Ганс мой еж сказка

Время чтения: 13 мин.

Жил-был крестьянин; много было у него и денег, и всякого добра; но хотя и был он богат, одного ему недоставало, чтобы быть вполне счастливым: не было у него с женою детей. Поедет он, бывало, с другими крестьянами в город, а они и посмеиваются над ним, спрашивают, отчего это у него детей нету.

Вот рассердился он однажды и, воротясь домой, говорит:

— Хочу, чтобы был у меня ребенок, пусть он будет хотя бы ежом!

И вот родила ему жена ребенка, и был он от головы до пояса ежом, а дальше мальчиком. Как увидела она ребенка, испугалась и говорит:

— Видишь, это ты нас околдовал.

А муж ей говорит:

— Ну, что ж, теперь делу помочь нельзя, а крестить мальчика все равно надо; но в кумовья-то к нам, пожалуй, никто и не пойдет.

Жена говорит:

— Да и имени-то ему другого не дашь, кроме как Ганс мой Еж.

Когда его крестили, то поп сказал:

— Его из-за колючек и в приличную постель не положишь.

И вот положили они за печкой охапку соломы, а на нее Ганса-Ежа. Кормиться грудью матери он не мог, а то бы поколол он ее своими иглами. Так и пролежал он за печкой целых восемь лет; и вот надоел он отцу, и тот одного только и желал: чтобы Ганс-Еж поскорей умер. Но он не умирал, а все продолжал лежать за печкой. А на ту пору была в городе ярмарка, и крестьянин, собираясь туда отправиться, спросил у жены, что ей там купить.

— Купи для хозяйства немного мяса да пару сдобных булок, — ответила она.

Затем спросил он работницу, и она попросила купить ей пару туфель да теплые чулки узорные. Наконец спросил он:

— А ты, Ганс-Еж, что хочешь?

— Батюшка, — сказал он, — привезите мне волынку.

Воротился крестьянин домой, отдал жене мясо и сдобные булки, что купил ей на ярмарке, затем отдал работнице туфли и чулки узорные, наконец полез за печку и дал Гансу-Ежу волынку. Получил Ганс-Еж волынку и говорит:

— Батюшка, сходите теперь в кузницу да попросите подковать моего петуха, тогда уеду я отсюда и никогда уже больше назад не вернусь.

Обрадовался отец, что сможет от него избавиться, и велел подковать ему петуха; а когда его подковали, сел Ганс-Еж верхом на своего петуха и уехал; и взял он с собой свиней и ослов, которых он собирался пасти в лесу. Как они приехали в лес, велел он петуху взлететь с ним на самое высокое дерево, и сидел на нем Ганс-Еж и пас ослов и свиней, и сидел он так много-много лет подряд, пока стадо, наконец, стало очень большое; и отец с той поры так ничего и не знал о своем сыне.

А Ганс-Еж все сидел на дереве и играл на волынке, — и что за чудная музыка то была! Однажды проезжал мимо король — он заблудился в лесу — и услыхал ту музыку. Удивился король и послал своего слугу, чтобы тот доведался, откуда это доносится музыка. Посмотрел, поглядел слуга вокруг — ничего не увидел, кроме петушка на верхушке дерева; а то был петушок, на котором сидел Еж и играл на волынке. Тогда король приказал слуге спросить у него, зачем он там сидит и не знает ли он, как проехать ему назад в свое королевство. Спустился тогда Ганс-Еж с дерева и сказал, что укажет ему дорогу, если король ему пообещает и отпишет то, что встретится ему первым по возвращении домой у королевского замка. И подумал король: «Это, пожалуй, сделать мне будет легко, ведь Ганс-Еж грамоты не знает, и я могу написать то, что захочу». Взял король перо и чернила и написал что-то; Ганс-Еж указал ему дорогу, и король благополучно воротился домой. Увидала издали королевна своего отца, обрадовалась, побежала к нему навстречу и стала его целовать. Тут он вспомнил о Гансе-Еже и рассказал ей, что приключилось с ним в пути: пришлось ему, дескать, дать письменное обещание какому-то диковинному зверю отдать то, что встретится ему дома первым, — а сидел тот зверь верхом на петухе, точно на лошади, и чудно играл на волынке. Но на самом-то деле он написал, что он не должен ему ничего отдавать, ведь Ганс-Еж читать не умеет. Узнав об этом, принцесса обрадовалась и сказала, что он правильно поступил, — ведь все равно она никогда бы к нему в лес не пошла.

А Ганс-Еж тем временем пас ослов и свиней, был весел и сидел на дереве, играя на своей волынке. И случилось, что на ту пору проезжал мимо другой король вместе со своими слугами и скороходами. Он заблудился в лесу и не знал, как ему назад домой воротиться, а лес был большой и дремучий. Услыхал он издали прекрасную музыку и спрашивает у своего скорохода, что бы это могло значить, и велел узнать, в чем тут дело. Подошел скороход к дереву, посмотрел, поглядел, видит — сидит на верхушке петушок, а Ганс-Еж на него верхом уселся. И спрашивает его скороход, что он там наверху делает.

— Пасу своих ослов и свиней. А что вы хотите?

И говорит скороход, что они, мол, в лесу заблудились и не знают, как им вернуться назад в свое королевство, — не может ли он указать им дорогу. Слез Ганс-Еж вместе с петухом с дерева и говорит старому королю, что дорогу ему он укажет, если согласен он будет отдать ему то, что встретит он первым по возвращении своем домой, в свой королевский дворец. Король на это согласился и расписался Гансу-Ежу в том, что выполнить свое обещание согласен. И поехал Ганс-Еж верхом впереди на своем петухе, указал королю дорогу, и добрался тот благополучно в свое королевство. Въехал он во двор замка, и встретили его с великой радостью. А была у короля единственная дочь, была она красавица; вот выбежала она первой отцу навстречу, бросилась к нему на шею, стала его целовать да радоваться, что ее отец-старик домой воротился. Стала она его спрашивать, где он так долго странствовал; и рассказал он ей, что заблудился, мол, в лесу и, пожалуй, назад бы не вернулся, но проезжал он через дремучий лес, и сидел на макушке высокого дерева не то еж, не то человек верхом на петухе и чудно играл на волынке; он-то и помог ему выбраться из лесу и указал дорогу; и пообещал он ему за это первое, что встретится ему в королевском дворце, и это оказалась она,— вот потому и стало ему так грустно сейчас. Но она пообещала ему, что из любви к нему пойдет за этого Ежа, если он явится.

А Ганс-Еж пас своих свиней, а у свиней родились поросята; и стало их так много, что весь лес был ими полон. И не захотел Ганс-Еж жить больше в лесу, и велел он передать своему отцу, чтоб очистили в деревне все хлевы, так как явится он с большим стадом, и каждый сможет резать тогда свиней столько, сколько захочет. Услыхал это отец и запечалился: он ведь думал, что Ганса-Ежа давно уже нет в живых.

Сел Ганс-Еж на своего петуха, погнал свиней в деревню и велел свиней тех колоть. Ох, какая пошла резня да рубка, — за два часа ходу было слыхать!

Затем Ганс-Еж и говорит:

— Батюшка, велите вы моего петушка еще раз подковать в кузнице, а потом я уеду и весь свой век не вернусь к вам назад.

Велел отец подковать петушка и обрадовался, что Ганс-Еж домой возвращаться не собирается.

И поехал Ганс-Еж в первое королевство; но король повелел, что ежели кто верхом на петухе приедет и будет притом играть на волынке, то должны все в него стрелять, рубить его и колоть, чтобы он не осмелился показаться в замке. Только подъехал Ганс-Еж к замку, как кинулись на него со штыками люди. Но он ударил своего петуха шпорой, перелетал через ворота и очутился у королевского окошка; сел на окошко и крикнул, чтобы король отдал обещанное, а не то придется ему и дочери его с жизнью своей распрощаться. Стал король свою дочь уговаривать, чтобы вышла она к Гансу-Ежу и спасла бы и свою и его жизнь. Вот оделась она во все белое, и дал ей отец карету, запряженную шестериком, отпустил с нею добрых и надежных слуг и дал ей денег и много всякого добра. Села она в карету, а Ганс-Еж со своим петухом и волынкой уселся рядом с нею; попрощались они с королем и поехали. И король думал, что он уже больше ее никогда и не увидит. Но вышло по-другому: только они отъехали немного от города, раздел ее Ганс-Еж, снял с нее белое платье и стал колоть ее до крови своими иглами и приговаривать:

— Это тебе в награду за твою неверность; уходи от меня, жить с тобой я не хочу, — и прогнал он ее домой; и вот была она опозорена на всю свою жизнь.

А Ганс-Еж поехал на своем петушке и со своей волынкой дальше, и приехал он в другое королевство, к тому королю, которому он путь указал. А король тот велел, если явится кто, похожий на Ганса-Ежа, чтобы часовые перед ним на караул взяли, пропустили бы его и чтоб кричали все «ура» и привели бы его в королевский замок. Как увидала его королевна, испугалась, — такой он был страшный на вид; но она подумала: «Что ж теперь делать, если я отцу своему дала обещание?» Приняла она Ганса-Ежа ласково да приветливо, обвенчалась с ним, и пришлось ему идти к столу королевскому. Села она с ним рядом, и стали они есть да пить. Вот наступил вечер, и надо было уже им спать ложиться, и было ей страшно его игл; но он сказал ей, чтоб она не боялась, что ей больно не будет; и он попросил старого короля, чтобы поставил он четырех человек у дверей на страже и чтоб развели они большой костер; и когда он войдет в опочивальню и станет спать ложиться, то снимет с себя свою ежовую шкуру и бросит ее у постели; и должна стража подбежать и кинуть ту шкуру в огонь и не отходить, пока она не сгорит дотла.

Когда колокол пробил одиннадцать часов, он отправился в опочивальню, скинул с себя ежовую шкуру и положил ее у постели; и явилась стража, быстро схватила ее и кинула в огонь. Когда она сгорела дотла, освободился он от чар и лежал теперь в постели, и был похож на настоящего человека, но было тело у него угольно-черное, словно обожженное. Послал король за своим лекарем, и тот стал натирать его разными целебными мазями и бальзамом, — и сделался он белым, красивым юношей. Увидала его королевна, обрадовалась; и на другое утро поднялись они радостные, стали пить да есть, а потом уж и свадьбу сыграли.

И Ганс-Еж получил от старого короля все королевство.

Прошло несколько лет, и поехал он со своею женой к отцу и говорит, что он его сын. Но отец ответил, что нет у него никакого сына; был у него, правда, сын, да тот родился ежом с колючими иглами и давно уже ушел странствовать по свету. Но вот, наконец, старик-отец узнал своего Ганса-Ежа, обрадовался и отправился с ним в его королевство.

Вот и сказке конец пришел,

К дому Густхен тебя привел.

Жил-был крестьянин; много было у него и денег, и всякого добра; но хотя и был он богат, одного ему недоставало, чтобы быть вполне счастливым: не было у него с женою детей. Поедет он, бывало, с другими крестьянами в город, а они и посмеиваются над ним, спрашивают, отчего это у него детей нету.

Вот рассердился он однажды и, воротясь домой, говорит:

— Хочу, чтобы был у меня ребенок, пусть он будет хотя бы ежом!

И вот родила ему жена ребенка, и был он от головы до пояса ежом, а дальше мальчиком. Как увидела она ребенка, испугалась и говорит:

— Видишь, это ты нас околдовал.

Ганс мой Еж | Изображение - 1

А муж ей говорит:

— Ну, что ж, теперь делу помочь нельзя, а крестить мальчика все равно надо; но в кумовья-то к нам, пожалуй, никто и не пойдет.

