Главные герои рассказа хаджи мурат

Краткое содержание «Хаджи-Мурат»

Краткое содержание «Хаджи-Мурат»

4.5

Средняя оценка: 4.5

Всего получено оценок: 1336.

Обновлено 10 Ноября, 2022

О произведении

Повесть «Хаджи-Мурат» Толстого была написана в 1904 году, но напечатана только в 1912 году, уже после смерти писателя. Главный герой книги – Хаджи-Мурат – реальное историческое лицо. История жизни этого человека глубоко впечатлила Льва Николаевича, который юношей служил на Кавказе во время войны.

Для лучшей подготовки к уроку литературы рекомендуем читать онлайн краткое содержание «Хаджи-Мурата» по главам. Проверить свои знания можно при помощи теста на нашем сайте.

Опыт работы учителем русского языка и литературы — 30 лет.

Место и время действия

События повести происходят в 1851–1852 году в Чечне.

Главные герои

  • Хаджи-Мурат – наиб имама Шамиля, мужчина средних лет, смелый, отважный горец.

Другие персонажи

  • Шамиль – имам, предводитель кавказских горцев, враг Хаджи-Мурата.
  • Михаил Семенович Воронцов – главнокомандующий войсками на Кавказе, умный, дальновидный стратег.
  • Семен Михайлович Воронцов – сын Михаила Воронцова, флигель-адъютант.
  • Марья Васильевна Воронцова – супруга Семена Воронцова, умная, тонкая женщина.
  • Николай I – русский император.
  • Чернышев Александр Иванович – военный министр России.
  • Элдар, Ханефи, Гамзало, Хан-Магома – верные помощники Хаджи-Мурата, его мюриды.
  • Марья Дмитриевна – сожительница офицера Петрова.
  • Лорис-Меликов – адъютанта Семена Воронцова, приставленный к Хаджи-Мурату.
  • Бутлер – молодой, красивый офицер, влюбленный в Марью Дмитриевну.
  • Садо – чеченец, житель аула Макхет, близкий знакомый Хаджи-Мурата.

Краткое содержание

Глава 1

Осенью 1851 года Хаджи-Мурат приехал в «чеченский немирной аул Махкет». «Хаджи-Мурат этот был знаменитый своими подвигами наиб Шамиля» – его наместник, правая рука, и он неизменно появлялся в сопровождении десятка мюридов – послушников. В этот же раз он приехал инкогнито, только с одним вооруженным мюридом по имени Элдар.

Хаджи-Мурата приютил у себя старик Садо. «Он рисковал жизнью», поскольку после ссоры Шамиля и Хаджи-Мурата всем жителям Чечни было строжайше запрещено принимать у себя мятежника.

Глава 2

В эту же ночь «из передовой крепости Воздвиженской», расположенной неподалеку от аула, вышли в караул три солдата и унтер-офицер Панов. Веселый и разговорчивый солдат Авдеев поведал сослуживцам, как оказался второй раз на службе по просьбе матери вместо родного брата, у которого уже было много ребятишек.

К этому караулу вышли посланники Хаджи-Мурата, которые попросили отвести их к князю Воронцову по срочному делу.

Глава 3

Князь Воронцов – сын главнокомандующего – жил в крепости со своей очаровательной женой Марьей Васильевной и ее маленьким сыном от первого брака.

От посланника князь узнал, «что Хаджи-Мурат завтра выедет к нему в то место, где назначена рубка леса».

Глава 4

Хаджи-Мурату так и не довелось уснуть у верного Садо «после тех трех бессонных ночей» – жители аула его заметили и теперь попытались задержать его. Вовремя предупрежденный Садо, он вместе с Элдаром успел скрыться в лесу, где его ждали мюриды Гамзало и Ханефи. «Хаджи-Мурат всегда верил в свое счастие» и не сомневался, что князь Воронцов не откажет ему и даст войско, с помощью которого он одолеет ненавистного Шамиля и вновь будет править Чечней.

Глава 5

На следующее утро в условленном месте состоялась встреча князя Воронцова и Хаджи-Мурата. При помощи переводчика наиб сообщил князю, что давно мечтал послужить русскому царю, но «Шамиль не пускал».

Глава 6–9

Воронцов был несказанно рад тому, что ему «удалось выманить и принять главного, могущественнейшего, второго после Шамиля, врага России». Он пригласил Хаджи-Мурата в крепость, где познакомил с Марьей Васильевной и приемным сыном. Пока супруга принимала гостя, князь Вронский написал «донесение начальнику левого фланга, генералу Козловскому, в Грозную, и письмо отцу».

Хаджи-Мурат был озабочен теплым приемом у князя – он опасался, что в любой момент «его схватят, закуют и сошлют в Сибирь или просто убьют, и потому был настороже».

На следующий день состоялась встреча Хаджи-Мурата и Михаила Семеновича Воронцова, главнокомандующего русскими войсками. Их взаимно вежливое общение могло обмануть кого угодно, но только не самих собеседников. Старый князь прекрасно понимал, что Хаджи-Мурат – «враг всему русскому, всегда останется таким и теперь покоряется только потому, что принужден к этому», в то время как наиб видел, что старик «хитер, и надо быть осторожным с ним».

Хаджи-Мурат сообщил князю, что вся его семья находится в руках Шамиля, и он не сможет служить русскому царю, пока все его близкие не окажутся на свободе. Воронцов пообещал помочь ему и предложил остаться в Тифлисе до тех пор, пока не придет распоряжение государя.

Главы 11–13

По просьбе главнокомандующего Хаджи-Мурат рассказал его адъютанту Лорис-Меликову историю своей жизни и причину вражды с Шамилем. Он признался, что стал свидетелем жестоких убийств, и теперь мечтает отомстить обидчику.

Тем временем наблюдательный Лорис-Меликов приметил, что один из мюридов, Гамзало, был не только «предан Шамилю, но испытывал непреодолимое отвращение, презрение, гадливость и ненависть ко всем русским». Хан-Магома был весельчак и балагур, а молодой красавец Элдар – с твердым характером и железной волей.

Главы 14–15

Главнокомандующий отправил гонца с письмом военному министру Чернышеву, в котором подробно описал положение вещей и свои личные подозрения касательно Хаджи-Мурата. Военный министр не любил князя «за особенное расположение императора» и при случае старался всячески вредить ему. Он хотел было представить императору действия Воронцова в самом невыгодном свете, «но план этот не удался».

Самодержец был рад услышать новость о выходе Хаджи-Мурата. Он не сомневался, что благодаря его распоряжению «о стеснении горцев вырубкой лесов и системой укреплений», война на Кавказе в скором времени будет завершена. Воронцову же был отдан приказ «усиленно тревожить Чечню и сжимать ее кордонной линией».

