Джек гроза великанов сказка

Сказка про Джека-сына богатого крестьянина, который был ловок, сметлив и находчив. Это помогло ему победить нескольких великанов, которые разоряли его землю.

Джек-гроза великанов читать

В царствование короля Артура в графстве Корнуолл на самом краю английской земли жил богатый крестьянин, у которого был единственный сын по имени Джек. Был он ловок, сметлив и находчив. Где силой не взять, брал умом и хитростью. Никто не мог победить его.

Джек-гроза великанов - английская сказка

В те дни хозяином горы Корнуолл был огромный великан, угрюмый, кровожадный, — сущее бедствие для окрестных городков и деревень. Жил он в пещере глубоко в недрах горы и не терпел поблизости никаких соседей. Питался скотиной тамошних людей; надо пополнить запасы, выйдет он из пещеры и рыщет по округе; что под руку попадёт, то и схватит. Крестьяне, завидев его, бежали куда глаза глядят. Великан мог унести на спине сразу полдюжины быков, а что до овец и свиней — нанижет их на верёвку и обвяжется, точно поясом с бахромой.
Так продолжалось несколько лет, и эти его набеги вконец разорили Корнуоллскую землю.
Случилось однажды Джеку заглянуть в ратушу, где заседали городские власти — судили и рядили, какую награду назначить храбрецу, который убьёт великана. Наконец решили: пусть возьмёт в награду все его несметные сокровища.
— Ладно, — сказал Джек, — попробую убить этого великана.
Взял он рог, лопату с киркой и пошёл к горе. Зимой рано смеркается. Начал он копать яму, копал всю долгую и тёмную ночь. К утру яма была готова — двадцать два фута длины и чуть не столько же ширины. Покрыл он яму длинными жердями, сверху накидал соломы, потом ещё присыпал землёй — совсем ямы не видно. Окончив работу, сел у края, подальше от пещеры; а как совсем рассвело, взял рог и затрубил: тан-тиви! тан-тиви!
Проснулся великан. Соскочил с постели и выбежал из пещеры.
— Ах ты, гнусный бездельник! — заорал он, увидев Джека. — Ты нарочно трубишь, хочешь разбудить меня ни свет ни заря! Ну уж и я потешусь: изжарю тебя и съем на завтрак.
Шагнул вперёд и упал в яму, да с таким грохотом, что гора Корнуолл задрожала.
— Что, изжарил и съел? — рассмеялся Джек. — Значит, вкусней бедняжки Джека у тебя ничего не нашлось на завтрак? Ну так будешь же ты наказан за свою дерзость!
И с этими словами ударил великана по макушке лопатой. Из великана и дух вон. Засыпал Джек яму, обыскал пещеру и нашёл в ней несметные сокровища.
Узнали в городе, что Джек убил великана, и решили называть его отныне «Джек — Гроза великанов», а в награду дали булатный меч-кладенец и пояс, на котором светились золотые буквы:
Это славный Джек-храбрец —
Великанам всем конец.

Скоро весть о победе Джека облетела все западные графства. Прослышал об этом и великан Бландермор и поклялся любой ценой отомстить ему. Жил Бландермор в волшебном замке посреди дремучего леса. Месяца через четыре отправился Джек в Уэльс; идёт он по опушке этого леса; устал, присел на траву у веселого родника и не заметил, как уснул. Спит, седьмой сон видит, а великан Бландермор пошёл тем временем по воду. Увидел спящего Джека, прочитал надпись на поясе и сразу понял, кто забрёл в его края. Взвалил Джека на спину и потащил в свой замок. Продирается сквозь чащобу, треск по всему лесу стоит, Джек и проснулся. Что за напасть — едет на закорках у великана! Это ему не очень понравилось. Не успел он как следует испугаться, вошёл великан во двор замка, а там вся земля человеческими костями усыпана. Скоро и его косточки будут здесь белеть, пообещал Джеку великан. Запер беднягу в огромную комнату, а сам пошёл за братом, жившим неподалёку, чтобы вместе Джеком полакомиться. Только Бландермор скрылся из виду, слышит Джек громкие стоны и причитания. А один голос всё повторяет:
Уноси скорее ноги,
Великан уж на пороге.
Брата он ходил искать,
Чтоб вдвоём тебя сожрать.
От этих криков и стенаний Джека мороз по коже продрал. Подошёл он к окну, а великаны уже совсем близко. «Ну, — сказал себе Джек, — я на волоске, только не знаю уж от чего — гибели или спасения». В углу его темницы валялась куча верёвок; выбрал Джек две верёвки потолще, сделал на концах петли и ждёт, когда великаны подойдут к воротам. Стали они отпирать кованые ворота, а Джек спустил из окна верёвки, накинул петли великанам на шеи и стал изо всех сил тянуть. Посинели великаны, рукой-ногой шевельнуть не могут. Привязал Джек верёвки к балке, спустился по одной вниз, вынул меч-кладенец и убил великанов. Взял у Бландермора из кармана ключи и отпер все комнаты замка. В одной увидел трёх прекрасных девушек, связанных за волосы и умирающих от голода.
— Благородные леди, — сказал им Джек, — я убил великана Бландермора и его свирепого брата. Вы свободны.
Отдал им ключи и пошёл своей дорогой в Уэльс. Денег у Джека было мало, поэтому он торопился: срезал путь, где мог, и скоро начал плутать; быстро темнело, надо было думать о ночлеге. Видит, в ущелье огромный дом, кто в нём живёт — неизвестно, однако делать нечего. Постучался Джек, вот незадача — открывает ему великан о двух головах, правда, вид у него не такой кровожадный: он ведь валлиец, а валлийские великаны коварны — встретят по-дружески, да потом исподтишка и убьют. Рассказал ему Джек, что сбился с дороги на ночь глядя, провел его великан в опочивальню и уложил спать. А Джек не спит, уши навострил. Вдруг слышит, великан где-то рядом бормочет:
Кто ко мне домой придёт,
До утра не доживёт.
Крепче нет моей дубины,
Выбьет ум у дурачины.
— Э-ге, — прошептал Джек, — знаем мы твои валлийские штучки! Ну да тебе меня не перехитрить.

Джек-гроза великанов - английская сказка

Соскользнул он с кровати, положил вместо себя чурбан, а сам притаился в тёмном углу. Как пробило полночь, вошёл великан в комнату с дубиной в руках и давай молотить по кровати. «Вот хорошо, — думает, — ни одной целой косточки не осталось».
Наутро выходит Джек из спальни как ни в чём не бывало, улыбается, благодарит хозяина за ночлег. Великан глаза вытаращил.
— Как спалось? — спрашивает.
— Отлично. Правда, разок-другой крыса хвостом задела. Ну да я почти не заметил.
Очень удивился великан, приглашает Джека завтракать. Поставил перед ним огромную миску, полную молочного киселя. А Джек хочет показать, что ему это на один зубок. Спрятал себе под рубаху пустой бурдюк и вылил туда кисель незаметно. А потом говорит великану, что сейчас покажет ему одну штуку. Вспорол ножом бурдюк, а кисель и вылился наружу.
— Бьюсь об заклад, — говорит Джек, — тебе такого не сделать.
— Как это не сделать! — рассердился великан, взял нож, вспорол себе брюхо и тотчас умер.
У короля Артура был единственный сын. Просит он отца как раз в это время дать ему денег и отпустить в чужие края: хочет попытать своё счастье. Слыхал он, что живёт в Уэльсе прекрасная принцесса, в которую вселилось, ни много ни мало, семь бесов. Вот и решил её спасти. Сколько ни отговаривал король сына, все тщетно; пришлось-таки отпустить своё чадо на чужбину. Снарядил сын двух коней, на одного сам сел, на другого навьючил суму с деньгами и поскакал счастья искать.

Скачет день, скачет другой, и прискакал наконец в большой торговый город. Видит, на площади народу собралось — несчётно. Спрашивает королевич, что такое случилось; покойника, говорят, арестовали, судить будут. Оказывается, покойник при жизни всему городу задолжал.

Джек-гроза великанов - английская сказка

— Очень жаль, — говорит королевский сын, — что заимодавцы у вас такие бессердечные. Ладно, хороните беднягу, заплачу я его долги.
Весь день шёл народ к королевичу за деньгами, к вечеру карман у него почти совсем опустел.
А Джек — Гроза великанов тоже был в этом городе. Так ему понравилась щедрость королевского сына, что за хотел он стать его слугой. Обговорили всё и поехали дальше. У городских ворот окликает королевича старуха:
— И мне покойник задолжал. Взял у меня много лет назад два пенни, заплати уж и мне, сынок, как другим.

Сунул королевич руку в карман, выскреб всё, что было, и отдал старухе. За обед в тот день заплатил Джек, и остались они без единого пенса.
Совсем стемнело, говорит королевич Джеку:
— Где будем ночевать эту ночь? В кармане-то у нас хоть шаром покати.
— Не беспокойся, хозяин, — отвечает Джек. — В двух милях отсюда живёт мой дядька, огромный и ужасный великан о трёх головах, он один побьёт пятьсот закованных в латы воинов. Они от него летят, как мякина по ветру.
— Увы! — вздохнул королевич. — Как же мы к нему пойдём? Он ведь такой огромный, проглотит нас, как мух.
— Не съест, — отвечает Джек, — я пойду первый, всё устрою. А ты меня здесь подожди.
Поскакал Джек быстрее ветра, остановился у ворот замка и давай стучать, да так громко, что соседние горы эхом откликнулись. Заорал великан из замка громовым голосом:
— Кто там смеет стучаться?
— Это я, твой бедный племянник Джек.
— Какие вести, мой бедный племянник Джек?
— Худые вести, дядюшка, истинно тебе говорю.
— Какие ещё худые! Ты что, не знаешь меня? Я страшный великан, один побиваю пятьсот закованных в латы воинов. Они от меня летят, как мякина по ветру.
— Знать-то знаю. Да идёт сюда королевский сын, а рать у него — тысяча воинов, и все в латы закованы. Хотят они убить тебя и всё твое добро захватить.
— О-хо-хо, племянник. А и верно, худые вести. Знаешь что? Я сейчас спущусь в подполье, а ты меня запри на крючок, на замок и на задвижку. И держи ключи у себя, покуда королевский сын со своим войском не уберётся восвояси.
Запер Джек великана в подполье, а сам поскакал за королевичем. Знатно они поели, попили, а великан всё то время сидел в подполье и дрожал от страха.
Утром Джек дал королевичу мешок серебра, много всякой еды про запас и проводил на три мили от замка, чтобы великан его не учуял. А сам вернулся и выпустил великана из подполья. Спрашивает великан, что Джек хочет в награду за спасение от неминучей гибели и разорения.
— Ничего мне не надо, — отвечает Джек, — дай только свой старый кафтан, шапку, ржавый меч да пару башмаков, которые стоят в головах под твоей кроватью.
— Ладно, так уж и быть, бери. Это ведь не простой кафтан, а кафтан-невидимка, не простая шапка, а шапка-всезнайка. Да под стать им и меч: махнёшь — сто голов с плеч. А уж о башмаках-скороходах и говорить нечего — ветер догонят. Они тебе ещё пригодятся. Дарю их тебе от всего сердца, ещё не раз меня добрым словом помянешь.
Взял Джек подарки, поблагодарил дядюшку, догнал хозяина, и скоро прискакали они ко двору принцессы, которую искал королевич. Узнала принцесса, что королевич приехал свататься, повелела устроить большой пир. Поели, попили, вытерла принцесса губы платочком и спрятала его у себя на груди.
— Принеси мне завтра утром этот платок, — говорит королевичу. — Не принесёшь — велю тебе голову отрубить.
Пошёл королевич в опочивальню, закручинился, да шапка-всезнайка его утешила: научила Джека, как достать принцессин платок.
Ровно в полночь вызвала принцесса злого духа и велела ему отнести её к Люциферу. А Джек надел кафтан-невидимку да сапоги-скороходы и помчался вслед за принцессой.
Вошла принцесса в жилище старика Люцифера, дала ему платок и попросила спрятать. Сатана спрятал его на полку, а Джек взял незримо платок и привёз королевичу. Тот его утром и отнёс принцессе.
Рассердилась принцесса, но виду не подала, а вечером поцеловала королевича и велит ему утром показать ей губы, которые целовала ночью. Не покажет — быть ему без головы.
— Покажу, — ответил королевич, — если ты никого больше целовать не будешь.
— На это не надейся, — сказала принцесса. — Так смотри, не покажешь — велю казнить.
В полночь принцесса опять отправилась к старику Люциферу. Попеняла ему, что плохо платок спрятал.
— На этот раз я потруднее задачу задала королевскому сыну. Поцелую сейчас тебя, пусть-ка покажет утром твои губы.
Сказано — сделано; а Джек, который тут же стоял, отрубил Сатане голову и принёс её хозяину под полой кафтана-невидимки. Наутро пришёл королевич к принцессе, держит за рога голову Люцифера. Глянула принцесса на голову, тотчас рассеялись злые чары, которыми околдовал её Люцифер, и предстала она перед королевичем доброй и прекрасной девушкой, какой была прежде.
Сыграли наутро свадьбу и пустились в обратный путь ко двору короля Артура. Поблагодарил король Джека — Грозу великанов за верную службу и возвёл его в рыцарский сан.
Живёт Джек при дворе короля Артура в праздности и безделье, не по нутру ему такая жизнь. Вот он и говорит королю:
— По всему Уэльсу, ваше величество, живут ещё до сих пор страшные великаны, не дают покоя вашим подданным. Дайте мне доброго коня и мешочек золота на дорогу. Поеду я сражусь с великанами. Избавлю королевство от этой нечисти.

Джек-гроза великанов - английская сказка

Выслушал король Артур благородную речь Джека — Грозы великанов и приказал дать ему всё, что необходимо воину. Не забыл Джек и подарки своего дядюшки — кафтан-невидимку, шапку-всезнайку, меч-кладенец и башмаки-скороходы. Всё будет сподручнее воевать в предстоящих сражениях.Скачет Джек по пологим холмам, по крутым горам, на третий день подъезжает к дремучему лесу. Не успел конь войти в лес, слышит Джек ужасные вопли и плач, оглянулся по сторонам, и кровь у него заледенела в жилах. Движется по лесу огромный великан и волочит за волосы рыцаря и прекрасную леди, да с такой лёгкостью, будто это не люди, а пара перчаток. У Джека от жалости хлынули слёзы из глаз. Выхватил он из ножен меч-кладенец, подбежал к великану, размахнулся и ударил его. Упал великан замертво — деревья в лесу ходуном заходили.
Горячо благодарили Джека рыцарь и леди, приглашали к себе в замок отдохнуть и развлечься после пережитого, обещали щедро наградить за избавление от страшной гибели. Отказался ехать Джек: честь не велит отдыхать, пока не доберётся он до логова великана.
— Благородный путник, — огорчился рыцарь, — нельзя дважды судьбу испытывать. Этот великан жил в пещере внутри вон той горы вместе со своим братом, ещё более могучим и свирепым великаном. Если пойдёшь туда, обязательно погибнешь. И мы с женой очень будем горевать. Не упрямься, иди с нами, откажись от опасной затеи.
— Не могу. Будь их хоть двадцать, ни одному не спастись от моего меча. Вот исполню свой долг, расправлюсь с великанами — так и быть, заеду к вам, погощу.
Не проехал Джек и мили, видит, пещера, о которой говорил рыцарь; возле входа на огромном чурбане сидит великан, рядом железная дубина валяется; ждёт, видно, братца с добычей. Глаза — как шары, злобой так и пышут; щёки — точно два жирных окорока, железными иголками ощетинились; волосы — как змеи, извиваются по плечам, только что не шипят. Соскочил Джек с коня, надел кафтан-невидимку, подошёл к великану и тихонько сказал:
— А, вот ты где! Сейчас схвачу тебя за бороду!
Выпучил великан глаза — никого не видит. А Джек подошёл совсем близко, ударил мечом, да промахнулся, только нос отрубил. Завопил великан не своим голосом, замахал дубиной как ошпаренный. Тут Джек и вонзил в него меч. И великану конец пришёл. Упал он и умер. Отрубил Джек ему голову, нанял фургонщика и отправил головы обоих великанов королю Артуру.
После этого вернулся в пещеру искать сокровища. Шёл, шёл по длинным переходам, то влево, то вправо сворачивал, и пришёл в большую комнату, вымощенную белым камнем; в глубине над очагом котёл кипит, по правую руку огромный обеденный стол. Подошёл Джек к зарешёченному окошку, глянул во двор, а там множество несчастных пленников. Увидели они его и давай причитать:
— Бедный юноша! И ты попался в лапы людоедов! Сколько нас здесь томится, а теперь ещё одним узником больше.
— Да нет! — крикнул им Джек. — Ничего я не попался. Хватит хныкать, скажите лучше, зачем они вас здесь держат?
— Как зачем? Про запас. Захотят великаны есть — выберут кого пожирнее и сожрут.
— Ну и ну, — только и ответил Джек.
Отпер немедленно ворота и выпустил всех на свободу. То-то было радости — ведь это как получить свободу за минуту до казни. Нашёл Джек в пещере сундуки, полные золота и серебра, и разделил их поровну между всеми.
Только к утру простился он с последним узником; оседлал коня и поскакал в замок к спасённому рыцарю — дорогу он знал, рыцарь ему рассказал, как ехать. В полдень Джек уже стучался в ворота замка.
Приняли его с великими почестями. Задали пир на весь мир, знать понаехала отовсюду, веселились и пировали несколько дней. Рыцарь подарил Джеку красивый перстень с печатью — великан уносит несчастного рыцаря и его жену, а под ней слова:
Мы в лапы к злодею попались
И с жизнью совсем распрощались,
Но храбрый Джек своей рукой
Вернул нам счастье и покой.