Жена говорит:

— Да и имени-то ему другого не дашь, кроме как Ганс мой Еж.

Когда его крестили, то поп сказал:

— Его из-за колючек и в приличную постель не положишь.

И вот положили они за печкой охапку соломы, а на нее Ганса-Ежа. Кормиться грудью матери он не мог, а то бы поколол он ее своими иглами. Так и пролежал он за печкой целых восемь лет; и вот надоел он отцу, и тот одного только и желал: чтобы Ганс-Еж поскорей умер. Но он не умирал, а все продолжал лежать за печкой. А на ту пору была в городе ярмарка, и крестьянин, собираясь туда отправиться, спросил у жены, что ей там купить.

— Купи для хозяйства немного мяса да пару сдобных булок, — ответила она.

Затем спросил он работницу, и она попросила купить ей пару туфель да теплые чулки узорные. Наконец спросил он:

— А ты, Ганс-Еж, что хочешь?

— Батюшка, — сказал он, — привезите мне волынку.

Воротился крестьянин домой, отдал жене мясо и сдобные булки, что купил ей на ярмарке, затем отдал работнице туфли и чулки узорные, наконец полез за печку и дал Гансу-Ежу волынку. Получил Ганс-Еж волынку и говорит:

— Батюшка, сходите теперь в кузницу да попросите подковать моего петуха, тогда уеду я отсюда и никогда уже больше назад не вернусь.

Обрадовался отец, что сможет от него избавиться, и велел подковать ему петуха; а когда его подковали, сел Ганс-Еж верхом на своего петуха и уехал; и взял он с собой свиней и ослов, которых он собирался пасти в лесу. Как они приехали в лес, велел он петуху взлететь с ним на самое высокое дерево, и сидел на нем Ганс-Еж и пас ослов и свиней, и сидел он так много-много лет подряд, пока стадо, наконец, стало очень большое; и отец с той поры так ничего и не знал о своем сыне.

А Ганс-Еж все сидел на дереве и играл на волынке, — и что за чудная музыка то была! Однажды проезжал мимо король — он заблудился в лесу — и услыхал ту музыку. Удивился король и послал своего слугу, чтобы тот доведался, откуда это доносится музыка. Посмотрел, поглядел слуга вокруг — ничего не увидел, кроме петушка на верхушке дерева; а то был петушок, на котором сидел Еж и играл на волынке. Тогда король приказал слуге спросить у него, зачем он там сидит и не знает ли он, как проехать ему назад в свое королевство. Спустился тогда Ганс-Еж с дерева и сказал, что укажет ему дорогу, если король ему пообещает и отпишет то, что встретится ему первым по возвращении домой у королевского замка. И подумал король: «Это, пожалуй, сделать мне будет легко, ведь Ганс-Еж грамоты не знает, и я могу написать то, что захочу.» Взял король перо и чернила и написал что-то; Ганс-Еж указал ему дорогу, и король благополучно воротился домой. Увидала издали королевна своего отца, обрадовалась, побежала к нему навстречу и стала его целовать. Тут он вспомнил о Гансе-Еже и рассказал ей, что приключилось с ним в пути: пришлось ему, дескать, дать письменное обещание какому-то диковинному зверю отдать то, что встретится ему дома первым, — а сидел тот зверь верхом на петухе, точно на лошади, и чудно играл на волынке. Но на самом-то деле он написал, что он не должен ему ничего отдавать, ведь Ганс-Еж читать не умеет. Узнав об этом, принцесса обрадовалась и сказала, что он правильно поступил, — ведь все равно она никогда бы к нему в лес не пошла.

А Ганс-Еж тем временем пас ослов и свиней, был весел и сидел на дереве, играя на своей волынке. И случилось, что на ту пору проезжал мимо другой король вместе со своими слугами и скороходами. Он заблудился в лесу и не знал, как ему назад домой воротиться, а лес был большой и дремучий. Услыхал он издали прекрасную музыку и спрашивает у своего скорохода, что бы это могло значить, и велел узнать, в чем тут дело. Подошел скороход к дереву, посмотрел, поглядел, видит — сидит на верхушке петушок, а Ганс-Еж на него верхом уселся. И спрашивает его скороход, что он там наверху делает.

— Пасу своих ослов и свиней. А что вы хотите?

И говорит скороход, что они, мол, в лесу заблудились и не знают, как им вернуться назад в свое королевство, — не может ли он указать им дорогу. Слез Ганс-Еж вместе с петухом с дерева и говорит старому королю, что дорогу ему он укажет, если согласен он будет отдать ему то, что встретит он первым по возвращении своем домой, в свой королевский дворец. Король на это согласился и расписался Гансу-Ежу в том, что выполнить свое обещание согласен. И поехал Ганс-Еж верхом впереди на своем петухе, указал королю дорогу, и добрался тот благополучно в свое королевство. Въехал он во двор замка, и встретили его с великой радостью. А была у короля единственная дочь, была она красавица; вот выбежала она первой отцу навстречу, бросилась к нему на шею, стала его целовать да радоваться, что ее отец-старик домой воротился. Стала она его спрашивать, где он так долго странствовал; и рассказал он ей, что заблудился, мол, в лесу и, пожалуй, назад бы не вернулся, но проезжал он через дремучий лес, и сидел на макушке высокого дерева не то еж, не то человек верхом на петухе и чудно играл на волынке; он-то и помог ему выбраться из лесу и указал дорогу; и пообещал он ему за это первое, что встретится ему в королевском дворце, и это оказалась она,- вот потому и стало ему так грустно сейчас. Но она пообещала ему, что из любви к нему пойдет за этого Ежа, если он явится.

А Ганс-Еж пас своих свиней, а у свиней родились поросята; и стало их так много, что весь лес был ими полон. И не захотел Ганс-Еж жить больше в лесу, и велел он передать своему отцу, чтоб очистили в деревне все хлевы, так как явится он с большим стадом, и каждый сможет резать тогда свиней столько, сколько захочет. Услыхал это отец и запечалился: он ведь думал, что Ганса-Ежа давно уже нет в живых.

Сел Ганс-Еж на своего петуха, погнал свиней в деревню и велел свиней тех колоть. Ох, какая пошла резня да рубка, — за два часа ходу было слыхать!

Затем Ганс-Еж и говорит:

— Батюшка, велите вы моего петушка еще раз подковать в кузнице, а потом я уеду и весь свой век не вернусь к вам назад.

Велел отец подковать петушка и обрадовался, что Ганс-Еж домой возвращаться не собирается.

И поехал Ганс-Еж в первое королевство; но король повелел, что ежели кто верхом на петухе приедет и будет притом играть на волынке, то должны все в него стрелять, рубить его и колоть, чтобы он не осмелился показаться в замке. Только подъехал Ганс-Еж к замку, как кинулись на него со штыками люди. Но он ударил своего петуха шпорой, перелетал через ворота и очутился у королевского окошка; сел на окошко и крикнул, чтобы король отдал обещанное, а не то придется ему и дочери его с жизнью своей распрощаться. Стал король свою дочь уговаривать, чтобы вышла она к Гансу-Ежу и спасла бы и свою и его жизнь. Вот оделась она во все белое, и дал ей отец карету, запряженную шестериком, отпустил с нею добрых и надежных слуг и дал ей денег и много всякого добра. Села она в карету, а Ганс-Еж со своим петухом и волынкой уселся рядом с нею; попрощались они с королем и поехали. И король думал, что он уже больше ее никогда и не увидит. Но вышло по-другому: только они отъехали немного от города, раздел ее Ганс-Еж, снял с нее белое платье и стал колоть ее до крови своими иглами и приговаривать:

— Это тебе в награду за твою неверность; уходи от меня, жить с тобой я не хочу, — и прогнал он ее домой; и вот была она опозорена на всю свою жизнь.

А Ганс-Еж поехал на своем петушке и со своей волынкой дальше, и приехал он в другое королевство, к тому королю, которому он путь указал. А король тот велел, если явится кто, похожий на Ганса-Ежа, чтобы часовые перед ним на караул взяли, пропустили бы его и чтоб кричали все «ура» и привели бы его в королевский замок. Как увидала его королевна, испугалась, — такой он был страшный на вид; но она подумала: «Что ж теперь делать, если я отцу своему дала обещание?» Приняла она Ганса-Ежа ласково да приветливо, обвенчалась с ним, и пришлось ему идти к столу королевскому. Села она с ним рядом, и стали они есть да пить. Вот наступил вечер, и надо было уже им спать ложиться, и было ей страшно его игл; но он сказал ей, чтоб она не боялась, что ей больно не будет; и он попросил старого короля, чтобы поставил он четырех человек у дверей на страже и чтоб развели они большой костер; и когда он войдет в опочивальню и станет спать ложиться, то снимет с себя свою ежовую шкуру и бросит ее у постели; и должна стража подбежать и кинуть ту шкуру в огонь и не отходить, пока она не сгорит дотла.

Когда колокол пробил одиннадцать часов, он отправился в опочивальню, скинул с себя ежовую шкуру и положил ее у постели; и явилась стража, быстро схватила ее и кинула в огонь. Когда она сгорела дотла, освободился он от чар и лежал теперь в постели, и был похож на настоящего человека, но было тело у него угольно-черное, словно обожженное. Послал король за своим лекарем, и тот стал натирать его разными целебными мазями и бальзамом, — и сделался он белым, красивым юношей. Увидала его королевна, обрадовалась; и на другое утро поднялись они радостные, стали пить да есть, а потом уж и свадьбу сыграли.

И Ганс-Еж получил от старого короля все королевство.

Прошло несколько лет, и поехал он со своею женой к отцу и говорит, что он его сын. Но отец ответил, что нет у него никакого сына; был у него, правда, сын, да тот родился ежом с колючими иглами и давно уже ушел странствовать по свету. Но вот, наконец, старик-отец узнал своего Ганса-Ежа, обрадовался и отправился с ним в его королевство.

Вот и сказке конец пришел,

К дому Густхен тебя привел.

