creswick’s 1917 novel Robin Hood, illustrated by Wyeth. Not one, but two copies of this picture can be seen on Henry’s wall.[81] («Pilot», «Is This Henry Mills?») Arthur Rackham
Famous nineteenth and twentieth century English book illustrator

MillsHouseStorybookRackhamTheSevenRavens.jpg

«The Ravens coming home»[81]

From The Fairy Tales of the Brothers Grimm (1909) (link to page) (note that some of the illustrations are missing from the digitized edition; however, this one is included). It depicts a scene from the Brothers Grimm fairytale of «The Seven Ravens». The same illustration can be seen in Henry’s storybook in «The Final Battle Part 1».[84] («Pilot»)
MillsHouseRackhamRipVanWinkle.jpg

«His children were as ragged and wild as if they belonged to nobody»[81]

From a 1905 edition of Washinton Irving’s short story «Rip Van Winkle» (link to page) (note that the digitized edition that is linked to is a re-issue from 1919). («Pilot», «The Stranger», «A Land Without Magic»)
MillsHouseRackhamAliceInWonderlandCards.jpg

«At this the whole pack rose up into the air, and came flying down upon her»[85]

An illustration of the playing cards scene from a 1907 edition of Alice’s Adventures in Wonderland (link to page). («Pilot», «The New Neverland»)

The same illustration appears on the cover of Margot’s copy of Alice’s Adventures in Wonderland.[86] («The Girl in the Tower»)

MillsHouseRackhamJackAndTheBeanstalk.jpg

Part of «”Fee fi-fo-fum, I smell the blood of an Englishman”»[87]

This illustration is from English Fairy Tales (1918) by the English writer Flora Annie Steel (link to page), and depicts a scene from «Jack and the Beanstalk», in which the giant smells Jack. («The Thing You Love Most», «Is This Henry Mills?»)
MillsHouseRackhamGoldilocksAndTheThreeBears.jpg

«”Somebody has been at my porridge, and has eaten it all up!”»[87]

Another illustration from English Fairy Tales (1918) (link to page), depicting a scene from «Goldilocks and the Three Bears». («The Thing You Love Most», «Is This Henry Mills?»)
MillsHouseRackhamTheWoodcutterAndTheThrees.jpg

«The Trees and the Axe»[87]

From a 1912 edition of Aesop’s Fables (link to page), depicting a scene from «The Woodcutter and the Trees». («The Thing You Love Most», «The New Neverland»)
MillsHouseRackhamTheTortoiseAndTheHare.jpg

«The Hare and the Tortoise»[88]

Also from the 1912 edition of Aesop’s Fables (link to page), depicting a scene from «The Tortoise and the Hare». («The Thing You Love Most»)
MillsHouseRackhamTheSingingSpringingLark.jpg

«She went away accompanied by the Lions»[89]

Also from The Fairy Tales of the Brothers Grimm (1909) (note that the illustration is missing from the digitized edition that is linked to under «The Ravens coming home», due to some pages being missing). It depicts a scene from the fairytale «The Singing, Springing Lark» (also known as «The Lady and the Lion»). Only the lower half of the picture appears on-screen; it can be seen in its entirety in a Flickr set photo from Season Two.[90] («The Price of Gold»)
MillsHouseRackhamLittleMissMuffet.jpg

«Little Miss Muffet»[91]

An illustration from the book Mother Goose: The Old Nursery Rhymes (1913) (link to page), from the nursery rhyme «Little Miss Muffet». («The Price of Gold», «The Stable Boy», «The New Neverland»)
MillsHouseRackhamAliceInWonderlandTeaParty.jpg

«A Mad Tea Party»[89]

Another illustration from the 1907 edition of Alice’s Adventures in Wonderland (link to page), with Alice at the Mad Hatter’s tea party with the March Hare, the Dormouse and the Mad Hatter. («The Price of Gold», «A Land Without Magic», «The New Neverland»)
MillsHouseRackhamTheTwoPots.jpg

Parts of «The Two Pots»[91]

Also from the 1912 edition of Aesop’s Fables (link to page), depicting a scene from «Two Two Pots». («The Stable Boy», «The New Neverland»)
MillsHouseStorybookRackhamAMidsummerNightsDream.jpg

Part of «The Meeting of Oberon and Titania»[92]

An illustration created for (but ultimately not used in) a 1905 edition of William Shakespeare’s A Midsummer Night’s Dream. Note that Henry’s cut-out, which can be seen next to the cuckoo-clock,[92] and later over Henry’s shelf,[93] only shows Titania.[92] («A Land Without Magic», «In the Name of the Brother»)

The same illustration can be seen, in its entirety, in Henry’s storybook.[94] («The Heart Is a Lonely Hunter», «Snow Drifts», «The Snow Queen»)

MillsHouseRackhamAliceInWonderlandTarts.jpg

«Who stole the Tarts?»[82]

Another illustration from the 1907 edition of Alice’s Adventures in Wonderland (link to page). This illustration depicts the scene where the Knave of Hearts is standing before the White Rabbit and the King and Queen of Hearts, as he (the Knave) stands trial for a tart burglary. (Note that the illustration can be seen on the right hand side of Henry’s cuckoo clock,[82] but not very clearly. It can be seen more clearly in a Flickr set photograph from Season Two.)[95] («We Are Both»)
MillsHouseRackhamHindHorn.jpg

«Hynd Horn»[82] [sic]

From Some British Ballads (1919) (link to page), an illustrated collection of traditional tales. This illustration is from the traditional folk ballad «Hind Horn». («We Are Both», «In the Name of the Brother»)
MillsHouseRackhamAliceInWonderlandCaterpillar.jpg

«Advice from a Caterpillar»[96]

Yet another illustration from the 1907 edition of Alice’s Adventures in Wonderland (link to page). This one depicts the scene with Alice and the Caterpillar. («Going Home»)
MillsHouseRackhamYoungBeichan.jpg

«O Waken, Waken, Burd Isbel»[97][90]

Another illustration from Some British Ballads (link to page), depicting the ballad «Young Beichan». It only appears in a non-canon[98] deleted scene from «The Thing You Love Most».[97] It can also be seen in a Flickr set photo from Season Two.[90] Eleanor Vere Boyle
Victorian era British artist, who has been considered the most important female illustrator of the 1860s
MillsHouseBoyleThumbelina.jpg

«Tommelise borne on the Swallow’s back to the South, where she sees the Fairy Flower-Prince.»[91] An illustration from Hans Christian Andersen’s fairytale «Thumbelina», from the book Fairy Tales by Hans Christian Anderson (1872) (link to page). It depicts the titular character riding a swallow. («Pilot», «The Stable Boy», «The New Neverland», «Page 23»)

MillsHouseBoyleBeautyAndTheBeast2.jpg

«Love is the magic that makes all things fair.»[87] An illustration from the fairytale of «Beauty and the Beast», from the book Beauty and the Beast: An Old Tale New-Told, with Pictures (1875) (link to page). («Pilot», «The Thing You Love Most», «We Are Both», «In the Name of the Brother»)

MillsHouseBoyleBeautyAndTheBeast.jpg

«After supper every night, the Beast asked Beauty to be his wife: every night she said him nay.»[89][99] Another illustration from Beauty and the Beast: An Old Tale New-Told, with Pictures (1875) (link to page). Boyle depicts Beast as a saber-toothed panther. («The Price of Gold», «The New Neverland»)

MillsHouseBoyleTheWildSwans.jpg

«The King riding off with the Dumb Maiden.»[100] Also from Fairy Tales by Hans Christian Anderson (1872) (link to page), depicting a scene from the literary fairytale «The Wild Swans». Interestingly, this story is about a princess who sets out to rescue her brothers who have been turned into swans by their stepmother, an evil queen who is a witch. («The Price of Gold», «The Stranger», «Going Home», «Is This Henry Mills?») Walter Crane
Nineteenth century English artist and book illustrator, considered to be the most influential,
and among the most prolific, children’s book creator of his generation

MillsHouseCraneSleepingBeautyCourt.jpg

«Sleeping Beauty» illustration[81]

From the toy book The Sleeping Beauty (1876) (link to page), depicting a scene from the «Sleeping Beauty» fairytale, where Sleeping Beauty and the prince watch as the royal court awakens from the sleeping curse. Toy books were illustrated children’s books that became popular in England’s Victorian era. («Pilot», «The Price of Gold»)

Note that a separate part of the illustration, which only shows two members of the court awakening, appears as a separate cut-out.[16] («The Thing You Love Most», «The Stable Boy»)

MillhouseCraneTheYellowDwarf.jpeg

«Appearance of the Fairy of the Desert.»[81] Henry has a cropped version of this illustration from the French literary fairytale of «The Yellow Dwarf», from the toy book of the same name from 1875 (link to page) (note that the picture is unnamed in this book; the name of the illustration is from Aladdin’s Picture Book from 1876 – note that the digitized edition of the latter is a PDF file, which may take some time to load). («Pilot», «In the Name of the Brother», «The New Neverland»)

MillsHouseCraneGoldilocksAndTheThreeBearsPorridge.jpg

Illustration from «Goldilocks and the Three Bears»[81] Goldilocks eating the porridge in a picture from the 1883 toy book The Three Bears (link to page). («Pilot», «The Stranger», «Going Home», «Page 23»)

MillsHouseCraneSleepingBeautyAwake.jpg

«Sleeping Beauty» illustration 2[81]

Another picture from The Sleeping Beauty book (link to page), where the prince awakens Sleeping Beauty. («Pilot», «The New Neverland», «Is This Henry Mills?»)
MillsHouseCraneTheFrogPrince.jpg

«The Frog Prince» illustration[81]

A scene from the Grimm fairytale «The Frog Prince», from the toy book of the same name from 1874 (link to page). It shows the princess sitting by the pool, lamenting her lost golden ball.(«Pilot»)
MillsHouseCraneTheFrogPrince2.jpeg

«The Frog Prince» illustration 2[101]

Another illustration from the toy book (link to page), which shows the princess seated at the dinner table while the frog eats from her plate (although the illustration is too far away to make out the frog). («Pilot», «The Thing You Love Most»)
MillsHouseCraneBeautyAndTheBeast.jpg

«Beauty and the Beast» cover illustration[92]

The cover of Beauty and the Beast, a toy book from 1874. The title of the book is confirmed on a Flickr photograph from Season Two[95] (it is too far away to read on-screen); Crane also created several other toy books with identical covers (but different titles). («Pilot», «A Land Without Magic»)
MillsHouseCraneGoldilocksAndTheThreeBearsChair.jpg

Illustration from «Goldilocks and the Three Bears» 2[15]

Another illustration from the 1883 toy book The Three Bears, where Goldilocks is sitting in the chair (link to page). («The Thing You Love Most», «Going Home»)
MillsHouseCraneLittleRedRidingHood.jpg

«Little Red Riding Hood» illustration[87] From the toy book Little Red Riding Hood from 1875 (link to page). («The Thing You Love Most», «Going Home»; Is This Henry Mills?» (glimpsed behind a present))

InfoboxBeauty.jpg

«Beauty and the Beast» illustration[102] Also from the toy book Beauty and the Beast (link to page). Note that the picture, which can be seen next to Henry’s mirror in «The Thing You Love Most» and pinned to the wall at a 2 o’clock position over Henry’s cuckoo clock in «We Are Both»,[102] can hardly be seen. It is seen more clearly in a Flickr set photo from Season Two.[95] However, an alternate cut-out of this illustration, which only shows Beast, can be clearly seen in «Page 23»[24] and «Is This Henry Mills?».[103]

MillsHouseCraneRobinHoodLady.png

«Robin Hood and the lady»[100] From Henry Gilbert’s novel Robin Hood and the Men of the Greenwood (1912) (Amazon link). («The Stranger», «Page 23»)

MillsHouseCraneTheQuiverOfLove.jpg

Love poem illustration[104] From the book The Quiver of Love: A Collection of Valentines Ancient and Modern (1876) (link to page), a collection of love poems illustrated by Walter Crane and Kate Greenaway. The illustration was created for «The Surprise», an English translation of a poem by the German poet Heinrich Heine. It opens with «I dreamt I saw you yesternight, And claspt my hands about your eyes». («The Stranger», «A Land Without Magic», «The New Neverland»)

Note that the illustration first appears in «Pilot», but only the woman is seen and her head is covered by one of Howard Pyle’s Robin Hood illustrations.[81]

MillsHouseCraneSleepingBeautyAsleep.jpg

Part of «At last he came to the tower and went up the winding stair and opened the door of the little room where Rosamond lay»[92] From the Grimm fairytale collection Household Stories by the Brothers Grimm (1882) (link to illustration; note that this eBook is one single page), depicting the scene where the Prince finds Sleeping Beauty. However, the picture (which is pinned to the wall right above a Robin Hood illustration over the middle bar in the headboard in Henry’s bed) is so far away from the camera that it is impossible to make out any details (in addition, the cut-out only shows part of the picture (the prince), and has been rotated 90 degrees). It can be clearly seen in a Flickr set photo from Season Two.[105] («A Land Without Magic»)

MillsHouseCraneTheHindInTheWoods.jpg

«Desiree in her palace»[106]

An illustration from the French fairytale of «The Hind in the Wood.» by Madame d’Aulnoy, originally published in the toy book of the same name from 1875 (link to page) (note that the picture is unnamed in this book; the name of the illustration, like «Appearance of the Fairy of the Desert», is from Aladdin’s Picture Book from 1876. It is very blurred and unclear on-screen, but can be clearly seen in a Flickr set photo from Season Two.[107] («Page 23»)
MillsHouseCraneTheBabysBouquet.jpg

«Gefunden»[106] An illustration of the German poem of the same name (meaning «Found») by Johann Wolfgang von Goethe, from the children’s book The Baby’s Bouquet from 1878 (link to page). («Page 23»)

MillsHouseCraneRobinHoodMarian.jpg

«The King joins the hands of Robin Hood and Maid Marian»[103] Also from Robin Hood and the Men of the Greenwood (1912) by Henry Gilbert. («Page 23», «Is This Henry Mills?»)