Джек-гроза великанов - английская сказка

В самый разгар празднеств прискакал всадник с грозным известием: Громодол, великан о двух головах, услыхав о смерти сородичей, идёт расквитаться с Джеком. Он уже в одной миле от замка. Местные крестьяне разлетаются от него, как мякина по ветру. Услыхал это известие Джек, но духом не смутился.
— Пусть идёт, — говорит. — Я ему устрою достойную встречу. Всех приглашаю посмотреть, как я убью великана.
Рыцарский замок стоял как на острове, окружённый глубоким рвом, полным воды. Через ров вёл к воротам подъёмный мост. Джек велел подпилить его посередине с обоих краёв; взял свой острый меч-кладенец, надел кафтан-невидимку и выступил навстречу великану. Почуял великан Джека и закричал зычным голосом:
Ах, ах! Ух, ух!
Чую человечий дух.
Мёртвый ты или живой,
Всё равно ты будешь мой.
Я смелю тебя в муку
И лепёшек напеку!
— Поговори ещё мне! — крикнул Джек. — Ишь пекарь выискался!
— Уж не ты ли, злодей, убил моих побратимов? Несдобровать тебе! Зубами вцеплюсь, крови напьюсь, кости в порошок сотру!
— А ты сперва догони! — сказал Джек и сбросил кафтан — подразнить великана; надел башмаки-скороходы и помчался как вихрь.

Джек-гроза великанов - английская сказка

Громодол — за ним, бежит — земля дрожит, не великан, а башня. Долго Джек петлял, чтобы гостей позабавить; взбежал наконец на мост — великан следом, дубиной размахивает. Джека-то мост выдержал, а как великан на середину вступил — мост и рухнул в ров от такой тяжести. Плюхнулся великан головой вниз, ворочается с боку на бок, что твой кит. А Джек стоит у самой воды и насмехается.
Разъярился Громодол, туда-сюда мечется, а выпрыгнуть изо рва не может. Взял Джек верёвку потолще, сделал на конце петлю и набросил на обе головы. Шестёрка лошадей потащила их к берегу; ударил Джек мечом, отрубил сразу обе головы и послал в подарок королю Артуру.
Погостил Джек в замке немного, попраздновал, повеселился, однако пора и в путь-дорогу собираться. Попрощался с рыцарями и дамами и отправился на поиски новых приключений. Скачет по лесам дремучим, немереным, доехал поздно вечером до высокой горы. У подножия стоит одинокий домик, постучал он в дверь, открыл ему древний старик с головой, белой как лунь.
— Отец, — говорит Джек, — не приютишь ли запоздалого путника? Ночь на носу, я с дороги сбился.
— Отчего же не приютить, — отвечает старик. — В моей бедной хижине места для двоих хватит.
Вошёл Джек в дом, сели они вместе за стол, и говорит старик Джеку:
— Вижу я, сынок, что ты знаменитый победитель великанов. Так вот, выслушай меня. Стоит на вершине этой горы заколдованный замок. Принадлежит он великану по имени Галлигантус. Живёт вместе с ним старый злой колдун. Заманивает Галлигантус к себе рыцарей и дам, а колдун, чтоб потешиться, обращает их в диких зверей и птиц. Больше всего мне жаль дочку нашего герцога. Похитили её, когда она прогуливалась в саду, и унесли по воздуху в огненной колеснице, запряжённой драконами. А в замке превратил её колдун в белую лань. Много рыцарей пытались освободить прекрасную девушку, разрушить злые чары. И всё напрасно. Никто не смог одолеть колдуна. Замок охраняют два страшных грифона; сидят они на воротах и убивают каждого, кто приблизится к замку. Но ты, сынок, иди безбоязненно: у тебя есть кафтан-невидимка, и грифоны тебя не заметят. На воротах надпись высечена большими буквами, прочитаешь её и узнаешь, как колдуна победить.
Замолчал старик; протянул ему руку Джек и поклялся, что вызволит из неволи дочь герцога, освободит её от злых чар.
Встал утром Джек, надел кафтан-невидимку, шапку-всезнайку и башмаки-скороходы — приготовился к бою. Залез на вершину горы, глядь, и правда два огнедышащих грифона сидят на воротах. Не заметили они Джека, подкрался он к воротам, видит — висит на серебряной цепочке золотая труба, а под ней надпись:
Кто в трубу златую дунет,
Великана тот погубит.
Не страшны нам колдуны,
Все мы будем спасены.
Прочитал Джек эти слова, взял золотую трубу и заиграл на ней. Дрогнуло тут основание горы, заколебался замок. Испугались великан с колдуном, мечутся, грызут когти, рвут на себе волосы. Знают, что настал их конец. Нагнулся великан за своей палицей, а Джек и отрубил ему голову.
Видит колдун — совсем дело плохо, взвился в небо, подхватил его вихрь и унёс, только его и видели. Разрушились колдовские чары; окутали замок клубы чёрного дыма, а когда дым рассеялся, от замка осталось пустое место. А все дикие звери и птицы опять превратились в рыцарей и благородных дам, какими когда-то были.
Послал Джек, как всегда, голову великана королю Артуру, а на другой день сам отправился ко двору в сопровождении рыцарей и дам, которых он так доблестно спас. Повелел король Артур герцогу выдать дочь за честного Джека в награду за его храбрость. Поженились они, и всё королевство пировало у них на свадьбе. Подарил король Джеку замок, и жили Джек с женой в этом замке долго и счастливо и умерли в один день.

❤️ 17

🔥 13

😁 11

😢 8

👎 10

🥱 10

Добавлено на полку

Удалено с полки

Достигнут лимит

В царствование короля Артура в графстве Корнуолл на самом краю английской земли жил богатый крестьянин, у которого был единственный сын по имени Джек. Был он ловок, сметлив и находчив. Где силой не взять, брал умом и хитростью. Никто не мог победить его.
В те дни хозяином горы Корнуолл был огромный великан, угрюмый, кровожадный, — сущее бедствие для окрестных городков и деревень. Жил он в пещере глубоко в недрах горы и не терпел поблизости никаких соседей. Питался скотиной тамошних людей; надо пополнить запасы, выйдет он из пещеры и рыщет по округе; что под руку попадёт, то и схватит. Крестьяне, завидев его, бежали куда глаза глядят. Великан мог унести на спине сразу полдюжины быков, а что до овец и свиней — нанижет их на верёвку и обвяжется, точно поясом с бахромой.
Так продолжалось несколько лет, и эти его набеги вконец разорили Корнуоллскую землю.
Случилось однажды Джеку заглянуть в ратушу, где заседали городские власти — судили и рядили, какую награду назначить храбрецу, который убьёт великана. Наконец решили: пусть возьмёт в награду все его несметные сокровища.
— Ладно, — сказал Джек, — попробую убить этого великана.
Взял он рог, лопату с киркой и пошёл к горе. Зимой рано смеркается. Начал он копать яму, копал всю долгую и тёмную ночь. К утру яма была готова — двадцать два фута длины и чуть не столько же ширины. Покрыл он яму длинными жердями, сверху накидал соломы, потом ещё присыпал землёй — совсем ямы не видно. Окончив работу, сел у края, подальше от пещеры; а как совсем рассвело, взял рог и затрубил: тан-тиви! тан-тиви!
Проснулся великан. Соскочил с постели и выбежал из пещеры.
— Ах ты, гнусный бездельник! — заорал он, увидев Джека. — Ты нарочно трубишь, хочешь разбудить меня ни свет ни заря! Ну уж и я потешусь: изжарю тебя и съем на завтрак.
Шагнул вперёд и упал в яму, да с таким грохотом, что гора Корнуолл задрожала.
— Что, изжарил и съел? — рассмеялся Джек. — Значит, вкусней бедняжки Джека у тебя ничего не нашлось на завтрак? Ну так будешь же ты наказан за свою дерзость!
И с этими словами ударил великана по макушке лопатой. Из великана и дух вон. Засыпал Джек яму, обыскал пещеру и нашёл в ней несметные сокровища.
Узнали в городе, что Джек убил великана, и решили называть его отныне «Джек — Гроза великанов», а в награду дали булатный меч-кладенец и пояс, на котором светились золотые буквы:

Это славный Джек-храбрец —
Великанам всем конец.

Скоро весть о победе Джека облетела все западные графства. Прослышал об этом и великан Бландермор и поклялся любой ценой отомстить ему. Жил Бландермор в волшебном замке посреди дремучего леса. Месяца через четыре отправился Джек в Уэльс; идёт он по опушке этого леса; устал, присел на траву у веселого родника и не заметил, как уснул. Спит, седьмой сон видит, а великан Бландермор пошёл тем временем по воду. Увидел спящего Джека, прочитал надпись на поясе и сразу понял, кто забрёл в его края. Взвалил Джека на спину и потащил в свой замок. Продирается сквозь чащобу, треск по всему лесу стоит, Джек и проснулся. Что за напасть — едет на закорках у великана! Это ему не очень понравилось. Не успел он как следует испугаться, вошёл великан во двор замка, а там вся земля человеческими костями усыпана. Скоро и его косточки будут здесь белеть, пообещал Джеку великан. Запер беднягу в огромную комнату, а сам пошёл за братом, жившим неподалёку, чтобы вместе Джеком полакомиться. Только Бландермор скрылся из виду, слышит Джек громкие стоны и причитания. А один голос всё повторяет:

Уноси скорее ноги,
Великан уж на пороге.
Брата он ходил искать,
Чтоб вдвоём тебя сожрать.

От этих криков и стенаний Джека мороз по коже продрал. Подошёл он к окну, а великаны уже совсем близко. «Ну, — сказал себе Джек, — я на волоске, только не знаю уж от чего — гибели или спасения». В углу его темницы валялась куча верёвок; выбрал Джек две верёвки потолще, сделал на концах петли и ждёт, когда великаны подойдут к воротам. Стали они отпирать кованые ворота, а Джек спустил из окна верёвки, накинул петли великанам на шеи и стал изо всех сил тянуть. Посинели великаны, рукой-ногой шевельнуть не могут. Привязал Джек верёвки к балке, спустился по одной вниз, вынул меч-кладенец и убил великанов. Взял у Бландермора из кармана ключи и отпер все комнаты замка. В одной увидел трёх прекрасных девушек, связанных за волосы и умирающих от голода.
— Благородные леди, — сказал им Джек, — я убил великана Бландермора и его свирепого брата. Вы свободны.
Отдал им ключи и пошёл своей дорогой в Уэльс. Денег у Джека было мало, поэтому он торопился: срезал путь, где мог, и скоро начал плутать; быстро темнело, надо было думать о ночлеге. Видит, в ущелье огромный дом, кто в нём живёт — неизвестно, однако делать нечего. Постучался Джек, вот незадача — открывает ему великан о двух головах, правда, вид у него не такой кровожадный: он ведь валлиец, а валлийские великаны коварны — встретят по-дружески, да потом исподтишка и убьют. Рассказал ему Джек, что сбился с дороги на ночь глядя, провел его великан в опочивальню и уложил спать. А Джек не спит, уши навострил. Вдруг слышит, великан где-то рядом бормочет:

Кто ко мне домой придёт,
До утра не доживёт.
Крепче нет моей дубины,
Выбьет ум у дурачины.