Ганс мой Еж

Жил-был мужик, у которого и денег, и добра было достаточно; но как ни был он богат, а все же кое-чего недоставало для его полного счастья: у него и его жены не было детей.
Частенько случалось, что его соседи-мужики по пути в город смеялись над ним и спрашивали, почему у него детей нет. Это наконец озлобило его, и когда он пришел домой, то сказал жене: «Хочу иметь ребенка! Хоть ежа, да роди мне!»
И точно, родила ему жена ребенка, который верхней частью тела был ежом, а нижней — мальчиком, и когда она ребенка увидала, то перепугалась и сказала мужу: «Видишь, что ты наделал своим недобрым желанием!» — «Что же теперь делать? — сказал муж. — Крестить его надо, а никого нельзя к нему в крестные позвать». Отвечала жена мужу: «Мы его иначе и окрестить не можем, как Гансом-ежиком».
Когда ребенка крестили, священник сказал, что его из-за игл ни в ка- кую порядочную постельку положить нельзя. Вот и приготовили ему постельку за печкой — подстелили немного соломки и положили на нее Ганса-ежика. И мать тоже не могла кормить его грудью, чтобы не уколоться его иглами. Так и лежал он за печкою целых восемь лет, и отец тяготился им и все думал: «Хоть бы он умер!» Но Ганс-ежик не умер, а все лежал да лежал за печкой.
Вот и случилось, что в городе был базар и мужику надо было на тот базар ехать; он спросил у своей жены, что ей с базара привезти? «Немного мяса да пару кружков масла для дома», — сказала жена. Спросил мужик и у работницы, та просила привезти ей пару туфель да чулки со стрелками. Наконец он сказал: «Ну, а тебе, Ганс-ежик, что привезти?» — «Батюшка, — сказал он, — привези мне волынку».
Вернувшись домой, мужик отдал жене мясо и масло, что было по ее приказу куплено, отдал работнице ее чулки и туфли, наконец полез и за печку и отдал волынку Гансу-ежику.
И как только Ганс-ежик получил волынку, так и сказал: «Батюшка, сходи-ка ты в кузницу да вели моего петушка подковать — тогда я от вас уеду и никогда более к вам не вернусь». Отец-то обрадовался, что он от него избавится; велел ему петуха подковать, и когда это было сделано, Ганс-ежик сел на него верхом да прихватил с собой еще свиней и ослов, которых он собирался пасти в лесу.
В лесу должен был петушок взнести Ганса-ежика на высокое дерево; там и сидел он и пас ослов и свиней, пока стадо у него не разрослось; а отец ничего о нем и не знал. Сидя на дереве, Ганс-ежик надувал свою волынку и наигрывал на ней очень хорошо.
Случилось как-то ехать мимо того дерева королю, заблудившемуся в лесу, и вдруг услышал он музыку. Удивился король и послал своего слугу узнать, откуда она слышна. Тот осмотрелся и увидел только на дереве петушка, на котором сидел верхом еж и играл на волынке. Приказал король слуге своему спросить, зачем он там сидит, да и, кстати, не знает ли он, какой дорогой следует ему вернуться в свое королевство?
Тогда Ганс-ежик слез с дерева и сказал, что он сам покажет дорогу, если король письменно обяжется отдать ему то, что он первое встретит по возвращении домой на своем королевском дворе. Король и подумал: «Это не мудрено сделать! Ведь Ганс-ежик не разумеет грамоты, и я могу написать ему, что вздумается».
Вот и взял король перо и чернила, написал что-то на бумаге и передал Гансу; а тот показал ему дорогу, по которой король благополучно вернулся домой.
А дочь-то его, еще издали завидев отца, так ему обрадовалась, что вы- бежала навстречу и поцеловала его. Тут и вспомнил он о Гансе-ежике, и рассказал дочери все, что с ним случилось, и что он какому-то диковинному зверю должен был письменно обещать то, что ему дома прежде всего встретится; а тот зверь сидел верхом на петухе, как на коне, и чудесно играл на волынке. Рассказал король дочке, как он написал в записке, что «первовстречное Гансу-ежику не должно достаться», потому как тот грамоту не разумеет. Королевна обрадовалась и похвалила отца, потому она все равно к тому зверю не пошла бы.
Ганс-ежик тем временем продолжал пасти свиней и ослов, был весел, посиживая на своем дереве и поигрывал на волынке.
Вот и случилось, что другой король заблудился в том же лесу и, проезжая под деревом со своими слугами и скороходами, тоже не знал, как ему из этого большого леса выбраться. Услышал и он издалека чудесную музыку волынки и приказал своему скороходу пойти и разузнать, что это такое.
Побежал скороход к дереву, на котором сидел петух, а на нем и Ганс-ежик верхом. Скороход спросил Ганса, что он там делает. «А вот, пасу моих ослов и свиней; а ты чего желаешь?»
Скороход отвечал, что его господин со свитою своею заблудился и не может найти дороги в свое королевство, так не выведет ли он их на дорогу?
Тогда Ганс-ежик сошел с дерева со своим петухом и сказал старому королю, что он укажет ему дорогу, если тот отдаст ему в собственность первое, что встретится ему по приезде домой перед его королевским замком.
Король на это согласился и утвердил договор своею подписью. После этого Ганс поехал вперед на своем петухе, показал королю дорогу, и тот благополучно добрался до дому.
Когда он въезжал во двор, в замке воцарилась большая радость. И вот его единственная дочь, красавица собой, выбежала ему навстречу, бросилась на шею и целовала его, и радовалась возвращению своего старого отца.
Она стала его расспрашивать, где он так замешкался, а отец и рассказал ей, как он заблудился и как попал наконец на дорогу. «Может быть, я бы и совсем к тебе не вернулся, кабы не вывел меня на дорогу какой-то получеловек и полуеж, который где-то гнездился на дереве, сидя верхом на петухе, и отлично играл на волынке… Ну, я и должен был пообещать, что отдам ему в собственность то, что по возвращении домой прежде всего встречу на моем королевском дворе». И он добавил, как ему было больно, что встретилась ему дочь. Но дочь сказала, что из любви к отцу охотно пойдет за этим полуежом и получеловеком, когда он за ней придет.
А между тем Ганс-ежик пас да пас своих свиней, а от тех свиней родились новые свиньи, и размножились они настолько, что заполнили собою весь лес.
Да уж Гансу-ежику не захотелось более оставаться в лесу, и он попросил сказать отцу, чтобы тот очистил от скота все хлевы в деревне, потому что он собирается пригнать в деревню огромное стадо, из которого каждый может заколоть сколько хочет себе на потребу.
Эта весть отца только опечалила, так как он думал, что Ганса-ежика давно и в живых уже нет. А Ганс сел себе преспокойно на своего петушка, погнал перед собою свое стадо свиней в деревню и приказал свиней колоть; поднялся от этой резни и от рубки мяса такой стук и шум, что за два часа пути до деревни было слышно.
Затем Ганс-ежик сказал отцу: «Батюшка, прикажите-ка кузнецу еще раз перековать моего петушка, тогда я на нем от вас уеду и уже до конца жизни домой не вернусь».
Велел отец перековать петушка и был очень рад тому, что сынок его не желает никогда более возвращаться в его дом.
Ганс-ежик поехал сначала в первое королевство, в котором король отдал такой приказ: если приедет в его страну кто-нибудь верхом на петухе да с волынкой в руках, то все должны были в него стрелять, его колоть или рубить — лишь бы он каким-нибудь образом не проник в его замок.
Когда Ганс-ежик подъехал к замку на своем петухе, все бросились на него, но он дал своему петуху шпоры, перелетел через ворота замка к самому окну королевского покоя и, усевшись на нем, стал кричать, что король должен ему выдать обещанное, а не то и он, и дочь его должны будут поплатиться жизнью.
Тут стал король свою дочку уговаривать, чтобы она к Гансу-ежику вышла ради спасения его и своей собственной жизни.
Вот она нарядилась вся в белое, а отец дал ей карету с шестериком ло- шадей и богато одетыми слугами, а также и денег и всякого добра. Она села в карету, и Ганс-ежик со своим петушком и волынкой сел с нею рядом.
Распрощались они с королем и поехали, и отец-король подумал, что ему уж никогда более не придется с дочерью свидеться.
Но дело вышло совсем не так, как он думал: недалеко отъехав от города, Ганс-ежик сорвал с королевны нарядное платье, наколол ей тело своими иглами до крови и сказал: «Вот вам награда за ваше коварство! Убирайся, ты мне не нужна!» И прогнал ее домой, и была им она опозорена на всю жизнь.
А сам-то Ганс-ежик поехал далее на своем петушке и со своей волынкой к другому королю, которого он также вывел из леса на дорогу. Тот уже отдал приказ, что если явится к его замку кто-нибудь вроде Ганса-ежика, то стража должна была ему отдать честь оружием, свободно пропустить его, приветствовать его радостными кликами и провести в королевский замок.
Когда королевна увидала приезжего, то была перепугана, потому что он уж слишком показался ей странен, но она и не подумала отступить от обещания, данного отцу своему.
Она приняла Ганса-ежика очень приветливо, и он был с нею обвенчан; вместе пошли они к королевскому столу, и сели рядом, и пили, и ели.
По наступлении вечера, когда уж надо было спать ложиться, королевна очень стала бояться игл Ганса-ежика, а он сказал ей, что бояться она не должна, потому что он ей не причинит никакого вреда.
В то же время он сказал старому королю: «Прикажи поставить четырех человек настороже около дверей моей опочивальни, и пусть они тут же разведут большой огонь; войдя в опочивальню и ложась в постель, я скину с себя свою ежовую шкурку и брошу ее на пол перед кроватью; тогда те четверо стражников пусть разом ворвутся в опочивальню, схватят шкурку и бросят ее в огонь да присмотрят, чтобы она вся дотла сгорела».
И вот, едва пробили часы одиннадцать, он ушел в свою комнату, скинул шкурку и бросил на пол около кровати; те, что были настороже за дверьми, быстро вошли в комнату, схватили шкурку и швырнули ее в огонь.
Когда же шкурка сгорела дотла, Ганс-ежик очутился в постели таким же, как и все люди, только все тело у него было как уголь черное, словно обожженное.
Король прислал к нему своего врача, который стал обливать его всякими хорошими снадобьями и растирать бальзамами; и стал он совсем белый, и молодой, и красивый.
Увидев это, королевна была радешенька, и на следующее утро поднялись они превеселые, и стали пить и есть, и только тут настоящим образом были повенчаны, и Ганс-ежик получил все королевство в приданое за своей супругой.
По прошествии нескольких лет Ганс задумал съездить с женою к своему отцу и сказал ему: «Я твой сын»; но отец отвечал ему, что у него нет сына, — один только и был такой, что родился покрытый иглами, словно еж, да и тот ушел бродить по белу свету. Однако же Ганс дал отцу возможность себя узнать; и тот радовался встрече с сыном, и поехал с ним вместе в его королевство.

Вот и сказке конец.
А мне за нее денег ларец.

Пер. под ред. П.Н. Полевого
Печатается по изданию: «Сказки, собранные братьями Гриммами», Спб, 1895.
Изд. «Алгоритм», 1998.
OCR Палек, 1999 г.

Жил-был крестьянин; много было у него и денег, и всякого добра; но хотя и был он богат, одного ему недоставало, чтобы быть вполне счастливым: не было у него с женою детей. Поедет он, бывало, с другими крестьянами в город, а они и посмеиваются над ним, спрашивают, отчего это у него детей нету.

Вот рассердился он однажды и, воротясь домой, говорит:

— Хочу, чтобы был у меня ребенок, пусть он будет хотя бы ежом!

И вот родила ему жена ребенка, и был он от головы до пояса ежом, а дальше мальчиком. Как увидела она ребенка, испугалась и говорит:

— Видишь, это ты нас околдовал.

А муж ей говорит:

— Ну, что ж, теперь делу помочь нельзя, а крестить мальчика все равно надо; но в кумовья-то к нам, пожалуй, никто и не пойдет.

Жена говорит:

— Да и имени-то ему другого не дашь, кроме как Ганс мой Еж.

Когда его крестили, то поп сказал:

— Его из-за колючек и в приличную постель не положишь.

И вот положили они за печкой охапку соломы, а на нее Ганса-Ежа. Кормиться грудью матери он не мог, а то бы поколол он ее своими иглами. Так и пролежал он за печкой целых восемь лет; и вот надоел он отцу, и тот одного только и желал: чтобы Ганс-Еж поскорей умер. Но он не умирал, а все продолжал лежать за печкой. А на ту пору была в городе ярмарка, и крестьянин, собираясь туда отправиться, спросил у жены, что ей там купить.

— Купи для хозяйства немного мяса да пару сдобных булок, — ответила она.

Затем спросил он работницу, и она попросила купить ей пару туфель да теплые чулки узорные. Наконец спросил он:

— А ты, Ганс-Еж, что хочешь?

— Батюшка, — сказал он, — привезите мне волынку.

Воротился крестьянин домой, отдал жене мясо и сдобные булки, что купил ей на ярмарке, затем отдал работнице туфли и чулки узорные, наконец полез за печку и дал Гансу-Ежу волынку. Получил Ганс-Еж волынку и говорит:

— Батюшка, сходите теперь в кузницу да попросите подковать моего петуха, тогда уеду я отсюда и никогда уже больше назад не вернусь.