MillsHouseCraneRapunzel.jpeg

«O, Rapunzel, Rapunzel! Let down thine hair.»[103] Also from Household Stories by the Brothers Grimm (1882) (link to illustration; again, note that this eBook is one single page). It depicts Rapunzel and the prince as the latter climbs up the tower in a scene from the «Rapunzel» fairytale. («Is This Henry Mills?») Frank Adams
Obscure artist who established himself as a picture book illustrator in the early 1900s[108]
(not to be confused with his namesake, a twentieth century American artist known for book illustrations, cartoons, and paintings)

MillsHouseFrankAdams.jpg

«Hansel and Gretel» illustration[89]

Henry has a cropped version of this illustration from the fairytale of «Hansel and Gretel», created for Adams’ children’s’ book of the same name[109] (Amazon link) from 1925,[110] and The Beautiful Book of Nursery Rhymes, Stories and Pictures,[111] also from 1925.[112] Note that the picture is seen more clearly in a Flickr set photo from Season Two.[107] («Pilot», «The Thing You Love Most», «The Price of Gold») Randolph Caldecott
Nineteenth century British artist and illustrator
MillsHouseCaldecottTheQueenOfHearts.jpg

The Queen of Hearts frontispiece[81] From the frontispiece of Caldecott’s book The Queen of Hearts from 1881 (link to page). A framed version of the same illustration is hanging on the wall in the Darling family nursery room in «Second Star to the Right».[113] («Pilot»)

MillsHouseCaldecottComeLassesAndLads.jpg

Illustration from Come Lasses and Lads[88] On Henry’s commode.[88] From Caldecott’s children’s book Come Lasses and Lads, originally published in 1884 (link to page). («The Thing You Love Most») Kate Greenaway
English nineteenth century children’s book illustrator and writer

MillsHouseGreenawayTheElfRing.png

The Elf Ring[114]

A watercolor painting created sometime prior to 1901 (the year Greenaway passed away), originally in the possession of Greenaway’s family. It can only be seen from far away on-screen, but can be seen more clearly in a Flickr set photo from Season Two.[107] («Pilot»)
MillsHouseGreenawayLittleMissMuffet.jpg

«Little Miss Muffet.»[81] From the nursery rhyme of the same name, from The April Baby’s Book of Tunes (1900) (link to page) by the British novelist Elizabeth von Arnim. Two copies of this picture can be seen in Henry’s room.[92] («Pilot», «A Land Without Magic», «Is This Henry Mills?») Louis Rhead
English-born nineteenth century American artist, illustrator and author

MillsHouseRheadRobinHood.jpg

«Robin Hood»[82]

From Rhead’s novel Bold Robin Hood and His Outlaw Band: Their Famous Exploits in Sherwood Forest (1912) (link to page). («Pilot», «The Thing You Love Most», «The Price of Gold», «We Are Both»)
MillsHouseRheadRobinHoodLittleJohn.jpg

Bold Robin Hood and His Outlaw Band: Their Famous Exploits in Sherwood Forest 1921 cover illustration[87]

From the cover and frontispiece of a 1921 edition of the same novel. It depicts a scene from the ballad of «Robin Hood and Little John». («The Thing You Love Most», «The New Neverland») Georg Franz Müller
Alsatian world traveler employed by the Dutch East India Company between 1669 and 1682 as a soldier in the Indonesian archipelago[115]
MillsHouseReiseNachBatavia.jpg

Unnamed ship illustration[107][116] An illustration of a ship called Gouda, from «Reise nach Batavia» (German for «Journey to Batavia») (link to page), an illustrated travel journal where Müller describes his voyage to South Africa and Indonesia and his stay there (1669 – 1682) in services of the Dutch East India Company. In the travel book, he illustrated people, animals and plants that he encountered during his journey and also composed simple verses about them. («Pilot», «The Stable Boy», «Is This Henry Mills?») Bessie Pease Gutmann
Nineteenth/twentieth century American artist and illustrator who is most noted for her paintings of putti, infants and young children

MillsHouseBessiePeaseGutmann.jpg

«Her eyes met those of a large blue caterpillar.»[92] An illustration of Alice and the Caterpillar, from a 1907 edition of Lewis Carroll’s Alice’s Adventures in Wonderland (link to page). («The Thing You Love Most», «The Stable Boy», «A Land Without Magic»)

George Cruikshank
Nineteenth century British caricaturist and book illustrator

MillsHouseCruikshankTheComicAlmanack.png

«A Splendid Spread»[92]

A satire on an early inflatable (air tube) version of the crinoline, from The Comic Almanack for 1850 (link to page). («The Thing You Love Most», «The Stranger», «A Land Without Magic»)
MillsHouseCruikshankJackAndTheBeanstalk.jpg

«Jack and the Fairy Harp, escaping from the Giant.»[99]

From Cruikshank’s illustrated children’s book Fairy Library (c. 1853-1854), later re-published as The Cruikshank Fairy-Book in 1911 (link to page). It depicts a scene from «Jack and the Beanstalk», where Jack escapes from the giant. («The Thing You Love Most», «The Price of Gold», «The New Neverland»)
MillsHouseCruikshankPunchAndJudy.jpg

«Punch, Judy and their Child»[117]

From the traditional British puppet show Punch and Judy. This illustration was created for The Tragical Comedy or Comical Tragedy of Punch and Judy (1828) (link to page) (note that the digitized edition that is linked to is the seventh edition of the book from 1890, with an alternate title; also note that some of the illustrations, including Henry’s picture, are colorized in this edition), the first printed script of the play, written by British Shakespearean critic and forger John Payne Collier. Helen Stratton
British twentieth century artist and book illustrator, who became well known for bold and imaginative pen and ink illustrations to classic tales
MillsHouseHelenStratton.jpg

«Shake, shake, hazel-tree!»[100] From a 1903 edition of Grimms’ Fairy Tales (link to page). The image depicts a scene from the Grimm version of the «Cinderella» fairytale, in which a bird gives the titular character a beautiful ball gown. («The Thing You Love Most», «The Price of Gold», «The Stranger», «An Apple Red as Blood», «Going Home», «Is This Henry Mills?») Henry Justice Ford
English artist and illustrator, active from 1886 through to the late 1920s

MillsHouseHenryJusticeFord.jpg

«How Jose found the Princess Bella-Flor»[87] From The Orange Fairy Book (1906), one of Lang’s Fairy Books (link to page), a series of collections of true and fictional stories for children by Andrew Lang and his wife Leonora Blanche Alleyne. This illustration is from the literary fairytale «The Princess Bella-Flor». («The Thing You Love Most», «Going Home») Dean Kotz
Contemporary American comic illustrator[118]

MillsHouseDeanKotz.jpg

Robin Hood illustration[87] From 2010.[119] («The Thing You Love Most», «We Are Both») Wilfried Sätty
Twentieth century German graphic artist best known for his black and white collage art

MillsHouseWilfriedSätty.jpg

«The Count suddenly stopped… and cowered back.»[89] A colorized version of an illustration from a 1975 edition of Bram Stoker’s Dracula, known as The Annotated Dracula[120] (Amazon link). It portrays the scene where the titular character is feeding off Mina Harker in her bedroom while her husband is knocked out. («The Price of Gold», «In the Name of the Brother», «Page 23») Jenny Nyström
Nineteenth century Swedish painter and illustrator

MillsHouseJennyNyström.jpg

The Sleeping Beauty.»[89] Postcard illustration of Sleeping Beauty and the prince, created prior to 1899. («The Price of Gold», «A Land Without Magic») Jessie Willcox Smith
Nineteenth/twentieth century American illustrator, and one of the most prominent female illustrators in the United States during the Golden Age of American illustration

MillsHouseJessieWillcoxSmith.jpg

«Alice in Wonderland»[89] From the cover and interior of Nora Archibald Smith’s book Boys and Girls of Bookland (1923) (Amazon link). It features Alice surrounded by the characters of Wonderland, including the Queen of Hearts, the Mad Hatter and the White Rabbit (note that in «The New Neverland», the Queen of Hearts and the Mad Hatter have been cropped off,[85] and only the Mad Hatter’s hat can be seem in «The Price of Gold»[89]). («The Price of Gold», «The New Neverland») Edmund Dulac
French-born, early twentieth century British illustrator

MillsHouseDulacThePrincessAndThePea.jpg

«The Princess and the Pea»[89] From the book Stories from Hans Andersen, With Illustrations by Edmund Dulac (1911) ([the eBook is one single page; the illustration appears at the top pf the page). This is an illustration of the famous bed scene with all the mattresses, from «The Princess and the Pea». («The Price of Gold»)

MillsHouseDulacSleepingBeauty.jpg

Part of «And there, on a bed the curtains of which were drawn wide, he beheld the loveliest vision he had ever seen.»[100] From Arthur Quiller-Couch’s book The Sleeping Beauty and Other Fairy Tales From the Old French (1910) (link to page). It depicts a scene from the «Sleeping Beauty» fairytale. («The Stranger», «A Land Without Magic», «Going Home»)

MillsHouseDulacBluebeard.jpg

«They overran the house without loss of time.»[82] Also from The Sleeping Beauty and Other Fairy Tales From the Old French (link to page). It depicts a scene from the famous folktale «Bluebeard». Note that the picture, which is pinned to the wall right next to Henry’s curtain,[82] is only seen from far away, and not very clearly. It can be seen more clearly in a Flickr set photograph from Season Two.[83] («We Are Both») Gustave Doré
Nineteenth century French artist who worked primarily with wood engraving

MillsHouseDoréLittleRedRidingHoodBed.jpg

«Little Red Riding Hood» illustration[89]

A scene with Red Riding Hood in bed with the wolf, from the fairytale of «Little Red Riding Hood». This illustration was created for Les Contes de Perrault (Perrault’s Fairy Tales), an 1862 edition of the seventeenth century French author Charles Perrault’s fairytales (link to page). («The Price of Gold»)
MillsHouseDoréCinderella.JPG

«Cinderella» illustration[92]

Also from Les Contes de Perrault (link to page). The picture depicts a scene from the Charles Perrault version of «Cinderella», where the prince lets the titular character try on the glass slipper. («The Stable Boy», «A Land Without Magic», «Page 23», «Is This Henry Mills?»)
MillsHouseDoréDonQuixote.jpg

«A world of disorderly notions, picked out of his books, crowded into his imagination»[91] An engraving of a scene from a 1863 edition of the famous novel Don Quixote (the eBook is one single page; the illustration appears at the beginning), in which the titular character goes mad from his reading of books of chivalry. («The Stable Boy», «The New Neverland»)

MillsHouseDoréDantesInferno.jpg

«In the midway of this our mortal life, I found me in a gloomy wood, astray»[91]

Dante being lost in Canto 1 from the epic fourteenth century poem Divine Comedy by Dante Alighieri. The image is from an 1861 edition of Inferno (link to page), the first part of the poem. («The Stable Boy», «The New Neverland»)
MillsHouseDoréBluebeard.jpg

«Bluebeard» illustration[100]

Also from Les Contes de Perrault (link to page). It depicts a scene from the famous folktale «Bluebeard», where the titular character warns his wife about the keys. («The Stranger», «An Apple Red as Blood», «A Land Without Magic», «Is This Henry Mills?»)
MillsHouseDoréPussInBootsOgre.jpg

«Puss in Boots» illustration[100]

This illustrations sits next to the Bluebeard illustration, and is also from Les Contes de Perrault (link to page). This engraving depicts a scene from the literary fairytale «Puss in Boots», where the puss meets the ogre (note that in «The Stranger» and «An Apple Red as Blood», the ogre has been cropped off). («The Stranger», «An Apple Red as Blood», «A Land Without Magic»)
MillsHouseDoréGargantuaAndPantagruel.jpg

«”Pourquoy? dist Gargantua, ilz sont bons tout ce mois.” Et, tirant le bourdon, ensemble enleva le pellerin & le mangeoit très bien.»[93]

An illustration of Gargantua from an 1863 French edition of the first book of the Gargantua and Pantagruel novels by François Rabelais (link to page). The name comes from a text passage in the French edition of the novel; the official English translation of the passage reads «”Why not? said Gargantua, they are good all this month.” Which he no sooner said, but, drawing up the staff, and therewith taking up the pilgrim, he ate him very well.» («In the Name of the Brother»)
MillsHouseDoréBookOfIsaiah.png

«The Destruction of Leviathan»[85]

An 1865 engraving based on Book of Isaiah 27 in the Bible,[121] where God slays the sea monster known as the Leviathan. («The New Neverland», «Is This Henry Mills?»)
MillsHouseDoréLeCorsaire.JPG

Le Corsaire sketch[122]

A sketch from the last scene of the ballet Le Corsaire at the Paris Opera house, from the fourteenth issue of Journal amusant, published on April 5, 1856 (link to page). Journal amusant was a French weekly satirical magazine published from 1856 until 1933. The sketch shows the the ship sinking during the storm. («The Stable Boy», «The New Neverland»)
MillsHouseDoréPussInBoots.jpg

«Puss in Boots» illustration 2[123] From the fairytale of the same name. Also from Les Contes de Perrault (link to page). There are two copies in Henry’s room.[117] («A Land Without Magic», «Page 23», «Is This Henry Mills?»)

MillsHouseDoréSleepingBeauty.jpg

«Sleeping Beauty» illustration[92]

A depiction of the prince walking into Sleeping Beauty’s palace, also from Les Contes de Perrault (link to page). («A Land Without Magic»)
MillsHouseDoréLittleRedRidingHoodMeetingWolf.jpg

«Little Red Riding Hood» illustration 2[122]

Red Riding Hood meets the wolf. Another illustration from Les Contes de Perrault (link to page). («The New Neverland») Medusa Lemieux
Former student at the Pennsylvania College of Art and Design[124]
MillsHouseMedusaLemieux.jpg

«Red Riding Hood»[125]

A watercolor painting from the 2009 Student Scholarship Competition at the Pennsylvania College of Art and Design.[124] («A Land Without Magic», «Going Home», «Is This Henry Mills?») Mercer Mayer
Contemporary American children’s book writer and illustrator, who has published over 300 books
MillsHouseMercerMayer.jpg

«Beauty and the Beast» cover illustration[82] From Mayer’s children’s book Beauty and the Beast (Amazon link), first published in 1978. Note that the picture can barely be seen on-screen; it is clearly seen in a Flickr set photograph for Season Two.[83] («We Are Both») John William Waterhouse
English nineteenth century painter known for working in the Pre-Raphaelite style

MillsHouseJohnWilliamWaterhouse.jpg

The Lady of Shalott[24] A famous painting from 1888, depicting Elaine of Astolat in a scene from Alfred Tennyson’s poem The Lady of Shallot from 1832. («Page 23», «Is This Henry Mills?») William Holman Hunt
English nineteenth century painter who was one of the founders of the Pre-Raphaelite Brotherhood.