— Э-ге, — прошептал Джек, — знаем мы твои валлийские штучки! Ну да тебе меня не перехитрить.
Соскользнул он с кровати, положил вместо себя чурбан, а сам притаился в тёмном углу. Как пробило полночь, вошёл великан в комнату с дубиной в руках и давай молотить по кровати. «Вот хорошо, — думает, — ни одной целой косточки не осталось».
Наутро выходит Джек из спальни как ни в чём не бывало, улыбается, благодарит хозяина за ночлег. Великан глаза вытаращил.
— Как спалось? — спрашивает.
— Отлично. Правда, разок-другой крыса хвостом задела. Ну да я почти не заметил.
Очень удивился великан, приглашает Джека завтракать. Поставил перед ним огромную миску, полную молочного киселя. А Джек хочет показать, что ему это на один зубок. Спрятал себе под рубаху пустой бурдюк и вылил туда кисель незаметно. А потом говорит великану, что сейчас покажет ему одну штуку. Вспорол ножом бурдюк, а кисель и вылился наружу.
— Бьюсь об заклад, — говорит Джек, — тебе такого не сделать.
— Как это не сделать! — рассердился великан, взял нож, вспорол себе брюхо и тотчас умер.
У короля Артура был единственный сын. Просит он отца как раз в это время дать ему денег и отпустить в чужие края: хочет попытать своё счастье. Слыхал он, что живёт в Уэльсе прекрасная принцесса, в которую вселилось, ни много ни мало, семь бесов. Вот и решил её спасти. Сколько ни отговаривал король сына, все тщетно; пришлось-таки отпустить своё чадо на чужбину. Снарядил сын двух коней, на одного сам сел, на другого навьючил суму с деньгами и поскакал счастья искать.
Скачет день, скачет другой, и прискакал наконец в большой торговый город. Видит, на площади народу собралось — несчётно. Спрашивает королевич, что такое случилось; покойника, говорят, арестовали, судить будут. Оказывается, покойник при жизни всему городу задолжал.
— Очень жаль, — говорит королевский сын, — что заимодавцы у вас такие бессердечные. Ладно, хороните беднягу, заплачу я его долги.
Весь день шёл народ к королевичу за деньгами, к вечеру карман у него почти совсем опустел.
А Джек — Гроза великанов тоже был в этом городе. Так ему понравилась щедрость королевского сына, что за хотел он стать его слугой. Обговорили всё и поехали дальше. У городских ворот окликает королевича старуха:
— И мне покойник задолжал. Взял у меня много лет назад два пенни, заплати уж и мне, сынок, как другим.
Сунул королевич руку в карман, выскреб всё, что было, и отдал старухе. За обед в тот день заплатил Джек, и остались они без единого пенса.
Совсем стемнело, говорит королевич Джеку:
— Где будем ночевать эту ночь? В кармане-то у нас хоть шаром покати.
— Не беспокойся, хозяин, — отвечает Джек. — В двух милях отсюда живёт мой дядька, огромный и ужасный великан о трёх головах, он один побьёт пятьсот закованных в латы воинов. Они от него летят, как мякина по ветру.
— Увы! — вздохнул королевич. — Как же мы к нему пойдём? Он ведь такой огромный, проглотит нас, как мух.
— Не съест, — отвечает Джек, — я пойду первый, всё устрою. А ты меня здесь подожди.
Поскакал Джек быстрее ветра, остановился у ворот замка и давай стучать, да так громко, что соседние горы эхом откликнулись. Заорал великан из замка громовым голосом:
— Кто там смеет стучаться?
— Это я, твой бедный племянник Джек.
— Какие вести, мой бедный племянник Джек?
— Худые вести, дядюшка, истинно тебе говорю.
— Какие ещё худые! Ты что, не знаешь меня? Я страшный великан, один побиваю пятьсот закованных в латы воинов. Они от меня летят, как мякина по ветру.
— Знать-то знаю. Да идёт сюда королевский сын, а рать у него — тысяча воинов, и все в латы закованы. Хотят они убить тебя и всё твое добро захватить.
— О-хо-хо, племянник. А и верно, худые вести. Знаешь что? Я сейчас спущусь в подполье, а ты меня запри на крючок, на замок и на задвижку. И держи ключи у себя, покуда королевский сын со своим войском не уберётся восвояси.
Запер Джек великана в подполье, а сам поскакал за королевичем. Знатно они поели, попили, а великан всё то время сидел в подполье и дрожал от страха.
Утром Джек дал королевичу мешок серебра, много всякой еды про запас и проводил на три мили от замка, чтобы великан его не учуял. А сам вернулся и выпустил великана из подполья. Спрашивает великан, что Джек хочет в награду за спасение от неминучей гибели и разорения.
— Ничего мне не надо, — отвечает Джек, — дай только свой старый кафтан, шапку, ржавый меч да пару башмаков, которые стоят в головах под твоей кроватью.
— Ладно, так уж и быть, бери. Это ведь не простой кафтан, а кафтан-невидимка, не простая шапка, а шапка-всезнайка. Да под стать им и меч: махнёшь — сто голов с плеч. А уж о башмаках-скороходах и говорить нечего — ветер догонят. Они тебе ещё пригодятся. Дарю их тебе от всего сердца, ещё не раз меня добрым словом помянешь.
Взял Джек подарки, поблагодарил дядюшку, догнал хозяина, и скоро прискакали они ко двору принцессы, которую искал королевич. Узнала принцесса, что королевич приехал свататься, повелела устроить большой пир. Поели, попили, вытерла принцесса губы платочком и спрятала его у себя на груди.
— Принеси мне завтра утром этот платок, — говорит королевичу. — Не принесёшь — велю тебе голову отрубить.
Пошёл королевич в опочивальню, закручинился, да шапка-всезнайка его утешила: научила Джека, как достать принцессин платок.
Ровно в полночь вызвала принцесса злого духа и велела ему отнести её к Люциферу. А Джек надел кафтан-невидимку да сапоги-скороходы и помчался вслед за принцессой.
Вошла принцесса в жилище старика Люцифера, дала ему платок и попросила спрятать. Сатана спрятал его на полку, а Джек взял незримо платок и привёз королевичу. Тот его утром и отнёс принцессе.
Рассердилась принцесса, но виду не подала, а вечером поцеловала королевича и велит ему утром показать ей губы, которые целовала ночью. Не покажет — быть ему без головы.
— Покажу, — ответил королевич, — если ты никого больше целовать не будешь.
— На это не надейся, — сказала принцесса. — Так смотри, не покажешь — велю казнить.
В полночь принцесса опять отправилась к старику Люциферу. Попеняла ему, что плохо платок спрятал.
— На этот раз я потруднее задачу задала королевскому сыну. Поцелую сейчас тебя, пусть-ка покажет утром твои губы.
Сказано — сделано; а Джек, который тут же стоял, отрубил Сатане голову и принёс её хозяину под полой кафтана-невидимки. Наутро пришёл королевич к принцессе, держит за рога голову Люцифера. Глянула принцесса на голову, тотчас рассеялись злые чары, которыми околдовал её Люцифер, и предстала она перед королевичем доброй и прекрасной девушкой, какой была прежде.
Сыграли наутро свадьбу и пустились в обратный путь ко двору короля Артура. Поблагодарил король Джека — Грозу великанов за верную службу и возвёл его в рыцарский сан.
Живёт Джек при дворе короля Артура в праздности и безделье, не по нутру ему такая жизнь. Вот он и говорит королю:
— По всему Уэльсу, ваше величество, живут ещё до сих пор страшные великаны, не дают покоя вашим подданным. Дайте мне доброго коня и мешочек золота на дорогу. Поеду я сражусь с великанами. Избавлю королевство от этой нечисти.
Выслушал король Артур благородную речь Джека — Грозы великанов и приказал дать ему всё, что необходимо воину. Не забыл Джек и подарки своего дядюшки — кафтан-невидимку, шапку-всезнайку, меч-кладенец и башмаки-скороходы. Всё будет сподручнее воевать в предстоящих сражениях.Скачет Джек по пологим холмам, по крутым горам, на третий день подъезжает к дремучему лесу. Не успел конь войти в лес, слышит Джек ужасные вопли и плач, оглянулся по сторонам, и кровь у него заледенела в жилах. Движется по лесу огромный великан и волочит за волосы рыцаря и прекрасную леди, да с такой лёгкостью, будто это не люди, а пара перчаток. У Джека от жалости хлынули слёзы из глаз. Выхватил он из ножен меч-кладенец, подбежал к великану, размахнулся и ударил его. Упал великан замертво — деревья в лесу ходуном заходили.
Горячо благодарили Джека рыцарь и леди, приглашали к себе в замок отдохнуть и развлечься после пережитого, обещали щедро наградить за избавление от страшной гибели. Отказался ехать Джек: честь не велит отдыхать, пока не доберётся он до логова великана.
— Благородный путник, — огорчился рыцарь, — нельзя дважды судьбу испытывать. Этот великан жил в пещере внутри вон той горы вместе со своим братом, ещё более могучим и свирепым великаном. Если пойдёшь туда, обязательно погибнешь. И мы с женой очень будем горевать. Не упрямься, иди с нами, откажись от опасной затеи.
— Не могу. Будь их хоть двадцать, ни одному не спастись от моего меча. Вот исполню свой долг, расправлюсь с великанами — так и быть, заеду к вам, погощу.
Не проехал Джек и мили, видит, пещера, о которой говорил рыцарь; возле входа на огромном чурбане сидит великан, рядом железная дубина валяется; ждёт, видно, братца с добычей. Глаза — как шары, злобой так и пышут; щёки — точно два жирных окорока, железными иголками ощетинились; волосы — как змеи, извиваются по плечам, только что не шипят. Соскочил Джек с коня, надел кафтан-невидимку, подошёл к великану и тихонько сказал:
— А, вот ты где! Сейчас схвачу тебя за бороду!
Выпучил великан глаза — никого не видит. А Джек подошёл совсем близко, ударил мечом, да промахнулся, только нос отрубил. Завопил великан не своим голосом, замахал дубиной как ошпаренный. Тут Джек и вонзил в него меч. И великану конец пришёл. Упал он и умер. Отрубил Джек ему голову, нанял фургонщика и отправил головы обоих великанов королю Артуру.
После этого вернулся в пещеру искать сокровища. Шёл, шёл по длинным переходам, то влево, то вправо сворачивал, и пришёл в большую комнату, вымощенную белым камнем; в глубине над очагом котёл кипит, по правую руку огромный обеденный стол. Подошёл Джек к зарешёченному окошку, глянул во двор, а там множество несчастных пленников. Увидели они его и давай причитать:
— Бедный юноша! И ты попался в лапы людоедов! Сколько нас здесь томится, а теперь ещё одним узником больше.
— Да нет! — крикнул им Джек. — Ничего я не попался. Хватит хныкать, скажите лучше, зачем они вас здесь держат?
— Как зачем? Про запас. Захотят великаны есть — выберут кого пожирнее и сожрут.
— Ну и ну, — только и ответил Джек.
Отпер немедленно ворота и выпустил всех на свободу. То-то было радости — ведь это как получить свободу за минуту до казни. Нашёл Джек в пещере сундуки, полные золота и серебра, и разделил их поровну между всеми.
Только к утру простился он с последним узником; оседлал коня и поскакал в замок к спасённому рыцарю — дорогу он знал, рыцарь ему рассказал, как ехать. В полдень Джек уже стучался в ворота замка.
Приняли его с великими почестями. Задали пир на весь мир, знать понаехала отовсюду, веселились и пировали несколько дней. Рыцарь подарил Джеку красивый перстень с печатью — великан уносит несчастного рыцаря и его жену, а под ней слова:

Мы в лапы к злодею попались
И с жизнью совсем распрощались,
Но храбрый Джек своей рукой
Вернул нам счастье и покой.

В самый разгар празднеств прискакал всадник с грозным известием: Громодол, великан о двух головах, услыхав о смерти сородичей, идёт расквитаться с Джеком. Он уже в одной миле от замка. Местные крестьяне разлетаются от него, как мякина по ветру. Услыхал это известие Джек, но духом не смутился.
— Пусть идёт, — говорит. — Я ему устрою достойную встречу. Всех приглашаю посмотреть, как я убью великана.
Рыцарский замок стоял как на острове, окружённый глубоким рвом, полным воды. Через ров вёл к воротам подъёмный мост. Джек велел подпилить его посередине с обоих краёв; взял свой острый меч-кладенец, надел кафтан-невидимку и выступил навстречу великану. Почуял великан Джека и закричал зычным голосом:

Ах, ах! Ух, ух!
Чую человечий дух.
Мёртвый ты или живой,
Всё равно ты будешь мой.
Я смелю тебя в муку
И лепёшек напеку!

— Поговори ещё мне! — крикнул Джек. — Ишь пекарь выискался!
— Уж не ты ли, злодей, убил моих побратимов? Несдобровать тебе! Зубами вцеплюсь, крови напьюсь, кости в порошок сотру!
— А ты сперва догони! — сказал Джек и сбросил кафтан — подразнить великана; надел башмаки-скороходы и помчался как вихрь.
Громодол — за ним, бежит — земля дрожит, не великан, а башня. Долго Джек петлял, чтобы гостей позабавить; взбежал наконец на мост — великан следом, дубиной размахивает. Джека-то мост выдержал, а как великан на середину вступил — мост и рухнул в ров от такой тяжести. Плюхнулся великан головой вниз, ворочается с боку на бок, что твой кит. А Джек стоит у самой воды и насмехается.
Разъярился Громодол, туда-сюда мечется, а выпрыгнуть изо рва не может. Взял Джек верёвку потолще, сделал на конце петлю и набросил на обе головы. Шестёрка лошадей потащила их к берегу; ударил Джек мечом, отрубил сразу обе головы и послал в подарок королю Артуру.
Погостил Джек в замке немного, попраздновал, повеселился, однако пора и в путь-дорогу собираться. Попрощался с рыцарями и дамами и отправился на поиски новых приключений. Скачет по лесам дремучим, немереным, доехал поздно вечером до высокой горы. У подножия стоит одинокий домик, постучал он в дверь, открыл ему древний старик с головой, белой как лунь.
— Отец, — говорит Джек, — не приютишь ли запоздалого путника? Ночь на носу, я с дороги сбился.
— Отчего же не приютить, — отвечает старик. — В моей бедной хижине места для двоих хватит.
Вошёл Джек в дом, сели они вместе за стол, и говорит старик Джеку:
— Вижу я, сынок, что ты знаменитый победитель великанов. Так вот, выслушай меня. Стоит на вершине этой горы заколдованный замок. Принадлежит он великану по имени Галлигантус. Живёт вместе с ним старый злой колдун. Заманивает Галлигантус к себе рыцарей и дам, а колдун, чтоб потешиться, обращает их в диких зверей и птиц. Больше всего мне жаль дочку нашего герцога. Похитили её, когда она прогуливалась в саду, и унесли по воздуху в огненной колеснице, запряжённой драконами. А в замке превратил её колдун в белую лань. Много рыцарей пытались освободить прекрасную девушку, разрушить злые чары. И всё напрасно. Никто не смог одолеть колдуна. Замок охраняют два страшных грифона; сидят они на воротах и убивают каждого, кто приблизится к замку. Но ты, сынок, иди безбоязненно: у тебя есть кафтан-невидимка, и грифоны тебя не заметят. На воротах надпись высечена большими буквами, прочитаешь её и узнаешь, как колдуна победить.
Замолчал старик; протянул ему руку Джек и поклялся, что вызволит из неволи дочь герцога, освободит её от злых чар.
Встал утром Джек, надел кафтан-невидимку, шапку-всезнайку и башмаки-скороходы — приготовился к бою. Залез на вершину горы, глядь, и правда два огнедышащих грифона сидят на воротах. Не заметили они Джека, подкрался он к воротам, видит — висит на серебряной цепочке золотая труба, а под ней надпись:

Кто в трубу златую дунет,
Великана тот погубит.
Не страшны нам колдуны,
Все мы будем спасены.

Прочитал Джек эти слова, взял золотую трубу и заиграл на ней. Дрогнуло тут основание горы, заколебался замок. Испугались великан с колдуном, мечутся, грызут когти, рвут на себе волосы. Знают, что настал их конец. Нагнулся великан за своей палицей, а Джек и отрубил ему голову.
Видит колдун — совсем дело плохо, взвился в небо, подхватил его вихрь и унёс, только его и видели. Разрушились колдовские чары; окутали замок клубы чёрного дыма, а когда дым рассеялся, от замка осталось пустое место. А все дикие звери и птицы опять превратились в рыцарей и благородных дам, какими когда-то были.
Послал Джек, как всегда, голову великана королю Артуру, а на другой день сам отправился ко двору в сопровождении рыцарей и дам, которых он так доблестно спас. Повелел король Артур герцогу выдать дочь за честного Джека в награду за его храбрость. Поженились они, и всё королевство пировало у них на свадьбе. Подарил король Джеку замок, и жили Джек с женой в этом замке долго и счастливо и умерли в один день.

Джек — гроза великанов

Порекомендовать к прочтению:

FavoriteLoading Поставить книжку к себе на полку

Страницы: 1 2 3 4

В царствование короля Артура в графстве Корнуолл на самом краю английской земли жил богатый крестьянин, у которого был единственный сын по имени Джек. Был он ловок, сметлив и находчив. Где силой не взять, брал умом и хитростью. Никто не мог победить его.

В те дни хозяином горы Корнуолл был огромный великан, угрюмый, кровожадный, — сущее бедствие для окрестных городков и деревень. Жил он в пещере глубоко в недрах горы и не терпел поблизости никаких соседей. Питался скотиной тамошних людей; надо пополнить запасы, выйдет он из пещеры и рыщет по округе; что под руку попадёт, то и схватит. Крестьяне, завидев его, бежали куда глаза глядят. Великан мог унести на спине сразу полдюжины быков, а что до овец и свиней — нанижет их на верёвку и обвяжется, точно поясом с бахромой.

Так продолжалось несколько лет, и эти его набеги вконец разорили Корнуоллскую землю.

Случилось однажды Джеку заглянуть в ратушу, где заседали городские власти — судили и рядили, какую награду назначить храбрецу, который убьёт великана. Наконец решили: пусть возьмёт в награду все его несметные сокровища.

— Ладно, — сказал Джек, — попробую убить этого великана.

Взял он рог, лопату с киркой и пошёл к горе. Зимой рано смеркается. Начал он копать яму, копал всю долгую и тёмную ночь. К утру яма была готова — двадцать два фута длины и чуть не столько же ширины. Покрыл он яму длинными жердями, сверху накидал соломы, потом ещё присыпал землёй — совсем ямы не видно. Окончив работу, сел у края, подальше от пещеры; а как совсем рассвело, взял рог и затрубил: тан-тиви! тан-тиви!

Проснулся великан. Соскочил с постели и выбежал из пещеры.

— Ах ты, гнусный бездельник! — заорал он, увидев Джека. — Ты нарочно трубишь, хочешь разбудить меня ни свет ни заря! Ну уж и я потешусь: изжарю тебя и съем на завтрак.

Шагнул вперёд и упал в яму, да с таким грохотом, что гора Корнуолл задрожала.

— Что, изжарил и съел? — рассмеялся Джек. — Значит, вкусней бедняжки Джека у тебя ничего не нашлось на завтрак? Ну так будешь же ты наказан за свою дерзость!

И с этими словами ударил великана по макушке лопатой. Из великана и дух вон. Засыпал Джек яму, обыскал пещеру и нашёл в ней несметные сокровища.

Узнали в городе, что Джек убил великана, и решили называть его отныне «Джек — Гроза великанов», а в награду дали булатный меч-кладенец и пояс, на котором светились золотые буквы:

Это славный Джек-храбрец —
Великанам всем конец.