Обрадовался отец, что сможет от него избавиться, и велел подковать ему петуха; а когда его подковали, сел Ганс-Еж верхом на своего петуха и уехал; и взял он с собой свиней и ослов, которых он собирался пасти в лесу. Как они приехали в лес, велел он петуху взлететь с ним на самое высокое дерево, и сидел на нем Ганс-Еж и пас ослов и свиней, и сидел он так много-много лет подряд, пока стадо, наконец, стало очень большое; и отец с той поры так ничего и не знал о своем сыне.

А Ганс-Еж все сидел на дереве и играл на волынке, — и что за чудная музыка то была! Однажды проезжал мимо король — он заблудился в лесу — и услыхал ту музыку. Удивился король и послал своего слугу, чтобы тот доведался, откуда это доносится музыка. Посмотрел, поглядел слуга вокруг — ничего не увидел, кроме петушка на верхушке дерева; а то был петушок, на котором сидел Еж и играл на волынке. Тогда король приказал слуге спросить у него, зачем он там сидит и не знает ли он, как проехать ему назад в свое королевство. Спустился тогда Ганс-Еж с дерева и сказал, что укажет ему дорогу, если король ему пообещает и отпишет то, что встретится ему первым по возвращении домой у королевского замка. И подумал король: «Это, пожалуй, сделать мне будет легко, ведь Ганс-Еж грамоты не знает, и я могу написать то, что захочу». Взял король перо и чернила и написал что-то; Ганс-Еж указал ему дорогу, и король благополучно воротился домой. Увидала издали королевна своего отца, обрадовалась, побежала к нему навстречу и стала его целовать. Тут он вспомнил о Гансе-Еже и рассказал ей, что приключилось с ним в пути: пришлось ему, дескать, дать письменное обещание какому-то диковинному зверю отдать то, что встретится ему дома первым, — а сидел тот зверь верхом на петухе, точно на лошади, и чудно играл на волынке. Но на самом-то деле он написал, что он не должен ему ничего отдавать, ведь Ганс-Еж читать не умеет. Узнав об этом, принцесса обрадовалась и сказала, что он правильно поступил, — ведь все равно она никогда бы к нему в лес не пошла.

А Ганс-Еж тем временем пас ослов и свиней, был весел и сидел на дереве, играя на своей волынке. И случилось, что на ту пору проезжал мимо другой король вместе со своими слугами и скороходами. Он заблудился в лесу и не знал, как ему назад домой воротиться, а лес был большой и дремучий. Услыхал он издали прекрасную музыку и спрашивает у своего скорохода, что бы это могло значить, и велел узнать, в чем тут дело. Подошел скороход к дереву, посмотрел, поглядел, видит — сидит на верхушке петушок, а Ганс-Еж на него верхом уселся. И спрашивает его скороход, что он там наверху делает.

— Пасу своих ослов и свиней. А что вы хотите?

И говорит скороход, что они, мол, в лесу заблудились и не знают, как им вернуться назад в свое королевство, — не может ли он указать им дорогу. Слез Ганс-Еж вместе с петухом с дерева и говорит старому королю, что дорогу ему он укажет, если согласен он будет отдать ему то, что встретит он первым по возвращении своем домой, в свой королевский дворец. Король на это согласился и расписался Гансу-Ежу в том, что выполнить свое обещание согласен. И поехал Ганс-Еж верхом впереди на своем петухе, указал королю дорогу, и добрался тот благополучно в свое королевство. Въехал он во двор замка, и встретили его с великой радостью. А была у короля единственная дочь, была она красавица; вот выбежала она первой отцу навстречу, бросилась к нему на шею, стала его целовать да радоваться, что ее отец-старик домой воротился. Стала она его спрашивать, где он так долго странствовал; и рассказал он ей, что заблудился, мол, в лесу и, пожалуй, назад бы не вернулся, но проезжал он через дремучий лес, и сидел на макушке высокого дерева не то еж, не то человек верхом на петухе и чудно играл на волынке; он-то и помог ему выбраться из лесу и указал дорогу; и пообещал он ему за это первое, что встретится ему в королевском дворце, и это оказалась она,— вот потому и стало ему так грустно сейчас. Но она пообещала ему, что из любви к нему пойдет за этого Ежа, если он явится.

А Ганс-Еж пас своих свиней, а у свиней родились поросята; и стало их так много, что весь лес был ими полон. И не захотел Ганс-Еж жить больше в лесу, и велел он передать своему отцу, чтоб очистили в деревне все хлевы, так как явится он с большим стадом, и каждый сможет резать тогда свиней столько, сколько захочет. Услыхал это отец и запечалился: он ведь думал, что Ганса-Ежа давно уже нет в живых.

Сел Ганс-Еж на своего петуха, погнал свиней в деревню и велел свиней тех колоть. Ох, какая пошла резня да рубка, — за два часа ходу было слыхать!

Затем Ганс-Еж и говорит:

— Батюшка, велите вы моего петушка еще раз подковать в кузнице, а потом я уеду и весь свой век не вернусь к вам назад.

Велел отец подковать петушка и обрадовался, что Ганс-Еж домой возвращаться не собирается.

И поехал Ганс-Еж в первое королевство; но король повелел, что ежели кто верхом на петухе приедет и будет притом играть на волынке, то должны все в него стрелять, рубить его и колоть, чтобы он не осмелился показаться в замке. Только подъехал Ганс-Еж к замку, как кинулись на него со штыками люди. Но он ударил своего петуха шпорой, перелетал через ворота и очутился у королевского окошка; сел на окошко и крикнул, чтобы король отдал обещанное, а не то придется ему и дочери его с жизнью своей распрощаться. Стал король свою дочь уговаривать, чтобы вышла она к Гансу-Ежу и спасла бы и свою и его жизнь. Вот оделась она во все белое, и дал ей отец карету, запряженную шестериком, отпустил с нею добрых и надежных слуг и дал ей денег и много всякого добра. Села она в карету, а Ганс-Еж со своим петухом и волынкой уселся рядом с нею; попрощались они с королем и поехали. И король думал, что он уже больше ее никогда и не увидит. Но вышло по-другому: только они отъехали немного от города, раздел ее Ганс-Еж, снял с нее белое платье и стал колоть ее до крови своими иглами и приговаривать:

— Это тебе в награду за твою неверность; уходи от меня, жить с тобой я не хочу, — и прогнал он ее домой; и вот была она опозорена на всю свою жизнь.

А Ганс-Еж поехал на своем петушке и со своей волынкой дальше, и приехал он в другое королевство, к тому королю, которому он путь указал. А король тот велел, если явится кто, похожий на Ганса-Ежа, чтобы часовые перед ним на караул взяли, пропустили бы его и чтоб кричали все «ура» и привели бы его в королевский замок. Как увидала его королевна, испугалась, — такой он был страшный на вид; но она подумала: «Что ж теперь делать, если я отцу своему дала обещание?» Приняла она Ганса-Ежа ласково да приветливо, обвенчалась с ним, и пришлось ему идти к столу королевскому. Села она с ним рядом, и стали они есть да пить. Вот наступил вечер, и надо было уже им спать ложиться, и было ей страшно его игл; но он сказал ей, чтоб она не боялась, что ей больно не будет; и он попросил старого короля, чтобы поставил он четырех человек у дверей на страже и чтоб развели они большой костер; и когда он войдет в опочивальню и станет спать ложиться, то снимет с себя свою ежовую шкуру и бросит ее у постели; и должна стража подбежать и кинуть ту шкуру в огонь и не отходить, пока она не сгорит дотла.

Когда колокол пробил одиннадцать часов, он отправился в опочивальню, скинул с себя ежовую шкуру и положил ее у постели; и явилась стража, быстро схватила ее и кинула в огонь. Когда она сгорела дотла, освободился он от чар и лежал теперь в постели, и был похож на настоящего человека, но было тело у него угольно-черное, словно обожженное. Послал король за своим лекарем, и тот стал натирать его разными целебными мазями и бальзамом, — и сделался он белым, красивым юношей. Увидала его королевна, обрадовалась; и на другое утро поднялись они радостные, стали пить да есть, а потом уж и свадьбу сыграли.

И Ганс-Еж получил от старого короля все королевство.

Прошло несколько лет, и поехал он со своею женой к отцу и говорит, что он его сын. Но отец ответил, что нет у него никакого сына; был у него, правда, сын, да тот родился ежом с колючими иглами и давно уже ушел странствовать по свету. Но вот, наконец, старик-отец узнал своего Ганса-Ежа, обрадовался и отправился с ним в его королевство.

Вот и сказке конец пришел,

К дому Густхен тебя привел.

Hans My Hedgehog
Otto Ubbelohde - Hans mein Igel 2.jpg

Hans My Hedgehog meets the king on its rooster mount. Illustration by Otto Ubbelohde.

Folk tale
Name Hans My Hedgehog
Aarne–Thompson grouping ATU 441
Country Germany
Published in Grimm’s Fairy Tales

«Hans My Hedgehog» (German: Hans mein Igel) is a German fairy tale collected by the Brothers Grimm (KHM 108). The tale was translated as Jack My Hedgehog by Andrew Lang and published in The Green Fairy Book.[1] It is of Aarne-Thompson type 441.[2]

The tale follows the events in the life of a diminutive half-hedgehog, half-human being named Hans, who eventually sheds his animal skin and turns wholly human after winning a princess.

Origin[edit]

The tale was first published by the Brothers Grimm in Kinder- und Hausmärchen, vol. 2, (1815) as tale no. 22. From the second edition onward, it was given the no. 108.[2][3] Their source was the German storyteller Dorothea Viehmann (1755–1815).[2]

Synopsis[edit]

A wealthy but childless farmer wishes he had a child, even a hedgehog. He comes home to find that his wife has given birth to a baby boy that is a hedgehog from the waist up. They then name him «Hans My Hedgehog».

After eight years, Hans leaves his family riding a shod cockerel (Hahn, ‘cock, rooster’; Göckelhahn, ‘a (mature) cock’)[4] to seek his fortune. He goes off into the woods and sits in a tree and plays his bagpipe and watches the bigs and donkeys hook up for a year. A few years later, a lost king stumbles upon Hans after hearing him play beautifully on the bagpipes. Hans makes a deal with the king: he will show him the way home if the king promises to sign over whatever first comes to meet him upon his return. However, the king thinks Hans is illiterate, and decides to trick him by writing an order that Hans should receive nothing. When they arrive at the kingdom, the king’s daughter runs to greet him. The king tells her about the deal Hans has tried to make and how he has tricked him. Unconcerned by the betrayal, Hans continues to tend to his animals in the forest.

A second lost king stumbles upon Hans and agrees to his deal. Upon his return, the second king’s only daughter rushes out to greet him, and in doing so becomes the property of Hans. For the sake of her father, the princess happily agrees to Hans’ deal.

In time, Hans My Hedgehog goes to claim his promises. The first king attempts to withhold his daughter, but Hans forces him to give her up. Hans then makes her take off her clothes, pierces her with his prickles until she is bloody all over, and sends her back to the kingdom in disgrace. The second king agrees to the marriage; the princess holds herself bound by her promise and Hans My Hedgehog marries her. On their wedding night, he tells the king to build a fire and to post guards at his door. Hans removes his hedgehog skin and instructs the guards to throw the skin in the fire and watch it until it is completely consumed. Hans appears black, as if he has been burned. After physicians clean him he is shown to be a handsome young gentleman. After several years Hans returns home to collect his father and they live together in the kingdom.[5]

Characters[edit]

Characters list[edit]

  • Hans – Main character, with a tiny human’s lower body but quilled head and torso of a hedgehog.
  • Farmer (Hans’ father) – Wishes for a son «even if it’s a hedgehog»
  • Farmer’s wife (Hans’ mother)
  • First King – Betrays Hans and breaks his promise reward him with his daughter’s hand in marriage.
  • Second King – Fulfills his promise and becomes Hans’s father in-law.
  • First Princess – Refuses to marry Hans and is punished by being pricked by Hans’ quills until she bleeds.
  • Second Princess – Honors her father’s wishes and agrees to marry Hans.