MillsHouseWilliamHolmanHunt.jpg

«The Afterglow in Egypt»[126] A painting from 1863, depicting an Egyptian girl. It can be found at the Ashmolean Museum of Art and Archaeology in Oxford. («Page 23», «Is This Henry Mills?») Artist unknown

MillsHouseTheSixSwans.jpg

Illustration from «The Six Swans»[81] From Hours in Fairy Land: Enchanted Princess, White Rose and Red Rose, Six Swans (Amazon link), an obscure children’s book from 1883, which contains three illustrated tales from the Brothers Grimm, set into verse form by Josephine Pollard. The artist is unknown; the publisher, McLoughin Brothers, maintained a large stable of artists – seventy-five between 1870 and 1915 – and often did not identify the individuals who created the images for their books, neither on the covers or the title pages. The illustration depicts a scene from the fairytale of «The Six Swans». Interestingly, this story is about six brothers who have been turned into swans by their hateful stepmother (an evil daughter of a witch). («Pilot», «A Land Without Magic», «The New Neverland»)

MillsHouseWWebb.jpg

Robin Hood and Ivanhoe paper theater illustration[92] An illustration of Robin Hood and Little John from the Robin Hood ballads, and Brian de Bois-Guilbert, Rebecca, Ivanhoe, Isaac and Cedric from Walter Scott’s famous novel Ivanhoe (1820). It is a sheet of printed characters for a paper theater (a form of miniature theater which were popular playthings in early 19th century Europe) created by a «J. Planche» for William Webb (a 19th century publisher of paper theaters), circa 1850. («Pilot», «A Land Without Magic», «We Are Both»)

MillsHouseTheBlackCorsair.jpg

The Black Corsair illustration[96] A black and white drawing depicting a scene from Emilio Salgari’s 1898 adventure novel The Black Corsair.[127] Artist unknown. (Note that the picture is only seen from far away; it can be clearly seen in a Flickr set photograph from Season Two.)[95] («The Price of Gold», «Going Home»)

MillsHouseRobinHood.jpg

Unknown Robin Hood illustration[96] A black and green illustration of Robin Hood,[128] which can be found on the websites of several online stock photo agencies. Artist unknown. («We Are Both», «Going Home»)

— Реджина… Реджина!

Голос пробирался к ней через тернии беспамятства. Очень знакомый голос.

— Робин…? — неуверенно спросила Реджина, медленно открыла глаза и подняла голову.

Она осмотрелась по сторонам и обнаружила, что лежит на покрывале, расстеленном на земле. Рядом с ней находились тарелки с фруктами, цветы — все это напоминало место, где она провела пикник с Робином совсем недавно перед отъездом в Камелот. Реджина присела. Она заметила, что на расстоянии десяти метров от места пикника все вокруг было в белом тумане, а издалека проявлялся образ. Его образ.

— Реджина…

— Робин, — она сразу узнала любимый силуэт. — Что происходит? И где мы?

— Я точно не уверен, — подошел близко Робин и сел напротив Реджины. — Но надеюсь, что здесь все и закончится. В одном уверен точно — я останусь. — Робин провел рукой по ее щеке, увидев ее встревоженный взгляд. — А ты — нет…

— Я не понимаю…

Робин опустил свою руку к ее руке, не отводя взгляда. Реджина чувствовала себя взволновано, ей стало вновь непривычным присутствие Робина. Она пыталась бороться с желанием прикоснуться к нему, убедиться, что он действительно рядом, но все же хотела сохранить ясность ума. Не смогла — он взял ее руку и подвел к своей груди.

— К чему нам понимать то, что происходит вокруг. Нам дано мало времени, мы должны использовать его разумно. — Робин мгновенно принял серьезный вид. — Ты была права, когда сказала мне однажды, что мы — те, кто мы есть. Прошлое не изменишь…

— Робин, я…

— … хотела изменить свое прошлое, переделав заодно и свою судьбу, я знаю. — Робин держал ее руку нежно, но голос становился грубее, словно ему было важно донести свою мысль.

— Все это делалось не потому, что мое прошлое мешает мне жить, — будто оправдывалась она. — Или потому, что я хотела изменить судьбы многих. Я лишь…

Реджина осеклась, когда почувствовала, как эмоции вновь нарастают. Внутренне она была готова высказать ему многое, задать столько вопросов, но в глубине души она знала ответы. Реджина ощутила эффект дежавю: она потеряла возлюбленного, затем вновь обрела, снова потеряла, и сейчас он сидит рядом с ней, живой и разговорчивый. Разум не мог этого понять, но душа радовалась тому, что Робин держит ее руку, отвечает ей…

— Я… лишь хотела быть с тобой, — Реджина почувствовала, как ее глаза становятся влажными. — Хотела все исправить, разве это справедливо? Справедливо ли то, что твои дети останутся без отца? Или что твоя жизнь оборвалась так рано…

Он промолчал, дав ей время для успокоения. Реджина тщетно боролась с эмоциями, которые все же вышли наружу. Затем Робин подсел еще ближе и начал гладить ее по голове.

— Мы — те, кто мы есть. Несправедливо менять это, верно, — Робин слегка улыбнулся ей, чувствуя, как ей становилось лучше. — Все, что произошло в офисе и в замке, — это теперь мое прошлое, которое, как ты правильно когда-то подметила, не изменить… Оно всегда настигает, где бы мы ни были.

Слова словно резали ножом в сердце, но Реджина понимала, о чем он говорил. Робин гладил ее по голове, чтобы она постепенно приходила в себя.

— Но разве это честно? — продолжала она. — Разве твоя жизнь должна была оборваться так рано, если в обоих случаях это собирались сделать со мной?

— А я думал, ты хорошо меня знаешь, — шутил Робин, широко улыбнулся. — Разве можно поменять свою сущность? Ты теперь знаешь, что нет, ведь ты пыталась изменить все вокруг. Все равно я спас тебя… — Его глаза были наполнены светом и любовью, как при жизни. — А, значит, мы действительно те, кто мы есть.

Реджина молча слушала, вкушая каждое слово. Она верила его словам, потому что сама говорила их не раз — Генри, Темной Свон, себе, и многим другим, включая его. Робин заметил, как Реджина снова погрустнела.

— Реджина, все в порядке! Правда. Мне было суждено так поступить, вот в чем я сейчас уверен. А тебе суждено вернуться домой и продолжать жить дальше…

— Но как я могу… — тихо говорила она. — Как вообще после такого можно остаться той, кто будет верить в добро и любовь…

— Ты точно сможешь! — продолжал внушать ей Робин. — Потому что ты стала другой, ты изменилась! И ты больше никогда не закроешься от людей и не позволишь тьме пробиться внутрь. Ты будешь жить дальше, как тебе и было предначертано!

— Без тебя… — грустно говорила она, взяв его за запястье.

— Я всегда буду рядом, Реджина, — Робину захотелось смягчить этот драматический момент небольшой шуткой. — Ты даже не заметишь моего присутствия!

Реджина улыбнулась, но на душе все равно была печаль. Печаль от того, что эта сказочная встреча так быстро закончится, и она будет выполнять самую сложную для нее на данный момент миссию — жить дальше и верить в добро. Верить в то, что ее обретенная семья в Сторибруке останется с ней навсегда, а она будет счастлива несмотря ни на что.

— Пообещай мне, — попросил он, когда Реджина успокоилась.

— Я… даю тебе мое слово, Робин. — Произнеся эти слова, она почувствовала груз ответственности, который за ними скрывается. Теперь она не могла подвести его. Чувство благодарности пролилось в следующем предложении. — Я также сделаю все возможное, чтобы твои дети были счастливы…

— Спасибо, мне это было важно услышать. — Робин улыбался, ведь ему действительно были необходимы такие слова. — А теперь тебе пора…

— Пора? Но куда?

— Обратно в реальный мир. Мы здесь лишь временно, точнее, ты здесь временно…

— А куда отправишься ты? — обеспокоено спросила Реджина.

— Это сейчас не имеет значение, — Робин будто не мог раскрыть ей каких-то подробностей. — Важно то, что твои друзья нуждаются в тебе прямо сейчас. Тебе пора вернуться к ним и помочь, иначе ты никогда не сумеешь вернуться в нашу реальность, и тогда все, что я сделал, станет напрасным… Ты ведь не допустишь этого?

Реджина чувствовала тепло его руки, гладящей ее голову. Отчего-то в ней появлялась необходимая уверенность, силы восстанавливались — она была готова покинуть этот пикник, как вдруг Робин сказал:

— И ты должна отпустить меня, — Робин вновь взял ее руку и положил на ее грудь в область сердца. — Здесь.

Неожиданно Реджина поняла, почему он оказался здесь, почему состоялась эта встреча. Он не мог идти дальше — она не отпускала его. Переживания, скорбь и бесчисленное множество вопросов, возникающих в ее голове, мешали ей смириться с тем, что его больше нет. Что он должен идти дальше…

Робин потянулся к ней и нежно поцеловал в лоб. В последний раз она ощущала его присутствие, слышала его голос, видела его лицо. В его глаза, полные любви и нежности, она заглянула в последний раз, понимая, что возможно не встретит ни в ком другом такого проникновенного взгляда, в котором было столько трепета и заботы.

Она обняла его, слыша его сердцебиение и чувствуя тепло. Он медленно и нежно провел рукой по ее волосам, словно для него они были бесценны. Реджина ощутила вновь этот старый запах леса, который всегда был свойственен Робину. Любимый запах ее любимого мужчины… И снова ее глаза становились влажными, в этот раз сопротивляться не хотелось.

— Пора…

Откачнувшись от его тела, Реджина все еще чувствовала его поцелуй на лбу, но уже не видела лица. Робина не было, а туман вокруг становился гуще.

«Позаботься о детях…» — слышала она слова Робина в голове. Спустя пару секунд белый туман накрыл покрывало и все содержимое, а после Реджина не смогла ничего увидеть.

* * *

— Я долго ждал этого дня, капитан…

Звуки реальности постепенно доходили до Реджины, хотя она все еще лежала на холодном полу. Шум в ушах от удара головой прекратился, и наконец-то она могла различать голос Румпельштильцхена и звуки задыхающегося Крюка.

Она открыла глаза: рядом с ней находилась клетка со спящими Дэвидом и Генри; Крюк завис неподвижно в воздухе; Темный сжимал что-то в вытянутой вперед руке и держал шляпу Чародея во второй. Реджина поняла, что находилась без сознания недолго. Как только она пошевелила головой, то почувствовала острую боль в затылке. Она дотронулась до него рукой и обнаружила кровь. Очевидно, удар был очень сильным.

Тем временем Румпельштильцхен ликовал. В его руке, как Реджина позже разглядела, находилось мерцающее алое сердце. Темный положил шляпу Чародея между ним и Крюком, предварительно высвободив ее из шкатулки. Наблюдая за этим, Крюк почему-то не мог предпринять попыток самообороны или бегства.

— Ты получил мое сердце, крокодил! Давай покончим с этим! — кричал он Темному.

— Терпение, дорогуша… Все непременно случится, но в свое время…

— Какого черта ждешь?

— Ох, мне приходилось ждать и гораздо больше, поверь мне. — Румпельштильцхен вытянул правую руку в сторону, в клубах дыма в ней моментально появился кинжал. — Я долго пытался выведать у Снежной Королевы секрет моего долгожданного освобождения от власти кинжала. И она раскололась за одну дрянную сделку — для моего ритуала мне нужно сердце того, кто знал меня еще до того, как я стал Темным! Представляешь, дорогуша, из всех моих знакомых — ты самый идеальный кандидат!

Румпельштильцхен сжал сердце Крюка, и лицо капитана исказила гримаса боли.

— А еще, — продолжал Темный. — Это произойдет в ночь, когда звезды на небе совпадут с узорами звезд на шляпе Чародея. Редчайшее явление, но сегодня ночью мы оба его не пропустим! И, кажется, уже почти стемнело…

Маг засмеялся, явно получая удовольствие от всего происходящего. Реджина старалась не привлекать к себе внимания, притворяясь, что она все еще без сознания. План Румпельштильцхена ей был понятен, ведь именно это он пытался сделать когда-то в Сторибруке. К счастью, тогда Белль вовремя раскусила его план.

— Хочешь освободиться от власти кинжала раз и навсегда, чтобы творить большее зло и убивать больше людей? — выведывал Крюк. — Так поступают Темные? Пытаются скинуть с себя оковы?

— У меня, знаешь ли, более благородные цели — попытаться открыть новый уровень магии, недоступный ранее никому! Путешествие между мирами, особенно в мир без волшебства — вот, что меня интересует! Но, так как тебе осталось совсем немного, ты не увидишь моего триумфа. Скоро будешь кормить рыбок в море, которое когда-то сам бороздил…

Румпельштильцхен провел своим кинжалом над шляпой Чародея. Из нее вырвался вверх луч света, который равномерно растекся по потолку, открывая взору Крюка и Темного звездное небо. Вся комната озарилась ночным звездным небом, словно они находились в космосе.

— … а я наконец-то найду своего сына, — закончил Румпельштильцхен и вытянул руку с сердцем капитана вперед. — Последнее слово, капитан?

Реджина терпела достаточно долго: сквозь боль и слабость она заставила себя подняться на ноги. Сделав это незаметно для Темного, она быстро достала вторую трубочку из Нетландии из своего кармана и выстрелила в Румпельштильцхена, пока тот не ожидал. Получив удар в шею, Темный повернулся к ней. В одно мгновенье его тело охватило голубое сияние, исходящее из дротика. Сияние парализовало его в той позе, в которой он находился, а любое движение темного мага было едва заметным.

— Попался, — сказала Реджина и подошла к Румпельштильцхену вплотную. — Чернила кальмара — последний подарок от Посейдона, отца Урсулы, за возвращение его дочери. Последнее слово, Румпель?

— Реджина… — грозно произнес Темный. — Ты за это заплатишь! — После этого из-за магии чернил сказать он больше ничего не мог.

— Не сегодня, дорогуша, — ехидно ответила она, затем забрала из его руки сердце Крюка и подошла к владельцу.

Крюк лежал на полу, упав после того, как были скованы чары Темного. Реджина с силой сунула сердце обратно в грудь капитана, после чего его лицо приобрело злобный вид.

— Наконец-то, Ваше Величество. Не могла пораньше выстрелить, согласно плану?

— Извини, капитан, я получила ранение, — Реджина продолжала иногда потирать затылок. — Теперь он нам не опасен, но на твоем месте, кинжал бы я все же отобрала.

Крюк подошел к «замороженному» магу и вырвал из его рук кинжал. Затем он кинул его Реджине, и та остановила действие шляпы: закрыла ее кинжалом обратно в шкатулку, приведя комнату в естественное состояние.

Позже она заметила, что клетка исчезла, оставив на полу спящих Дэвида и Генри. Реджина подбежала к ним и сняла сонные чары. Дэвид открыл глаза и с непониманием происходящего озирался по сторонам. Поднимаясь с пола, Генри заметил кровь на руках у матери.

— Мам, с тобой все в порядке?