Скоро весть о победе Джека облетела все западные графства. Прослышал об этом и великан Бландермор и поклялся любой ценой отомстить ему. Жил Бландермор в волшебном замке посреди дремучего леса. Месяца через четыре отправился Джек в Уэльс; идёт он по опушке этого леса; устал, присел на траву у веселого родника и не заметил, как уснул. Спит, седьмой сон видит, а великан Бландермор пошёл тем временем по воду. Увидел спящего Джека, прочитал надпись на поясе и сразу понял, кто забрёл в его края. Взвалил Джека на спину и потащил в свой замок. Продирается сквозь чащобу, треск по всему лесу стоит, Джек и проснулся. Что за напасть — едет на закорках у великана! Это ему не очень понравилось. Не успел он как следует испугаться, вошёл великан во двор замка, а там вся земля человеческими костями усыпана. Скоро и его косточки будут здесь белеть, пообещал Джеку великан. Запер беднягу в огромную комнату, а сам пошёл за братом, жившим неподалёку, чтобы вместе Джеком полакомиться. Только Бландермор скрылся из виду, слышит Джек громкие стоны и причитания. А один голос всё повторяет:

Уноси скорее ноги,
Великан уж на пороге.
Брата он ходил искать,
Чтоб вдвоём тебя сожрать.

От этих криков и стенаний Джека мороз по коже продрал. Подошёл он к окну, а великаны уже совсем близко. «Ну, — сказал себе Джек, — я на волоске, только не знаю уж от чего — гибели или спасения». В углу его темницы валялась куча верёвок; выбрал Джек две верёвки потолще, сделал на концах петли и ждёт, когда великаны подойдут к воротам. Стали они отпирать кованые ворота, а Джек спустил из окна верёвки, накинул петли великанам на шеи и стал изо всех сил тянуть. Посинели великаны, рукой-ногой шевельнуть не могут. Привязал Джек верёвки к балке, спустился по одной вниз, вынул меч-кладенец и убил великанов. Взял у Бландермора из кармана ключи и отпер все комнаты замка. В одной увидел трёх прекрасных девушек, связанных за волосы и умирающих от голода.

— Благородные леди, — сказал им Джек, — я убил великана Бландермора и его свирепого брата. Вы свободны.

Отдал им ключи и пошёл своей дорогой в Уэльс. Денег у Джека было мало, поэтому он торопился: срезал путь, где мог, и скоро начал плутать; быстро темнело, надо было думать о ночлеге. Видит, в ущелье огромный дом, кто в нём живёт — неизвестно, однако делать нечего. Постучался Джек, вот незадача — открывает ему великан о двух головах, правда, вид у него не такой кровожадный: он ведь валлиец, а валлийские великаны коварны — встретят по-дружески, да потом исподтишка и убьют. Рассказал ему Джек, что сбился с дороги на ночь глядя, провел его великан в опочивальню и уложил спать. А Джек не спит, уши навострил. Вдруг слышит, великан где-то рядом бормочет:

Кто ко мне домой придёт,
До утра не доживёт.
Крепче нет моей дубины,
Выбьет ум у дурачины.

— Э-ге, — прошептал Джек, — знаем мы твои валлийские штучки! Ну да тебе меня не перехитрить.

Соскользнул он с кровати, положил вместо себя чурбан, а сам притаился в тёмном углу.

Как пробило полночь, вошёл великан в комнату с дубиной в руках и давай молотить по кровати. «Вот хорошо, — думает, — ни одной целой косточки не осталось».

Страницы: 1 2 3 4

FavoriteLoading Поставить книжку к себе на полку
Распечатать сказку Распечатать сказку

Читайте также сказки:

Время чтения: 24 мин.

В царствование доброго короля Артура в графстве Корнуэлл, на мысу Лэндс-энд жил крестьянин и был у этого крестьянина единственный сын по имени Джек. Джек был ловкий парень с таким быстрым и живым умом, что никто и ни в чем не мог с ним потягаться.

В те дни на островке, именуемом Корнуэллская гора, обитал страшный великан — Корморен. Ростом он был в восемнадцать футов, в обхват целых три ярда, а лицом- страшилище. Был он так свиреп и грозен, что все окрестные города и села дрожали перед ним. Жил Корморен в пещере, в самом сердце горы, а когда ему хотелось есть, он брел по воде на большую землю и хватал все, что ни попадалось под руку. Завидев его, люди покидали свои дома и разбегались кто куда. Великан ловил их скот,- ему было нипочем тащить на спине полдюжины быков зараз, а овец и свиней он просто нанизывал себе на пояс, как связку сальных свечей. Многие годы он был грозой всего Корнуэлла и довел жителей до полного отчаяния.

Но вот в городской ратуше созвали совет, чтобы решить, как бороться с великаном, и туда зашел Джек. И Джек спросил:

— Какую награду получит тот, кто убьет Корморена?

— Все сокровища великана! — ответили Джеку.

— Тогда поручите это дело мне! — сказал он. Раздобыл себе рожок, кирку и заступ и, как только спустился темный зимний вечер, добрался до Корнуэллской горы и принялся за работу. Не успело настать утро, а он уже вырыл яму в двадцать два фута глубиной и футов двадцать в поперечнике, покрыл ее длинными ветками и соломой, а сверху присыпал землей, чтобы казалось, будто это просто ровное место. Уселся Джек на край ямы, подальше от жилища великана, и когда занялся день, приложил к губам свой рожок и заиграл веселый галоп. Великан проснулся и с криком выбежал из пещеры:

— Ах ты негодяй! Как посмел ты нарушить мой покой? Я этого не потерплю! Ну, ты мне дорого заплатишь! Поймаю тебя и целиком изжарю на завтрак!

Но не успел великан выкрикнуть эти угрозы, как рухнул в яму — тут даже Корнуэллская гора затряслась.

— Что, великан, попался?-крикнул ему Джек.- Теперь угодишь прямо в преисподнюю! Там достанется тебе за твои угрозы. А как насчет того, чтобы изжарить меня на завтрак? Может, лучше что другое скушаешь? Зачем тебе бедный Джек?

Поиздевавшись над великаном, Джек ударил его со всего размаху тяжелой киркой по макушке и убил наповал. Потом засыпал яму землей и отправился искать пещеру Корморена. Нашел пещеру, а в ней — груду сокровищ!

Городской магистрат узнал о подвиге Джека и объявил всем, что отныне Джека следует величать: Джек — победитель великанов

И пожаловал Джеку меч и пояс, на котором были золотом вышиты слова:

Сей корнуэллский отрок смел —

Он Корморена одолел.

Весть о победе Джека вскоре разнеслась по всей Западной Англии, дошла до другого великана, Бландебора, и он поклялся отомстить Джеку при первой же встрече. Бландебор владел заколдованным замком, что стоял посреди дремучего леса.

И вот месяца четыре спустя Джек отправился в Уэльс и проходил по опушке этого леса. Он очень устал, присел отдохнуть возле веселого родника, да и заснул крепким сном. А пока он спал, к роднику пришел за водой сам Бландебор; увидел Джека, прочитал надпись на его поясе и сразу узнал, что это Джек — Победитель Великанов. Недолго думая великан взвалил Джека на плечи и потащил в свой замок.

Дорогой пришлось ему пробираться через чащу, и шум ветвей разбудил Джека. С ужасом и удивлением Джек понял, что попал в лапы великана; но самое страшное было впереди!

Когда Бландебор вошел в свой замок, Джек увидел что все вокруг усеяно человеческими костями. А великан к тому же сказал, что немного погодя тут будут валяться и Джековы косточки. Потом Бландебор запер бедного Джека в огромной комнате, а сам пошел за другим великаном — своим братом, который жил в том же лесу, — чтобы вместе с ним полакомиться юношей.

Джек подождал-подождал, потом подошел к окну и увидел вдали двух великанов: они шли к замку.

Ну, — подумал Джек, — сейчас я либо умру, либо спасусь!” Тут он заметил, что в углу комнаты лежат крепкие веревки. Вот Джек взял две веревки, завязал на конце каждой надежную петлю, и пока великаны отпирали железную дверь, накинул им петли на шею, а концы веревок перебросил через балку и что было силы потянул вниз. Великаны задохнулись. Джек отпустил веревки, выхватил свой меч и пронзил обоих братьев. Потом взял ключи Бландебора и отпер ими все комнаты. В комнатах он нашел трех прекрасных девушек; они были привязаны друг к другу за волосы и умирали с голоду.

— Прекрасные леди! — сказал им Джек. — Я умертвил чудовище и его жестокого брата. Вы свободны!

Тут Джек вручил девушкам все ключи и пошел своей дорогой в Уэльс.

Джек спешил и шагал очень быстро, но заблудился. Ночь застала его в дороге, а жилья поблизости не было. Наконец Джек забрел в какую-то ложбину и увидел большой дом. Собрался с духом и постучал в ворота. И тут, к его изумлению, из дома вышел громадный великан о двух головах.

Однако он казался не таким свирепым, как другие великаны. Ведь это был уэльский великан, и людям он причинял зло исподтишка, прикидываясь их другом. Джек попросился переночевать, и великан отвел его в спальню. А посреди ночи Джек услышал, как его хозяин бормочет в соседней комнате:

Хоть лег ты на мою кровать,

С кровати той тебе не встать-

По ней дубье пойдет плясать!

— Так вот что ты задумал! — прошептал Джек. — Узнаю твои уэльские штучки! Но я тебя перехитрю!

Тут Джек вскочил с кровати, положил на нее бревно, а сам спрятался в углу. Поздно ночью уэльский великан вошел в комнату и принялся молотить тяжелой дубиной по кровати. Он был уверен, что перемолол Джеку все кости, но Джек наутро вышел из своего угла и, усмехаясь, поблагодарил хозяина за ночлег.

— Хорошо ли отдохнул? — спросил его великан. — Может, тебя что-нибудь беспокоило ночью?

— Да нет! — ответил Джек. — Вот только крыса какая-то раза два задела меня хвостом.

Подивился великан. Потом повел Джека завтракать и поставил перед ним пудовую миску мучного пудинга. Джеку не хотелось признаться, что ему столько не съесть. Вот он сунул себе под куртку большой кожаный мешок и, пока ел, незаметно перекладывал туда пудинг, а после завтрака сказал великану, что сейчас покажет ему чудо. Взял нож и распорол мешок — пудинг-то весь и вывалился!

— Черт побери! — вскричал великан. — Такое чудо и мы можем тебе показать!

Схватил нож, вспорол себе брюхо и тут же упал мертвым.

В это самое время единственный сын короля Артура попросил у отца кучу денег — хотел он попытать счастья в Уэльсе, где жила красавица, одержимая семью злыми духами. Король всячески отговаривал сына, но тщетно. Наконец пришлось ему уступить, и принц тронулся в путь с двумя конями — на одном сам ехал, а на другом вьюк с деньгами вез.

Через несколько дней принц въехал в один уэльский город и увидел на площади большую толпу. Он спросил людей, зачем они собрались, и те ответили, что стерегут покойника, — не дают его хоронить, потому что он при жизни большие деньги им задолжал. Подивился принц жестокосердию заимодавцев и сказал:

— Ступайте похороните его, а заимодавцы пусть придут ко мне — я им все выплачу сполна.

Тут принца осадило столько людей, что к вечеру у него осталось всего два пенса.

В это время через город проходил Джек — Победитель Великанов. Щедрость принца пришлась ему по душе, и юноша попросился к нему на службу. Принц согласился

взять Джека, и наутро они тронулись в путь вместе. Когда они выезжали из города, принца окликнула какая-то старуха. Она сказала:

— Вот уже семь лет, как покойник взял у меня в долг два пенса. Прошу вас, заплатите мне, как платили другим!

Принц сунул руку в карман, вытащил последние свои деньги и отдал их женщине. У Джека еще оставалось несколько монет, но путники в тот же день истратили их на обед и оба оказались без гроша.

Перед самым заходом солнца королевский сын сказал:

— Где же нам ночевать, Джек? Ведь денег-то у нас нет.

На это Джек ответил:

— Ночлег найдется, господин мой! В двух милях отсюда живет мой дядя — огромный, страшный великан о трех головах. Ему нипочем сразться с пятьюстами воинами в доспехах и разогнать их, как мух!

— Ну,- сказал принц,- тогда нам у него делать нечего! Великан проглотит нас одним махом. Да что там! Ведь мы с тобой в дупле его гнилого зуба уместимся!

— Пустяки! — возразил Джек. — Я пойду вперед и подготовлю тебе встречу. Оставайся здесь и жди, пока я не вернусь!

И Джек во весь опор поскакал дальше. Подъехал к воротам замка и застучал так громко, что стук его отдался эхом от всех окрестных холмов. А великан загремел в ответ громовым голосом:

— Кто там? Джек молвил:

— Это я, твой бедный племянник Джек. Великан спросил:

— Какие вести принес мой бедный племянник Джек?

— Видит бог, плохие, дорогой дядюшка! — ответил Джек.

— Но-но! — сказал великан.- Разве можно приносить мне плохие вести? Ведь я — Трехголовый великан. Я, как ты знаешь, выхожу сражаться против пятисот воинов в доспехах, и они разлетаются от меня во все стороны, как солома по ветру.

— Да, но сюда идет королевский сын с целой тысячей вооруженных воинов! — сказал Джек. — Они хотят убить тебя и уничтожить все твое имущество!

— Вот как, племянник Джек! — молвил великан. — Ну, это и впрямь плохие вести! Я побегу спрячусь, а ты запри меня на замок, на засов и на задвижку да держи ключи при себе, пока принц не уберется отсюда.

Джек запер великана и поехал за принцем. В замке путники веселились всласть, а бедняга великан лежал и трясся в подземелье.

Наутро Джек спозаранку запасся золотом и серебром для своего господина и посоветовал ему уехать на три мили вперед — ведь за три мили великан не мог чуять принца. Потом Джек вернулся и выпустил дядюшку из подземелья.

— Чем тебя наградить за то, что ты спас мой замок от разгрома? — спросил великан.

— Да что там! — ответил Джек. — Ничего мне не надо. Вот разве отдай мне свою поношенную куртку, шапку да еще старый ржавый меч и ночные туфли, что валяются у тебя под кроватью.

— Ты не знаешь чего просишь! — сказал великан. — Ведь это мои самые драгоценные сокровища. Стоит тебе надеть куртку, и ты станешь невидимкой. Шапка расскажет тебе обо всем, что ты захочешь узнать. Меч изрубит на куски все, что ты им ударишь. А туфли во мгновение ока унесут тебя куда пожелаешь. Но уж так и быть! Ты мне хорошо послужил. Дарю тебе от чистого сердца все, что просишь!

Джек поблагодарил дядюшку, забрал подарки и ушел. Он быстро нагнал своего господина, и вскоре они подъехали к дому красавицы, которую искал принц. А она узнала, что принц явился просить ее руки, и угостила его на славу. После пиршества прекрасная леди объявила принцу, что хочет задать ему задачу. Она вытерла платком губы и сказала:

— Завтра утром вы должны показать мне этот самый платок. Иначе не сносить вам головы!

И она спрятала платок у себя на груди. Принц лег спать в большой тревоге. Но всеведущая шапка Джека рассказала им, как достать платок.

В полночь красавица вызвала своего приятеля-духа и велела ему отнести ее к Люциферу. А Джек надел куртку-невидимку и туфли-скороходы и примчался к сатане вслед за красавицей. Она вошла в сатанинскую обитель и сразу же отдала свой платок Люциферу, а тот положил его на полку. Джек немедля схватил платок и принес его своему господину. А утром принц показал платок прекрасной леди и тем спас свою жизнь.

В тот день леди поцеловала принца и сказала, что наутро он должен показать ей губы, которые она целовала прошлой ночью. Иначе не сносить ему головы!

— Хорошо, покажу! — ответил принц. — Только обещайте никого больше не целовать, кроме меня!

— Как бы там ни было, — молвила красавица, — если вы не выполните моего приказа, вас ждет смерть.

В полночь она снова отправилась к Люциферу и побранила его за то, что он не уберег ее платка.

— Ну, на этот раз, — сказала красавица, — я не дам пощады принцу! Вот поцелую тебя, а он пусть-ка покажет мне твои губы!

И поцеловала сатану. Но только она отошла, как Джек отрубил Люциферу голову, спрятал ее под курткой-невидимкой и отнес своему господину.

Утром принц поднял голову сатаны за рога и показал ее красавице. И сразу наваждение рассеялось; злой дух покинул прекрасную леди, и она предстала перед юношей во всей своей красе.

На другой день они обвенчались и вскоре уехали ко двору короля Артура. Там Джек за все свои великие подвиги был посвящен в рыцари Круглого стола.