Variants[edit]

It is similar to other ATU 441 tales such as Straparola’s literary fairy tale Il re Porco («King Pig») and Madame d’Aulnoy’s Prince Marcassin.[a][3][6] Polish philologist Mark Lidzbarski noted that the pig prince usually appears in Romance language tales, while the hedgehog as the animal husband occurs in Germanic and Slavic tales.[7]

Another version is «Der Lustige Zaunigel» («The Merry Hedgehog»;[8] actually «Porcupine»[b]) collected by Heinrich Pröhle and published in 1854.[c][8][10][11] The Grimms’ notes state that in these fairy tales, «Hedgehog, porcupine, and pig are here synonymous, like Porc and Porcaril».[10]

The Scottish version «The Hedgehurst» recited by Traveller storyteller Duncan Williamson has also been published in book collection.[12][13]

An Eastern European version, Prince Hedgehog, was published in The Russian grandmother’s wonder tales, a collection of reworked Eastern European and Russian tales within a framing device.[14]

A Bohemian variant, Der Igel as Bräutigam («The Hedgehog as Bridegroom»), was collected by Radostova and translated by Alfred Waldau. In this variant, the birth of the hedgehog happens due to a reckless wish by the queen.[15]

In a Slovenian tale, The Little Hedgehog (Ježek), little Jancek is accidentally cursed by his mother, turns into a hedgehog and flees to the woods. Years later, when a count becomes lost in the forest, the little hedgehog helps the nobleman in return for the hand of one of his daughters in marriage.[16]

In a Lithuanian variant collected by linguist August Leskien and Karl Brugman, Vom Igel, der die Königstochter zur Frau bekam («About the Hedgehog who took the King’s Daughter for Wife»), a poor man adopts a hedgehog from the forest. The animal decides to fatten its father’s pig in order to give birth to more piglets. The usual story occurs, but the narrative does not mention that the hedgehog becomes human.[17] They also noted that this Lithuanian tale lacked the usual beginning of the mother’s hasty wish and the ending with the prince’s disenchantment.[18]

In a Hungarian variant translated by Jeremiah Curtin (Hungarian: A sündisznó;[19] English: «The Hedgehog, the Merchant, the King and the Poor Man»), the tale begins with a merchant promising a hedgehog one of his daughters, after the animal helped him escape a dense forest. Only the eldest agrees to be the hedgehog’s wife, which prompts him to reveal his true form as a golden-haired, golden-mouthed and golden-toothed prince.[20] The tale continues as tale type ATU 707, «The Three Golden Children» (The Dancing Water, the Singing Apple, and the Speaking Bird).

In a Croatian tale translated by August Leskien with the title Der Igelbräutigam («The Hedgehog Bridegroom»), a woman gives birth to a hedgehog who her husband expels from home. The hedgehog spends his days in the woods herding and fattening his father’s pigs. When he returns home, he asks his parents to find him a human bride. They marry, and he takes off his skin at night. The tale, however, ends abruptly with the burning of his hedgehog’s skin, and him complaining to his wife.[21] In his notes to the tale, Leskien supposed that story could have led into another sequence, but the second part was apparently missing.[22]

In a Latvian tale translated into German as Das Igelpelzchen and into English as The Porcupine’s Little Quill Coat, a poor couple prays to have a son, even if he is a little hedgehog. Suddenly, a hedgehog appears to them and declares to be their son. Years later, the little hedgehog offers to take care of their pigs. Three years pass, and the little hedgehog becomes a fine swineherd. One day, the ruler of the country loses his way in the forest and the little animal offers his help, in exchange for the ruler’s youngest daughter in marriage. The ruler refuses and keeps losing his way in the woods, until he relents and accepts the hedgehog’s proposal. The ruler’s youngest daughter marries the hedgehog and takes him to the bridal chambers. The animal takes off the animal skin. The girl takes the animal skin and burns it. However, her husband (now a man) has a fever and a pained state, but endures it and becomes a man for good.[23][24]

Analysis[edit]

Deformed dwarf[edit]

The Hans the Hedgehog character is a half-hedgehog, of clearly tiny stature. In the tale he rides a cock like a horse, and the two together is mistaken for some «little animal».[25] Hans is treated as a «monster» in his folktale world, and thus distinguished from Thumbling or Tom Thumb who are merely diminutive humans.[26] Unlike the other Grimms’ tale characters who are portrayed as a fully animal form, Hans is the only half-animal half-human hybrid, thus increasing his overall outlandishness.[8]

The researcher Ann Schmiesing engages in a disability studies analysis of the tale and its protagonist. According to her, the Grimms implicitly suggest Hans’s outward appearance as symbolic of «a disease or impairment that stunted physical or cognitive growth», and thus Hans’s condition is to be associated with disability as well as deformity.[8] Hans therefore qualifies as being classed as the «cripple», or rather the «super cripple (supercrip)» hero figure.[8][27] The fairy tale «cripple» is stereotypically ostracized and shunned by society,[28] but even after he turns «supercripple», i.e., demonstrates «extraordinary abilities» and «overachievement», this does not vindicate him in the eyes of other folk in the story, but rather only exacerbates his «enfreakment», according to Schmiesing.[29] To the readership, however, the able underdog[29] is a figure that «defies pity».[29]

In this analysis, His level of «freakiness» is also heightened after he requests bagpipes from his father who is going to the market, as does the rooster that he rides.[30]

Animal skin[edit]

«Grimm’s tale, «Hans, My Hedgehog,» exhibits motif D721.3 «Disenchantment by destroying skin (covering)».[31][32]

This motif is found in other Grimm’s fairy tales and myths as a symbol of psychological metamorphosis. Hans was born half-hedgehog and he cannot break the spell until he is able to burn his prickly hedgehog skin.[33]

This same motif of the burning of false or alternative skins in the attempt to create a single whole can also be found in the Grimm’s tale of «The Donkey» (Das Eselein).[31] In these cases, the groom upon marriage «literally undress from the donkey skin or quills.. casting their skins aside like old garments», according to researcher Carole Scott, who thus counts the animal skin as a sort of «magical dress». By shedding the skin/dress, Hans has assumed a new identity.[34]

Other adaptations[edit]

Books[edit]

  • Hans my Hedgehog was readapted by the German children’s book-writer Janosch, in Janosch erzählt Grimms Märchen 1972, translated as Not Quite as Grimm. Janosch’s fairy-tale book distinguishes itself from all previous fairy-tale books. It lives from the lively language stamped by the oral tradition. It demands reading aloud: it is acoustic and at the same time porous enough so that the child can make something out of the telling by himself or herself. In short, the anachronistic language of the children’s book that has been polished for children is missing. The form of the fairy-tale material that the Brothers Grimm had gathered loses its conservative form. In reading Janosch the reader leaves the ceremonial fairy-tale seriousness of the Brothers Grimm. This does not mean that he has less than what the brothers have too much. As Jack Zipes summarizes, «Hans is transformed from a porcupine looking character into a hippy rock singer, who plays the harmonica. When his father gives him sunglasses and a motorcycle to get rid of him, he goes into the city and eventually becomes a movie star named Jack Eagle (Jack Adler). In the end the father is proud of him, and everyone from the village wants to look like him.»[35]
  • It was adapted into a children’s book in 2012. The book is titled Hans My Hedgehog and is written by Kate Coombs and illustrated by John Nickle. The book is published by Atheneum Books for Young Readers and has the ISBN 978-1416915331.
  • Andrzej Sapkowski’s short story «A Question of Price» in The Last Wish collection is inspired by Hans My Hedgehog.[citation needed]

Television[edit]

  • The story was featured as a cel animated short (Hungarian: Sündisznó) in the «Hungarian Folktales» episode of the 1989~1993 U.S.A. TV series Long Ago and Far Away.
  • A version of it was also produced as an episode of Jim Henson’s The Storyteller which stars Jason Carter as Hans’ human form, Terence Harvey as the voice of Hans the Hedgehog, Abigail Cruttenden as the Princess, David Swift as the King, Helen Lindsay as the Queen, Eric Richard as the Farmer, and Maggie Wilkinson as the Farmer’s Wife.
  • The Hexer and The Witcher, adapted from Andrzej Sapkowski’s The Witcher books, both include an adaptation of «A Question of Price», the short story based on Hans My Hedgehog.

Explanatory notes[edit]

  1. ^ French: marcassin, lit. ‘young wild boar’.
  2. ^ The tale itself states that Zaunigel is Stachelschwein or «porcupine».[9]
  3. ^ Grimm says Pröhle’s Märchen für Kinder, No. 13, but the correct title is Märchen für die jugend.[9] The tale is not included in Pröhle’s Haus- und Volksmärchen (1853).

References[edit]