— Все хорошо, дорогой. Просто небольшой удар по голове, я буду в порядке, когда мы вернемся домой!

— Кстати, об этом, — вклинился Крюк. — Мы обездвижили Темного, предотвратили мою гибель — что дальше? Как нам попасть в этот… ваш… мир?

— Нужно отыскать в замке Белоснежку, — напомнил всем Генри. — Она — ключ к переменам в этой реальности. Она и ты! — Генри повернулся к Дэвиду.

— Я? — удивился Прекрасный. — Я думал, вы лишь хотели, чтобы я спас ее или вроде как просто познакомился с ней…

— Похоже тут дело в поцелуе истинной любви, приятель, — наигранно улыбался Крюк. — Это то, что они нам не договаривают.

Дэвида явно смутили услышанные слова.

— Кажется, я знаю, где Румпель держит своих слуг, — с легкой улыбкой сказала Реджина. — Нам надо в его темницу!

Реджина взмахнула рукой, вызывая фиолетовый дым вокруг всех четверых. Спустя две секунды они оказались в темном месте напротив запертой двери. Реджина осторожно спросила:

— Белоснежка?

— Реджина! — послышался голос Белоснежки за дверью. — Это правда ты?

— Мы пришли за тобой. Отойди от двери.

Она подняла кинжал Темного над головой и медленно провела по воздуху вдоль двери к полу. Защищающие дверной замок чары постепенно ослаблялись, и через мгновенье дверь с громким шумом отлетела назад. Герои вошли внутрь и увидели Белоснежку в дальнем конце комнаты. Она тут же подбежала и принялась обнимать Реджину:

— Как я рада тебя видеть!

— Я… тоже, — сухо ответила Реджина, для которой было непривычно подобное поведение падчерицы. Пришлось в очередной раз напомнить самой себе о том, что в этой реальности они всю жизнь были крепкой и дружной семьей.

— Мне очень жаль… что случилось с Робином — это… чудовищно… — обнимая мачеху, говорила Белоснежка. Было ощущение, что она действительно искренне переживает трагедию в их семье.

— Спасибо, Снежка, — Реджина аккуратно отпрянула от нее. — У нас нет времени, но я хочу тебя познакомить с твоим спасителем — король Дэвид Прекрасный!

Крюк вопросительно посмотрел на нее, не одобряя то, что она уже забыла о его недавних мучениях.

— Для меня честь встретиться с королем, — протянула ему руку Белоснежка. — И, кстати, вам идет это имя!

— Взаимно, принцесса, — Дэвид нежно поцеловал ее руку. — Я тоже счастлив наконец-то повстречать столь очаровательную девушку…

— Но, подождите, а как же Темный? — внезапно вспомнила Белоснежка. — Он ведь может в любой момент…

— Он больше не причинит тебе вреда. Я этого не допущу!

Его речь звучала так благородно, что не могла не привлекать внимания дамы. Дэвид, сам того не замечая, улыбался, глядя на нее. Она не знала, куда спрятать свои эмоции радости от того, что Дэвид спас ее. У обоих было чувство, что они знакомы давно, но впервые встретились. Генри наблюдал за своими бабушкой и дедушкой так, будто его книгу визуализировали. Он был счастлив за то, что семья потихоньку восстанавливается.

Тем временем Реджина вышла из темницы, тщательно пытаясь вспомнить послание Мерлина, найденное месяц назад в сгоревшей башне ее замка. Затем она решила лично на него взглянуть и магически перенесла его себе в руку. Реджина принялась бегло читать между строк. «Эльза вернула себе уверенность, Мерлин стал свободным…» — мысленно анализировала она. — «Истинная любовь должна воспарить в воздухе — тогда весь мир изменится к лучшему… — это ключ! Но как заставить их поцеловать друг друга? В нашем мире она делали это иной раз и без повода…»

Внезапно ее осенило: сон, в котором она повстречала Робина, пока была без сознания, — не просто сон. Он сказал ей много ценного, в том числе дал финальную подсказку, как вернуться домой. В очередной раз Реджина закрыла глаза, мысленно благодаря Робина за помощь.

Она быстро зашла обратно в комнату и подошла к Белоснежке, прервав ее разговор с Прекрасным. Молча она достала из кармана иглу и взяла руку падчерицы.

— Прости меня…

Реджина уколола Белоснежку иглой, наложив Сонное Заклятье Малефисенты, которое осталось у них по плану. Белоснежка вскрикнула от неожиданности, потом тело ее ослабело, глаза закрылись, и она погрузилась в глубокий сон. Реджина взмахнула рукой и магически перенесла ее на кровать. Обернувшись, она заметила шокированные взгляды всех остальных.

— Что ты наделала? — Дэвид быстро подбежал к кровати со спящей принцессой.

— Ты в своем уме? — громко возмущался Крюк и последовал за Прекрасным. — Как мы без нее попадем в этот чертов… ваш мир?

— Мам, зачем ты так поступаешь? — не понимал Генри. В его глазах была легкая паника, потому что произошедшее впервые пошло не по плану.

Реджина отошла от кровати. Она посмотрела на Генри и вспомнила свой сон. Затем она улыбнулась ему и произнесла:

— Совсем недавно один мудрый человек сказал мне: мы — те, кто мы есть… И нельзя изменить наше прошлое, Генри.

— О чем ты, мам? Я не понимаю.

— Вот, — Реджина показала ему страницу с пророчеством Чародея и перевернула к нему обратной стороной, на которой были нарисованы две картинки: на одной Темное Проклятье окутывало весь Зачарованный лес; на другой — Белоснежка и Прекрасный принц держат на руках маленькую Эмму Свон. Реджина продолжила. — Мы не можем менять ход истории, прошлое всегда настигает нас! И поэтому сейчас мне приходится вновь поступать так, как я поступала в своем настоящем прошлом, чтобы все вернулось в привычное русло, понимаешь, Генри?

— Что она несет? — спрашивал Крюк парня. — Ход истории? Привычное русло?

Реджина лишь улыбалась и смотрела на сына. Она замечала, как к нему приходит озарение, и он начинает понимать, для чего она выставила себя злодейкой. Генри улыбнулся матери в ответ и процитировал самую первую страницу своей Книги Сказок, прочитанную сотни раз:

— «Однажды Злая Королева наложила страшное Проклятье на всех жителей сказочной страны…» В своем прошлом ты — Злая Королева, мам. Этого не изменить.

— Верно, Генри.

— Будем надеяться, это сработает!

Генри стремительно подбежал к Прекрасному, который тщетно пытался привести в чувство Белоснежку. Ее лицо постепенно бледнело, дыхание замедлялось.

— Ты должен поцеловать ее! — помогал Генри. — Она проснется от вечного сна только с помощью поцелуя истинной любви!

— Истинной любви? — недоумевал Прекрасный. — О чем ты говоришь? Мы ведь только познакомились…

— Это неправда, — начала объяснять Реджина. — В другом мире вы знаете друг друга очень давно, и вам судьбой было предначертано встретиться и провести вместе жизнь! Родить детей, обладающих самой светлой магией… Дэвид, она — твоя судьба, любовь всей твоей жизни!

— Держись от нее подальше! — яростно сказал Прекрасный.

Реджина заметила в его взгляде привычную злость и ненависть. «Он и в правду начинает напоминать того Дэвида» — мысленно отметила она.

— Но она права, — заступился Генри. — Даже она не в силах снять свои чары. Сонное Заклятье разрушит лишь поцелуй истинной любви!

Дэвид растеряно посмотрел на девушку. Ее алые губы так манили, что ему самому хотелось ее поцеловать. Прекрасный не понимал, почему его так беспокоит то, что случилось, ведь девушка была ему совсем незнакома. Но чувство того, что она ему близка, продолжало тревожить.

— Но… я ее не знаю, — оправдывался Дэвид. — Как можно просто так поцеловать того, кого не знаешь?

— Это тебе говорит разум, — объяснил Генри. Он не позволит дедушке увильнуть от своего предназначения. — Но, я уверен, твое сердце подсказывает, что ты ее уже знаешь… По крайней мере, что видишь ее не впервые! Словно вы связаны невидимой нитью прошлых лет, жизней… — Генри дал ему время для осознания сказанных слов, а затем продолжил: — Ты же чувствуешь это. И знаешь, как проверить…

Дэвид с непониманием смотрел на Генри, но вдруг его осенило — кольцо! Он вытащил его из кармана и зажмурился от его яркого сияния. Поднеся кольцо к Белоснежке, Дэвид заметил, как оно все ярче светилось и даже слегка вибрировало в руке.

— Это же… — пытался подобрать слова он.

— … твоя истинная любовь! — закончил Генри, радуясь, что кольцо, как и в настоящей реальности, сыграло свою ключевую роль в этой истории и привело Прекрасного к возлюбленной.

Генри отошел от них подальше, оставив наедине. К удивлению Реджины, Крюк не нарушал тишину и тоже отошел в сторону. Прекрасный аккуратно убрал прядь длинных темных волос с лица Белоснежки. Ему казалось, что его сердце стало биться чаще, словно он впервые целует девушку. На самом деле, возможно не впервые, но действительно первый раз по любви или по симпатии, или по другому теплому чувству в груди, но его явно тянуло к незнакомке.

Прекрасный принц потянулся к Белоснежке, закрыв глаза. Как только их губы соприкоснулись, он почувствовал приятную дрожь в теле, которая побуждала его к продолжению. Не хотелось, чтобы это чувство заканчивалось. Тепло и нежность поцелуя передавались всем остальным, словно в воздухе воспарила любовь. Прекрасный приоткрыл глаза — в этот уединенный момент ему хотелось любоваться своею избранницей. Он замечал, как лицо Белоснежка постепенно наполнялось теплом, дыхание учащалось, а затем она глубоко вдохнула и открыла глаза! Комната озарилась радужным светом и легким ветерком, после которого Белоснежка окончательно пришла в себя и прошептала:

— Дэвид…

— Снежка!

Он помог ей приподняться и сесть на кровать. Глаза девушки были полны счастья, принц улыбался и смотрел на нее так, словно ничего дороже в его жизни не было.

— Я знала, что ты меня найдешь! — прошептала Белоснежка так, чтобы услышал только Прекрасный.

— А я рад, что даже заклятье не заставило тебя сомневаться… — произнес он и еще раз поцеловал девушку в губы.

Реджина все же расслышала их разговор и удивилась сказанному. «Они словно вспомнили друг друга!» — догадалась она.

Неожиданно все в комнате пришло в движение — под ногами чувствовалась нарастающая дрожь, через решетку в окне пробивался сильный ветер, небо за окном почернело.

— Что происходит? — спросила Белоснежка.

— Не знаю точно, но не бойся, я рядом! — обнял крепко Прекрасный.

Сопротивляться магическому вихрю становилось все труднее. Крюк схватился рукой за решетку на окне, пытаясь удержать равновесие, но давалось это все труднее. Реджина прижала Генри к себе и прислонилась спиной к стене. Генри не был напуган, поскольку у него было внутреннее чувство, что магия Автора наконец-то заработала.

— Думаешь у нас все получилось? — шепнула ему на ухо Реджина, но внимание Генри привлекло другое.

Посередине комнаты в полу образовалась дыра, которая разрасталась все больше и больше. В самом отверстии был темный вихрь, который притягивал к центру все, что было вокруг. Как только отходить дальше было некуда, ветер заволок Белоснежку, Прекрасного и Крюка в центр нарастающей дыры, и они пропали. Реджина с ужасом наблюдала за происходящим, осознавая, что она с сыном следующими провалятся в бездну.

Так и случилось. Сильный ветер и круговорот магии втянул ее и Генри внутрь. Генри сразу же отлетел в сторону и скрылся за черными молниями. Реджина хотела окрикнуть его, но обнаружила, что не может произнести ни слова. Перед глазами почернело, земля под ногами не ощущалась, и она потеряла чувство собственного тела.

Неужели это конец?!

* * *

«Ты должна меня отпустить»…

«Я всегда буду рядом»…

Обрывки фраз все еще всплывали в голове, словно кто-то повторяет их снова и снова. Помимо звуков к Реджине также пришла и ясность того, что она вновь лежит на полу и завалена чем-то. Как только она поняла, что может двигаться, она предприняла попытка поднять голову, открыть глаза и осмотреться. Но перед этим она услышала, как кто-то зовет ее…

— Реджина! Генри!

Генри? Реджина вспомнила, как не смогла удержать его в вихре, а, значит, надо отыскать его и убедиться, что с ним все хорошо. Она открыла глаза и увидела приближающихся Эмму и Крюка.

— Реджина, — обращалась к ней Эмма. — Ты должна объяснить мне, что у вас здесь произошло?

— Эмма? — Реджина всматривалась в нее так, словно впервые видела, что не могло не удивлять Спасительницу. — Это правда ты?

— Да. А это правда взлом с проникновением в дом Ученика, — развела руками по сторонам Эмма. — Может объяснишь зачем вы вломились сюда?

— Мам…

Эмма обернулась на голос и подошла к сыну, который лежал чуть поодаль от Реджины. Крюк уже помог ему встать, но удержать равновесие удалось не сразу — парень чуть не упал назад.

— Тихо, Генри, не так быстро! — взяла его за руки Эмма. — Лучше присядь.

Реджина тоже присела на пол и огляделась. Она находилась в библиотеке Ученика Чародея — там, откуда началось их с Генри путешествие! Рядом с ней лежала та самая страница №23 из книги, на которой она и Робин целуются у таверны в Зачарованном лесу. На ней был все тот же брючный костюм, а присутствие Эммы и Крюка подтверждало ее догадки. «Мы дома!» — радовалась она и улыбнулась. Реджина также обнаружила, что была завалена книгами, упавшими с полок во время их перемещения в «черновую» реальность.

Она аккуратно встала и подошла к сыну:

— Генри, с тобой все хорошо?

— Все отлично, мам, — глаза Генри сияли от радости.

Затем Генри посмотрел на Эмму и Крюка с улыбкой, перевел взгляд на Реджину и понял, что лишь они вдвоем знают, что происходило на самом деле последний месяц. Или меньше?

— Как долго нас не было? — задал он вопрос.

— О чем ты, парень? — ответил Крюк. — Мы с Эммой начали искать вас после небольшой утренней ссоры между ней и… мадам мэр. — Крюк заметил удивленные глаза Реджины, смотрящей на него. Той было все еще непривычно осознавать, что перед ней стоял прежний Крюк.

— А как вы нас нашли? — поинтересовалась она. — Как узнали, что нужно ехать именно сюда?