Главы 16–17

Для скорейшего исполнения «предписания Николая Павловича» в январе 1852 года был совершен набег на Чечню. В нем участвовал «высокий красивый офицер Бутлер», который после крупного карточного проигрыша особенно радовался привольной жизни на Кавказе.

Во время этого набега был разрушен аул Махкет. Больше всего пострадал старик Садо, чья сакля была варварски разбита, сожжены сады и пчелиные ульи. Но самым большим горем оказалась смерть сына-подростка, которого солдаты проткнули штыком. Жители аула решили обратиться за помощью к Шамилю.

Глава 18

Хаджи-Мурат в сопровождении русского офицера приехал в крепость Грозную. Офицер передал начальнику крепости Ивану Матвеевичу приказ «принять Хаджи-Мурата и, дозволяя ему иметь сообщение с горцами через лазутчиков, отнюдь не выпускать его из крепости иначе как с конвоем казаков». Хаджи-Мурат почувствовал легкое презрение к Ивану Матвеевичу. С Бутлером он на удивление быстро сошелся. Но особенно сильно привлекла горца сожительница Ивана Матвеевича – красавица Марья Дмитриевна.

Главы 19–21

Тем временем семья Хаджи-Мурата содержалась под стражей в ауле Ведено. Мать, две жены наиба и пятеро маленьких детей жили в сакле, а старший его сын, «восемнадцатилетний юноша Юсуф, сидел в темнице». Шамиль передал Хаджи-Мурату, что дарует прощение в случае его возвращения до праздника байрам. В противном случае он пустит женщин по аулу, а сыну выколет глаза.

Главы 22–25

Вернувшись в Тифлис, Хаджи-Мурат каждый день приходил к Воронцову и «умолял его собрать горских пленных и выменять на них его семью». Вскоре ему надоело выслушивать неопределенные обещания, и он решил своими силами вызволить родных из неволи. Для Хаджи-Мурата его выход к русским стал страшным поворотом в жизни.

Мужчина стоял на распутье и не знал, как поступить – вернуться к Шамилю или же «покорить русскому царю Кавказ, заслужить славу, чины, богатство». Промучившись всю ночь, он решил с преданными ему людьми ворваться в Ведено, чтобы «умереть, или освободить семью».

Во время верховой прогулки Хаджи-Мурат, желая избавиться от конвоя, пошел в атаку на казаков. Вместе со своими верными мюридами ему удалось безжалостно расправиться с конвоирами и скрыться.

Очень быстро поднялась тревога, и за живого или мертвого беглеца была обещана щедрая награда. Преградой к спасению Хаджи-Мурата стало вязкое, словно трясина, рисовое поле. В неравном бою он получил смертельное ранение, а голова его была тут же отсечена от тела.

Отрубленную голову Хаджи-Мурата еще долго развозили «по всем укреплениям, аулам» в качестве устрашения. Это зрелище стало особенно невыносимым для Марьи Дмитриевны, которая сокрушалась жестокости «живорезов», убивших человека и не предавших его тело земле.

И что в итоге?

Хаджи-Мурат — получил ранение в неравном бою и погиб, когда ему отсекли голову.

Заключение

Заключение

Своим произведением Л. Н. Толстой хотел передать идею – независимо от жизненных обстоятельств человек должен бороться до последнего, не опуская руки и не падая духом.

Краткий пересказ «Хаджи-Мурата» будет полезен для читательского дневника и подготовки к уроку литературы.

Тест по повести

Проверьте запоминание краткого содержания тестом:

Доска почёта

Доска почёта

Чтобы попасть сюда — пройдите тест.

  • Ангелина Саханова

    6/10

  • Дмитрий Гарькуша

    10/10

  • Мария Болотная

    9/10

  • Ксюша Ермакова

    10/10

  • Марат Купров

    8/10

  • Наталия Трушникова

    9/10

  • Кирилл Самаренко

    7/10

  • Андрей Аксенов

    10/10

  • Дима Вебер

    8/10

  • Эмир Субхонбердиев

    10/10

Рейтинг пересказа

4.5

Средняя оценка: 4.5

Всего получено оценок: 1336.


А какую оценку поставите вы?

Hadji Murat

Hadji-Mural by Lanceray.jpg

The house of Prince Semyon Vorontsov, illustration by Eugene Lanceray

Author Leo Tolstoy
Original title Хаджи-Мурат (Khadzhi-Murat)
Translator Richard Pevear and Larissa Volokhonsky (2012)
Country Russia
Language Russian
Genre Historical fiction

Publication date

1912 (abridged) 1917 (unabridged) (posthumously)
Media type Print
Pages 192 pp (hardback)
ISBN 978-1-84749-179-4

Hadji Murat[1] is a novella written by Leo Tolstoy from 1896 to 1904 and published posthumously in 1912 (though not in full until 1917). It titular protagonist Hadji Murat is an Avar rebel commander who, for reasons of personal revenge, forges an uneasy alliance with the Russians he has been fighting.[2]

Inspiration[edit]

The theme of struggle while remaining faithful resonated with Tolstoy even though he was in ailing health; later letters suggest this work gave him a brief, final moment of vigor. Just as the author was struggling with his near death, his extended meditation on the concept of the individual refusing to give in to the demands of the world helped him to complete the book, although he himself had no inclination to publish it and was only concerned with its completion. In addition to the theme of resistance, there are many other ideas that can be found in the novel, such as determinism; this echoes Tolstoy’s major work War and Peace. An even clearer theme is the struggle between a Christian Russia and Muslim Caucasian Imamate, the classic West vs. East theme found in Russian history and many different stories and novels (and which is once again pertinent in light of First and Second Chechen Wars in Chechnya and Russia).

The work is very similar to Alexander Pushkin’s work The Captain’s Daughter in that it is a realist work based on actual people and events and has a similar direction, though the main character in this novel does not meet the same end. Tolstoy used material in Russian archives, including Hadji Murad’s own account of his life.

Historical context[edit]

Tolstoy created this story in reference to the Caucasus Mountains during the mid-nineteenth century in Russia. During this time period, an imperial conquest ensued between the Chechen-Dagestani and the Russian military. The Russian military had expectations to expand upon their empire. Hadji Murat is also linked with Tolstoy’s own experiences in the military. He wrote to his brother in 1851: «If you wish to show off with news… you may recount that a certain Hadji Murad […] surrendered a few days ago to the Russian government. He was the leading dare-devil and ‘brave’ of all Chechnya, but has been led into committing a mean action.»[3]

In the book he described the experiences of the Caucasian and Russian struggle that both he and Hadji Murad were caught up in. Although it was written about fifty years after the events of the story actually happened Tolstoy paints a picture of actual Russian civilization at the time. He portrays the differences between the bureaucratic decay and the healthy passionate life of a mountaineer.[4]

Plot summary[edit]

The narrator prefaces the story with his comments on a crushed, but still living thistle he finds in a field (a symbol for the main character), after which he begins to tell the story of Hadji Murat, a successful and famed separatist guerrilla who falls out with his own commander and eventually sides with the Russians in hope of saving his family. Hadji Murat’s family is being contained and controlled by Imam Shamil the Avar leader who abducted his mother, two wives, and five children. Aside from the fact that Murat wants to save his family, he additionally wants to avenge the deaths of other family members. The story opens with Murat and two of his followers fleeing from Shamil, the commander of the Caucasian separatists, who is at war with the Russians. They find refuge at the house of Sado, a loyal supporter of Murat. The local people learn of his presence and chase him out of the village.