Спустя некоторое время Джек снова отправился на поиски великанов. Не успел он далеко отъехать, как увидел пещеру. У входа в нее на деревянном чурбане сидел великан с узловатой чугунной палицей на боку. Вытаращенные глаза великана горели огнем, уродливое лицо его было свирепо, щеки походили на свиные окорока, а борода топорщилась словно железные прутья. Волосы падали на его могучие плечи как извивающиеся змеи, как шипящие гадюки.

Джек соскочил с коня, накинул куртку-невидимку и пошел к великану, бормоча про себя:

— Ага, вот ты где! Ну, ты и глазом не моргнешь, как я схвачу тебя за бороду!

Великан не видел Джека, — ведь тот был в куртке-невидимке. И вот Джек подкрался к чудовищу и ударил его мечом по голове, но промахнулся и вместо головы отрубил ему нос. Великан взревел, будто гром загремел, и в бешенстве принялся размахивать чугунной палицей. Но Джек забежал сзади и вогнал ему свой меч в спину по самую рукоятку. Великан мертвый повалился на землю. Тут Джек отрубил ему голову и отослал ее вместе с головой другого великана — его брата — королю Артуру. Пришлось ему нанять возчика и взвалить головы на повозку.

Потом Джек решил зайти в пещеру великана, поискать там его сокровища. Долго он шагал по длинным ходам и переходам и, наконец, добрался до большой комнаты, мощеной нетесанным камнем. В глубине этой комнаты стоял кипящий котел, а справа от него громадный стол, — за этим столом великан всегда обедал. В соседнюю комнату выходило окно с железной решеткой. Джек заглянул в него и увидел огромную толпу несчастных пленников. Они заметили Джека и закричали:

— Ох, юноша, неужто и тебе придется погибать вместе с нами в этой страшной берлоге?

— Да, — ответил Джек. — Но скажите, почему вы под замком?

— Нас держат тут, пока великанам не захочется есть, — ответил один пленник, — а тогда самого толстого из нас режут. Кроме нас, великаны едят других убитых ими людей!

— Хорошо, нечего сказать! — отозвался Джек.

Он тут же отпер ворота и выпустил всех пленников на свободу. Они обрадовались, как радуются смертники, когда получат помилование.

Потом Джек обыскал сундуки великанов, поровну разделил золото и серебро между пленниками и, наконец, проводил их в соседний замок, где они пировали и веселились, празднуя свое освобождение.

Но вдруг, в самый разгар веселья, гонец принес весть, что двухголовый великан Тандерделл услышал о смерти своих родичей и прибыл из северных долин, чтобы отомстить Джеку; он сейчас уже всего в одной миле от замка, и все окрестные жители бегут от него кто куда. Но Джек ничуть не испугался.

— Попробуй он сюда сунуться, я ему все зубы пересчитаю! А вас, господа, прошу выйти в сад и посмотреть, как будет убит великан Тандерделл!

Замок стоял на островке, окруженном рвом глубиной в тридцать футов и шириной в двадцать. Ров был залит водой, и переходили через него по разводному мосту.

И вот Джек нанял людей, чтобы те обрубили мост с боков почти до самой середины. Потом надел куртку-невидимку и выступил против великана с острым мечом в руках. Великан не видел Джека, но учуял его по запаху и закричал:

Фи-фай-фо-фам!

Дух британца чую там!

Мертвый он или живой,-

Попадет на завтрак мой!

— Ах, вот как! — молвил Джек. — Ну и обжора же ты!

А великан снова закричал:

— Так это ты, негодяй, погубил моих родичей?! Вот я

сейчас растерзаю тебя зубами, высосу из тебя кровь, а кости твои сотру в порошок!

— Сначала поймай меня! — ответил Джек и сбросил свою куртку-невидимку, чтобы великан его увидел.

Потом надел туфли-скороходы и побежал прочь. А великан погнался за ним, и чудилось, будто это какой-то замок сдвинулся с места и сама земля трясется под каждым его шагом.

Джек долго заставлял великана гоняться за ним — хотелось ему позабавить дам и кавалеров. Потом решил, что пора кончать игру, и легко взбежал на мост. Великан во весь дух мчался за ним с дубиной в руках. Но не успел он добраться до середины, как мост провалился под тяжелым грузом, и великан рухнул вниз головой прямо в воду и стал ворочаться и барахтаться в ней, словно кит. А Джек стоял возле рва и потешался над ним. Но как ни злился великан, слыша насмешки Джека, как ни метался в воде, не удалось ему выбраться из рва, чтобы рассчитаться с врагом.

Наконец Джек схватил вожжи, накинул их великану на головы и с помощью упряжки лошадей вытащил его на берег, потом отрубил своим острым мечом обе головы и отослал их королю Артуру.

Некоторое время Джек провел в празднествах и развлечениях, а потом опять покинул прекрасных дам и рыцарей и отправился на поиски приключений. Через многие леса пробирался Джек, пока, наконец, не подошел к подножию высокой горы. И там, уже поздней ночью, увидел одинокий дом. Он постучал в дверь, и ему открыл старик, с волосами белыми как снег.

— Отец, — сказал ему Джек, — пусти переночевать! Я заблудился, и ночь застала меня в дороге.

— Входи, входи! — ответил старик. — Добро пожаловать в мою убогую хижину.

Джек вошел, они уселись рядом, и старик повел такую речь:

— Сын мой, я вижу по надписи на твоем поясе, что ты великий Победитель Великанов. Так слушай же, сын мой! На вершине этой горы стоит заколдованный замок. Им владеет великан Галлигантюа. С помощью одного старого колдуна великан заманивает к себе рыцарей и дам и волшебными чарами превращает их в разных тварей. Но особенно меня печалит судьба дочери герцога. Они схватили ее в отцовском саду и унесли по воздуху в горящей колеснице, запряженной огнедышащими драконами. В замке ее заперли и превратили в белую лань. Многие рыцари пытались рассеять волшебные чары и освободить девушку, да никому это не удалось — у ворот замка сидят два страшных грифона, и они уничтожают каждого, кто подойдет близко. Но ты, сын мой, пройдешь мимо них невидимо. А на воротах замка ты увидишь высеченную крупными буквами надпись. Она подскажет тебе, как рассеять колдовство.

Джек поблагодарил старика и обещал, что утром попытается освободить дочь герцога, хотя бы ему это стоило жизни.

Наутро Джек поднялся, надел куртку-невидимку, волшебную шапку, туфли-скороходы и приготовился к битве.

Едва он поднялся на вершину горы, как тотчас увидел огнедышащих грифонов. Но он без страха прошел мимо них — ведь он был в куртке-невидимке. На воротах замка на серебряной цепи висела золотая труба, а под ней были высечены слова:

Кто в золоту трубу подует,

Тот страшный замок расколдует;

Свирепый великан умрет,

И к людям счастье вновь придет.

Как только Джек прочел эти строки, он задул в трубу, и огромный замок затрясся до самого основания, а великана и колдуна охватило великое смятение. Они принялись кусать локти и рвать на себе волосы, чуя, что скоро придет конец их злой власти!

Вдруг великан нагнулся за своей палицей, но тут Джек одним ударом снес ему голову, а колдун поднялся в воздух, и вихрь унес его прочь.

Злые чары рассеялись. Все, что были превращены в птиц и зверей, снова стали людьми, а замок исчез в клубах дыма.

Джек, как всегда, отправил голову великана Галлигантюа ко двору короля Артура, а на другой день и сам отправился туда вместе с рыцарями и дамами, которых освободил.

В награду за верную службу король уговорил герцога отдать дочь за честного Джека.

Они обвенчались, и все королевство веселилось на их свадьбе. А потом король подарил Джеку великолепный замок с богатыми угодьями, и Джек прожил там с женой остаток дней своих в любви и согласии.

Jack the Giant Killer
Chapbook Jack the Giant Killer.jpg

Chapbook title page

Folk tale
Name Jack the Giant Killer
Country United Kingdom
Published in English Fairy Tales
Related
  • Cornish folklore
  • Welsh mythology
  • Norse mythology
  • The Herd-boy and the Giant
  • The Valiant Little Tailor

«Jack the Giant Killer» is a Cornish fairy tale and legend about a young adult who slays a number of bad giants during King Arthur’s reign. The tale is characterised by violence, gore and blood-letting. Giants are prominent in Cornish folklore, Breton mythology and Welsh Bardic lore. Some parallels to elements and incidents in Norse mythology have been detected in the tale, and the trappings of Jack’s last adventure with the Giant Galigantus suggest parallels with French and Breton fairy tales such as Bluebeard. Jack’s belt is similar to the belt in «The Valiant Little Tailor», and his magical sword, shoes, cap, and cloak are similar to those owned by Tom Thumb or those found in Welsh and Norse mythology.

Jack and his tale are rarely referenced in English literature prior to the eighteenth century (there is an allusion to Jack the Giant Killer in Shakespeare’s King Lear, where in Act 3, one character, Edgar, in his feigned madness, cries, «Fie, foh, and fum,/ I smell the blood of a British man»). Jack’s story did not appear in print until 1711. One scholar speculates the public had grown weary of King Arthur and Jack was created to fill the role. Henry Fielding, John Newbery, Samuel Johnson, Boswell, and William Cowper were familiar with the tale.

In 1962, a feature-length film based on the tale was released starring Kerwin Mathews. The film made extensive use of stop motion in the manner of Ray Harryhausen.

Plot[edit]

This plot summary is based on a text published c. 1760 by John Cotton and Joshua Eddowes, which in its turn was based on a chapbook c. 1711, and reprinted in The Classic Fairy Tales by Iona and Peter Opie in 1974.

The tale is set during the reign of King Arthur and tells of a young Cornish farmer’s son named Jack who is not only strong but so clever he easily confounds the learned with his penetrating wit. Jack encounters a livestock-eating giant called Cormoran (Cornish: ‘The Giant of the Sea’ SWF:Kowr-Mor-An) and lures him to his death in a pit trap. Jack is dubbed ‘Jack the Giant-Killer’ for this feat and receives not only the giant’s wealth, but a sword and belt to commemorate the event.

A man-eating giant named Blunderbore vows vengeance for Cormoran’s death and carries Jack off to an enchanted castle. Jack manages to slay Blunderbore and his brother Rebecks by hanging and stabbing them. He frees three ladies held captive in the giant’s castle.

On a trip into Wales, Jack tricks a two-headed Welsh giant into slashing his own belly open. King Arthur’s son now enters the story and Jack becomes his servant.

They spend the night with a three-headed giant and rob him in the morning. In gratitude for having spared his castle, the three-headed giant gives Jack a magic sword, a cap of knowledge, a cloak of invisibility, and shoes of swiftness.

On the road, Jack and the Prince meet an enchanted Lady serving Lucifer. Jack breaks the spell with his magic accessories, beheads Lucifer, and the Lady marries the Prince. Jack is rewarded with membership in the Round Table.

Jack ventures forth alone with his magic shoes, sword, cloak, and cap to rid the realm of troublesome giants. He encounters a giant terrorizing a knight and his lady. He cuts off the giant’s legs, then puts him to death. He discovers the giant’s companion in a cave. Invisible in his cloak, Jack cuts off the giant’s nose then slays him by plunging his sword into the monster’s back. He frees the giant’s captives and returns to the house of the knight and lady he earlier had rescued.

A banquet is prepared, but it is interrupted by the two-headed giant Thunderdel chanting «Fee, fau, fum». Jack defeats and beheads the giant with a trick involving the house’s moat and drawbridge.

Growing weary of the festivities, Jack sallies forth for more adventures and meets an elderly man who directs him to an enchanted castle belonging to the giant Galligantus (Galligantua, in the Joseph Jacobs version). The giant holds captive many knights and ladies and a Duke’s daughter who has been transformed into a white doe through the power of a sorcerer. Jack beheads the giant, the sorcerer flees, the Duke’s daughter is restored to her true shape, and the captives are freed.

At the court of King Arthur, Jack marries the Duke’s daughter and the two are given an estate where they live happily ever after.

Background[edit]

Tales of monsters and heroes are abundant around the world, making the source of «Jack the Giant Killer» difficult to pin down. However, the ascription of Jack’s relation to Cornwall suggests a Brythonic (Celtic) origin. The early Welsh tale How Culhwch won Olwen (tentatively dated to c. 1100), set in Arthurian Britain places Arthur as chief among the kings of Britain.[1] The young hero Culhwch ap Cilydd makes his way to his cousin Arthur’s court at Celliwig in Cornwall where he demands Olwen as his bride; the beautiful daughter of the giant Ysbaddaden Ben Cawr (‘Chief of Giants’). The Giant sets a series of impossible tasks which Arthur’s champions Bedwyr and Cai are honour-bound to fulfill before Olwen is released to the lad; and the Giant King must die. Folklorists Iona and Peter Opie have observed in The Classic Fairy Tales (1974) that «the tenor of Jack’s tale, and some of the details of more than one of his tricks with which he outwits the giants, have similarities with Norse mythology.» An incident between Thor and the giant Skrymir in the Prose Edda of c. 1220, they note, resembles the incident between Jack and the stomach-slashing Welsh giant. The Opies further note that the Swedish tale of «The Herd-boy and the Giant» shows similarities to the same incident, and «shares an ancestor» with the Grimms’s «The Valiant Little Tailor», a tale with wide distribution. According to the Opies, Jack’s magical accessories – the cap of knowledge, the cloak of invisibility, the magic sword, and the shoes of swiftness – could have been borrowed from the tale of Tom Thumb or from Norse mythology, however older analogues in British Celtic lore such as Y Mabinogi and the tales of Gwyn ap Nudd, cognate with the Irish Fionn mac Cumhaill, suggest that these represent attributes of the earlier Celtic gods such as the shoes associated with triple-headed Lugus; Welsh Lleu Llaw Gyffes of the Fourth Branch, Arthur’s invincible sword Caledfwlch and his Mantle of Invisibility Gwenn one of the Thirteen Treasures of the Island of Britain mentioned in two of the branches; or the similar cloak of Caswallawn in the Second Branch.[2][3] Another parallel is the Greek demigod Perseus, who was given a magic sword, the winged sandals of Hermes and the ‘cap of darkness’ (borrowed from Hades) to slay the gorgon Medusa. Ruth B. Bottigheimer observes in The Oxford Companion to Fairy Tales that Jack’s final adventure with Galigantus was influenced by the «magical devices» of French fairy tales.[4] The Opies conclude that analogues from around the world «offer no surety of Jack’s antiquity.»[3]

The Opies note that tales of giants were long known in Britain. King Arthur’s encounter with the giant of St Michael’s Mount – or Mont Saint-Michel in Brittany[5] – was related by Geoffrey of Monmouth in Historia Regum Britanniae in 1136, and published by Sir Thomas Malory in 1485 in the fifth chapter of the fifth book of Le Morte d’Arthur:[3]

Then came to [King Arthur] an husbandman … and told him how there was … a great giant which had slain, murdered and devoured much people of the country … [Arthur journeyed to the Mount, discovered the giant roasting dead children,] … and hailed him, saying … [A]rise and dress thee, thou glutton, for this day shalt thou die of my hand. Then the glutton anon started up, and took a great club in his hand, and smote at the king that his coronal fell to the earth. And the king hit him again that he carved his belly and cut off his genitours, that his guts and his entrails fell down to the ground. Then the giant threw away his club, and caught the king in his arms that he crushed his ribs … And then Arthur weltered and wrung, that he was other while under and another time above. And so weltering and wallowing they rolled down the hill till they came to the sea mark, and ever as they so weltered Arthur smote him with his dagger.

Anthropophagic giants are mentioned in The Complaynt of Scotland in 1549, the Opies note, and, in King Lear of 1605, they indicate, Shakespeare alludes to the Fee-fi-fo-fum chant (» … fie, foh, and fumme, / I smell the blood of a British man»), making it certain he knew a tale of «blood-sniffing giants». Thomas Nashe also alluded to the chant in Have with You to Saffron-Walden, written nine years before King Lear;[3] the earliest version can be found in The Red Ettin of 1528.[6]

Bluebeard[edit]

The Opies observe that «no telling of the tale has been recorded in English oral tradition», and that no mention of the tale is made in sixteenth or seventeenth century literature, lending weight to the probability of the tale originating from the oral traditions of the Cornish (and/or Breton) ‘droll teller’.[7] The 17th century Franco-Breton tale of Bluebeard, however, contains parallels and cognates with the contemporary insular British tale of «Jack the Giant Killer», in particular the violently misogynistic character of Bluebeard (La Barbe bleue, published 1697) is now believed to ultimately derive in part from King Mark Conomor, the 6th century continental (and probable insular) British King of Domnonée / Dumnonia, associated in later folklore with both Cormoran of St Michael’s Mount and Mont Saint Michel – the blue beard (a ‘Celtic’ marker of masculinity) is indicative of his otherworldly nature.