— Мэри-Маргарет заметила, как Генри подозрительно убежал из квартиры, — поясняла Эмма. — Ты не отвечала на звонки все утро, я решила, что он с тобой. К тому же я вспомнила, что вчера вечером ты ходила в гости к Айзеку. Ну а дальше, сама понимаешь, GPS-локатор…

— Понятно… — Реджина подошла к разбросанным черновикам Ученика и принялась собирать их в кучу.

— Мне стоит ждать объяснений, что вы тут делали? — аккуратно спросила Эмма. Затем повернулась к Генри. — И почему здесь такой бедлам?

— Мы просто… хотели поискать информацию об Олимпийском кристалле! — уверенно сказал Генри.

— Ты напрочь забыл о моей суперсиле, Генри, — улыбнулась мать. — Теперь еще раз и, пожалуйста, правду!

«Я совсем отвык от нее» — подумал Генри и начал мысленно изобретать более убедительную версию, как вдруг Реджина сказала:

— Эмма, лучше тебе не знать, что случилось с нами. Поверь. Главное, это в прошлом.

— Вот как? — удивилась она. — Хорошо хоть не «мисс Свон». Но ты только скажи, все ли теперь в порядке?

Суперсила Эммы помогла ей понять, что сейчас было не самое лучшее время задавать вопросы. Она осознала, что Реджина и в правду не была готова отвечать за то, что случилось.

Реджина молча посмотрела на Генри, который улыбнулся ей. Она увидела в своем сыне всю ту боль и переживания, что она испытала за последний месяц. При этом в настоящей реальности время совсем не двигалось вперед, а воспоминания об этом месяце и беспорядок в библиотеке стали последствиями использования магии в корыстных целях.

Реджина перевела взгляд на Эмму:

— Теперь в полном порядке, Эмма. Будь уверена!

И Эмма ей поверила. Впервые за все это время со дня смерти Робина, она увидела искреннее душевное спокойствие в Реджине. Это не могло не радовать.

— Что же, тогда предлагаю сделать маленький фокус-покус с уборкой здесь и отправиться домой! — предложила Эмма. — Нам предстоит отметить возвращение из Преисподней и… воскрешение Крюка… — Она осеклась, когда произнесла это, понимая, что настала больная тема для обеих.

— Не стоит переживать за мое состояние, — понимающе сказала Реджина, а затем повернулась к Крюку. — Я рада, что ты сумел выкарабкаться и останешься с нами!

— Спасибо… — искренне ответил Крюк, не узнавая манеру поведения Реджины. Однако ему все равно было приятно услышать подобное.

— Тогда мы с Киллианом будем ждать вас в машине! — предложила Эмма и двинулась в сторону дверей. -Только не задерживайтесь!

Как только она с Крюком удалилась за пределы библиотеки, Реджина повернулась к Генри.

— У нас получилось! — она крепко обняла сына. Генри тоже переполняли эмоции радости и счастья.

— Мне даже не верится. Мам, ты справилась — разгадала финальный ключ к возвращению домой!

— Мне помогли, — сказала она, в очередной раз вспоминая свой сон о Робине. — Ты тоже был весьма изобретателен все это время!

Ее радость прервала головная боль — затылок продолжал болеть, словно перемещение между реальностями сохранило все травмы. Она прикоснулась рукой и тихо вскрикнула:

— Кажется, мой удар головой не прошел бесследно… Все та же рана от удара Румпеля, но при этом мы приобрели современный вид — почему же тогда боль не ушла?

— Видимо, это последствия нашего путешествия, — рассуждал Генри. — Все, что связано с нашими телесными ощущениями, включая воспоминания, — все осталось с нами при переходе в наш мир! Иными словами, наше тело со всеми увечьями и памятью остается нашим в любом мире, меняется лишь окружающая среда, время и обстоятельства. Вспомни, ведь твоя магия все же была с тобой!

— Наверное, ты прав, — задумавшись сказала Реджина. Ей не хотелось тратить время на уборку в библиотеке, ведь они с Генри давно ни с кем не виделись. — Я тут подумала, пойдем домой, Генри? Наша семья ждет нас…

— Уборка отменяется? — с надеждой поинтересовался Генри.

— Причем официально, — улыбнулась Реджина. — Я ведь теперь вновь на правах мэра…

Генри взял с пола свою Книгу Сказок, вместе с пером положил в сумку, и они направились к выходу. На полпути Реджина решила попросить сына об одной услуге:

— Генри, не возражаешь, если я приеду чуть позже на праздник, хорошо? Мне надо ненадолго побыть одной… Надеюсь, ты понимаешь меня.

— Я понимаю, мам, — кивнул Генри и обнял ее. Ощущение того, что они все-таки сумели вернуться домой, грело ему душу, но при этом Генри не забывал, какую цену за это пришлось в очередной раз заплатить. — Я буду ждать тебя дома с нашей семьей.

«Нашей семьей… Как долго я ждала этих слов в свой адрес» — подумала Реджина, чувствуя внутреннее умиротворение от этого приятного факта.

* * *

— То есть, я действительно работала служанкой в замке Румпельштильцхена? — переспросила Мэри-Маргарет у Генри, когда тот рассказал семье обо всех приключениях в «черновой» реальности.

— Именно. Но Белль, знаешь ли, лучше справлялась с этой ответственной миссией, — пошутил Генри и понес десерты на стол.

Семья Прекрасных, Крюк, Голубая и бабушка Руби собрались в кафе «У бабушки», чтобы отпраздновать возвращение из Преисподней. Реджина задерживалась. Мэри-Маргарет и Голубая накрывали на стол, бабуля пекла последние кулинарные изыски, а Генри рассказывал обо всем случившемся.

— Жаль, Белль не сможет к нам присоединиться, — сказала Голубая, выйдя из кухни с напитками. — Темный погрузил ее в сон, чтобы Аид не добрался до их ребенка. Теперь, я боюсь, ее пробуждение станет проблемой…

— В любом случае, мы все равно должны отметить возвращение из столь ужасного места, — настаивала Мэри-Маргарет. — У нас всегда в городе полно злодеев, проклятий и проблем. Если бы мы каждый раз переставали наслаждаться жизнью из-за этого, у нас была бы не жизнь, а существование. Давайте хоть сегодня отвлечемся…

Мэри-Маргарет прошла мимо Дэвида, поцеловала его в щеку, а затем и маленького Нила. Ребенок смеялся на руках у Дэвида, словно также был счастлив видеть семью в полном составе.

— Так, говоришь, я вам здорово помог в этой…вашей… операции «Лев»? — неожиданно спросил Крюк Генри, обнимая Эмму.

— Еще как, хотя тебя пришлось уговаривать весьма долго, и один раз ты нас чуть не предал, переметнувшись на сторону Артура… — вспоминал Генри, ставя Крюка в неловкое положение перед всеми. — Но в целом, ты был отличной приманкой для Румпеля, чтобы мама могла нанести ему финальный удар и сковать его чары. А вообще, если бы не видение Мерлина об Эмме, ты бы наверно никогда не согласился помогать нам…

Крюк расправил плечи, чувствуя себя героем.

— Вот видишь, Свон, моя сущность в любом мире всегда стремится к тебе, — с улыбкой сказал он Эмме, которая положила голову ему на грудь.

Генри повернулся к Дэвиду и маленькому Нилу.

— А вот ты в другой реальности был женат на Эбигейл, и вы даже ждали ребенка. Ты всю жизнь выдавал себя за своего брата. Уговорить тебя отправиться на помощь к Белоснежке стоило нам больших усилий, поскольку ты не хотел разрушать свою семью. А заставить тебя разбудить ее ото сна и вовсе далось нелегко…

— В какой ужасный мир ты угодил, Генри! — с иронией сказал Дэвид и продолжил играть с сыном.

Спустя десять минут стол был почти накрыт, оставалось дождаться лишь «фирменный» картофель фри от бабули. Крюк и Эмма стояли в объятиях друг друга и не обращали ни на что внимание, словно никого рядом больше не было. Дэвид и Мэри-Маргарет переодели малыша Нила в более удобную детскую одежду, а Генри периодически выглядывал в окно. К нему подсела Голубая, предложив его любимое какао с корицей. Генри взял чашку в руки:

— Спасибо!

— Не за что, — улыбнулась фея. — Так, ты говоришь, Реджина не смогла стать счастливой в той реальности?

— Увы, — опечаленно кивнул Генри.

— Что-то случилось там? Что-то с Робином?

— Ну… он… снова спас ее, и это снова стоило ему жизни, — Генри тяжело было об этом говорить. — Потому что прошлое нельзя перечеркнуть. В разных мирах история всегда повторяется…

— Бедная Реджина, — расстроенно сказала Голубая. — Страшно подумать, что она пережила… Потерять любимого дважды — это невыносимо больно. Как он погиб во второй раз?

Генри открыл рот, чтобы ответить, но неожиданно заметил за стеклянной входной дверью приближающуюся Зелену с коляской.

— Несчастный случай, — ответил Генри фее, затем встал и молча подошел к семье.

Войдя в кафе, Зелена отметила взглядом всех присутствующих. Эмма быстро подошла к ней и помогла поставить коляску к диванам.

— Я была уверена, что Реджина с тобой? — ненавязчиво спросила она.

— Она позвонила мне, просила предупредить, что задержится, — ответила Зелена. — Хотела побыть немного одной.

— Ей теперь долго предстоит быть одной… — грустно подметила Эмма и посмотрела на Крюка в дальней половине кафе. В такие минуты она особенно радовалась его возвращению.

— Но мы ей этой роскоши не позволим, — произнесла подбежавшая Мэри-Маргарет. — Набери Реджину еще раз!

* * *

Реджина стояла напротив памятника Робина на городском кладбище. После всего того, что довелось ей испытать за последний месяц, она чувствовала, что должна была появиться здесь. Хотя, согласно движению времени в настоящей реальности, последний раз она была здесь вчера.

Она присела. На могиле Робина проросли маленькие цветочки, которые распускались каждое утро с восходом солнца, словно символизируя новую жизнь на том месте, где закончилась предыдущая. В окружающей ее тишине Реджина чувствовала внутреннее умиротворение. Не надо было никуда спешить, что-то менять, кого-то спасать… Спокойствие и тишина — как давно она об этом мечтала. «Вот только разделить это не с кем» — задумалась она и провела рукой по инициалам Робина. — «Зато теперь я действительно могу этим наслаждаться. Благодаря тебе!»

Реджина вспоминала, как, будучи в другой реальности, было время, когда она просыпалась по ночам и не верила, что он рядом с ней. И каждый раз она радовалась, что все это не было сном, что она действительно могла прикоснуться к нему, почувствовать тепло его тела, заботливые руки, горячие поцелуи, переживающий взгляд… Его вера в Реджину — в то, что она изменилась и теперь никогда не подпустит к себе тьму — творила чудеса — она действительно помогала Реджине меняться, и это не оставалось незаметным! И только сейчас она поняла, что всегда стремилась не подвести и не разочаровать его и Генри — это и растопило ее холодное сердце, которое, как ей казалось, больше не способно любить.

Несомненно, все было бы иначе, если бы она тогда вошла в таверну и познакомилась с Робином. Страница №23, найденная Робином в сумке, не гарантировала им счастья, она лишь предсказала их встречу. Эта встречала могла бы ни к чему и не привести, либо, наоборот, помочь найти любовь, или же вовсе привести к более ужасным последствиям. Благодаря операции «Лев» Реджина теперь знает исход этой встречи, и впервые за очень долгое время она чувствовала себя в правильном месте и времени. У нее есть семья, которую получает далеко не каждый бывший злодей, любящий ее сын, вновь обретенная сестра… А ведь всего этого могло бы и не быть. Задумавшись об этом, Реджина невольно улыбнулась, внутри были приятные ощущения.

Солнце медленно заходило за верхушки домов, раскрашивая небо в ярко-оранжевые цвета. «Этим замечательным закатом можно было бы любоваться вдвоем» — задумалась Реджина. — «Однако… я отпускаю тебя, Робин!»

Реджина аккуратно достала из кармана страницу №23 и развернула ее. С большой тревогой и слезами на глазах она положила ее на могилу Робина и присыпала землей. Затем она положила руки сверху на закопанную бумагу и мысленно прошептала: «Я выполню свое обещание, Робин. Я буду жить дальше и верить в добро… и любовь! Ты дал мне гораздо больше, чем, возможно, предполагал! И за все это я всегда буду тебе благодарна!» Смахнув слезы с глаз, она встала и закрыла глаза, почувствовав внутри согревающую душу гармонию.

Ее минуты уединения прервал телефонный звонок. Реджина быстро достала телефон и ответила на вызов. Мэри-Маргарет и Генри интересуются, когда она приедет. Сказали, что все ждут только ее и не готовы начинать раньше. Заверив падчерицу и сына, что она уже в пути, Реджина убрала телефон и действительно стала собираться. Ее ждут люди, которым она дорога, которые остались с ней после всего того, что она совершила — это дорогого стоит! И именно к этим людям Реджина была готова ехать через весь город, через все миры, сквозь время и пространство. Ведь в семье, которую она долго стремилась обрести, по-другому не бывает…

Реджина поцеловала два пальца руки и поднесла их к имени Робина. Попрощавшись с ним, она зашагала в сторону своей машины, как вдруг остановилась и неожиданно вспомнила его слова: «Позаботься о детях». Реджина широко улыбнулась и положила обе руки себе на живот, в котором уже как три недели зарождалась новая жизнь…

А, значит, операция «Лев» все-таки прошла успешно!