His lieutenant succeeds in making contact with the Russians, who promise to meet Murat. He eventually arrives at the fortress of Vozdvizhenskaya to join the Russian forces, in hopes of drawing their support in order to overthrow Shamil and save his family. Before his arrival, a small skirmish occurs with some Chechen and Dagestani mountaineers outside the fortress, and Petrukha Avdeyev, a young Russian soldier, dies in a local military hospital after being shot. Tolstoy makes a chapter-length aside about Petrukha: childless, he volunteered as a conscript in place of his brother who had a family of his own. Petrukha’s father regrets this because he was a dutiful worker compared to his complacent brother.

While at Vozdvizhenskaya, Murat befriends Prince Semyon Vorontsov, the Viceroy’s son, his wife Maria and his son, and wins over the good will of the soldiers stationed there. They are at once in awe of his physique and reputation, and enjoy his company and find him honest and upright. The Vorontsovs give him a present of a watch which fascinates him.
On the fifth day of Murat’s stay, the governor-general’s adjutant, Mikhail Loris-Melikov arrives with orders to write down Murat’s story, and the reader learns some of his history: he was born in the village of Tselmes and early on became close to the local Khans due to his mother being the royal family’s wetnurse. When he was fifteen some followers of Muridism came into his village calling for a holy war (ghazavat) against Russia. Murat declines at first but after a learned man is sent to explain how it will be run, he tentatively agrees. However, in their first confrontation, Shamil—then a lieutenant for the Muslims hostile to the Russians—embarrasses Murat when he goes to speak with the leader Gamzat. Gamzat eventually launches an attack on the capital of Khunzakh and kills the pro-Russian khans, taking control of this part of Dagestan. The slaughter of the khans throws Hadji and his brother against Gamzat, and they eventually succeed in tricking and killing him, causing his followers to flee. Unfortunately, Murat’s brother is killed in the attempt and Shamil replaces Gamzat as leader. He calls on Murat to join his struggle, but Murat refuses because the blood of his brother and the khans are on Shamil.

Once Murat has joined the Russians, who are aware of his position and bargaining ability, they find him the perfect tool for getting to Shamil. However, Vorontsov’s plans are ruined by the War Minister, Chernyshov, a rival prince who is jealous of him, and Murat has to remain in the fortress because the Tsar is told he is possibly a spy. The story digresses into a depiction of the Tsar Nicholas I of Russia, which reveals his lethargic and bitter nature and his egotistical complacency, as well as his contempt towards women, his brother-in-law Frederick William IV of Prussia, and Russian students.

The Tsar orders an attack on the mountaineers and Murat remains in the fortress. Meanwhile, Murat’s mother, wife and eldest son Yusuf, whom Shamil hold captive, are moved to a more defensible location. Realizing his position (neither trusted by the Russians to lead an army against Shamil, nor able to return to Shamil because he will be killed), Hadji Murat decides to flee the fortress to gather men to save his family.

At this point the narrative jumps forward in time, to the arrival of a group of soldiers at the fortress bearing Murat’s severed head. Maria Dimitriyevna—the companion of one of the officers and a friend of Murat—comments on the cruelty of men during times of war, calling them ‘butchers’. The soldiers then tell the story of Murat’s death. He had escaped the fortress and shook off his usual Russian escort with the help of his five lieutenants. After they escape they come upon a marsh that they are unable to cross, and hide amongst some bushes until the morning. An old man gives away their position and Karganov, the commander of the fortress, the soldiers, and some Cossacks surround the area. Hadji Murat and his men fortify themselves and begin to fire upon the troops, dying valiantly. Hadji himself runs into fire after his men are killed, despite being wounded and plugging up his fatal wounds in his body with cloth. As he fires his last bullet his life flashes before him and the soldiers think he’s dead; he gets up for one final struggle and falls to his death. Victorious, the Russian soldiers fall upon and decapitate him. The nightingales, which stopped singing during the battle, begin again and the narrator ends by recalling the thistle once more.

Character list[edit]

  • Hadji Murad

The story is about Hadji wrestling with joining the Russians against their Caucasian adversaries to defeat a foe Shamil who captured his mother, wives, and children. He is an Avar Caucasian warrior who was formerly as Russian-appointed governor of Avaria and currently Shamil’s chief representative there. Hadji has a very distinct appearance: black eyes, shaved head, sun burned hands, skinny yet muscular arms, and most importantly a limp. Hadji received this limp while he was escaping from Akhmet Khan. He has many different personality traits that range from very intimidating to very kind.

  • Shamil

Shamil is the leader of the Caucasian rebels, who is determined to clash with the Russians. He is very tall, powerful and charismatic. He holds Hadji Murat’s family and loved ones captive and threatens them so he can draw Hadji to where he is so that he can kill him.

  • Prince Mikhail Semenovich Vorontsov

This prince is one of the major commanders of the Russians. His wealth and connections enable him to be a great leader and to get people to follow him. He is vital to the plot because he is the only Russian commander to whom Hadji Murat will submit and listen. Vorontsov does not give Hadji everything that he wants, like trading POWs for his family. However, Vorontsov does let Hadji move freely about Russia in search of his family.

  • Petrukha Avdeyev

He is a young Russian soldier who bleeds to death in a local military hospital after being shot in a small skirmish outside the fortress. An entire chapter is dedicated to explaining his life. He has no children and volunteered as a conscript in place of his brother who had a family of his own.

  • Nicholas I

A very authoritarian and bitter Tsar of Russia. He is very egotistical and treats women and those who are close to him poorly. This includes Frederick William IV of Prussia and Russian students.

  • Maria Dimitriyevna

She befriends Murat and becomes troubled by the cruelty of men during times of war when she sees his severed head. She expresses her feelings towards some soldiers who then told her the story of his death.