The History of Jack and the Giants[edit]

«The History of Jack and the Giants» (the earliest known edition) was published in two parts by J. White of Newcastle in 1711, the Opies indicate, but was not listed in catalogues or inventories of the period nor was Jack one of the folk heroes in the repertoire of Robert Powel (i.e., Martin Powell), a puppeteer established in Covent Garden. «Jack and the Giants» however is referenced in The Weekly Comedy of 22 January 1708, according to the Opies, and in the tenth number Terra-Filius in 1721.[3]

As the eighteenth century wore on, Jack became a familiar figure. Research by the Opies indicate that the farce Jack the Giant-Killer was performed at the Haymarket in 1730; that John Newbery printed fictional letters about Jack in A Little Pretty Pocket-Book in 1744; and that a political satire, The last Speech of John Good, vulgarly called Jack the Giant-Queller, was printed c. 1745.[3] The Opies and Bottigheimer both note that Henry Fielding alluded to Jack in Joseph Andrews (1742); Dr. Johnson admitted to reading the tale; Boswell read the tale in his boyhood; and William Cowper was another who mentioned the tale.[3][4]

In «Jack and Arthur: An Introduction to Jack the Giant Killer», Thomas Green writes that Jack has no place in Cornish folklore, but was created at the beginning of the eighteenth century simply as a framing device for a series of gory, giant-killing adventures. The tales of Arthur precede and inform «Jack the Giant Killer», he notes, but points out that Le Morte d’Arthur had been out of print since 1634 and concludes from this fact that the public had grown weary of Arthur. Jack, he posits, was created to fill Arthur’s shoes.[8]

Bottigheimer notes that in the southern Appalachians of America Jack became a generic hero of tales usually adapted from the Brothers Grimm. She points out however that «Jack the Giant Killer» is rendered directly from the chapbooks except the English hasty pudding in the incident of the belly-slashing Welsh giant becomes mush.[4]

Child psychologist Bruno Bettelheim observes in The Uses of Enchantment: The Meaning and Importance of Fairy Tales (1976) that children may experience «grown-ups» as frightening giants, but stories such as «Jack» teach them that they can outsmart the giants and can «get the better of them». Bettelheim observes that a parent may be reluctant to read a story to a child about adults being outsmarted by children, but notes that the child understands intuitively that, in reading him the tale, the parent has given his approval for «playing with the idea of getting the better of giants», and of retaliating «in fantasy for the threat which adult dominance entails».[9]

British giants[edit]

John Matthews writes in Taliesin: Shamanism and the Bardic Mysteries in Britain and Ireland (1992) that giants are very common throughout British folklore, and often represent the «original» inhabitants, ancestors, or gods of the island before the coming of «civilised man», their gigantic stature reflecting their «otherworldly» nature.[10] Giants figure prominently in Cornish, Breton and Welsh folklore, and in common with many animist belief systems, they represent the force of nature.[citation needed] The modern Standard Written Form in Cornish is Kowr[11] singular (mutating to Gowr), Kewri plural, transcribed into Late Cornish as Gour, «Goë», «Cor» or similar. They are often responsible for the creation of the natural landscape, and are often petrified in death, a particularly recurrent theme in Celtic myth and folklore.[12] An obscure Count of Brittany was named Gourmaëlon ruling from 908 to 913 and may be an alternative source of the Giant’s name Cormoran, or Gourmaillon, translated by Joseph Loth as «he of the brown eyebrows».[citation needed]

The foundation myth of Cornwall originates with the early Brythonic chronicler Nennius in the Historia Brittonum and made its way, via Geoffrey of Monmouth into Early Modern English canon where it was absorbed by the Elizabethans as the tale of King Leir alongside that of Cymbeline and King Arthur, other mythical British kings. Carol Rose reports in Giants, Monsters, and Dragons that the tale of Jack the Giant Killer may be a development of the Corineus and Gogmagog legend.[13] The motifs are echoed in the Hunting of Twrch Trwyth.

In 1136, Geoffrey of Monmouth reported in the first book of his imaginative The History of the Kings of Britain that the indigenous giants of Cornwall were slaughtered by Brutus, the (eponymous founder of Great Britain), Corineus (eponymous founder of Cornwall) and his brothers who had settled in Britain after the Trojan War. Following the defeat of the giants, their leader Gogmagog wrestled with the warrior Corineus, and was killed when Corineus threw him from a cliff into the sea:

For it was a diversion to him [Corineus] to encounter the said giants, which were in greater numbers there than in all the other provinces that fell to the share of his companions. Among the rest was one detestable monster, named Goëmagot [Gogmagog], in stature twelve cubits [6.5 m], and of such prodigious strength that at one shake he pulled up an oak as if it had been a hazel wand. On a certain day, when Brutus (founder of Britain and Corineus’ overlord) was holding a solemn festival to the gods, in the port where they at first landed, this giant with twenty more of his companions came in upon the Britons, among whom he made a dreadful slaughter. But the Britons at last assembling together in a body, put them to the rout, and killed them every one but Goëmagot. Brutus had given orders to have him preserved alive, out of a desire to see a combat between him and Corineus, who took a great pleasure in such encounters. Corineus, overjoyed at this, prepared himself, and throwing aside his arms, challenged him to wrestle with him. At the beginning of the encounter, Corineus and the giant, standing, front to front, held each other strongly in their arms, and panted aloud for breath, but Goëmagot presently grasping Corineus with all his might, broke three of his ribs, two on his right side and one on his left. At which Corineus, highly enraged, roused up his whole strength, and snatching him upon his shoulders, ran with him, as fast as the weight would allow him, to the next shore, and there getting upon the top of a high rock, hurled down the savage monster into the sea; where falling on the sides of craggy rocks, he was torn to pieces, and coloured the waves with his blood. The place where he fell, taking its name from the giant’s fall, is called Lam Goëmagot, that is, Goëmagot’s Leap, to this day.

The match is traditionally presumed to have occurred at Plymouth Hoe on the Cornish-Devon border, although Rame Head is a nearby alternative location. In the early seventeenth century, Richard Carew reported a carved chalk figure of a giant at the site in the first book of The Survey of Cornwall:

Againe, the activitie of Devon and Cornishmen, in this facultie of wrastling, beyond those of other Shires, dooth seeme to derive them a speciall pedigree, from that graund wrastler Corineus. Moreover, upon the Hawe at Plymmouth, there is cut out in the ground, the pourtrayture of two men, the one bigger, the other lesser, with Clubbes in their hands, (whom they terme Gog-Magog) and (as I have learned) it is renewed by order of the Townesmen, when cause requireth, which should inferre the same to bee a monument of some moment. And lastly the place, having a steepe cliffe adjoyning, affordeth an oportunitie to the fact.

Cormoran (sometimes Cormilan, Cormelian, Gormillan, or Gourmaillon) is the first giant slain by Jack. Cormoran and his wife, the giantess Cormelian, are particularly associated with St Michael’s Mount, apparently an ancient pre-Christian site of worship. According to Cornish legend, the couple were responsible for its construction by carrying granite from the West Penwith Moors to the current location of the Mount. When Cormoran fell asleep from exhaustion, his wife tried to sneak a greenschist slab from a shorter distance away. Cormoran awoke and kicked the stone out of her apron, where it fell to form the island of Chapel Rock. Trecobben, the giant of Trencrom Hill (near St Ives), accidentally killed Cormelian when he threw a hammer over to the Mount for Cormoran’s use. The giantess was buried beneath Chapel Rock.[13]

Jack hangs Blunderbore and another giant

Blunderbore (sometimes Blunderboar, Thunderbore, Blunderbus, or Blunderbuss) is usually associated with the area of Penwith, and was living in Ludgvan Lese (a manor in Ludgvan), where he terrorised travellers heading north to St Ives. The Anglo-Germanic name ‘Blunderbore’ is sometimes appropriated by other giants, as in «Tom the Tinkeard» and in some versions of «Jack and the Beanstalk» and «Molly Whuppie». In the version of «Jack the Giant Killer» recorded by Joseph Jacobs, Blunderbore lives in Penwith, where he kidnaps three lords and ladies, planning to eat the men and make the women his wives. When the women refuse to consume their husbands in company with the giant, he hangs them by their hair in his dungeon and leaves them to starve. Shortly, Jack stops along the highway from Penwith to Wales. He drinks from a fountain and takes a nap (a device common in Brythonic Celtic stories, such as the Mabinogion). Blunderbore discovers the sleeping Jack, and recognising him by his labelled belt, carries him to his castle and locks him in a cell. While Blunderbore is off inviting a fellow giant to come help him eat Jack, Jack creates nooses from some rope. When the giants arrive, he drops the nooses around their necks, ties the rope to a beam, slides down the rope, and slits their throats. A giant named Blunderbore appears in the similar Cornish fairy tale «Tom the Tinkeard» (or «Tom the Tinkard»), a local variant of «Tom Hickathrift». Here, Blunderbore has built a hedge over the King’s Highway between St Ives and Marazion, claiming the land as his own. The motif of the abduction of women appears in this version, as Blunderbore has kidnapped at least twenty women to be his wives. The hero Tom rouses the giant from a nap while taking a wagon and oxen back from St Ives to Marazion. Blunderbore tears up an elm to swat Tom off his property, but Tom slides one of the axles from the wagon and uses it to fight and eventually fatally wound the giant. The dying giant confers all his wealth to Tom and requests a proper burial.

Thunderdell is a two-headed giant that crashes a banquet that is prepared for Jack.

Galligantus is a giant holds captive many knights and ladies and a Duke’s daughter who has been transformed into a white doe through the power of a sorcerer. Jack beheads the giant, the sorcerer flees, the Duke’s daughter is restored to her true shape, and the captives are freed.

H. G. Wells[edit]

in the 1904 novel The Food of the Gods and How It Came to Earth, H. G. Wells depicted the appearance of giants in the concrete reality of early 20th Century Britain. The giants arouse increasing hostility and prejudice, eventually leading to a rabble-rousing politician named Caterham forming an «Anti-Giant Party» and sweeping to power; the ambitious Caterham takes the nickname «Jack the Giant Killer», derived from the above tale. Unlike that tale, however, in Wells’ depiction the giants are depicted sympathetically, as well-meaning innocents unjustly persecuted while the «Giant Killer» is the book’s villain.

Adaptations[edit]

Poster by John Hassall for Milton Bode’s Grand Pantomime, Jack the Giant Killer, c.1938 or prior

Films[edit]

1962 film[edit]

In 1962, United Artists released a middle-budget film produced by Edward Small and directed by Nathan H. Juran called Jack the Giant Killer. Kerwin Mathews stars as Jack and Torin Thatcher as the sorcerer Pendragon.

Jack the Giant Slayer[edit]

The film Jack the Giant Slayer, directed by Bryan Singer and starring Nicholas Hoult was produced by Legendary Pictures and was released on 1 March 2013. It is a very loose adaption of both «Jack and the Beanstalk» and «Jack the Giant Killer».[14]

2013 film[edit]

The direct-to video film Jack the Giant Killer is a 2013 American fantasy film produced by The Asylum and directed by Mark Atkins. A modern take of the fairy tales Jack the Giant Killer and Jack and the Beanstalk, the film stars Ben Cross and Jane March. It is a mockbuster of Jack the Giant Slayer. It was released on DVD in the UK as The Giant Killer.

Video game[edit]

Jack the Giantkiller is a 1982 arcade game developed and published by Cinematronics. It is based on the 19th-century English fairy tale Jack and the Beanstalk. In Japan, the game was released as Treasure Hunt.[15] There were no home console ports.

See also[edit]

  • Jack and the Beanstalk

Notes[edit]

  1. ^ Davies 2007, p. [page needed].
  2. ^ Gantz 1987, p. 80.
  3. ^ a b c d e f g Opie & Opie 1992, pp. 47–50.
  4. ^ a b c Zipes 2000, pp. 266–268.
  5. ^ Armitage 2012, p. [page needed].
  6. ^ Opie & Opie 1992, p. 78.
  7. ^ O’Connor 2010, p. [page needed].
  8. ^ Green 2009, pp. 1–4.
  9. ^ Bettelheim 1977, pp. 27–28.
  10. ^ Matthews 1992, p. 27.
  11. ^ CLP staff, kowr
  12. ^ Monaghan 2004, pp. 211–212.
  13. ^ a b Rose 2001, p. 87.
  14. ^ Flemming 2010.
  15. ^ «Jack the Giantkiller». Gaming History.

References[edit]

  • Armitage, Simon (2012). The Death of King Arthur. Faber & Faber. ISBN 9780571249473.
  • Bettelheim, Bruno (1977) [1976]. The Uses of Enchantment: The Meaning and Importance of Fairy Tales. Vintage Books. ISBN 0-394-72265-5.
  • CLP staff. «kowr». cornish dictionary, gerlyver kernewek. Cornish Language Partnership. Retrieved 1 February 2015.
  • Davies, Sioned (2007). The Mabinogion trans.[full citation needed]
  • Gantz, Jeffrey (translator) (1987). The Mabinogion. New York: Penguin. ISBN 0-14-044322-3.
  • Flemming, Kit (11 February 2010). «Nicholas Hoult To Star In ‘Jack The Giant Killer’«. Deadline Hollywood. Retrieved 2 March 2011.
  • Green, Thomas (2009) [2007]. «Jack and Arthur: An Introduction to Jack the Giant Killer» (PDF). Thomas Green.
  • Matthews, John (1992). Taliesin: Shamanism and the Bardic Mysteries in Britain and Ireland. The Aquarian Press.
  • Monaghan, Patricia (2004). The Encyclopedia of Celtic Mythology and Folklore. Facts on File.
  • O’Connor, Mike (2010). Cornish Folk Tales. History Press Limited. ISBN 9780752450667.
  • Opie, Iona; Opie, Peter (1992) [1974]. The Classic Fairy Tales. Oxford University Press. ISBN 0-19-211559-6.
  • Rose, Carol (2001). Giants, Monsters, and Dragons. W.W. Norton & Company. ISBN 0-393-32211-4.
  • Stafford, Jeff (2010). «Jack the Giant Killer». Turner Classic Movies. Retrieved 1 December 2010.
  • Zipes, Jack, ed. (2000). The Oxford Companion to Fairy Tales. Oxford University Press. ISBN 0-9653635-7-0.

Further reading[edit]

  • Green, Thomas. “Tom Thumb and Jack the Giant-Killer: Two Arthurian Fairytales?” In: Folklore 118 (2007): 123-140. DOI:10.1080/00155870701337296
  • Weiss, Harry B. «The Autochthonal Tale of Jack the Giant Killer.» The Scientific Monthly 28, no. 2 (1929): 126-33. Accessed June 30, 2020. www.jstor.org/stable/14578.

External links[edit]

Wikisource has original text related to this article:

  • The History of the Kings of Britain by Geoffrey of Monmouth
  • Jack the Giant Killer by Flora Annie Steel
  • Jack the Giant Killer by Joseph Jacobs
  • Jack the Giant Killer from the Hockliffe Collection
  • Le Morte D’Arthur by Thomas Malory
  • The Story of Jack and the Giants by Edward Dalziel
  • The Survey of Cornwall by Richard Carew
  • Tom the Tinkard
  • Days of Yore: Jack the Giant-Killer by Arin Lee Kambitsis
Jack the Giant Killer
Chapbook Jack the Giant Killer.jpg

Chapbook title page

Folk tale
Name Jack the Giant Killer
Country United Kingdom
Published in English Fairy Tales
Related
  • Cornish folklore
  • Welsh mythology
  • Norse mythology
  • The Herd-boy and the Giant
  • The Valiant Little Tailor

«Jack the Giant Killer» is a Cornish fairy tale and legend about a young adult who slays a number of bad giants during King Arthur’s reign. The tale is characterised by violence, gore and blood-letting. Giants are prominent in Cornish folklore, Breton mythology and Welsh Bardic lore. Some parallels to elements and incidents in Norse mythology have been detected in the tale, and the trappings of Jack’s last adventure with the Giant Galigantus suggest parallels with French and Breton fairy tales such as Bluebeard. Jack’s belt is similar to the belt in «The Valiant Little Tailor», and his magical sword, shoes, cap, and cloak are similar to those owned by Tom Thumb or those found in Welsh and Norse mythology.