* * *

КОНЕЦ

  • Альфа-пара — Белоснежка и Дэвид, Белль и Румпель, впоследствии — Эмма и Киллиан, а также Реджина с Робином.
  • Антизлодей — ооо, их тут много:
    • Румпельштильцхен — Тёмный маг, которому ничего не стоит предложить вам сделку с ценой, которую вы точно не захотите оплачивать. Но при этом он честно выскажет вам условия оплаты и даст именно то, что обещал. И да, к детям это не относится. За них (а особенно за своих) он порвёт на британский флаг любого. И силой Тёмных он в глубине души откровенно тяготится.
    • Реджина до 3-го сезона относилась к этому типу персонажей. Ради Генри и своего личного счастья она была готова на всё, включая подлоги, похищения, попытки отравления его родной матери. Но если сын скажет ей, что она неправа, она примет это к сведению и попытается стать лучше. После путешествия в Нетландию переходит в стан антигероев.
    • Снежная королева Ингрид. Как и Эльза, страдала от своих способностей, которыми не умела управлять. Тем не менее, она старается сделать всё, чтобы Эмма, оставшаяся без матери, получила свою часть материнской ласки и любви. А когда её племянницы наглядно дают ей вспомнить, что она любима, то она отменяет заклятие разбитого сердца ценой своей жизни.
    • Мистер Хайд — подчёркнуто вежлив, держит своё слово и не станет вас трогать, пока вы не перейдёте ему дорогу. Все потому, что он лучшая половина доктора Джекилла, который создал его в попытке высвободить свои чувства и в этом преуспел.
  • Арсенал Чехова — во все поля:
    • Колодец на окраине Сторибрука, показанный ещё в начале 1-го сезона. «Выстреливает» несколько раз, причём очень эпично, так как используется в качестве высококлассного портала или эдакого котла для зелий. Ещё и вода в нём обладает волшебными свойствами.
    • Свеча, данная Голубой феей Корой маленькой Белоснежке, пригодилась ей чуть ли не пятьдесят лет спустя для убийства самой Королевы Сердец и изменила ход сюжета коренным образом.
    • Кулон Зелены проявил себя дважды, активировав времяворот и сыграв решающую роль в победе над Чёрной Феей. Что и говорить: силы, заключённые в нём, не имеют равных.
      • Одно из его применений напоминает о словах Глинды, когда она давала Зелене этот кулон (заключающий в себя и усиливающий магию хозяина): «Храни его пуще жизни, ведь в каком-то смысле твоя жизнь в нём». Когда Румпельштильцхен убил Зелену, кулон оказался филактерией и позволил ей и времяворот активировать, и обратно в настоящее под видом другого человека вернуться…
    • Яйцо с пеплом, которое мы видим в 1-м сезоне, помогло воскресить Малефисенту.
    • Навык Чехова у Генри: будучи Истинно Верующим, он может трансфигурировать предметы силой мысли. Правда, понадобилось это ему всего один раз.
    • Есть два стрелка Чехова — фея Динь-Динь и, ВНЕЗАПНО, Реджина. Первая победила чудовищную Тень Питера Пэна, а вторая стала единственным в истории сеттинга человеком, сумевшим одолеть величайшую ведьму миров.
  • Архимаг — Румпельштильцхен и Зелена. Последняя превзошла своего учителя и смогла поработить его.
  • Ахиллесова пята — Великая Ведьма почти всемогуща в тёмной магии, а победить её можно только с помощью сильнейшей светлой. Что и сделала Реджина.
  • Байронический герой — Румпельштильцхен, хрестоматийный пример.
  • Бастард — Зелена и Генри.
  • Бета-пара — Бэйлфаер и Эмма (до середины 3-го сезона), принц Филипп и Аврора, Анна и Кристофф, Ворчун и Нова, Эрик и Ариэль, Эшли-Золушка и принц Томас и множество других.
  • Благородный разбойник — Робин Гуд и его команда.
  • Бой-баба — Эмма. Ради безопасности своей семьи пойдёт в другие миры, подставит под угрозу себя и сойдётся в поединке с самой Королевой Сердец.
    • Анна магией не владеет, но всё равно крута. В конце концов, именно она обучала Дэвида, сделав его тем, кто он есть.
  • Бессмысленное самопожертвование — чтобы покончить с силой Тёмного, капитан Крюк жертвует собой, но Румпильштильцхен заключает тьму обратно в кинжал, что делает самопожертвование бессмысленным. Что позволяет Эмме заставить его помочь в поисках Крюка в Царстве Аида.
  • Был никем, стал кошмаром — Румпель и Кора воплощают этот троп. Практически нищий, бесправный крестьянин-дезертир превратился в Тёмного мага, а дочь мельника с талантом к колдовству овладела им настолько, что периодически затмевала совершёнными злодеяниями даже наставника.
  • Вам хорошо осуждать — Артура Мерлин с детства пичкал обещанием грядущего величия, а в итоге его ждал облом. В буквальном смысле: обломанный Экскалибур. Королевство с таким мечом получилось соответствующе неполноценное. А вдобавок ко всему его жена ещё и начала проявлять внимание к его лучшему другу — и только потому, что у него было время ухаживать, пока король мотался в поисках кинжала Тёмного. И вы ещё спрашиваете, почему он в итоге психанул и согласился использовать магическую пыль для того, чтобы создать иллюзию любви, меча и королевства?
  • Великолепный мерзавец — никто не поспорит с тем, что Зелена очень хитра, жестока, хладнокровна, беспощадна и дьявольски коварна. При этом она обладает недюжинным умом, харизмой и обаянием. И да, это единственная антагонистка, которая действительно великолепна.
    • Этот же троп пытался отыгрывать Румпель на родине, но неудачно. Знакомые не оценили: один называл Крокодилом, другая — Чудовищем…
    • А в первом сезоне таковой казалась Королева, хотя только до 18-й серии.
    • Довольно субъективно. По мнению автора правки, например, Зелена — при всей великолепности, которая действительно есть — стоит позади Реджины, Румпеля и в особенности Ингрид. Да и Кора на этот троп тянет.
  • Верещагин — Безумный Шляпник Джефферсон. В первых сериях с его появлением о нём навряд ли даже можно сказать, что он нормален, зато позже выясняется, что это вполне хороший парень, очень заботливый и нежный отец, а ещё настоящий мастер своего дела.
  • Верность до конца — Реджина любит своего покойного жениха даже более сорока лет спустя и свято бережёт память о нём.
    • Здесь же: преданность четы Прекрасных друг другу — эталон из палаты мер и весов.
  • Вернулся не таким — в 5-й серии второго сезона доктор Вэйл тайно выкрал тело Дэниела из склепа Королевы и провёл эксперимент своей мечты. Но воскресший конюх был неприкаянным и страдал от чудовищной боли, хотя любил невесту по-прежнему. Той пришлось поневоле отправить его обратно в мир мёртвых, что разбило ей сердце окончательно.
  • Восставший из мёртвых — пережив собственное самопожертвование, Румпель сумел воскреснуть и даже повидаться с сыном.
  • Вошёл во вкус — всё тот же Румпельштильцхен и его ученица Кора. Первый, став Тёмным, жестоко убил тех, кто издевался над ним до этого, а другая, развив в себе волшебный дар, стала грезить о мести принцессе Еве, некогда оскорбившей её без всякой причины, а до того — расстроившей её свадьбу с королём Леопольдом.
  • Враг моего врага — именно по такому принципу вплоть до середины 3-го сезона контактировали друг с другом члены «большой дружной сторибрукской семьи».
  • Все цвета спектра — режиссёрам телесаги блестяще удалось создать большое количество абсолютно разных персонажей, причём однозначных героев здесь почти нет:
    • Эмма, с одной стороны, Избранная и почти что мессия для собственного мира, а с другой – бывшая угонщица, отказалась от сына (хоть и по объективным причинам), чуть не погубила Пиноккио из-за нежелания поверить ему, а в пятом сезоне поставила свою семью на грань гибели. И вдобавок она всегда тяготилась ролью Спасительницы.
    • Реджина в бытность Злой Королевой топила в крови народные бунты, была помешана на мести Белоснежке, совершила кучу злодейств и стала пугалом Зачарованного леса на долгие годы. Но после массы бед, перенесённых ею на протяжении всей жизни, её хочется обнять и плакать.
    • Румпельштильцхен умён, обаятелен, хитёр и вообще на фоне прочих злодеев — просто душка, что не помешало ему сделаться вторым по могуществу магом всех миров и проворачивать комбинации, выгодные лишь для него. Ну и о том, что именно он — наставник Коры, забывать не стоит.
    • Наконец, даже Белоснежка далеко не так «чиста и светла», как в первоисточнике: от её детского любопытства и наивности судьба юной Реджины сломалась безвозвратно, а бедная Малефисента получила дочь, заклеймённую мраком.
    • Есть, конечно, и почти белые персонажи: например, Дэвид и Анна (невеста Кристоффа), но жизнь потрепала и побила обоих. В наличии полные чудовища: демоническая Кора и неуловимый Питер Пэн. Имеется рыцарь в ржавых доспехах вроде Мулан и ещё благородные разбойники — команда Робина и он сам. А также и великолепная мерзавка Зелена, которая в 3-м сезоне задавила обаянием и тёмной харизмой всех прочих.
  • Гамбит Бэтмена — Румпельштильцхен владеет навыком их проворачивания просто на феерическом уровне. Собственно, вся предыстория основных событий сериала — это куча сделок, в которых Румпель сознательно рассчитывает на то, что другие сказочные персонажи попытаются его объегорить. И от этого он становится только ближе к цели: попасть в мир без магии, где скрывается его сын Бэлфайер.
    • Именно так он и сделал Эмму шерифом в первом сезоне: сперва убедил её принять его поддержку, устроил покушение на Реджину, обставив его так, чтобы Свон догадалась, что за этим стоит он. Та отказывается от его поддержки публично, вроде бы теряя единственный реальный шанс на работу. Так Эмма сделалась первым человеком, который открыто бросил вызов Голду, на фоне чего ее популярность возросла настолько, что её избрали шерифом. Чего Румпель и добивался.
  • Гамбит Ксанатоса — Зелена посвятила полжизни осуществлению небывалого плана по созданию временного портала, на который до неё никто не замахивался. И ведь рассчитала всё так, что даже после поражения от рук сестры затраченные усилия окупили себя!
    • В шестом сезоне Чёрная Фея построила поединок Эммы с Гидеоном именно по такому принципу: забрав сердце собственного внука и приказав ему убить Спасительницу. Кто бы в нём ни победил, светлая магия исчезнет, поскольку друг с другом борются её наивысшие носители, и Фиона в выигрыше. И даже её смерть поединок не отменит. Эмма находит выход, дав Гидеону себя ранить сознательно, чтобы спасти его душу, а Румпельштильцхен, отдав приказ об остановке боя, сумел сделать так, что рана оказалась несмертельной.
  • Героическое самопожертвование — Румпель пожертвовал собой, защищая родню и друзей от Питера Пэна (своего отца).
  • Говорящее имя — когда жителей Зачарованного леса перенесло в наш мир, в созданный заклятьем Сторибрук, некоторые обзавелись такими фамилиями. У Белоснежки фамилия французского происхождения, от слова «белый» (Бланшар), сверчок Джимини у нас теперь доктор Хоппер (попрыгун), Румпельштильцхен стал мистером Голдом, ибо умеет прясть золото из соломы (в другом таком городе, Гиперион Хайтс, был Уивером (ткач)), Реджина и вся её родня имеют фамилию Миллс (потому что Кора была дочерью мельника). У Реджины есть вдобавок и говорящее имя (королева), ещё с младенчества: выйдя замуж за принца и родив от него дочь, наконец-то выбившаяся в высший слой общества Кора назвала её «именем, достойным королевы».
  • Гранд-финал — несмотря на неоднозначность 7-го сезона, его финальные серии представляют из себя именно это, завершая собой сюжетные арки Румпельштильцхена и Реджины.
  • Длинное имя — если кто-нибудь захочет вызвать Тёмного, он сделает это почти наверняка со второй, а то и с третьей попытки.
  • Добрый король — Леопольд, отец Белоснежки.
  • Дофига миров — их в сеттинге на самом деле много. Зачарованный лес, Сторибрук, страна Чудес, Аграба, Чёрно-Белый… и это далеко ещё не полный перечень.
  • Дофига персонажей — субверсия: помимо сравнительно большого количества различных второ- и третьестепенных персонажей, в сериале присутствует также ОЧЕНЬ много самых обыкновенных работяг, т. е. статистов (надо же кому-то заниматься рутиной, пока герои и злодеи «приключаются»).
  • Дуэль — неудачный поединок Реджины и Зелены, окончившийся условной «ничьёй».
  • Жертвенный агнец — Дэниела Колтера, одного из самых светлых и благородных персонажей сериала, подло убивает Кора, решившая «пожертвовать пешкой», чтобы привести дочь к трону. За это враги Реджины обрыдались потом кровавыми слезами…
  • Жестокое милосердие — что-то подобное сделала Реджина, когда Белоснежка, мучимая раскаянием после убийства Коры руками Реджины, пришла к ней и попросила убить её. Реджина отказалась, потому что не хотела облегчать её страдания и надеялась, что Белоснежка, в чьём сердце поселилась тьма, сама погубит себя и свою семью, без вмешательства Реджины.
  • Живой детектор лжи — Эмма великолепно распознаёт по глазам и ухваткам собеседника, лжёт он ей или нет. Это помогало ей не раз в очень важных ситуациях.
  • Житель Страны Тёмных Эльфов — Джефферсон. Собственно, помешанным на шляпах он стал после того, как попал в руки к самой страшной колдунье своего времени. Под этот троп подходит целиком и полностью.
  • Загробный мир обыкновенен — половина пятого сезона об этом.
  • Здравствуй, мама — знаменитый визит Генри к Эмме в самой первой серии.
    • Менее известный эпизод встречи Румпельштильцхена со своей матерью, Чёрной Феей по имени Фиона. Показательно, что он произносит едва ли не те же самые слова, по которым назван троп.
  • Злодей, молящий о пощаде — Зелина, когда Румпельштильцхен собирался её убить.
    • Также Питер Пэн, когда всё тот же Румпельштильцхен решил убить его ценой собственной жизни. С кинжалом Тёмного в спине, уже потеряв свою молодость, Питер просит его не заканчивать начатое и говорит, что ещё не всё потеряно и они смогут прожить счастливо оставшиеся им годы, как отец с сыном. Румпель не согласился.
  • Злодей поневоле — при внимательном рассмотрении оказывается, что Реджина вовсе не «монстр в короне», но жертва обстоятельств, а точнее — собственной же матери, закоренелой интриганки с непомерными амбициями.
  • Злой король — Георг, приёмный отец Дэвида.
  • Зло уродует/Зло — это приятно — с одной стороны, Нимуэ зло переместило из однозначно красивого типажа в уродливо-красивые. С другой, оно явно добавило ей перчинки и сделало намного более импозантной особой.
  • Знахарь — Дракон.