Themes[edit]

Hadji Murat is very different than the other works Tolstoy produced around the same time. In The Devil (1889), The Kreutzer Sonata (1890), «Father Sergius» (1898), Resurrection (1899), «Master and Man» (1895), and The Forged Coupon (1905), the emphasis is on man’s moral duties which is not the case in Hadji Murat. Tolstoy usually has the protagonists go through a process of «purification», where they learn something about an ethical ideal. Hadji Murat is a unique story by Tolstoy because this does not occur. Instead in Tolstoy’s old age he returned to writing about memories from his youth. Hadji Murat is a story that consists of negative themes which is unusual for Tolstoy. He portrays the negative side of man doubting that there is goodness in any man at all.[5] Rebecca Ruth Gould has described Hadji Murat along with Tolstoy’s other writings on the Caucasus, as «ethnographic footnotes informing the reader about the history, languages, and customs of Russia’s enemies.»[6]

Symbolism[edit]

The narrator encounters two thistles at the beginning of the story. The first thistle is crimson colored and very prickly, so he has to go around to avoid it. He desperately wants it for his bouquet, but, while he is trying to uproot it, he accidentally destroys its beauty. Shortly afterward, he finds the second thistle, which has been run over and stands half-broken, though it still looks resilient. After the events unfold, Hadji Murat becomes the thistle that grew on Russian soil but is ignored or destroyed.[7]

Reception[edit]

Influential American literature critic Harold Bloom said of Hadji Murat: «[it is] my personal touchstone for the sublime of prose fiction, to me the best story in the world.»[8][9]

Editions and translations[edit]

Over 250 editions of Hadji Murat have been published since 1912.[10] Translations into English include those by
Kyril Zinovieff and Jenny Hughes (2015)[11] for Alma Publications, Pevear and Volokhonsky’s 2009 translation,[12] David McDuff (2006) and Paul Foote (1977) now in Penguin Classics[13] plus the commonly reprinted 1912 version by Aylmer Maude.[14] This has been available since 2003 with an introduction by Azar Nafisi. The Pevear and Volokhonsky’s edition was chosen by Boyd Tonkin as his selection for the BBC Radio 4 show A Good Read on Friday 4 December 2020.[15]

Several editions combine Hadji Murat with the early Tolstoy novel The Cossacks and sometimes also with the 1852-3 story The Raid, all set in the Caucasus during the period of Russia’s consolidation of power in the 19th century.

See also[edit]

Leo Tolstoy bibliography

References[edit]

  1. ^ Alternatively Hadji Murad, although the first spelling better captures the original title in Russian: Хаджи-Мурат [Khadzhi-Murat]
  2. ^ Pevear, Richard; Volokhonsky, Larissa (18 March 2010). «Tolstoy’s Stories». HuffPost. Retrieved 10 November 2019.
  3. ^ «Hadji Murad». Current Opinion. Vol. 52. 1912. p. 478.
  4. ^ Woodward, James B. (1973). «Tolstoy’s «Hadji Murat»: The Evolution of Its Theme and Structure». The Modern Language Review. 68 (4): 870–882. doi:10.2307/3726052. JSTOR 3726052.
  5. ^ Heier, Edmund (1979). «Hadji Murat in the Light of Tolstoy’s Moral and Aesthetic Theories». Canadian Slavonic Papers. 21 (3): 324–335. doi:10.1080/00085006.1979.11091587. JSTOR 40867593.
  6. ^ Gould, Rebecca Ruth (2013). «Topographies of Anticolonialism: The Ecopoetical Sublime in the Caucasus from Tolstoy to Mamakaev». Comparative Literature Studies. 50 (1): 87–107 [92]. doi:10.5325/complitstudies.50.1.0087. JSTOR 10.5325/complitstudies.50.1.0087.
  7. ^ Dart, Ron (24 September 2010). «Hadji Murad: A Tale for our Time by Ron Dart». Clarion: Journal of Spirituality and Justice. September 2010.
  8. ^ Fruman, Norman (9 October 1994). «Bloom at Thermopylae». The New York Times. Retrieved 6 March 2021.{{cite web}}: CS1 maint: url-status (link)
  9. ^ Bloom, Harold (1995). The Western Canon: The Books and School of the Ages. New York: Riverhead Books. ISBN 978-1-57322-514-4.
  10. ^ Goodreads list of editions
  11. ^ 2015 new translation
  12. ^ «Hadji Murat, Penguin Random House». Retrieved 6 February 2022.
  13. ^ Penguin Classics 2016 edition
  14. ^ Aylmer Maude’s riposte to a critical letter about the 1912 translation’s decision (like Tolstoy’s own) to retain certain terms in ‘Tatar’
  15. ^ BBC Radio 4, A Good Read, Fri 4th December 2020 edition

External links[edit]

  • English Text
    • Hadji Murad, at RevoltLib.com
    • Hadji Murad, at Marxists.org
    • Hadji Murat, at TheAnarchistLibrary.org
    • Hadji Murat at Standard Ebooks
  • Commentary
    • Chechnya’s Favorite Russian: Leo Tolstoy
    • Next Up for WSJ Book Club: Leo Tolstoy Archived 5 January 2022 at the Wayback Machine
Hadji Murat

Hadji-Mural by Lanceray.jpg

The house of Prince Semyon Vorontsov, illustration by Eugene Lanceray

Author Leo Tolstoy
Original title Хаджи-Мурат (Khadzhi-Murat)
Translator Richard Pevear and Larissa Volokhonsky (2012)
Country Russia
Language Russian
Genre Historical fiction

Publication date

1912 (abridged) 1917 (unabridged) (posthumously)
Media type Print
Pages 192 pp (hardback)
ISBN 978-1-84749-179-4

Hadji Murat[1] is a novella written by Leo Tolstoy from 1896 to 1904 and published posthumously in 1912 (though not in full until 1917). It titular protagonist Hadji Murat is an Avar rebel commander who, for reasons of personal revenge, forges an uneasy alliance with the Russians he has been fighting.[2]

Inspiration[edit]

The theme of struggle while remaining faithful resonated with Tolstoy even though he was in ailing health; later letters suggest this work gave him a brief, final moment of vigor. Just as the author was struggling with his near death, his extended meditation on the concept of the individual refusing to give in to the demands of the world helped him to complete the book, although he himself had no inclination to publish it and was only concerned with its completion. In addition to the theme of resistance, there are many other ideas that can be found in the novel, such as determinism; this echoes Tolstoy’s major work War and Peace. An even clearer theme is the struggle between a Christian Russia and Muslim Caucasian Imamate, the classic West vs. East theme found in Russian history and many different stories and novels (and which is once again pertinent in light of First and Second Chechen Wars in Chechnya and Russia).

The work is very similar to Alexander Pushkin’s work The Captain’s Daughter in that it is a realist work based on actual people and events and has a similar direction, though the main character in this novel does not meet the same end. Tolstoy used material in Russian archives, including Hadji Murad’s own account of his life.