Citations
  1. ^ Lang, Andrew. The Green Fairy Book. Longmans, Green. 1892. pp. 304-310. [1]
  2. ^ a b c Ashliman, D. L. (2011). «Hans-My-Hedgehog». University of Pittsburgh.
  3. ^ a b Uther, Hans-Jörg (2013). Handbuch zu den «Kinder- und Hausmärchen» der Brüder Grimm: Entstehung — Wirkung — Interpretation (2 ed.). Walter de Gruyter. p. 232. ISBN 978-3-110-31763-3.
  4. ^ Crecelius, Wilhelm (1897), «der Gückel», Oberhessisches Wörterbuch, A. Bergsträsser, pp. 442–443
  5. ^ Grimm (2018), pp. 383–388.
  6. ^ Ziolkowski, Jan M. (2010) [2009]. Fairy Tales from Before Fairy Tales: The Medieval Latin Past of Wonderful Lies. University of Michigan Press. pp. 208–214. ISBN 978-3-110-31763-3.
  7. ^ Lidzbarski, Mark (Hg.). Geschichten und Lieder aus den neuaramäischen Handschriften. Weimar: Verlag von Emil Felber, 1896. p. 82.
  8. ^ a b c d e Schmiesing (2014), p. 114.
  9. ^ a b Pröhle, Heinrich, ed. (1854), «Chapter 13. Der lustige Zaunigel», Märchen für die jugend, Buchhandlung des Waisenhauses, pp. 48–52
  10. ^ a b Grimm (1884), p. 409.
  11. ^ Pröhle, Heinrich. Märchen für die Jugend. Halle: 1854. pp. 48-53.
  12. ^ Williamson, Duncan. Fireside tales of the Traveller children: twelve Scottish stories. New York: Harmony Books, 1983. pp. 3-14.
  13. ^ Glass, Ruth (1995), «(Review) Fireside Tales of the Traveller Children by Duncan Williamson; The Broonie, Silkies and Fairies by Duncan Williamson; The Well at the World’s End: Folk Tales of Scotland by Norah Montgomerie and William Montgomerie», Folklore, 106: 121–122
  14. ^ Houghton, Louise Seymour. The Russian grandmother’s wonder tales. New York: C. Scribner’s sons. 1906. pp. 205-211. [2]
  15. ^ Waldau, Alfred. Böhmisches Märchenbuch. Prag: K. Gerzabek, 1860. pp. 458-467. [3]
  16. ^ Mihailovich, Vasa D. Tales From the Heart of the Balkans. Greenwood Press. 2001. pp. 42-45. ISBN 1-56308-870-3
  17. ^ Leskien, August/Brugman, K. Litauische Volkslieder und Märchen. Straßburg: Karl J. Trübner, 1882. pp. 355-357.
  18. ^ Leskien, August/Brugman, K. Litauische Volkslieder und Märchen. Straßburg: Karl J. Trübner, 1882. p. 522.
  19. ^ László Merényi. Dunamelléki eredeti népmesék (2. kötet). Vol. II. Pest: Kjada Heckenast Gusztáv. 1864. pp. 5–48.
  20. ^ Curtin, Jeremiah. Myths and Folk-tales of the Russians, Western Slavs, and Magyars. Boston: Little, Brown, and Company. 1890. pp. 517–545.
  21. ^ Leskien, August. Balkanmärchen. Jena: Eugen Diederichs, 1915. pp. 151-153.
  22. ^ Leskien, August. Balkanmärchen. Jena: Eugen Diederichs, 1915. p. 322.
  23. ^ Huggins, Edward. Blue and green wonders, and other Latvian tales. New York: Simon and Schuster, 1971. pp. 43-49.
  24. ^ Lettische Volksmärchen. Edited by Ojärs Ambainis. Berlin, Boston: De Gruyter, 2022 [1977]. pp. 120-123, 425. https://doi-org.wikipedialibrary.idm.oclc.org/10.1515/9783112611289-071
  25. ^ Grimm (2018), p. 384.
  26. ^ Schmiesing (2014), p. 151.
  27. ^ Cleto, Sara (2015), «(Review) Disability, Deformity, and Disease in the Grimms’ Fairy Tales by Ann Schmiesing», Marvels & Tales, 29 (2): 361–363, doi:10.13110/marvelstales.29.2.0361
  28. ^ Schmiesing (2014), p. 111.
  29. ^ a b c Schmiesing (2014), p. 112.
  30. ^ Schmiesing (2014), p. 125.
  31. ^ a b Ziolkowski (2010), pp. 213–214.
  32. ^ Uther, Hans-Jörg (2004). The Types of International Folktales: Animal tales, tales of magic, religious tales, and realistic tales, with an introduction. FF Communications. p. 263.
  33. ^ Benedetto, Paul. «Jungian Analysis » Lectures & Seminars». jungiananalysts.com. Retrieved 21 November 2016.
  34. ^ Scott, Carole (1996), «Magical Dress: Clothing And Transformation In Folk Tales», Children’s Literature Association Quarterly, 21 (4): 152 (151–157), doi:10.1353/chq.0.1186
  35. ^ Zipes, Jack (2000). «The Contamination of the Fairy Tale, or the Changing Nature of the Grimms’ Fairy Tales». Journal of the Fantastic in the Arts. 11 (1 (41)): 84. JSTOR 43308420.. Reprinted in Zipes (2001) Sticks and Stones, pp. 109–110.
Bibliography
  • Grimm, Jacob und Wilhelm (1884). «Hans mein Igel /Hans the Hedgehog». Grimm’s Household Tales: With the Author’s Notes. Vol. 2. Translated by Margaret Hunt. G. Bell. pp. 91–96, 409–410.
  • Grimm, Jacob und Wilhelm (2018). «Hans mein Igel /Hans the Hedgehog». Kinder- und Hausmärchen / Grimm’s Fairy Tales: Deutsch & Englisch. Translated by Margaret Hunt. BoD – Books on Demand. pp. 383–388. ISBN 9783743723832.
  • Schmiesing, Ann (2014). «Chapter 4. Cripples and Supercripples: the Erasure of Disability in ‘Hans My Hedgehog’, ‘The Donkey’, and ‘Rumplestiltskin’«. Disability, Deformity, and Disease in the Grimms’ Fairy Tales. Wayne State University Press. pp. 111–133. ISBN 978-0-814-33842-1.

Wikisource has original text related to this article:

External links[edit]

  • The complete set of Grimms’ Fairy Tales, including Hans My Hedgehog at Standard Ebooks
  • Hog Bridegroom: Tales of type 441 by D. L. Ashliman
Hans My Hedgehog
Otto Ubbelohde - Hans mein Igel 2.jpg

Hans My Hedgehog meets the king on its rooster mount. Illustration by Otto Ubbelohde.

Folk tale
Name Hans My Hedgehog
Aarne–Thompson grouping ATU 441
Country Germany
Published in Grimm’s Fairy Tales

«Hans My Hedgehog» (German: Hans mein Igel) is a German fairy tale collected by the Brothers Grimm (KHM 108). The tale was translated as Jack My Hedgehog by Andrew Lang and published in The Green Fairy Book.[1] It is of Aarne-Thompson type 441.[2]

The tale follows the events in the life of a diminutive half-hedgehog, half-human being named Hans, who eventually sheds his animal skin and turns wholly human after winning a princess.

Origin[edit]

The tale was first published by the Brothers Grimm in Kinder- und Hausmärchen, vol. 2, (1815) as tale no. 22. From the second edition onward, it was given the no. 108.[2][3] Their source was the German storyteller Dorothea Viehmann (1755–1815).[2]

Synopsis[edit]

A wealthy but childless farmer wishes he had a child, even a hedgehog. He comes home to find that his wife has given birth to a baby boy that is a hedgehog from the waist up. They then name him «Hans My Hedgehog».

After eight years, Hans leaves his family riding a shod cockerel (Hahn, ‘cock, rooster’; Göckelhahn, ‘a (mature) cock’)[4] to seek his fortune. He goes off into the woods and sits in a tree and plays his bagpipe and watches the bigs and donkeys hook up for a year. A few years later, a lost king stumbles upon Hans after hearing him play beautifully on the bagpipes. Hans makes a deal with the king: he will show him the way home if the king promises to sign over whatever first comes to meet him upon his return. However, the king thinks Hans is illiterate, and decides to trick him by writing an order that Hans should receive nothing. When they arrive at the kingdom, the king’s daughter runs to greet him. The king tells her about the deal Hans has tried to make and how he has tricked him. Unconcerned by the betrayal, Hans continues to tend to his animals in the forest.

A second lost king stumbles upon Hans and agrees to his deal. Upon his return, the second king’s only daughter rushes out to greet him, and in doing so becomes the property of Hans. For the sake of her father, the princess happily agrees to Hans’ deal.

In time, Hans My Hedgehog goes to claim his promises. The first king attempts to withhold his daughter, but Hans forces him to give her up. Hans then makes her take off her clothes, pierces her with his prickles until she is bloody all over, and sends her back to the kingdom in disgrace. The second king agrees to the marriage; the princess holds herself bound by her promise and Hans My Hedgehog marries her. On their wedding night, he tells the king to build a fire and to post guards at his door. Hans removes his hedgehog skin and instructs the guards to throw the skin in the fire and watch it until it is completely consumed. Hans appears black, as if he has been burned. After physicians clean him he is shown to be a handsome young gentleman. After several years Hans returns home to collect his father and they live together in the kingdom.[5]

Characters[edit]

Characters list[edit]

  • Hans – Main character, with a tiny human’s lower body but quilled head and torso of a hedgehog.
  • Farmer (Hans’ father) – Wishes for a son «even if it’s a hedgehog»
  • Farmer’s wife (Hans’ mother)
  • First King – Betrays Hans and breaks his promise reward him with his daughter’s hand in marriage.
  • Second King – Fulfills his promise and becomes Hans’s father in-law.
  • First Princess – Refuses to marry Hans and is punished by being pricked by Hans’ quills until she bleeds.
  • Second Princess – Honors her father’s wishes and agrees to marry Hans.

Variants[edit]

It is similar to other ATU 441 tales such as Straparola’s literary fairy tale Il re Porco («King Pig») and Madame d’Aulnoy’s Prince Marcassin.[a][3][6] Polish philologist Mark Lidzbarski noted that the pig prince usually appears in Romance language tales, while the hedgehog as the animal husband occurs in Germanic and Slavic tales.[7]

Another version is «Der Lustige Zaunigel» («The Merry Hedgehog»;[8] actually «Porcupine»[b]) collected by Heinrich Pröhle and published in 1854.[c][8][10][11] The Grimms’ notes state that in these fairy tales, «Hedgehog, porcupine, and pig are here synonymous, like Porc and Porcaril».[10]

The Scottish version «The Hedgehurst» recited by Traveller storyteller Duncan Williamson has also been published in book collection.[12][13]

An Eastern European version, Prince Hedgehog, was published in The Russian grandmother’s wonder tales, a collection of reworked Eastern European and Russian tales within a framing device.[14]

A Bohemian variant, Der Igel as Bräutigam («The Hedgehog as Bridegroom»), was collected by Radostova and translated by Alfred Waldau. In this variant, the birth of the hedgehog happens due to a reckless wish by the queen.[15]

In a Slovenian tale, The Little Hedgehog (Ježek), little Jancek is accidentally cursed by his mother, turns into a hedgehog and flees to the woods. Years later, when a count becomes lost in the forest, the little hedgehog helps the nobleman in return for the hand of one of his daughters in marriage.[16]

In a Lithuanian variant collected by linguist August Leskien and Karl Brugman, Vom Igel, der die Königstochter zur Frau bekam («About the Hedgehog who took the King’s Daughter for Wife»), a poor man adopts a hedgehog from the forest. The animal decides to fatten its father’s pig in order to give birth to more piglets. The usual story occurs, but the narrative does not mention that the hedgehog becomes human.[17] They also noted that this Lithuanian tale lacked the usual beginning of the mother’s hasty wish and the ending with the prince’s disenchantment.[18]

In a Hungarian variant translated by Jeremiah Curtin (Hungarian: A sündisznó;[19] English: «The Hedgehog, the Merchant, the King and the Poor Man»), the tale begins with a merchant promising a hedgehog one of his daughters, after the animal helped him escape a dense forest. Only the eldest agrees to be the hedgehog’s wife, which prompts him to reveal his true form as a golden-haired, golden-mouthed and golden-toothed prince.[20] The tale continues as tale type ATU 707, «The Three Golden Children» (The Dancing Water, the Singing Apple, and the Speaking Bird).