  • Идиотский план / Идиотский сеттинг / Идиотский сюжет — ультимативное комбо с возвращением Зелины в 4 сезоне. Персонаж, показательно лишенный всех магических способностей и убитый в расплату за свои действия, оказывается не только спас себя с помощью магии (которой у него нет), но и вернулся в прошлое, занял место другого персонажа (возвращение которого было одной из центральных арок), попал под чужое проклятие, целенаправленно залетел от третьего персонажа, просто чтобы насолить четвертому (а заодно получить ультимативную сюжетную броню, ведь нельзя просто так взять и убить женщину на второй неделе беременности), чтобы затем необычайно своевременно возникнуть перед койкой умирающего Румпеля со словами: «Именно этого я и ждала. Все было согласно моему плану!» И что самое главное, весь этот бардак оказывается разрулен буквально за пару серий, после чего Зелина надолго отходит на второй план, оставляя пространство для вопросов о том зачем вообще был нужен этот Реткон, кроме как для одноразового вау-эффекта.
  • И у злодея есть любимые — Генри-старший для дочери в период её бытия Злой Королевой. И Генри-младший для неё же вплоть до 3-го сезона.
    • Белль и Бэйлфаер у Румпеля и дочь у Зелены до обращения обоих к свету.
    • Вообще, это касается абсолютно каждого гада или героя в сериале. Поскольку все поголовно в родстве или отношениях со всеми, а простой мордобой у местных всемогуторов не в моде, то каждый первый конфликт интересов заканчивается захватом заложников с требованием выполнить чьи-то условия.
  • Инсценировал смерть — в стране Оз Зелена смогла ловко притвориться, что растаяла от ведра воды, вылитого на неё девочкой Дороти. А после поражения от рук сестры, находясь в тюрьме, разыграла свою гибель от кинжала столь великолепно, что водила за нос всех вплоть до второй половины 4-го сезона.
  • Как брат и сестра — союз Филиппа и воительницы Мулан.
  • Каков родитель, таково и дитя:
    • Реджина из-за гибели своего жениха от рук Коры (та хотела как лучше, но Реджина, выйдя за короля и получив власть вместо любви, не была ни счастливой, ни свободной), озлобилась и стала такой же жестокой, как её мать. Сначала она просто хотела убить Белоснежку, которая была частично виновата в произошедшем, а потом убивала селян за то, что они не хотели выдавать Белоснежку. Даже склад вырванных сердец был у обеих.
    • Румпельштильцхен по собственному желанию пошёл на войну с ограми (когда туда ещё не забирали всех от 14 лет), чтобы доказать всем, что он не такой же трус, как его отец. Позже неоднократно показывается сюжетом и говорится другими персонажами, что он таки трус. А ещё он бросил сына, предпочтя ему магию и бессмертие, как когда-то его отец (правда, Румпель уже через несколько секунд пожалел об этом и потом придумал хитрый план по воссоединению с Бэлфайром).
  • Кармический Гудини — даже после бессчётных преступлений Кора умудрилась попасть в лучший мир и добиться прощения у обеих дочерей.
    • В противовес Коре Реджина сполна расплачивается за все свои преступления в амплуа Злой Королевы. Организовала смерть отца Белоснежки — была вынуждена самолично принести в жертву собственного ради свершения мести. Весь первый сезон пыталась разлучить Генри с Эммой — всю вторую половину третьего сезона она вынуждена жить с тем фактом, что он не помнит её как мать. В том же самом сезоне ей приходится на себе почувствовать, каково быть объектом нездоровой жажды мщения со стороны собственной сестры. В четвёртом сезоне стараниями Автора она на себе почувствует для закрепления, каково пришлось Белоснежке. И как вишенка на торте — смерть Робин Гуда в финале пятого сезона. Только после этого Реджина смогла осознать, каково было всем её жертвам, и встать на путь Героя с большой буквы.
  • Квинтет — основной каст примерно распределяется так: Эмма — Герой, Киллиан — Напарник, Дэвид — Силач, Белоснежка — Девчонка, Реджина — Умник (с 3-го сезона), Генри — сердце группы, Румпельштильцхен — Шестой рейнджер.
  • Книжный червь — Белль, ставшая в Сторибруке библиотекаршей. Страстью к книгам она отличается везде.
  • Коза — как раз в образец этого тропа эволюционировала Зелена после своего разоблачения.
  • Козёл с золотым сердцем — Румпельштильцхен был им всегда (несмотря на «чудовищный имидж» и ужасные поступки, в глубине души всё же остался способным на благородство и искренние чувства). Позже к такому состоянию пришла и Великая Ведьма.
  • Козлиная шкура — в роли протагонистки Реджина кажется, как правило, угрюмой и холодной, но на деле почти избавилась от оков «злой королевы» и готова за семью порвать любого злодея. А вообще это поведение для неё — дань тяжёлому и трагическому прошлому.
  • Корнет Шурочка — во время военных похождений Мулан всегда маскировалась под мужчину: так и надёжнее, и легче.
  • Коронная фраза — «Любовь — это слабость». И сколько же бед принесла Кора окружающим, во всём руководствуясь ею…
  • Красный барон — педаль в пол: мало кто знает, что Злую Королеву зовут Реджиной…
  • Крутая бабуля — Бабушка, по сути, кодификатор. Кто сказал, что старушки не стреляют из арбалета?
  • Крутая королева — Эльза, просто Эльза. Все, кто смотрел 4-й сезон, поймут.
  • Крутая принцесса — Белоснежка буквально олицетворение тропа. Ещё бы: годы нахождения в статусе главной государственной преступницы и дружба с гномами и не такому научат.
  • Крутой лучник — она же и Робин Гуд.
    • Мерида же!
  • Крутой шкет — Генри и вправду очень крут для своего возраста. Достаточно сказать, что в 11 лет он смело посещал Огненную комнату во сне и был похищен подручными Питера Пэна, а в 13 стал новым Автором книги сказок.
  • Крутое семейство — Прекрасные и Миллсы. Одно состоит из прославленного воина, всенародной любимицы-принцессы и Спасительницы, другое — из трёх великих волшебниц.
  • Культурный мерзавец — ещё до брака Кора косплеила аристократку, и довольно-таки успешно. А став таковой на самом деле, проявила себя очень интеллигентной, образованной и утончённой особой, что, впрочем, плохо скрывало её кошмарную натуру.
  • Любовный треугольник — Белоснежка, Дэвид и Кэтрин в 1-м сезоне.
  • Маг широкого профиля — из всех чародеев саги только Реджина владеет тёмной и светлой магией одновременно благодаря своему уникальному дару. При этом она, как ни странно, не архимаг.
  • Магическое подчинение — любой Тёмный маг подчиняется кинжалу-артефакту, которым завладеть ох как нелегко. Зелене, правда, это удалось.
    • Она же перековала Экскалибур в аналог кинжала для Мерлина.
    • Любой тёмный маг, вырвав сердце, может отдавать приказы его владельцу. Эффект такой же, как от кинжала Румпеля.
  • Магия — это плохо — такого кредо придерживались Тамара и Грег Мэнделл (вторичные антагонисты из 3-го сезона и по совместительству прислужники Питера Пэна).
    • Периодически так считает и Генри, и далеко не без оснований.
  • Магия имени — чтобы вызвать Тёмного, нужно произнести его имя по крайней мере три раза.
  • Мама-медведица — Эмма и Реджина, причём обе они — медведицы относительно одного ребёнка. В мирное время они его делят (хоть и не сразу), а в опасное решительно объединяются ради спасения.
    • Впрочем, Эмма скорее тянет на клёвую старшую сестру.
  • Манипуляция воспоминаниями — уж ими-то манипулируют все кому не лень: Тёмное заклятие имело похожий эффект; в 3-м сезоне из-за Зелены все забыли год в Зачарованном лесу; в 5-м Тёмная Свон стёрла память тем, кто был вместе с ней в Камелоте.
  • Маска приросла к лицу — до гибели любви всей своей жизни Реджина была вполне контактным и дружелюбным человеком. Но влияние злокозненных матери и наставника как минимум не пошло на пользу её характеру.
  • Межвидовая романтика — принц Эрик и русалка Ариэль.
  • Меня зовут Иниго Монтойя! — фраза Великой Ведьмы, используемая при знакомстве: «Можешь (те) звать меня Зеленой». Справедливости ради, фальшивым именем она не представлялась ни разу.
  • Мессианский архетип: Спасительница, предсказанная Румпелем, — фигура настолько эпического масштаба, что должна спасти целый мир. Как раз ею, по иронии судьбы, и является Эмма.
  • Милый старичок — отец Королевы, чистейшей милоты чистейший образец. А вот его жена — жёсткая инверсия, так как производит впечатление интеллигентнейшей и обаятельнейшей пожилой аристократки, но под её бархатными перчатками кроются истинно стальные кулаки, причём в каждом по отравленной игле.
  • Мистер Фансервис — Геркулес. Просто Геркулес.
  • Мне на самом деле 700 лет — под данный троп подпадают лишь Тёмный и Голубая фея, которая вообще старейшая жительница Зачарованного леса.
    • Крюк примерный ровестник Румпельштильсхена, помнит его ещё человеком, но не постарел за счёт жизни в Неверленде.
  • Моральный питомец — им был Генри-старший для любимой дочери, не давая ей обратиться во мрак.
  • Моральный вертихвост — тут такой каждый третий. Самые яркие примеры: Реджина, которая искренно любит сына, но готова идти на кучу неприглядных вещей ради его безопасности; Румпельштильцхен, который тоже искренно любит свою семью, но никак не может отказаться во имя её от силы Тёмного; и Крюк, который до шестого сезона так или иначе, пусть и не всегда по своей воле, выступал союзником антагонистов.
  • Моральный горизонт событий — несмотря на то, что искупление — одна из основных тем сериала, он тут очерчивается достаточно четко:
    • Реджина переходит его в самом начале сериала, использовав сердце отца для насылания проклятия. Собственно, её сюжетная арка заключается в долгом и тернистом пути назад. Но поскольку моральный горизонт не просто так носит такое название, путь Злой Королевы на правильную сторону является очень долгим. Полностью одолеть свои старые привычки, раскаяться в содеянных злодеяниях и начать новую жизнь в качестве героя ей удаётся только к началу 6-го сезона.
    • Отец Румпельштильцхена, Малькольм, переходит горизонт, променяв сына на вечную юность и магию, став Питером Пэном
    • Сыну Фионы феи напророчили великую судьбу Спасителя, жизнь, полную подвигов, и гибель в борьбе с абсолютным злом. Как и всякая мать, она попыталась сделать всё для его защиты, сумела сама стать феей и овладела многими колдовскими искусствами. Однако так увлеклась, что неосознанно подменила для себя безопасность сына и собственное стремление к абсолютной власти. А когда ей наглядно продемонстрировали, что именно она — то Зло, в битве с которым отдаст жизнь её дитя, она, не раздумывая, обрезала его нить судьбы, чем обрекла на жизнь, полную страданий, и судьбу Тёмного мага. Теперь она известна как Чёрная Фея.
    • Да и сам Румпельштильцхен весь сериал балансирует на грани ухода за горизонт. Особенно когда начинает охоту за Автором в попытке прописать себе счастливый конец. Только наличие Белль и Бэлфайра в его жизни помогает ему остаться человеком.
    • Думаете, Айзек Хеллер перешёл его, когда переписал судьбы сторибрукцев в книге сказок, поменяв героев и злодеев местами? Он сделал это куда раньше, вынудив Белоснежку и Дэвида попросить Ученика Чародея перенести тьму из новорождённой Эммы в дочь Малефисенты, просто потому что хотел выместить на них злость на своего начальника.
  • Мортидо — когда Румпельштильцхен в финале 2-го сезона узнаёт о том, что его сын, скорее всего, погиб (причём он винит в этом себя: мол, это же он ради того, чтобы найти сына, привёл в исполнение хитрый план по созданию в мире без магии Сторибрука, в который в итоге явились эти борцы с магией, убившие Бэлфайра), он сначала отказывается помочь главгероям спасти Сторибрук и его жителей от уничтожения, а потом, во время операции по возвращению Генри из Нетландии, помня о предсказании провидицы насчёт мальчика, который его погубит (уже выяснилось, что это Генри), решает с этим не тянуть и выбирает из двух способов победить Питера Пэна тот, который включает в себя его героическое самопожертвование (а раньше он решил-таки убить Генри, но ему помешало появление Эммы и Белоснежки с Дэвидом, которые и рассказали про Бэлфайра). Позже он сам говорил Реджине, что его «феноменальная жажда жизни» проснулась только теперь, когда живой и здоровый Бэлфаер прибыл на остров.
  • Мрачный добряк — после поворота направо Реджину можно иногда ещё принять за злодейку. Она улыбается довольно редко и предпочитает чёрный юмор, однако все друзья знают: за них Королева пойдёт в огонь, в воду и с радостью ляжет на амбразуру.
  • Мрачный мальчик, весёлая девочка — отношения Румпельштильцхена и Белль в Зачарованном лесу.
  • На колени перед Зодом — небольшой, но крайне значительный эпизод стычки Евы со своей будущей противницей, на то время ещё мельничихой.
    • Аналогично для Румпельштильцхена.
  • Назван в честь близкого:
    • Реджина дала приёмному сыну имя Генри в честь любимого, но вынужденно убитого ею же отца.
    • Нил Нолан, младший брат Эммы, получил «сторибрукское» имя её первого возлюбленного и, собственно, отца Генри.
  • Назвать полным именем — когда Реджина требует от сына фальшивую страницу Книги сказок, чтобы отдать её троице Королев Тьмы, она обращается к нему: «Генри Дэниел Миллс!» Разумеется, тот всё понял и вручил необходимое.
  • Называть по фамилии — после того, как проклятие Реджины пало, все, кроме Белль и Бэлфайра, называли Румпельштильцхена Голдом (уже без «мистера»). Видно, не хотели постоянно ломать язык о его имя.
    • А у него вообще было «строрибрукское» имя? Или только фамилия? Да и в последнем сезоне имя вроде как не упоминается.
  • Наивный идеалист — в юности Реджина отличалась добротой, благородством и отвагой и совершенно не дорожила титулом и богатством, желая оставить всё ради Истинной любви. Но как же просчиталась бедняжка, спасши девочку на несущейся лошади…
  • Налево кругом — субверсия: Кора имела все задатки к тому, чтобы стать злой колдуньей. Учитель ей всего лишь помог. Зато размах действий молодой Королевы Сердец был фантастический.
  • Направо кругом — страшно спесивая, вздорная и высокомерная гордячка, какой была принцесса Ева в молодости, просто по определению не могла стать умной и справедливой правительницей. Видимо, что-то произошло с ней после брака с Леопольдом, так как мать из этой изначально пренеприятной особы получилась отличная.
  • Неадекватное возмездие — Бэйлфаер, играя с мячом, выскочил перед ослом, который вёз телегу, упал и поранил колено. Румпельштильцхен, узнав об этом, превратил хозяина осла в улитку и раздавил. Сказывается проклятие Тёмного…