Historical context[edit]

Tolstoy created this story in reference to the Caucasus Mountains during the mid-nineteenth century in Russia. During this time period, an imperial conquest ensued between the Chechen-Dagestani and the Russian military. The Russian military had expectations to expand upon their empire. Hadji Murat is also linked with Tolstoy’s own experiences in the military. He wrote to his brother in 1851: «If you wish to show off with news… you may recount that a certain Hadji Murad […] surrendered a few days ago to the Russian government. He was the leading dare-devil and ‘brave’ of all Chechnya, but has been led into committing a mean action.»[3]

In the book he described the experiences of the Caucasian and Russian struggle that both he and Hadji Murad were caught up in. Although it was written about fifty years after the events of the story actually happened Tolstoy paints a picture of actual Russian civilization at the time. He portrays the differences between the bureaucratic decay and the healthy passionate life of a mountaineer.[4]

Plot summary[edit]

The narrator prefaces the story with his comments on a crushed, but still living thistle he finds in a field (a symbol for the main character), after which he begins to tell the story of Hadji Murat, a successful and famed separatist guerrilla who falls out with his own commander and eventually sides with the Russians in hope of saving his family. Hadji Murat’s family is being contained and controlled by Imam Shamil the Avar leader who abducted his mother, two wives, and five children. Aside from the fact that Murat wants to save his family, he additionally wants to avenge the deaths of other family members. The story opens with Murat and two of his followers fleeing from Shamil, the commander of the Caucasian separatists, who is at war with the Russians. They find refuge at the house of Sado, a loyal supporter of Murat. The local people learn of his presence and chase him out of the village.

His lieutenant succeeds in making contact with the Russians, who promise to meet Murat. He eventually arrives at the fortress of Vozdvizhenskaya to join the Russian forces, in hopes of drawing their support in order to overthrow Shamil and save his family. Before his arrival, a small skirmish occurs with some Chechen and Dagestani mountaineers outside the fortress, and Petrukha Avdeyev, a young Russian soldier, dies in a local military hospital after being shot. Tolstoy makes a chapter-length aside about Petrukha: childless, he volunteered as a conscript in place of his brother who had a family of his own. Petrukha’s father regrets this because he was a dutiful worker compared to his complacent brother.

While at Vozdvizhenskaya, Murat befriends Prince Semyon Vorontsov, the Viceroy’s son, his wife Maria and his son, and wins over the good will of the soldiers stationed there. They are at once in awe of his physique and reputation, and enjoy his company and find him honest and upright. The Vorontsovs give him a present of a watch which fascinates him.
On the fifth day of Murat’s stay, the governor-general’s adjutant, Mikhail Loris-Melikov arrives with orders to write down Murat’s story, and the reader learns some of his history: he was born in the village of Tselmes and early on became close to the local Khans due to his mother being the royal family’s wetnurse. When he was fifteen some followers of Muridism came into his village calling for a holy war (ghazavat) against Russia. Murat declines at first but after a learned man is sent to explain how it will be run, he tentatively agrees. However, in their first confrontation, Shamil—then a lieutenant for the Muslims hostile to the Russians—embarrasses Murat when he goes to speak with the leader Gamzat. Gamzat eventually launches an attack on the capital of Khunzakh and kills the pro-Russian khans, taking control of this part of Dagestan. The slaughter of the khans throws Hadji and his brother against Gamzat, and they eventually succeed in tricking and killing him, causing his followers to flee. Unfortunately, Murat’s brother is killed in the attempt and Shamil replaces Gamzat as leader. He calls on Murat to join his struggle, but Murat refuses because the blood of his brother and the khans are on Shamil.

Once Murat has joined the Russians, who are aware of his position and bargaining ability, they find him the perfect tool for getting to Shamil. However, Vorontsov’s plans are ruined by the War Minister, Chernyshov, a rival prince who is jealous of him, and Murat has to remain in the fortress because the Tsar is told he is possibly a spy. The story digresses into a depiction of the Tsar Nicholas I of Russia, which reveals his lethargic and bitter nature and his egotistical complacency, as well as his contempt towards women, his brother-in-law Frederick William IV of Prussia, and Russian students.

The Tsar orders an attack on the mountaineers and Murat remains in the fortress. Meanwhile, Murat’s mother, wife and eldest son Yusuf, whom Shamil hold captive, are moved to a more defensible location. Realizing his position (neither trusted by the Russians to lead an army against Shamil, nor able to return to Shamil because he will be killed), Hadji Murat decides to flee the fortress to gather men to save his family.

At this point the narrative jumps forward in time, to the arrival of a group of soldiers at the fortress bearing Murat’s severed head. Maria Dimitriyevna—the companion of one of the officers and a friend of Murat—comments on the cruelty of men during times of war, calling them ‘butchers’. The soldiers then tell the story of Murat’s death. He had escaped the fortress and shook off his usual Russian escort with the help of his five lieutenants. After they escape they come upon a marsh that they are unable to cross, and hide amongst some bushes until the morning. An old man gives away their position and Karganov, the commander of the fortress, the soldiers, and some Cossacks surround the area. Hadji Murat and his men fortify themselves and begin to fire upon the troops, dying valiantly. Hadji himself runs into fire after his men are killed, despite being wounded and plugging up his fatal wounds in his body with cloth. As he fires his last bullet his life flashes before him and the soldiers think he’s dead; he gets up for one final struggle and falls to his death. Victorious, the Russian soldiers fall upon and decapitate him. The nightingales, which stopped singing during the battle, begin again and the narrator ends by recalling the thistle once more.

Character list[edit]

  • Hadji Murad

The story is about Hadji wrestling with joining the Russians against their Caucasian adversaries to defeat a foe Shamil who captured his mother, wives, and children. He is an Avar Caucasian warrior who was formerly as Russian-appointed governor of Avaria and currently Shamil’s chief representative there. Hadji has a very distinct appearance: black eyes, shaved head, sun burned hands, skinny yet muscular arms, and most importantly a limp. Hadji received this limp while he was escaping from Akhmet Khan. He has many different personality traits that range from very intimidating to very kind.

  • Shamil

Shamil is the leader of the Caucasian rebels, who is determined to clash with the Russians. He is very tall, powerful and charismatic. He holds Hadji Murat’s family and loved ones captive and threatens them so he can draw Hadji to where he is so that he can kill him.

  • Prince Mikhail Semenovich Vorontsov

This prince is one of the major commanders of the Russians. His wealth and connections enable him to be a great leader and to get people to follow him. He is vital to the plot because he is the only Russian commander to whom Hadji Murat will submit and listen. Vorontsov does not give Hadji everything that he wants, like trading POWs for his family. However, Vorontsov does let Hadji move freely about Russia in search of his family.

  • Petrukha Avdeyev

He is a young Russian soldier who bleeds to death in a local military hospital after being shot in a small skirmish outside the fortress. An entire chapter is dedicated to explaining his life. He has no children and volunteered as a conscript in place of his brother who had a family of his own.

  • Nicholas I

A very authoritarian and bitter Tsar of Russia. He is very egotistical and treats women and those who are close to him poorly. This includes Frederick William IV of Prussia and Russian students.