Jack and his tale are rarely referenced in English literature prior to the eighteenth century (there is an allusion to Jack the Giant Killer in Shakespeare’s King Lear, where in Act 3, one character, Edgar, in his feigned madness, cries, «Fie, foh, and fum,/ I smell the blood of a British man»). Jack’s story did not appear in print until 1711. One scholar speculates the public had grown weary of King Arthur and Jack was created to fill the role. Henry Fielding, John Newbery, Samuel Johnson, Boswell, and William Cowper were familiar with the tale.

In 1962, a feature-length film based on the tale was released starring Kerwin Mathews. The film made extensive use of stop motion in the manner of Ray Harryhausen.

Plot[edit]

This plot summary is based on a text published c. 1760 by John Cotton and Joshua Eddowes, which in its turn was based on a chapbook c. 1711, and reprinted in The Classic Fairy Tales by Iona and Peter Opie in 1974.

The tale is set during the reign of King Arthur and tells of a young Cornish farmer’s son named Jack who is not only strong but so clever he easily confounds the learned with his penetrating wit. Jack encounters a livestock-eating giant called Cormoran (Cornish: ‘The Giant of the Sea’ SWF:Kowr-Mor-An) and lures him to his death in a pit trap. Jack is dubbed ‘Jack the Giant-Killer’ for this feat and receives not only the giant’s wealth, but a sword and belt to commemorate the event.

A man-eating giant named Blunderbore vows vengeance for Cormoran’s death and carries Jack off to an enchanted castle. Jack manages to slay Blunderbore and his brother Rebecks by hanging and stabbing them. He frees three ladies held captive in the giant’s castle.

On a trip into Wales, Jack tricks a two-headed Welsh giant into slashing his own belly open. King Arthur’s son now enters the story and Jack becomes his servant.

They spend the night with a three-headed giant and rob him in the morning. In gratitude for having spared his castle, the three-headed giant gives Jack a magic sword, a cap of knowledge, a cloak of invisibility, and shoes of swiftness.

On the road, Jack and the Prince meet an enchanted Lady serving Lucifer. Jack breaks the spell with his magic accessories, beheads Lucifer, and the Lady marries the Prince. Jack is rewarded with membership in the Round Table.

Jack ventures forth alone with his magic shoes, sword, cloak, and cap to rid the realm of troublesome giants. He encounters a giant terrorizing a knight and his lady. He cuts off the giant’s legs, then puts him to death. He discovers the giant’s companion in a cave. Invisible in his cloak, Jack cuts off the giant’s nose then slays him by plunging his sword into the monster’s back. He frees the giant’s captives and returns to the house of the knight and lady he earlier had rescued.

A banquet is prepared, but it is interrupted by the two-headed giant Thunderdel chanting «Fee, fau, fum». Jack defeats and beheads the giant with a trick involving the house’s moat and drawbridge.

Growing weary of the festivities, Jack sallies forth for more adventures and meets an elderly man who directs him to an enchanted castle belonging to the giant Galligantus (Galligantua, in the Joseph Jacobs version). The giant holds captive many knights and ladies and a Duke’s daughter who has been transformed into a white doe through the power of a sorcerer. Jack beheads the giant, the sorcerer flees, the Duke’s daughter is restored to her true shape, and the captives are freed.

At the court of King Arthur, Jack marries the Duke’s daughter and the two are given an estate where they live happily ever after.

Background[edit]

Tales of monsters and heroes are abundant around the world, making the source of «Jack the Giant Killer» difficult to pin down. However, the ascription of Jack’s relation to Cornwall suggests a Brythonic (Celtic) origin. The early Welsh tale How Culhwch won Olwen (tentatively dated to c. 1100), set in Arthurian Britain places Arthur as chief among the kings of Britain.[1] The young hero Culhwch ap Cilydd makes his way to his cousin Arthur’s court at Celliwig in Cornwall where he demands Olwen as his bride; the beautiful daughter of the giant Ysbaddaden Ben Cawr (‘Chief of Giants’). The Giant sets a series of impossible tasks which Arthur’s champions Bedwyr and Cai are honour-bound to fulfill before Olwen is released to the lad; and the Giant King must die. Folklorists Iona and Peter Opie have observed in The Classic Fairy Tales (1974) that «the tenor of Jack’s tale, and some of the details of more than one of his tricks with which he outwits the giants, have similarities with Norse mythology.» An incident between Thor and the giant Skrymir in the Prose Edda of c. 1220, they note, resembles the incident between Jack and the stomach-slashing Welsh giant. The Opies further note that the Swedish tale of «The Herd-boy and the Giant» shows similarities to the same incident, and «shares an ancestor» with the Grimms’s «The Valiant Little Tailor», a tale with wide distribution. According to the Opies, Jack’s magical accessories – the cap of knowledge, the cloak of invisibility, the magic sword, and the shoes of swiftness – could have been borrowed from the tale of Tom Thumb or from Norse mythology, however older analogues in British Celtic lore such as Y Mabinogi and the tales of Gwyn ap Nudd, cognate with the Irish Fionn mac Cumhaill, suggest that these represent attributes of the earlier Celtic gods such as the shoes associated with triple-headed Lugus; Welsh Lleu Llaw Gyffes of the Fourth Branch, Arthur’s invincible sword Caledfwlch and his Mantle of Invisibility Gwenn one of the Thirteen Treasures of the Island of Britain mentioned in two of the branches; or the similar cloak of Caswallawn in the Second Branch.[2][3] Another parallel is the Greek demigod Perseus, who was given a magic sword, the winged sandals of Hermes and the ‘cap of darkness’ (borrowed from Hades) to slay the gorgon Medusa. Ruth B. Bottigheimer observes in The Oxford Companion to Fairy Tales that Jack’s final adventure with Galigantus was influenced by the «magical devices» of French fairy tales.[4] The Opies conclude that analogues from around the world «offer no surety of Jack’s antiquity.»[3]

The Opies note that tales of giants were long known in Britain. King Arthur’s encounter with the giant of St Michael’s Mount – or Mont Saint-Michel in Brittany[5] – was related by Geoffrey of Monmouth in Historia Regum Britanniae in 1136, and published by Sir Thomas Malory in 1485 in the fifth chapter of the fifth book of Le Morte d’Arthur:[3]

Then came to [King Arthur] an husbandman … and told him how there was … a great giant which had slain, murdered and devoured much people of the country … [Arthur journeyed to the Mount, discovered the giant roasting dead children,] … and hailed him, saying … [A]rise and dress thee, thou glutton, for this day shalt thou die of my hand. Then the glutton anon started up, and took a great club in his hand, and smote at the king that his coronal fell to the earth. And the king hit him again that he carved his belly and cut off his genitours, that his guts and his entrails fell down to the ground. Then the giant threw away his club, and caught the king in his arms that he crushed his ribs … And then Arthur weltered and wrung, that he was other while under and another time above. And so weltering and wallowing they rolled down the hill till they came to the sea mark, and ever as they so weltered Arthur smote him with his dagger.

Anthropophagic giants are mentioned in The Complaynt of Scotland in 1549, the Opies note, and, in King Lear of 1605, they indicate, Shakespeare alludes to the Fee-fi-fo-fum chant (» … fie, foh, and fumme, / I smell the blood of a British man»), making it certain he knew a tale of «blood-sniffing giants». Thomas Nashe also alluded to the chant in Have with You to Saffron-Walden, written nine years before King Lear;[3] the earliest version can be found in The Red Ettin of 1528.[6]

Bluebeard[edit]

The Opies observe that «no telling of the tale has been recorded in English oral tradition», and that no mention of the tale is made in sixteenth or seventeenth century literature, lending weight to the probability of the tale originating from the oral traditions of the Cornish (and/or Breton) ‘droll teller’.[7] The 17th century Franco-Breton tale of Bluebeard, however, contains parallels and cognates with the contemporary insular British tale of «Jack the Giant Killer», in particular the violently misogynistic character of Bluebeard (La Barbe bleue, published 1697) is now believed to ultimately derive in part from King Mark Conomor, the 6th century continental (and probable insular) British King of Domnonée / Dumnonia, associated in later folklore with both Cormoran of St Michael’s Mount and Mont Saint Michel – the blue beard (a ‘Celtic’ marker of masculinity) is indicative of his otherworldly nature.

The History of Jack and the Giants[edit]

«The History of Jack and the Giants» (the earliest known edition) was published in two parts by J. White of Newcastle in 1711, the Opies indicate, but was not listed in catalogues or inventories of the period nor was Jack one of the folk heroes in the repertoire of Robert Powel (i.e., Martin Powell), a puppeteer established in Covent Garden. «Jack and the Giants» however is referenced in The Weekly Comedy of 22 January 1708, according to the Opies, and in the tenth number Terra-Filius in 1721.[3]

As the eighteenth century wore on, Jack became a familiar figure. Research by the Opies indicate that the farce Jack the Giant-Killer was performed at the Haymarket in 1730; that John Newbery printed fictional letters about Jack in A Little Pretty Pocket-Book in 1744; and that a political satire, The last Speech of John Good, vulgarly called Jack the Giant-Queller, was printed c. 1745.[3] The Opies and Bottigheimer both note that Henry Fielding alluded to Jack in Joseph Andrews (1742); Dr. Johnson admitted to reading the tale; Boswell read the tale in his boyhood; and William Cowper was another who mentioned the tale.[3][4]

In «Jack and Arthur: An Introduction to Jack the Giant Killer», Thomas Green writes that Jack has no place in Cornish folklore, but was created at the beginning of the eighteenth century simply as a framing device for a series of gory, giant-killing adventures. The tales of Arthur precede and inform «Jack the Giant Killer», he notes, but points out that Le Morte d’Arthur had been out of print since 1634 and concludes from this fact that the public had grown weary of Arthur. Jack, he posits, was created to fill Arthur’s shoes.[8]

Bottigheimer notes that in the southern Appalachians of America Jack became a generic hero of tales usually adapted from the Brothers Grimm. She points out however that «Jack the Giant Killer» is rendered directly from the chapbooks except the English hasty pudding in the incident of the belly-slashing Welsh giant becomes mush.[4]

Child psychologist Bruno Bettelheim observes in The Uses of Enchantment: The Meaning and Importance of Fairy Tales (1976) that children may experience «grown-ups» as frightening giants, but stories such as «Jack» teach them that they can outsmart the giants and can «get the better of them». Bettelheim observes that a parent may be reluctant to read a story to a child about adults being outsmarted by children, but notes that the child understands intuitively that, in reading him the tale, the parent has given his approval for «playing with the idea of getting the better of giants», and of retaliating «in fantasy for the threat which adult dominance entails».[9]

British giants[edit]

John Matthews writes in Taliesin: Shamanism and the Bardic Mysteries in Britain and Ireland (1992) that giants are very common throughout British folklore, and often represent the «original» inhabitants, ancestors, or gods of the island before the coming of «civilised man», their gigantic stature reflecting their «otherworldly» nature.[10] Giants figure prominently in Cornish, Breton and Welsh folklore, and in common with many animist belief systems, they represent the force of nature.[citation needed] The modern Standard Written Form in Cornish is Kowr[11] singular (mutating to Gowr), Kewri plural, transcribed into Late Cornish as Gour, «Goë», «Cor» or similar. They are often responsible for the creation of the natural landscape, and are often petrified in death, a particularly recurrent theme in Celtic myth and folklore.[12] An obscure Count of Brittany was named Gourmaëlon ruling from 908 to 913 and may be an alternative source of the Giant’s name Cormoran, or Gourmaillon, translated by Joseph Loth as «he of the brown eyebrows».[citation needed]

The foundation myth of Cornwall originates with the early Brythonic chronicler Nennius in the Historia Brittonum and made its way, via Geoffrey of Monmouth into Early Modern English canon where it was absorbed by the Elizabethans as the tale of King Leir alongside that of Cymbeline and King Arthur, other mythical British kings. Carol Rose reports in Giants, Monsters, and Dragons that the tale of Jack the Giant Killer may be a development of the Corineus and Gogmagog legend.[13] The motifs are echoed in the Hunting of Twrch Trwyth.

In 1136, Geoffrey of Monmouth reported in the first book of his imaginative The History of the Kings of Britain that the indigenous giants of Cornwall were slaughtered by Brutus, the (eponymous founder of Great Britain), Corineus (eponymous founder of Cornwall) and his brothers who had settled in Britain after the Trojan War. Following the defeat of the giants, their leader Gogmagog wrestled with the warrior Corineus, and was killed when Corineus threw him from a cliff into the sea:

For it was a diversion to him [Corineus] to encounter the said giants, which were in greater numbers there than in all the other provinces that fell to the share of his companions. Among the rest was one detestable monster, named Goëmagot [Gogmagog], in stature twelve cubits [6.5 m], and of such prodigious strength that at one shake he pulled up an oak as if it had been a hazel wand. On a certain day, when Brutus (founder of Britain and Corineus’ overlord) was holding a solemn festival to the gods, in the port where they at first landed, this giant with twenty more of his companions came in upon the Britons, among whom he made a dreadful slaughter. But the Britons at last assembling together in a body, put them to the rout, and killed them every one but Goëmagot. Brutus had given orders to have him preserved alive, out of a desire to see a combat between him and Corineus, who took a great pleasure in such encounters. Corineus, overjoyed at this, prepared himself, and throwing aside his arms, challenged him to wrestle with him. At the beginning of the encounter, Corineus and the giant, standing, front to front, held each other strongly in their arms, and panted aloud for breath, but Goëmagot presently grasping Corineus with all his might, broke three of his ribs, two on his right side and one on his left. At which Corineus, highly enraged, roused up his whole strength, and snatching him upon his shoulders, ran with him, as fast as the weight would allow him, to the next shore, and there getting upon the top of a high rock, hurled down the savage monster into the sea; where falling on the sides of craggy rocks, he was torn to pieces, and coloured the waves with his blood. The place where he fell, taking its name from the giant’s fall, is called Lam Goëmagot, that is, Goëmagot’s Leap, to this day.

The match is traditionally presumed to have occurred at Plymouth Hoe on the Cornish-Devon border, although Rame Head is a nearby alternative location. In the early seventeenth century, Richard Carew reported a carved chalk figure of a giant at the site in the first book of The Survey of Cornwall:

Againe, the activitie of Devon and Cornishmen, in this facultie of wrastling, beyond those of other Shires, dooth seeme to derive them a speciall pedigree, from that graund wrastler Corineus. Moreover, upon the Hawe at Plymmouth, there is cut out in the ground, the pourtrayture of two men, the one bigger, the other lesser, with Clubbes in their hands, (whom they terme Gog-Magog) and (as I have learned) it is renewed by order of the Townesmen, when cause requireth, which should inferre the same to bee a monument of some moment. And lastly the place, having a steepe cliffe adjoyning, affordeth an oportunitie to the fact.