  • Невероятно отстойный дар — Зосо, предшественник Румпельштильцхена, ненавидел свою сущность Тёмного мага и старался донести весь ужас «кинжального рабства» до протеже. Увы, не смог…
  • Непрямое убийство — смерть Бэйлфаера замутила именно Зелена, но по факту она её не совершала.
    • То же самое с Корой и Круэллой.
  • Несовместимая с жизнью самоуверенность — именно так погиб принц Джеймс: завалил здоровенного огра и стал как ни в чём не бывало болтать с отцом и приятелями, а тот вдруг возьми да оживи… Итог закономерен.
  • Никто не верит ребёнку — в первом сезоне Эмма не верила настырному Генри до последнего.
  • Никто не любит Аида — здешнего Аида и правда не за что любить.Кроме Зелины
  • Они не геи — невзирая на огромное количество любителей «шипперить» Эмму и Реджину, их связывает только крепкая дружба.
    • Это другой троп.
  • От неприязни до любви — при первой встрече Белоснежка с Дэвидом не очень поладили, зато после небольшого приключения с троллями их стало не разлить водой. А во 2-м сезоне Эмма не доверяла обаятельному плуту Крюку, но тот заинтересовался ею весьма скоро. Через пару лет это — боевая и законная пара.
  • Обречённая любовь — чувства Автора к Круэлле де Виль.
  • Папа-волк — упаси вас Бог угрожать близким родственникам Румпельштильцхена, и в особенности его детям. Даже если вы захватили контроль над ним через кинжал Тёмного. Как только освободится, распылит на атомы лично. Собственно, его непосредственные родители— Питер Пэн и Чёрная Фея — так и закончили. Не стоило им пытаться задействовать в своих схемах Бэлфайра, Генри и Гидеона: соответственно, целее бы были.
    • Дэвид и Робин из той же оперы.
  • Персонаж-маска — Тёмный, вплоть до того, что однажды в кадре появляется целая толпа Тёмных, все в плащах и одинаковой маске. У них есть даже олицетворяющий эту маску дух-ментор!
  • Печальный символ — знаменитая чашка, которую случайно уронила и надколола Белль ещё в самом начале работы на Румпельштильцхена. Впоследствии тот сделал её артефактом, символизирующим их любовь.
  • Пират — Киллиан Джонс, а также Чёрная Борода.
  • Плохой хороший конец — финал первой половины третьего сезона. Генри спасли, Пэна победили, но при этом Румпельштильцхен погиб, а остальные сказочные персонажи, спасаясь от наступающего на город заклятия Питера Пэна, уничтожили свиток-источник вместе со всеми наложенными с помощью него заклятиями (в результате Сторибрук исчез, а память Эммы и Генри о прошлом изменилась) и вернулись в родной мир, что означало, что Белоснежка с Дэвидом, Реджина и Бэлфаер больше никогда не увидятся с Эммой и Генри. Правда, уже в следующей арке всё вернулось на круги своя (да, даже Румпель вернулся).
  • Полное чудовище — эта крестьянка отказалась от внебрачной дочери ради успеха в будущем; став супругой вельможи и могучей колдуньей, отравила свою заклятую соперницу, погрязла в интригах, использовала младшую дочь как орудие мести и разрушила ей жизнь, вырвала сердца у сотен людей, устроила тиранию в отдельно взятом мирке, пыталась добраться до кинжала Тёмного и, будучи уже у цели, погибла от рук Белоснежки. Угадайте, чей портрет?..
    • Питер Пэн тоже вполне подходит под троп.
    • Его милейшая жёнушка Фиона (Чёрная Фея) является образцом из палаты мер и весов.
    • Круэлла сумела покоробить Автора, а тот, кстати, влюблён в неё, да и является далеко не самым приятным персонажем.
  • По нарастающей — началась вся эта более чем вековая катавасия с того, что крайне спесивая и высокомерная принцесса подставила (в прямом смысле) без повода молодую мельничиху, которую ещё и заставила извиниться, встав на колени. Такого унижения, вдобавок незаслуженного, гордая девушка не простила ни обидчице, ни её потомству…
    • В третьем сезоне выясняется, что всё началось ещё раньше. Был родитель-кукушка (имени история не сохранила), который сплавил маленького сына Малькольма в обучение к кузнецу. Кузнец замучил мальчика работой (по крайней мере, по мнению самого мальчика). Вырос Малькольм самовлюблённым раздолбаем и трусом, завёл сына по имени Румпельштильцхен, сплавил его в обучение к двум пряхам, отчего у Румпельштильцхена начали зарождаться его многочисленные комплексы… и далее по нарастающей.
  • Поднял уровень доброты — в 6-м сезоне Зелена отрастила себе золотое сердце.
  • Поцелуй истинной любви — использовался много раз для снятия разных заклятий.
  • Приглаженная помойка — Камелот. По сути, это просто видоизменённая магией деревня.
  • Пришёл стрелять, так стреляй — в 16-й серии второго сезона Кора не успела вонзить кинжал в грудь бывшего учителя исключительно потому, что стала отвечать на его вопросы и потеряла драгоценные секунды, которые стоили ей жизни. Буквально.
  • Проблемы с коммуникацией убивают — если бы Бабушка рассказала Руби, кто она на самом деле, то жертв было бы гораздо меньше…
  • Прыжок через акулу — по мнению многих зрителей, в 4-м и, частично, 5-м сезоне некоторые персонажи ведут себя «неадекватно», или у них коллективный ООС.
  • Разрыв канвы фанатами — много, очень много фанатов негодуют из-за гибели Робина в 21 серии 5-го сезона и предпочитают игнорировать её. Однако это было героическое самопожертвование: иначе бы погибла Реджина, а лишать сериал ключевой героини — как-то не по-людски, знаете ли…
    • ВЕСЬ седьмой сезон. «И тут Остапа понесло»…
      • Впрочем, создателям удалось с помощью более-менее приличного гранд-финала компенсировать весь этот идиотизм.
  • Ребёнок в память о нём — пережив вынужденный уход возлюбленного, Эмма загремела в тюрьму на 11 месяцев, где узнала, что беременна, и родила мальчика, которого отдала на усыновление.
  • Родные братья противоположны — благородный и очень скромный герой Дэвид никогда не походил на самоуверенного наглеца Джеймса, да и хитрая и коварная фаталистка Зелена вплоть до шестого сезона — полный антипод мрачной, немногословной, но в целом очень даже положительной Реджины.
  • Роман однодневки с вечностью — брак Белль и Румпельштильцхена в глазах остальных горожан. Как-никак, Тёмный в перспективе может жить вечно, если его не грохнут враги.
    • Мерлин и Нимуэ, с чего, собственно говоря, и началась вся каша с Темными.
  • Самоуверенный мерзавчик — Айзек Хеллер (Автор книги сказок) оказывается наглецом с излишне завышенным самомнением.
  • Сёстры по оружию — Эмма и Реджина, начиная с 4-го сезона. Конечно, они не имеют ни одной общей черты, но друг за друга станут горой, а единственное, что объединяет их безусловно, так это то, что обе — те ещё мамы-медведицы.
  • Самый Главный Гад — Чёрная Фея, по совместительству мать Румпельштильцхена. Непосредственно появляется в шестом сезоне, но именно она создала Тёмное заклятие, буквально поломала судьбу сыну (ножницами судьбы обрезав его связь со светом), чем косвенно ответственна за все жизненные перипетии у всех антагонистов. Не говоря уже о том, что похитила внука, сознательно пыталась взрастить его подобной себе мразью, а когда не вышло, то вырвала у него сердце и заставила охотиться на Эмму. И ещё попыталась кинуть на сделке Румпеля, заточив в темницу Белль. Собственно, это стало последним глупым поступком в её жизни. И последняя битва Эммы идёт именно с ней, хотя и не так, как все представляли.
  • Скверная мамочка — Мадлен де Виль, мать Круэллы. Немолодая, довольно побитая жизнью собачья дрессировщица с мировым именем держала дочь под домашним арестом на чердаке особняка. Здесь, правда, трагический зигзаг, ибо делала она это не столько из-за собственного природного деспотизма и жестокости, сколько из-за желания уберечь окружающих от этой «волчицы в овечьей шкуре», а её саму — от себя же.
    • А вот Кора — ярчайший пример тропа без всяких уточнений.
  • Слепой прорицатель — провидица с глазами на руках, с которой познакомился Румпель задолго до превращения в Тёмного. Она сыграла значительную роль в его судьбе.
  • Сменить сторону в адаптации — Питер Пэн. Педаль в пол: милый мальчик, не желающий взрослеть и храбро сражающийся с пиратами, стал полным чудовищем. Это он скурвился.
  • Снежная королева — Ингрид фактически кодификатор. Это прозвание она получила по роду своего дара, а также оттого, что до самой гибели тосковала по сёстрам, которых ей очень не хватало.
  • Снежная королева оттаяла — Реджина по отношению к Робину до конца 5-го сезона. Правда, в 6-м она призналась сестре и Белоснежке, что не он её Истинная любовь, но тёплую благодарность к нему, разумеется, сохранила.
  • Союз побитых злодеев — Малефисента, Урсула и Круэлла де Виль организовали в пятом сезоне свою группировку под звучным названием «Королевы Тьмы». Сподвигла их на это фатальная невезуха в личной жизни и жизни как таковой. Однако желанного счастливого конца все попытки им так и не принесли.
    • Почему не принесли? Достаточно было отказаться от злодейства. Кто смог — тому принесли.
  • Спустили на него его же собак — ужасная гибель Мадлен, которую сгрызли её любимцы-далматины, натравленные торжествующей Круэллой…
  • Старше, чем выглядит — все сторибруковцы из-за Тёмного заклятия, кроме детей и младенцев.
  • Стопроцентное внешнее попадание — множество фанатов саги уверены, что Лана Паррия рождена для роли Реджины.
    • Аналогично с актрисами, подобранных на роли Белоснежки и Зелены в детстве, а также с молодой Корой. Ничуть не сомневаешься, что именно из них и выросли будущие колдуньи и одна принцесса.
  • Счастливо женаты — Прекрасные, Голды (в постканоне, так как до этого им вечно мешали) и Эмма с Крюком. Ну и несколько бета-пар до кучи.
  • Трикстер — архетипичнейшим примером является Румпель: троллит правителей разных государств на родине, оборачивает сделки в свою пользу и обожает появляться при вызове за спиной собеседника, зная, что ничего ему не будет. Также он ещё и ментор-трикстер.
  • Умерли долго и счастливо — в одной из серий пятого сезона Генри-старший встречается с дочерью в Загробном мире и выражает большую радость по поводу того, что она почти вернулась к начальному состоянию, обрела настоящих друзей и не дала матери сломать себя, а значит, и смерть его была не напрасна. Здесь троп пополам с Улыбка сквозь слёзы.
    • Сюда же: трогательная встреча Эммы и Бэйлфаера в царстве Аида.
  • Упущенная любовь — когда-то фея Динь-Динь дала Реджине возможность вновь обрести любовь, забыть о мести Белоснежке, отпустить ненависть и гнев и стать счастливой. Но Реджина струсила и не воспользовалась этой возможностью, потому что для неё это означало стать слабой.
  • Франкенштейн — доктор Виктор Вэйл в своём мире известен как наследник знатного баронского рода Франкенштейнов.
  • Хитрый план — на самом деле вся приквельная подоплёка саги заключается в планах наихитрейших магов — Румпеля и Коры. И если первый желал всего лишь вернуть сына, пусть и необычным, мягко говоря, способом, то вторая строила грандиозную интригу по уничтожению ненавистной противницы и её наследия.
  • Ходячий макгаффин — Айзек Хеллер же! Вторая половина 4-го сезона зациклена именно на нём. Кто только за ним не охотился, и все для своих целей… и конечно, никто не ожидал обнаружить весьма скользкого типа с не самой приятной внешностью.
  • Хорошие родители — в сериале целая галерея различных детей и родителей. Почти всё подвергнуто субверсии:
    • Самый яркий пример — Генри Миллс I, любивший Реджину вопреки всему. Идеал мудрого, доброго и заботливого отца, верящего в лучшую жизнь дочери и готового ради неё на что угодно.
    • Белоснежка и Дэвид — прекрасные родители Эммы, но, чтобы спасти её, они отправили одну в чужой мир, и девочка росла сиротой.
    • Королева Ева была хорошей матерью: она учила Белоснежку относиться с уважением ко слугам и всем, кто ниже их в обществе. Правда, для этого ей пришлось повернуться направо.
    • Эмма — любящая мать для Генри, но родила она его в тюрьме и вынуждена была отказаться от него. А вот и Реджина, приёмная: Генри далеко не сразу принимает её как родную и начинает во всём доверять. А ведь именно в её доме он вырос добрым и честным мальчиком.
    • Румпельштильцхен — зигзаг: он считается трусом, однако ради своего сына Бэйлфаера совершает подвиг; в то же время ради него готов убивать людей и разрушать миры и делает всё это, хотя тот отнюдь не рад и считает, что отец стал монстром.
    • Сам Бэйлфаер оказывается родным отцом Генри и косвенным виновником тюремного заключения Эммы. Оба они искренно сокрушаются о его смерти и считают, что он сумел бы стать хорошим родителем.
    • Малефисента — нежная мать-дракониха, хоть и не знает, кто оплодотворил яйцо, из которого вылупилась Лилит.
  • Цундэрэ — когда Белль была у него служанкой, Румпель всячески отрицал свою к ней привязанность и не упускал случая подколоть, но в то же время нередко выручал её из разных передряг.
  • Цыганочка с выходом — Реджина вообще королева этого тропа. Чего стоит одно появление из моря, когда она косплеила морскую богиню Урсулу, и приход в кафе Бабушки, чтобы забрать Генри… А уж о её визите на свадьбу Дэвида и Белоснежки не знает разве ленивый.
  • Чего не сделаешь ради дружбы — в 7 серии 2-го сезона Руби оказывается вынуждена убить недавно обретённую мать, которую успела полюбить, поскольку та хотела загрызть Белоснежку. Для справки: преступница пришла искать подругу в стан оборотней и попалила всю контору — за ней по пятам шли рыцари Реджины.
  • Я твоя мать — в вышеупомянутой серии первый и последний раз появляется мать Красной Шапочки, вожак стаи оборотней по имени Анита. Эффект от сцены её встречи с дочерью лицом к лицу был впечатляющий.
    • Во втором-третьем сезоне этот троп играется вплоть до тех пор пока все главные герои не оказываются в поголовном родстве друг с другом (что потом подсвечивается далее в сериале). Позже, ситуация повторяется еще несколько раз.
  • Яблоко от яблони далеко падает — дочери Коры не стали полными чудовищами, подобными ей, что, конечно, только на руку остальным.
  • Язвительный насмешник — естественно, Румпельштильцхен. Он — основной источник сарказма в сериале, часто иронизирует над происходящим и сдабривает едкими комментариями многие реплики более идеалистичных героев.

  • Дом рассказов александра района яндекс дзен
  • Дом рассказов александра райна тягоды домохозяйки
  • Дом рассказов александра райна дзен
  • Дом рассказов александра рай
  • Дом призрения как пишется