  • Maria Dimitriyevna

She befriends Murat and becomes troubled by the cruelty of men during times of war when she sees his severed head. She expresses her feelings towards some soldiers who then told her the story of his death.

Themes[edit]

Hadji Murat is very different than the other works Tolstoy produced around the same time. In The Devil (1889), The Kreutzer Sonata (1890), «Father Sergius» (1898), Resurrection (1899), «Master and Man» (1895), and The Forged Coupon (1905), the emphasis is on man’s moral duties which is not the case in Hadji Murat. Tolstoy usually has the protagonists go through a process of «purification», where they learn something about an ethical ideal. Hadji Murat is a unique story by Tolstoy because this does not occur. Instead in Tolstoy’s old age he returned to writing about memories from his youth. Hadji Murat is a story that consists of negative themes which is unusual for Tolstoy. He portrays the negative side of man doubting that there is goodness in any man at all.[5] Rebecca Ruth Gould has described Hadji Murat along with Tolstoy’s other writings on the Caucasus, as «ethnographic footnotes informing the reader about the history, languages, and customs of Russia’s enemies.»[6]

Symbolism[edit]

The narrator encounters two thistles at the beginning of the story. The first thistle is crimson colored and very prickly, so he has to go around to avoid it. He desperately wants it for his bouquet, but, while he is trying to uproot it, he accidentally destroys its beauty. Shortly afterward, he finds the second thistle, which has been run over and stands half-broken, though it still looks resilient. After the events unfold, Hadji Murat becomes the thistle that grew on Russian soil but is ignored or destroyed.[7]

Reception[edit]

Influential American literature critic Harold Bloom said of Hadji Murat: «[it is] my personal touchstone for the sublime of prose fiction, to me the best story in the world.»[8][9]

Editions and translations[edit]

Over 250 editions of Hadji Murat have been published since 1912.[10] Translations into English include those by
Kyril Zinovieff and Jenny Hughes (2015)[11] for Alma Publications, Pevear and Volokhonsky’s 2009 translation,[12] David McDuff (2006) and Paul Foote (1977) now in Penguin Classics[13] plus the commonly reprinted 1912 version by Aylmer Maude.[14] This has been available since 2003 with an introduction by Azar Nafisi. The Pevear and Volokhonsky’s edition was chosen by Boyd Tonkin as his selection for the BBC Radio 4 show A Good Read on Friday 4 December 2020.[15]

Several editions combine Hadji Murat with the early Tolstoy novel The Cossacks and sometimes also with the 1852-3 story The Raid, all set in the Caucasus during the period of Russia’s consolidation of power in the 19th century.

See also[edit]

Leo Tolstoy bibliography

References[edit]

  1. ^ Alternatively Hadji Murad, although the first spelling better captures the original title in Russian: Хаджи-Мурат [Khadzhi-Murat]
  2. ^ Pevear, Richard; Volokhonsky, Larissa (18 March 2010). «Tolstoy’s Stories». HuffPost. Retrieved 10 November 2019.
  3. ^ «Hadji Murad». Current Opinion. Vol. 52. 1912. p. 478.
  4. ^ Woodward, James B. (1973). «Tolstoy’s «Hadji Murat»: The Evolution of Its Theme and Structure». The Modern Language Review. 68 (4): 870–882. doi:10.2307/3726052. JSTOR 3726052.
  5. ^ Heier, Edmund (1979). «Hadji Murat in the Light of Tolstoy’s Moral and Aesthetic Theories». Canadian Slavonic Papers. 21 (3): 324–335. doi:10.1080/00085006.1979.11091587. JSTOR 40867593.
  6. ^ Gould, Rebecca Ruth (2013). «Topographies of Anticolonialism: The Ecopoetical Sublime in the Caucasus from Tolstoy to Mamakaev». Comparative Literature Studies. 50 (1): 87–107 [92]. doi:10.5325/complitstudies.50.1.0087. JSTOR 10.5325/complitstudies.50.1.0087.
  7. ^ Dart, Ron (24 September 2010). «Hadji Murad: A Tale for our Time by Ron Dart». Clarion: Journal of Spirituality and Justice. September 2010.
  8. ^ Fruman, Norman (9 October 1994). «Bloom at Thermopylae». The New York Times. Retrieved 6 March 2021.{{cite web}}: CS1 maint: url-status (link)
  9. ^ Bloom, Harold (1995). The Western Canon: The Books and School of the Ages. New York: Riverhead Books. ISBN 978-1-57322-514-4.
  10. ^ Goodreads list of editions
  11. ^ 2015 new translation
  12. ^ «Hadji Murat, Penguin Random House». Retrieved 6 February 2022.
  13. ^ Penguin Classics 2016 edition
  14. ^ Aylmer Maude’s riposte to a critical letter about the 1912 translation’s decision (like Tolstoy’s own) to retain certain terms in ‘Tatar’
  15. ^ BBC Radio 4, A Good Read, Fri 4th December 2020 edition

External links[edit]

  • English Text
    • Hadji Murad, at RevoltLib.com
    • Hadji Murad, at Marxists.org
    • Hadji Murat, at TheAnarchistLibrary.org
    • Hadji Murat at Standard Ebooks
  • Commentary
    • Chechnya’s Favorite Russian: Leo Tolstoy
    • Next Up for WSJ Book Club: Leo Tolstoy Archived 5 January 2022 at the Wayback Machine

Повесть «Хаджи-Мурат» Толстого была написана в 1904 году, но напечатана только в 1912 году, уже после смерти писателя. Для лучшей подготовки к уроку литературы рекомендуем прочитать краткое содержание «Хаджи-Мурат» по главам на нашем сайте. Главный герой книги реальное историческое лицо. История жизни этого человека глубоко впечатлила Льва Николаевича Толстого, который юношей служил на Кавказе во время войны.

Содержание

  1. Основные персонажи повести
  2. Толстой «Хаджи-Мурат» очень кратко
  3. Короткий пересказ «Хаджи-Мурата»
  4. Содержание «Хаджи-Мурата» по главам
  5. Видео краткое содержание Хаджи-Мурат Толстой

Основные персонажи повести

Главные герои:

  • Хаджи-Мурат – наиб имама Шамиля, мужчина средних лет, смелый, отважный горец.

Другие персонажи:

  • Шамиль – имам, предводитель кавказских горцев, враг Хаджи-Мурата.
  • Михаил Семенович Воронцов – главнокомандующий войск на Кавказе, умный, дальновидный стратег.
  • Семен Михайлович Воронцов – сын Михаила Воронцова, флигель-адъютант.
  • Марья Васильевна Воронцова – супруга Семена Воронцова, умная, тонкая женщина.
  • Николай I – русский император.
  • Чернышев Александр Иванович – военный министр России.
  • Элдар, Ханефи, Гамзало, Хан-Магома – верные помощники Хаджи-Мурата, его мюриды.
  • Марья Дмитриевна – сожительница офицера Петрова.
  • Лорис-Меликов – адъютанта Семена Воронцова, приставленный к Хаджи-Мурату.
  • Бутлер – молодой, красивый офицер, влюбленный в Марью Дмитриевну.
  • Садо – чеченец, житель аула Макхет, близкий знакомый Хаджи-Мурата.