In a Croatian tale translated by August Leskien with the title Der Igelbräutigam («The Hedgehog Bridegroom»), a woman gives birth to a hedgehog who her husband expels from home. The hedgehog spends his days in the woods herding and fattening his father’s pigs. When he returns home, he asks his parents to find him a human bride. They marry, and he takes off his skin at night. The tale, however, ends abruptly with the burning of his hedgehog’s skin, and him complaining to his wife.[21] In his notes to the tale, Leskien supposed that story could have led into another sequence, but the second part was apparently missing.[22]

In a Latvian tale translated into German as Das Igelpelzchen and into English as The Porcupine’s Little Quill Coat, a poor couple prays to have a son, even if he is a little hedgehog. Suddenly, a hedgehog appears to them and declares to be their son. Years later, the little hedgehog offers to take care of their pigs. Three years pass, and the little hedgehog becomes a fine swineherd. One day, the ruler of the country loses his way in the forest and the little animal offers his help, in exchange for the ruler’s youngest daughter in marriage. The ruler refuses and keeps losing his way in the woods, until he relents and accepts the hedgehog’s proposal. The ruler’s youngest daughter marries the hedgehog and takes him to the bridal chambers. The animal takes off the animal skin. The girl takes the animal skin and burns it. However, her husband (now a man) has a fever and a pained state, but endures it and becomes a man for good.[23][24]

Analysis[edit]

Deformed dwarf[edit]

The Hans the Hedgehog character is a half-hedgehog, of clearly tiny stature. In the tale he rides a cock like a horse, and the two together is mistaken for some «little animal».[25] Hans is treated as a «monster» in his folktale world, and thus distinguished from Thumbling or Tom Thumb who are merely diminutive humans.[26] Unlike the other Grimms’ tale characters who are portrayed as a fully animal form, Hans is the only half-animal half-human hybrid, thus increasing his overall outlandishness.[8]

The researcher Ann Schmiesing engages in a disability studies analysis of the tale and its protagonist. According to her, the Grimms implicitly suggest Hans’s outward appearance as symbolic of «a disease or impairment that stunted physical or cognitive growth», and thus Hans’s condition is to be associated with disability as well as deformity.[8] Hans therefore qualifies as being classed as the «cripple», or rather the «super cripple (supercrip)» hero figure.[8][27] The fairy tale «cripple» is stereotypically ostracized and shunned by society,[28] but even after he turns «supercripple», i.e., demonstrates «extraordinary abilities» and «overachievement», this does not vindicate him in the eyes of other folk in the story, but rather only exacerbates his «enfreakment», according to Schmiesing.[29] To the readership, however, the able underdog[29] is a figure that «defies pity».[29]

In this analysis, His level of «freakiness» is also heightened after he requests bagpipes from his father who is going to the market, as does the rooster that he rides.[30]

Animal skin[edit]

«Grimm’s tale, «Hans, My Hedgehog,» exhibits motif D721.3 «Disenchantment by destroying skin (covering)».[31][32]

This motif is found in other Grimm’s fairy tales and myths as a symbol of psychological metamorphosis. Hans was born half-hedgehog and he cannot break the spell until he is able to burn his prickly hedgehog skin.[33]

This same motif of the burning of false or alternative skins in the attempt to create a single whole can also be found in the Grimm’s tale of «The Donkey» (Das Eselein).[31] In these cases, the groom upon marriage «literally undress from the donkey skin or quills.. casting their skins aside like old garments», according to researcher Carole Scott, who thus counts the animal skin as a sort of «magical dress». By shedding the skin/dress, Hans has assumed a new identity.[34]

Other adaptations[edit]

Books[edit]

  • Hans my Hedgehog was readapted by the German children’s book-writer Janosch, in Janosch erzählt Grimms Märchen 1972, translated as Not Quite as Grimm. Janosch’s fairy-tale book distinguishes itself from all previous fairy-tale books. It lives from the lively language stamped by the oral tradition. It demands reading aloud: it is acoustic and at the same time porous enough so that the child can make something out of the telling by himself or herself. In short, the anachronistic language of the children’s book that has been polished for children is missing. The form of the fairy-tale material that the Brothers Grimm had gathered loses its conservative form. In reading Janosch the reader leaves the ceremonial fairy-tale seriousness of the Brothers Grimm. This does not mean that he has less than what the brothers have too much. As Jack Zipes summarizes, «Hans is transformed from a porcupine looking character into a hippy rock singer, who plays the harmonica. When his father gives him sunglasses and a motorcycle to get rid of him, he goes into the city and eventually becomes a movie star named Jack Eagle (Jack Adler). In the end the father is proud of him, and everyone from the village wants to look like him.»[35]
  • It was adapted into a children’s book in 2012. The book is titled Hans My Hedgehog and is written by Kate Coombs and illustrated by John Nickle. The book is published by Atheneum Books for Young Readers and has the ISBN 978-1416915331.
  • Andrzej Sapkowski’s short story «A Question of Price» in The Last Wish collection is inspired by Hans My Hedgehog.[citation needed]

Television[edit]

  • The story was featured as a cel animated short (Hungarian: Sündisznó) in the «Hungarian Folktales» episode of the 1989~1993 U.S.A. TV series Long Ago and Far Away.
  • A version of it was also produced as an episode of Jim Henson’s The Storyteller which stars Jason Carter as Hans’ human form, Terence Harvey as the voice of Hans the Hedgehog, Abigail Cruttenden as the Princess, David Swift as the King, Helen Lindsay as the Queen, Eric Richard as the Farmer, and Maggie Wilkinson as the Farmer’s Wife.
  • The Hexer and The Witcher, adapted from Andrzej Sapkowski’s The Witcher books, both include an adaptation of «A Question of Price», the short story based on Hans My Hedgehog.

Explanatory notes[edit]

  1. ^ French: marcassin, lit. ‘young wild boar’.
  2. ^ The tale itself states that Zaunigel is Stachelschwein or «porcupine».[9]
  3. ^ Grimm says Pröhle’s Märchen für Kinder, No. 13, but the correct title is Märchen für die jugend.[9] The tale is not included in Pröhle’s Haus- und Volksmärchen (1853).

References[edit]

Citations
  1. ^ Lang, Andrew. The Green Fairy Book. Longmans, Green. 1892. pp. 304-310. [1]
  2. ^ a b c Ashliman, D. L. (2011). «Hans-My-Hedgehog». University of Pittsburgh.
  3. ^ a b Uther, Hans-Jörg (2013). Handbuch zu den «Kinder- und Hausmärchen» der Brüder Grimm: Entstehung — Wirkung — Interpretation (2 ed.). Walter de Gruyter. p. 232. ISBN 978-3-110-31763-3.
  4. ^ Crecelius, Wilhelm (1897), «der Gückel», Oberhessisches Wörterbuch, A. Bergsträsser, pp. 442–443
  5. ^ Grimm (2018), pp. 383–388.
  6. ^ Ziolkowski, Jan M. (2010) [2009]. Fairy Tales from Before Fairy Tales: The Medieval Latin Past of Wonderful Lies. University of Michigan Press. pp. 208–214. ISBN 978-3-110-31763-3.
  7. ^ Lidzbarski, Mark (Hg.). Geschichten und Lieder aus den neuaramäischen Handschriften. Weimar: Verlag von Emil Felber, 1896. p. 82.
  8. ^ a b c d e Schmiesing (2014), p. 114.
  9. ^ a b Pröhle, Heinrich, ed. (1854), «Chapter 13. Der lustige Zaunigel», Märchen für die jugend, Buchhandlung des Waisenhauses, pp. 48–52
  10. ^ a b Grimm (1884), p. 409.
  11. ^ Pröhle, Heinrich. Märchen für die Jugend. Halle: 1854. pp. 48-53.
  12. ^ Williamson, Duncan. Fireside tales of the Traveller children: twelve Scottish stories. New York: Harmony Books, 1983. pp. 3-14.
  13. ^ Glass, Ruth (1995), «(Review) Fireside Tales of the Traveller Children by Duncan Williamson; The Broonie, Silkies and Fairies by Duncan Williamson; The Well at the World’s End: Folk Tales of Scotland by Norah Montgomerie and William Montgomerie», Folklore, 106: 121–122
  14. ^ Houghton, Louise Seymour. The Russian grandmother’s wonder tales. New York: C. Scribner’s sons. 1906. pp. 205-211. [2]
  15. ^ Waldau, Alfred. Böhmisches Märchenbuch. Prag: K. Gerzabek, 1860. pp. 458-467. [3]
  16. ^ Mihailovich, Vasa D. Tales From the Heart of the Balkans. Greenwood Press. 2001. pp. 42-45. ISBN 1-56308-870-3
  17. ^ Leskien, August/Brugman, K. Litauische Volkslieder und Märchen. Straßburg: Karl J. Trübner, 1882. pp. 355-357.
  18. ^ Leskien, August/Brugman, K. Litauische Volkslieder und Märchen. Straßburg: Karl J. Trübner, 1882. p. 522.
  19. ^ László Merényi. Dunamelléki eredeti népmesék (2. kötet). Vol. II. Pest: Kjada Heckenast Gusztáv. 1864. pp. 5–48.
  20. ^ Curtin, Jeremiah. Myths and Folk-tales of the Russians, Western Slavs, and Magyars. Boston: Little, Brown, and Company. 1890. pp. 517–545.
  21. ^ Leskien, August. Balkanmärchen. Jena: Eugen Diederichs, 1915. pp. 151-153.
  22. ^ Leskien, August. Balkanmärchen. Jena: Eugen Diederichs, 1915. p. 322.
  23. ^ Huggins, Edward. Blue and green wonders, and other Latvian tales. New York: Simon and Schuster, 1971. pp. 43-49.
  24. ^ Lettische Volksmärchen. Edited by Ojärs Ambainis. Berlin, Boston: De Gruyter, 2022 [1977]. pp. 120-123, 425. https://doi-org.wikipedialibrary.idm.oclc.org/10.1515/9783112611289-071
  25. ^ Grimm (2018), p. 384.
  26. ^ Schmiesing (2014), p. 151.
  27. ^ Cleto, Sara (2015), «(Review) Disability, Deformity, and Disease in the Grimms’ Fairy Tales by Ann Schmiesing», Marvels & Tales, 29 (2): 361–363, doi:10.13110/marvelstales.29.2.0361
  28. ^ Schmiesing (2014), p. 111.
  29. ^ a b c Schmiesing (2014), p. 112.
  30. ^ Schmiesing (2014), p. 125.
  31. ^ a b Ziolkowski (2010), pp. 213–214.
  32. ^ Uther, Hans-Jörg (2004). The Types of International Folktales: Animal tales, tales of magic, religious tales, and realistic tales, with an introduction. FF Communications. p. 263.
  33. ^ Benedetto, Paul. «Jungian Analysis » Lectures & Seminars». jungiananalysts.com. Retrieved 21 November 2016.
  34. ^ Scott, Carole (1996), «Magical Dress: Clothing And Transformation In Folk Tales», Children’s Literature Association Quarterly, 21 (4): 152 (151–157), doi:10.1353/chq.0.1186
  35. ^ Zipes, Jack (2000). «The Contamination of the Fairy Tale, or the Changing Nature of the Grimms’ Fairy Tales». Journal of the Fantastic in the Arts. 11 (1 (41)): 84. JSTOR 43308420.. Reprinted in Zipes (2001) Sticks and Stones, pp. 109–110.
Bibliography
  • Grimm, Jacob und Wilhelm (1884). «Hans mein Igel /Hans the Hedgehog». Grimm’s Household Tales: With the Author’s Notes. Vol. 2. Translated by Margaret Hunt. G. Bell. pp. 91–96, 409–410.
  • Grimm, Jacob und Wilhelm (2018). «Hans mein Igel /Hans the Hedgehog». Kinder- und Hausmärchen / Grimm’s Fairy Tales: Deutsch & Englisch. Translated by Margaret Hunt. BoD – Books on Demand. pp. 383–388. ISBN 9783743723832.
  • Schmiesing, Ann (2014). «Chapter 4. Cripples and Supercripples: the Erasure of Disability in ‘Hans My Hedgehog’, ‘The Donkey’, and ‘Rumplestiltskin’«. Disability, Deformity, and Disease in the Grimms’ Fairy Tales. Wayne State University Press. pp. 111–133. ISBN 978-0-814-33842-1.

Wikisource has original text related to this article:

External links[edit]

  • The complete set of Grimms’ Fairy Tales, including Hans My Hedgehog at Standard Ebooks
  • Hog Bridegroom: Tales of type 441 by D. L. Ashliman

Время чтения для детей: 15 мин

Жил-был крестьянин; много было у него и денег, и всякого добра; но хотя и был он богат, одного ему недоставало, чтобы быть вполне счастливым: не было у него с женою детей. Поедет он, бывало, с другими крестьянами в город, а они и посмеиваются над ним, спрашивают, отчего это у него детей нету.