Cormoran (sometimes Cormilan, Cormelian, Gormillan, or Gourmaillon) is the first giant slain by Jack. Cormoran and his wife, the giantess Cormelian, are particularly associated with St Michael’s Mount, apparently an ancient pre-Christian site of worship. According to Cornish legend, the couple were responsible for its construction by carrying granite from the West Penwith Moors to the current location of the Mount. When Cormoran fell asleep from exhaustion, his wife tried to sneak a greenschist slab from a shorter distance away. Cormoran awoke and kicked the stone out of her apron, where it fell to form the island of Chapel Rock. Trecobben, the giant of Trencrom Hill (near St Ives), accidentally killed Cormelian when he threw a hammer over to the Mount for Cormoran’s use. The giantess was buried beneath Chapel Rock.[13]

Jack hangs Blunderbore and another giant

Blunderbore (sometimes Blunderboar, Thunderbore, Blunderbus, or Blunderbuss) is usually associated with the area of Penwith, and was living in Ludgvan Lese (a manor in Ludgvan), where he terrorised travellers heading north to St Ives. The Anglo-Germanic name ‘Blunderbore’ is sometimes appropriated by other giants, as in «Tom the Tinkeard» and in some versions of «Jack and the Beanstalk» and «Molly Whuppie». In the version of «Jack the Giant Killer» recorded by Joseph Jacobs, Blunderbore lives in Penwith, where he kidnaps three lords and ladies, planning to eat the men and make the women his wives. When the women refuse to consume their husbands in company with the giant, he hangs them by their hair in his dungeon and leaves them to starve. Shortly, Jack stops along the highway from Penwith to Wales. He drinks from a fountain and takes a nap (a device common in Brythonic Celtic stories, such as the Mabinogion). Blunderbore discovers the sleeping Jack, and recognising him by his labelled belt, carries him to his castle and locks him in a cell. While Blunderbore is off inviting a fellow giant to come help him eat Jack, Jack creates nooses from some rope. When the giants arrive, he drops the nooses around their necks, ties the rope to a beam, slides down the rope, and slits their throats. A giant named Blunderbore appears in the similar Cornish fairy tale «Tom the Tinkeard» (or «Tom the Tinkard»), a local variant of «Tom Hickathrift». Here, Blunderbore has built a hedge over the King’s Highway between St Ives and Marazion, claiming the land as his own. The motif of the abduction of women appears in this version, as Blunderbore has kidnapped at least twenty women to be his wives. The hero Tom rouses the giant from a nap while taking a wagon and oxen back from St Ives to Marazion. Blunderbore tears up an elm to swat Tom off his property, but Tom slides one of the axles from the wagon and uses it to fight and eventually fatally wound the giant. The dying giant confers all his wealth to Tom and requests a proper burial.

Thunderdell is a two-headed giant that crashes a banquet that is prepared for Jack.

Galligantus is a giant holds captive many knights and ladies and a Duke’s daughter who has been transformed into a white doe through the power of a sorcerer. Jack beheads the giant, the sorcerer flees, the Duke’s daughter is restored to her true shape, and the captives are freed.

H. G. Wells[edit]

in the 1904 novel The Food of the Gods and How It Came to Earth, H. G. Wells depicted the appearance of giants in the concrete reality of early 20th Century Britain. The giants arouse increasing hostility and prejudice, eventually leading to a rabble-rousing politician named Caterham forming an «Anti-Giant Party» and sweeping to power; the ambitious Caterham takes the nickname «Jack the Giant Killer», derived from the above tale. Unlike that tale, however, in Wells’ depiction the giants are depicted sympathetically, as well-meaning innocents unjustly persecuted while the «Giant Killer» is the book’s villain.

Adaptations[edit]

Poster by John Hassall for Milton Bode’s Grand Pantomime, Jack the Giant Killer, c.1938 or prior

Films[edit]

1962 film[edit]

In 1962, United Artists released a middle-budget film produced by Edward Small and directed by Nathan H. Juran called Jack the Giant Killer. Kerwin Mathews stars as Jack and Torin Thatcher as the sorcerer Pendragon.

Jack the Giant Slayer[edit]

The film Jack the Giant Slayer, directed by Bryan Singer and starring Nicholas Hoult was produced by Legendary Pictures and was released on 1 March 2013. It is a very loose adaption of both «Jack and the Beanstalk» and «Jack the Giant Killer».[14]

2013 film[edit]

The direct-to video film Jack the Giant Killer is a 2013 American fantasy film produced by The Asylum and directed by Mark Atkins. A modern take of the fairy tales Jack the Giant Killer and Jack and the Beanstalk, the film stars Ben Cross and Jane March. It is a mockbuster of Jack the Giant Slayer. It was released on DVD in the UK as The Giant Killer.

Video game[edit]

Jack the Giantkiller is a 1982 arcade game developed and published by Cinematronics. It is based on the 19th-century English fairy tale Jack and the Beanstalk. In Japan, the game was released as Treasure Hunt.[15] There were no home console ports.

See also[edit]

  • Jack and the Beanstalk

Notes[edit]

  1. ^ Davies 2007, p. [page needed].
  2. ^ Gantz 1987, p. 80.
  3. ^ a b c d e f g Opie & Opie 1992, pp. 47–50.
  4. ^ a b c Zipes 2000, pp. 266–268.
  5. ^ Armitage 2012, p. [page needed].
  6. ^ Opie & Opie 1992, p. 78.
  7. ^ O’Connor 2010, p. [page needed].
  8. ^ Green 2009, pp. 1–4.
  9. ^ Bettelheim 1977, pp. 27–28.
  10. ^ Matthews 1992, p. 27.
  11. ^ CLP staff, kowr
  12. ^ Monaghan 2004, pp. 211–212.
  13. ^ a b Rose 2001, p. 87.
  14. ^ Flemming 2010.
  15. ^ «Jack the Giantkiller». Gaming History.

References[edit]

  • Armitage, Simon (2012). The Death of King Arthur. Faber & Faber. ISBN 9780571249473.
  • Bettelheim, Bruno (1977) [1976]. The Uses of Enchantment: The Meaning and Importance of Fairy Tales. Vintage Books. ISBN 0-394-72265-5.
  • CLP staff. «kowr». cornish dictionary, gerlyver kernewek. Cornish Language Partnership. Retrieved 1 February 2015.
  • Davies, Sioned (2007). The Mabinogion trans.[full citation needed]
  • Gantz, Jeffrey (translator) (1987). The Mabinogion. New York: Penguin. ISBN 0-14-044322-3.
  • Flemming, Kit (11 February 2010). «Nicholas Hoult To Star In ‘Jack The Giant Killer’«. Deadline Hollywood. Retrieved 2 March 2011.
  • Green, Thomas (2009) [2007]. «Jack and Arthur: An Introduction to Jack the Giant Killer» (PDF). Thomas Green.
  • Matthews, John (1992). Taliesin: Shamanism and the Bardic Mysteries in Britain and Ireland. The Aquarian Press.
  • Monaghan, Patricia (2004). The Encyclopedia of Celtic Mythology and Folklore. Facts on File.
  • O’Connor, Mike (2010). Cornish Folk Tales. History Press Limited. ISBN 9780752450667.
  • Opie, Iona; Opie, Peter (1992) [1974]. The Classic Fairy Tales. Oxford University Press. ISBN 0-19-211559-6.
  • Rose, Carol (2001). Giants, Monsters, and Dragons. W.W. Norton & Company. ISBN 0-393-32211-4.
  • Stafford, Jeff (2010). «Jack the Giant Killer». Turner Classic Movies. Retrieved 1 December 2010.
  • Zipes, Jack, ed. (2000). The Oxford Companion to Fairy Tales. Oxford University Press. ISBN 0-9653635-7-0.

Further reading[edit]

  • Green, Thomas. “Tom Thumb and Jack the Giant-Killer: Two Arthurian Fairytales?” In: Folklore 118 (2007): 123-140. DOI:10.1080/00155870701337296
  • Weiss, Harry B. «The Autochthonal Tale of Jack the Giant Killer.» The Scientific Monthly 28, no. 2 (1929): 126-33. Accessed June 30, 2020. www.jstor.org/stable/14578.

External links[edit]

Wikisource has original text related to this article:

  • The History of the Kings of Britain by Geoffrey of Monmouth
  • Jack the Giant Killer by Flora Annie Steel
  • Jack the Giant Killer by Joseph Jacobs
  • Jack the Giant Killer from the Hockliffe Collection
  • Le Morte D’Arthur by Thomas Malory
  • The Story of Jack and the Giants by Edward Dalziel
  • The Survey of Cornwall by Richard Carew
  • Tom the Tinkard
  • Days of Yore: Jack the Giant-Killer by Arin Lee Kambitsis

Слушать сказку Джек – Покоритель великанов. Корморан. онлайн:

Слушать сказку Джек – Покоритель великанов. Блендербор. онлайн:

Корморан

Весело было в деревне! Вдруг откуда-то пришёл страшный великан Корморан и поселился неподалёку, в пещере, у самой дороги. Был он голодный и злой. Каждое утро выходил на дорогу и хватал всякого, кто ему попадётся: и человека, и барана, и гуся, и собаку, и кошку.

Один человек вёз в телеге грибы на базар. Великан схватил и сожрал его вместе с конём-даже кнута не оставил. Такой он был обжора ненасытный!

А жители деревни были трусы. Они сами приносили ему своих кур и свиней:

— Скушайте, господин Корморан!

— На здоровье, господин Корморан!

— Не желаете ли ещё, господин Корморан?

И кланялись ему до земли.

Вскоре Корморан так растолстел и заважничал, что уже перестал выходить на дорогу; валялся весь день в пещере и подзывал к себе каждого, кого хотел проглотить:

— Эй ты, старичок, иди-ка сюда, да живее, я тебя сейчас съем!

— Иду, ваша милость, иду! — покорно отзывался несчастный. — Вот он я! Кушайте меня на здоровье!

И жил бы великан Корморан тысячу лет, до сего дня, и съел бы и меня, и тебя, и всех нас, если бы не маленький мальчик, которого звали Джек.

Джек был храбрый, никого не боялся; он решил наказать великана и отрубить ему голову.

Однажды он встал рано утром, когда все ещё спали, взял у отца лопату, пробрался тихонько к пещере, где жил великан, и стал копать яму у самого входа.

Великан услышал шум и проснулся.

— Кто тут? — крикнул он.

Джек ничего не ответил. Он спрятался за куст и стал ждать, чтобы великан снова заснул. Великан долго ворочался у себя на соломе, но наконец захрапел. Джек опять принялся за работу. Работал он весь день, и только к позднему вечеру удалось ему выкопать глубокую яму. Он прикрыл её сосновыми ветками, а ветки засыпал снежком. Издали было незаметно, что тут вырыта глубокая яма, — казалось, будто гладкая земля.

Кончив работу, Джек отошёл на несколько шагов и крикнул:

— Эй ты, Корморашка, вставай!

И кинул камень-прямо в лоб великану.

Великан рассердился и выскочил из пещеры. Он хотел поймать Джека, разорвать его на части и съесть, но провалился в яму, на самое дно!

Яма была очень глубокая!

Великан пробовал выпрыгнуть из неё, но не мог: всякий раз падал на дно. Сначала он ругался и грозил кулаками, а потом заплакал и начал просить, чтобы Джек отпустил его на волю.

— Я буду добрый! — кричал он. — Я полюблю всех людей! Я не буду никого обижать!

— Не верю! — отвечал ему Джек. — Ты жадный и злой людоед. Вот тебе награда за твои злодеяния!

И Джек отрубил ему голову.

Когда в деревне узнали об этом, все стали веселиться и радоваться.

— Спасибо тебе, что ты освободил нас от злого чудовища! — говорили Джеку молодые и старые и обнимали и целовали его. А девушки подарили ему шёлковый пояс, на котором были вышиты слова:

Самый сильный, самый смелый человек — Джек.
Победил он великана Корморана.

Блендербор

Джек опоясался этим шёлковым поясом, наточил свою саблю и ушёл путешествовать.

Очень ему хотелось победить и других великанов, которые обижают и мучат людей.

Самый злой из этих людоедов был великан Блендербор: он хватал на улице людей и прятал их в подземелье своего неприступного замка, а потом съедал-одного за другим.

Нужно было убить Блендербора и поскорее освободить его пленников, покуда Блендербор не успел проглотить их живьём.

Но прошла весна, пришло лето, а Блендербор не попадался Джеку. Джек искал его всюду — и в лесах и в полях, — но нигде не мог его найти.

Вот однажды, в жаркий день, утомившись от трудной дороги, Джек прилёг под деревом в тени и заснул. А мимо как раз проходил Блендербор.

Увидел Блендербор спящего Джека, наклонился над ним и прочитал у него на поясе такие слова:

Самый сильный, самый смелый человек — Джек.
Победил он великана Корморана.

— Этот мальчишка, — сказал Блендербор, — убил моего родного племянника. Надо ему отомстить!

Блендербор был не простой великан. У него были две головы-одна маленькая, другая большая, одна старая, другая молодая. Они вечно ругались и спорили. Увидев спящего Джека, одна голова закричала, что его нужно сварить, а другая, — что его нужно изжарить. От злости они начали стукаться лбами.

— Сварить! — кричала одна голова.

— Изжарить! — кричала другая.

Увидев, что Джек проснулся, они сразу притворились добрыми и запели:

— Мы тебя, малюточку, так любим! Приласкаем мы тебя и приголубим!Мы снесём тебя на мягкую постельку!Мы тебя уложим в колыбельку!Угостим тебя мы пирогами!

Тут они засмеялись и шёпотом сказали друг дружке:

— А потом покушаем и сами!

Они думали, что Джек не слыхал этих слов, но Джек отлично всё слышал. Он понял, что двухголовый злодей Блендербор хочет взять его к себе во дворец и съесть.

Он попробовал убежать, но Блендербор схватил его за ногу, сунул в карман, принёс к себе во дворец и положил на кровать.

— Спокойной ночи! — сказала одна голова.

— Приятного сна! — сказала другая.

Обе они любезно поклонились ему, но Джек слышал, как одна голова сказала за дверью другой голове:

— Когда этот мальчишка уснёт, его нужно будет хлопнуть дубиной, положить в кастрюлю и сварить.

— Нет, изжарить! — закричала другая голова.

— Нет, сварить!

— Нет, изжарить!

Джек вскочил на ноги и стал бегать по комнате.

Надо спастись, убежать! Но двери заперты, а на окне железная решётка.

И вот он придумал хитрость: взял большое суковатое полено, которое валялось у печки, положил его вместо себя на кровать и накрыл одеялом. Великан ударит по полену, а Джек останется цел!

Джек спрятался за печкой и стал ждать. Ждать ему пришлось недолго. Вот на лестнице послышались шаги великана, весь дом задрожал от этих тяжёлых шагов.

Распахнулась дверь, и великан вошёл в комнату, где спрятался Джек. В руках у великана была дубина, он подкрался к кровати и хлопнул что есть силы по полену.

А Джек сидел за печкой невредимый.

— Наконец-то я покончил с мальчишкой! — весело сказал великан и ушёл, а дверей не закрыл.

Джек засмеялся от радости и тихонько побежал вслед за ним. Великан пришёл к себе в спальню, упал на кровать и заснул. Джек долго прислушивался, не проснётся ли он. Но тот не проснулся, и вскоре обе головы захрапели. Тогда Джек тихо-тихо подошёл к кровати великана и вытащил у него из-под подушки большой ключ, на котором было написано: «Ключ от подвала». Это был ключ от того подземелья, где томились в неволе несчастные пленники. Джек, не теряя ни минуты, помчался туда, открыл тяжёлую железную дверь и выпустил всех пленников на волю. Они были рады и счастливы и со слезами благодарили своего избавителя.

Когда же они разошлись по домам, Джек вернулся к себе в свою комнату и сейчас же заснул крепким сном. Утром он проснулся и пошёл к великану. Увидев его, великан задрожал.

— Разве ты не умер? — спросила одна голова.

— Неужели ты остался в живых? — спросила другая.

— С чего бы мне умирать? — сказал Джек.

— Но ведь ночью тебя стукнули дубиной! — сказала одна голова.

— И убили! — сказала другая.

— Пустяки! — засмеялся Джек. — Такие удары для меня не страшны: мне показалось, что мышка задела меня своим маленьким хвостиком.

«Ну и силач! — подумал великан. — Недаром он победил Корморана. Для него моя дубина всё равно что мышкин хвост. Нужно убежать от него, чтобы он не убил и меня. Но куда бежать? Куда спрятаться?»

— На чердак! — сказала одна голова.

— В подвал! — сказала другая.

— Нет, на чердак!

— Нет, в подвал!

Покуда они спорили, великан не двигался с места. Он не знал, какую из своих голов ему слушать.

Джек быстро вскочил на стул и одним ударом отрубил ему две головы. Они обе покатились по лестнице, и каждая кричала своё:

— Нет, на чердак!

— Нет, в подвал!

Расправившись с великаном, Джек поспешил в деревню.

Вся деревня уже знала о его новой победе. Его встретили весёлыми криками:

— Да здравствует храбрый Джек!

И подарили Джеку молодого коня, и Джек тотчас же вскочил на него и умчался в далёкие страны сражаться с великанами и злыми чудовищами, которые мучат людей.

  • Джейсон стэтхэм на английском как пишется
  • Джейсон вурхис как пишется по английски
  • Джейн эйр сочинение по литературе
  • Джейн эйр коротко рассказ
  • Джеймс хэрриот рассказы о животных читать