Толстой «Хаджи-Мурат» очень кратко

Краткое содержание «Хаджи-Мурат» для читательского дневника:

Хаджи – Мурат разрывает отношения с имамом Шамилем и скрывается от его гнева в горном селении у чеченца Садо. Шамиль в отместку держит в качества аманатов — заложников семью Хаджи – Мурата и мечтает отомстить мятежному воину.

Когда в ауле узнают, что Хаджи-Мурат враждует с самим Шамилем, то они требуют у Садо изгнать своего гостя. Хаджи-Мурат вынужден покинуть негостеприимный аул и искать помощи у русских. Он надеется, что с их помощью сможет освободить своих родных.

Через доверенных людей ему передают страшное известие, что Шамиль грозится вырезать глаза сыну и осквернить мать и жену Хаджи-Мурата, а русские не хотят портить отношения и вызволять чужую семью из плена, Хаджи-Мурат принимает решение действовать самостоятельно со своими нукерами.

Но его план терпит поражение: на одном из горных перевалом войско Шамиля окружают их и, хотя Хаджи-Мурат дрался до последнего, его берут в плен и убивают. Голову мятежника демонстрируют в русской крепости, где еще недавно он был гостем.

Вывод

Войны приводят к тому, что страдают невиновные люди: женщины и дети. Только подлые трусы воюют посредством слабых, Хаджи-Мурат хочет спасти свою семью любыми путями, а Шамиль действует подло, удерживая его семью в плену.

Читайте также рассказ Л. Н. Толстого “Кавказ”, который был написан в 1872 году и относится к литературному направлению реализм. Прочитать краткое содержание «Кавказского пленника» Толстого можно на нашем сайте. Оно пригодится при подготовке к урокам литературы в 5 классе, а также для ознакомления с сюжетом произведения.

Короткий пересказ «Хаджи-Мурата»

Л. Н. Толстой «Хаджи-Мурат» краткое содержание:

В холодный ноябрьский вечер 1851 г. Хаджи-Мурат, знаменитый наиб имама Шамиля, въезжает в немирный чеченский аул Махкет. Чеченец Садо принимает гостя в своей сакле, несмотря на недавний приказ Шамиля задержать или убить мятежного наиба,

В эту же ночь из русской крепости Воздвиженской, в пятнадцати верстах от аула Махкет, выходят в передовой караул три солдата с унтер-офицером Пановым. Один из них, весельчак Авдеев, вспоминает, как от тоски по дому пропил однажды ротные деньги, и в который раз рассказывает, что пошёл в солдаты по просьбе матери, вместо семейного брата.

На этот караул выходят посланники Хаджи-Мурата. Провожая чеченцев в крепость, к князю Воронцову, весёлый Авдеев расспрашивает об их жёнах, о детях и заключает: «А какие эти, братец ты мой, гололобые ребята хорошие».

Полковой командир Куринского полка, сын главнокомандующего, флигель-адъютант князь Воронцов живёт в одном из лучших домов крепости с женой Марьей Васильевной, знаменитой петербургской красавицей, и её маленьким сыном от первого брака. Несмотря на то что жизнь князя поражает обитателей маленькой кавказской крепости своей роскошью, супругам Воронцовым кажется, что они терпят здесь большие лишения. Известие о выходе Хаджи-Мурата застаёт их за игрой в карты с полковыми офицерами.

Этой же ночью жители аула Махкет, для очистки себя перед Шамилем, пытаются задержать Хаджи-Мурата. Отстреливаясь, тот прорывается со своим мюридом Элдаром в лес, где ждут его остальные мюриды — аварец Ханефи и чеченец Гамзало. Здесь Хаджи-Мурат ожидает, что ответит князь Воронцов на его предложение выйти к русским и начать на их стороне борьбу против Шамиля.

Он, как всегда, верит в своё счастье и в то, что на этот раз все удаётся ему, как это всегда бывало прежде. Вернувшийся посланник Хан-Магома сообщает, что князь обещал принять Хаджи-Мурата как дорогого гостя.

Рано утром две роты Куринского полка выходят на рубку леса. Ротные офицеры за выпивкой обсуждают недавнюю смерть в бою генерала Слепцова. При этом разговоре никто из них не видит важнейшего — окончания человеческой жизни и возвращения её к тому источнику, из которого она вышла, — а видят только воинскую лихость молодого генерала. Во время выхода Хаджи-Мурата преследующие его чеченцы мимоходом смертельно ранят весёлого солдата Авдеева; тот умирает в госпитале, не успев получить письмо матери о том, что жена его ушла из дому.

Всех русских, впервые видящих «страшного горца», поражает его добрая, почти детская улыбка, чувство собственного достоинства и то внимание, проницательность и спокойствие, с которыми он смотрит на окружающих. Приём князя Воронцова в крепости Воздвиженской оказывается лучше, чем ожидал Хаджи-Мурат; но тем меньше он доверяет князю. Он требует, чтобы его отправили к самому главнокомандующему, старому князю Воронцову, в Тифлис.

Во время встречи в Тифлисе Воронцов-отец прекрасно понимает, что не должен верить ни одному слову Хаджи-Мурата, потому что тот всегда останется врагом всему русскому, а теперь всего лишь покоряется обстоятельствам. Хаджи-Мурат в свою очередь понимает, что хитрый князь видит его насквозь. При этом оба говорят друг другу совсем противоположное своему пониманию — то, что необходимо для успеха переговоров.

Хаджи-Мурат уверяет, что будет верно служить русскому царю, чтобы отомстить Шамилю, и ручается, что сможет поднять против имама весь Дагестан. Но для этого надо, чтобы русские выкупили из плена семью Хаджи-Мурата. Главнокомандующий обещает подумать об этом.

Хаджи-Мурат живёт в Тифлисе, посещает театр и бал, все более отвергая в душе образ жизни русских. Он рассказывает приставленному к нему адъютанту Воронцова Лорис-Меликову историю своей жизни и вражды с Шамилем. Перед слушателем проходит череда жестоких убийств, совершаемых по закону кровной мести и по праву сильного. Лорис-Меликов наблюдает и за мюридами Хаджи-Мурата.

Один из них, Гамзало, продолжает считать Шамиля святым и ненавидит всех русских. Другой, Хан-Магома, вышел к русским только из-за того, что легко играет своею и чужими жизнями; так же легко он может в любой момент вернуться к Шамилю. Элдар и Ханефи без рассуждения повинуются Хаджи-Мурату.