Вот рассердился он однажды и, воротясь домой, говорит:

– Хочу, чтобы был у меня ребенок, пусть он будет хотя бы ежом!

И вот родила ему жена ребенка, и был он от головы до пояса ежом, а дальше мальчиком. Как увидела она ребенка, испугалась и говорит:

– Видишь, это ты нас околдовал.

А муж ей говорит:

– Ну, что ж, теперь делу помочь нельзя, а крестить мальчика все равно надо; но в кумовья-то к нам, пожалуй, никто и не пойдет.

Жена говорит:

– Да и имени-то ему другого не дашь, кроме как Ганс мой Еж.

Когда его крестили, то поп сказал:

– Его из-за колючек и в приличную постель не положишь.

И вот положили они за печкой охапку соломы, а на нее Ганса-Ежа. Кормиться грудью матери он не мог, а то бы поколол он ее своими иглами. Так и пролежал он за печкой целых восемь лет; и вот надоел он отцу, и тот одного только и желал: чтобы Ганс-Еж поскорей умер. Но он не умирал, а все продолжал лежать за печкой. А на ту пору была в городе ярмарка, и крестьянин, собираясь туда отправиться, спросил у жены, что ей там купить.

– Купи для хозяйства немного мяса да пару сдобных булок, – ответила она.

Затем спросил он работницу, и она попросила купить ей пару туфель да теплые чулки узорные. Наконец спросил он:

– А ты, Ганс-Еж, что хочешь?

– Батюшка, – сказал он, – привезите мне волынку.

Воротился крестьянин домой, отдал жене мясо и сдобные булки, что купил ей на ярмарке, затем отдал работнице туфли и чулки узорные, наконец полез за печку и дал Гансу-Ежу волынку. Получил Ганс-Еж волынку и говорит:

– Батюшка, сходите теперь в кузницу да попросите подковать моего петуха, тогда уеду я отсюда и никогда уже больше назад не вернусь.

Обрадовался отец, что сможет от него избавиться, и велел подковать ему петуха; а когда его подковали, сел Ганс-Еж верхом на своего петуха и уехал; и взял он с собой свиней и ослов, которых он собирался пасти в лесу. Как они приехали в лес, велел он петуху взлететь с ним на самое высокое дерево, и сидел на нем Ганс-Еж и пас ослов и свиней, и сидел он так много-много лет подряд, пока стадо, наконец, стало очень большое; и отец с той поры так ничего и не знал о своем сыне.

А Ганс-Еж все сидел на дереве и играл на волынке, – и что за чудная музыка то была! Однажды проезжал мимо король – он заблудился в лесу – и услыхал ту музыку. Удивился король и послал своего слугу, чтобы тот доведался, откуда это доносится музыка. Посмотрел, поглядел слуга вокруг – ничего не увидел, кроме петушка на верхушке дерева; а то был петушок, на котором сидел Еж и играл на волынке. Тогда король приказал слуге спросить у него, зачем он там сидит и не знает ли он, как проехать ему назад в свое королевство. Спустился тогда Ганс-Еж с дерева и сказал, что укажет ему дорогу, если король ему пообещает и отпишет то, что встретится ему первым по возвращении домой у королевского замка. И подумал король: „Это, пожалуй, сделать мне будет легко, ведь Ганс-Еж грамоты не знает, и я могу написать то, что захочу.“ Взял король перо и чернила и написал что-то; Ганс-Еж указал ему дорогу, и король благополучно воротился домой. Увидала издали королевна своего отца, обрадовалась, побежала к нему навстречу и стала его целовать. Тут он вспомнил о Гансе-Еже и рассказал ей, что приключилось с ним в пути: пришлось ему, дескать, дать письменное обещание какому-то диковинному зверю отдать то, что встретится ему дома первым, – а сидел тот зверь верхом на петухе, точно на лошади, и чудно играл на волынке. Но на самом-то деле он написал, что он не должен ему ничего отдавать, ведь Ганс-Еж читать не умеет. Узнав об этом, принцесса обрадовалась и сказала, что он правильно поступил, – ведь все равно она никогда бы к нему в лес не пошла.

А Ганс-Еж тем временем пас ослов и свиней, был весел и сидел на дереве, играя на своей волынке. И случилось, что на ту пору проезжал мимо другой король вместе со своими слугами и скороходами. Он заблудился в лесу и не знал, как ему назад домой воротиться, а лес был большой и дремучий. Услыхал он издали прекрасную музыку и спрашивает у своего скорохода, что бы это могло значить, и велел узнать, в чем тут дело. Подошел скороход к дереву, посмотрел, поглядел, видит – сидит на верхушке петушок, а Ганс-Еж на него верхом уселся. И спрашивает его скороход, что он там наверху делает.

– Пасу своих ослов и свиней. А что вы хотите?

И говорит скороход, что они, мол, в лесу заблудились и не знают, как им вернуться назад в свое королевство, – не может ли он указать им дорогу. Слез Ганс-Еж вместе с петухом с дерева и говорит старому королю, что дорогу ему он укажет, если согласен он будет отдать ему то, что встретит он первым по возвращении своем домой, в свой королевский дворец. Король на это согласился и расписался Гансу-Ежу в том, что выполнить свое обещание согласен. И поехал Ганс-Еж верхом впереди на своем петухе, указал королю дорогу, и добрался тот благополучно в свое королевство. Въехал он во двор замка, и встретили его с великой радостью. А была у короля единственная дочь, была она красавица; вот выбежала она первой отцу навстречу, бросилась к нему на шею, стала его целовать да радоваться, что ее отец-старик домой воротился. Стала она его спрашивать, где он так долго странствовал; и рассказал он ей, что заблудился, мол, в лесу и, пожалуй, назад бы не вернулся, но проезжал он через дремучий лес, и сидел на макушке высокого дерева не то еж, не то человек верхом на петухе и чудно играл на волынке; он-то и помог ему выбраться из лесу и указал дорогу; и пообещал он ему за это первое, что встретится ему в королевском дворце, и это оказалась она,- вот потому и стало ему так грустно сейчас. Но она пообещала ему, что из любви к нему пойдет за этого Ежа, если он явится.

А Ганс-Еж пас своих свиней, а у свиней родились поросята; и стало их так много, что весь лес был ими полон. И не захотел Ганс-Еж жить больше в лесу, и велел он передать своему отцу, чтоб очистили в деревне все хлевы, так как явится он с большим стадом, и каждый сможет резать тогда свиней столько, сколько захочет. Услыхал это отец и запечалился: он ведь думал, что Ганса-Ежа давно уже нет в живых.

Сел Ганс-Еж на своего петуха, погнал свиней в деревню и велел свиней тех колоть. Ох, какая пошла резня да рубка, – за два часа ходу было слыхать!

Затем Ганс-Еж и говорит:

– Батюшка, велите вы моего петушка еще раз подковать в кузнице, а потом я уеду и весь свой век не вернусь к вам назад.

Велел отец подковать петушка и обрадовался, что Ганс-Еж домой возвращаться не собирается.

И поехал Ганс-Еж в первое королевство; но король повелел, что ежели кто верхом на петухе приедет и будет притом играть на волынке, то должны все в него стрелять, рубить его и колоть, чтобы он не осмелился показаться в замке. Только подъехал Ганс-Еж к замку, как кинулись на него со штыками люди. Но он ударил своего петуха шпорой, перелетал через ворота и очутился у королевского окошка; сел на окошко и крикнул, чтобы король отдал обещанное, а не то придется ему и дочери его с жизнью своей распрощаться. Стал король свою дочь уговаривать, чтобы вышла она к Гансу-Ежу и спасла бы и свою и его жизнь. Вот оделась она во все белое, и дал ей отец карету, запряженную шестериком, отпустил с нею добрых и надежных слуг и дал ей денег и много всякого добра. Села она в карету, а Ганс-Еж со своим петухом и волынкой уселся рядом с нею; попрощались они с королем и поехали. И король думал, что он уже больше ее никогда и не увидит. Но вышло по-другому: только они отъехали немного от города, раздел ее Ганс-Еж, снял с нее белое платье и стал колоть ее до крови своими иглами и приговаривать:

– Это тебе в награду за твою неверность; уходи от меня, жить с тобой я не хочу, – и прогнал он ее домой; и вот была она опозорена на всю свою жизнь.

А Ганс-Еж поехал на своем петушке и со своей волынкой дальше, и приехал он в другое королевство, к тому королю, которому он путь указал. А король тот велел, если явится кто, похожий на Ганса-Ежа, чтобы часовые перед ним на караул взяли, пропустили бы его и чтоб кричали все „ура“ и привели бы его в королевский замок. Как увидала его королевна, испугалась, – такой он был страшный на вид; но она подумала: „Что ж теперь делать, если я отцу своему дала обещание?“ Приняла она Ганса-Ежа ласково да приветливо, обвенчалась с ним, и пришлось ему идти к столу королевскому. Села она с ним рядом, и стали они есть да пить. Вот наступил вечер, и надо было уже им спать ложиться, и было ей страшно его игл; но он сказал ей, чтоб она не боялась, что ей больно не будет; и он попросил старого короля, чтобы поставил он четырех человек у дверей на страже и чтоб развели они большой костер; и когда он войдет в опочивальню и станет спать ложиться, то снимет с себя свою ежовую шкуру и бросит ее у постели; и должна стража подбежать и кинуть ту шкуру в огонь и не отходить, пока она не сгорит дотла.

Когда колокол пробил одиннадцать часов, он отправился в опочивальню, скинул с себя ежовую шкуру и положил ее у постели; и явилась стража, быстро схватила ее и кинула в огонь. Когда она сгорела дотла, освободился он от чар и лежал теперь в постели, и был похож на настоящего человека, но было тело у него угольно-черное, словно обожженное. Послал король за своим лекарем, и тот стал натирать его разными целебными мазями и бальзамом, – и сделался он белым, красивым юношей. Увидала его королевна, обрадовалась; и на другое утро поднялись они радостные, стали пить да есть, а потом уж и свадьбу сыграли.

И Ганс-Еж получил от старого короля все королевство.

Прошло несколько лет, и поехал он со своею женой к отцу и говорит, что он его сын. Но отец ответил, что нет у него никакого сына; был у него, правда, сын, да тот родился ежом с колючими иглами и давно уже ушел странствовать по свету. Но вот, наконец, старик-отец узнал своего Ганса-Ежа, обрадовался и отправился с ним в его королевство.

Вот и сказке конец пришел,

К дому Густхен тебя привел.

Прочтите еще одну короткую сказку (5 мин)

Информация для научного анализа

Статистика сказок

Значение

Номер KHM 108
Индекс Аарне-Томпсона-Утера ATU Typ 441
Переводы english deutsch
Индекс удобочитаемости по Бьёрнссону 44
Флесч-Реадинг-Еасе Индекс 16.5
Флесч–Кинцаид Граде-Левел 12
Гуннинг Фог Индекс 19
Индекс Колман Лиау 11.6
СМОГ Индекс 12
Автоматический индекс удобочитаемости 10.6
Количество символов 10.576
Количество букв 8.358
Количество предложений 89
Количество слов 1.798
Среднее количество слов в предложении 20,20
Слова, содержащие более 6 букв 427
Процент длинных слов 23.7%
Количество слогов 3.610
Среднее количество слогов в слове 2,01
Слова из трех слогов 506
Процент слов с тремя слогами 28.1%

Источники изображений: © Andrea Danti / Shutterstock

  • Ганс кристиан андерсен сказки
  • Гаяз исхакый соннэтче бабай сочинение
  • Гаяз исхаки зулейха сочинение на татарском
  • Ганс крестьян андерсон сказки
  • Гашеная уксусом сода как пишется