Пока Хаджи-Мурат находится в Тифлисе, по распоряжению императора Николая I в январе 1852 г. предпринимается набег в Чечню. В нем принимает участие и недавно перешедший из гвардии молодой офицер Бутлер. Он ушёл из гвардии из-за карточного проигрыша и радуется теперь хорошей, молодецкой жизни на Кавказе, стараясь сохранить своё поэтическое представление о войне.

Во время набега разорён аул Махкет, штыком в спину убит подросток, бессмысленно загажены мечеть и фонтан. Видя все это, чеченцы испытывают к русским даже не ненависть, а только гадливость, недоумение и желание истребить их, как крыс или ядовитых пауков. Жители аула просят Шамиля о помощи,

Хаджи-Мурат переезжает в крепость Грозную. Здесь ему позволяют иметь сношения с горцами через лазутчиков, но он не может выезжать из крепости иначе как с конвоем казаков. Его семья содержится в это время под стражей в ауле Ведено, ожидая решения Шамиля о своей участи. Шамиль требует, чтобы Хаджи-Мурат вышел к нему назад до праздника байрама, в противном случае угрожает отдать мать его, старуху Патимат, по аулам и ослепить любимого сына Юсуфа.

Неделю Хаджи-Мурат живёт в крепости, в доме майора Петрова. Сожительница майора, Марья Дмитриевна, проникается уважением к Хаджи-Мурату, чьё обхождение заметно отличается от грубости и пьянства, принятых среди полковых офицеров. Между офицером Бутлером и Хаджи-Муратом завязывается дружба.

Бутлера охватывает «поэзия особенной, энергической горской жизни», ощутимая в горских песнях, которые поёт Ханефи. Особенно поражает русского офицера любимая песня Хаджи-Мурата — о неотвратимости кровной мести. Вскоре Бутлер становится свидетелем того, как спокойно Хаджи-Мурат воспринимает попытку кровной мести ему самому со стороны кумыцкого князя Арслан-Хана,

Переговоры о выкупе семьи, которые Хаджи-Мурат ведёт в Чечне, не имеют успеха. Он возвращается в Тифлис, затем переезжает в небольшой городок Нуху, надеясь хитростью или силой все же вырвать семью у Шамиля. Он числится на службе у русского царя и получает пять золотых в день.

Но теперь, когда он видит, что русские не торопятся освобождать его семью, Хаджи-Мурат воспринимает свой выход как страшный поворот в жизни. Он все чаще вспоминает детство, мать, деда и своего сына. Наконец он решает бежать в горы, ворваться с верными людьми в Ведено, чтобы умереть или освободить семью.

Во время верховой прогулки Хаджи-Мурат вместе со своими мюридами безжалостно убивает конвойных казаков. Он рассчитывает перейти реку Алазань и таким образом уйти от погони, но ему не удаётся верхом пересечь залитое весенней водой рисовое поле. Погоня настигает его, в неравном бою Хаджи-Мурат смертельно ранен.

Последние воспоминания о семье пробегают в его воображении, не вызывая более никакого чувства; но сражается он до последнего дыхания.

Отсечённую от изуродованного тела голову Хаджи-Мурата возят по крепостям. В Грозной её показывают Бутлеру и Марье Дмитриевне, и они видят, что посиневшие губы мёртвой головы сохраняют детское доброе выражение. Марья Дмитриевна особенно потрясена жестокостью «живорезов», убивших её недавнего постояльца и не предавших его тело земле.

История Хаджи-Мурата, присущие ему сила жизни и несгибаемость вспоминаются при взгляде на цветок репейника, в полном цвету раздавленный людьми посреди вспаханного поля.

Повесть «Юность» Толстого, написанная в 1857 году, стала завершением знаменитой трилогии Льва Николаевича («Детство», «Отрочество», «Юность»). Рекомендуем прочитать краткое содержание «Юность» по главам для читательского дневника и подготовки к уроку литературы. Книга описывает студенческие годы жизни главного героя и его близкого окружения.

Содержание «Хаджи-Мурата» по главам

«Хаджи-Мурат» краткое содержание с описанием каждой главы:

Глава 1

Осенью 1851 года Хаджи-Мурат приехал в «чеченский немирной аул Махкет». «Хаджи-Мурат этот был знаменитый своими подвигами наиб Шамиля» – его наместник, правая рука, и он неизменно появлялся в сопровождении десятка мюридов – послушников. В этот же раз он приехал инкогнито, только с одним вооруженным мюридом по имени Элдар.

Хаджи-Мурата приютил у себя старик Садо. «Он рисковал жизнью», поскольку после ссоры Шамиля и Хаджи-Мурата всем жителям Чечни было строжайше запрещено принимать у  себя мятежника.

Глава 2

В эту же ночь «из передовой крепости Воздвиженской», расположенной неподалеку от аула, вышли в караул три солдата и унтер-офицер Панов. Веселый и разговорчивый солдат Авдеев поведал сослуживцам, как оказался второй раз на службе по просьбе матери вместо родного брата, у которого уже было много ребятишек.

К этому караулу вышли посланники Хаджи-Мурата, которые попросили отвести их к князю Воронцову по срочному делу.

Глава 3

Князь Воронцов – сын главнокомандующего – жил в крепости со своей очаровательной женой Марьей Васильевной и ее маленьким сыном от первого брака.

От посланника князь узнал, «что Хаджи-Мурат завтра выедет к нему в то место, где назначена рубка леса».

Глава 4

Хаджи-Мурату так и не довелось уснуть у верного Садо «после тех трех бессонных ночей» – жители аула его заметили, и теперь попытались задержать его. Вовремя предупрежденный Садо, он вместе с Элдаром успел скрыться в лесу, где его ждали мюриды Гамзало и Ханефи. «Хаджи-Мурат всегда верил в свое счастие», и не сомневался, что князь Воронцов не откажет ему и даст войско, с помощью которого он одолеет ненавистного Шамиля, и вновь будет править Чечней.

Глава 5

На следующее утро в условленном месте состоялась встреча князя Воронцова и Хаджи-Мурата. При помощи переводчика наиб сообщил князю, что давно мечтал послужить русскому царю, но «Шамиль не пускал».

Глава 6–9

Воронцов был несказанно рад тому, что ему «удалось выманить и принять главного, могущественнейшего, второго после Шамиля, врага России». Он пригласил Хаджи-Мурата в крепость, где познакомил с Марьей Васильевной и приемным сыном. Пока супруга принимала гостя, князь Вронский написал «донесение начальнику левого фланга, генералу Козловскому, в Грозную, и письмо отцу».

Хаджи-Мурат был озабочен теплым приемом у князя – он опасался, что в любой момент «его схватят, закуют и сошлют в Сибирь или просто убьют, и потому был настороже».

На следующий день состоялась встреча Хаджи-Мурата и Михаила Семеновича Воронцова, главнокомандующего русских войск. Их взаимно вежливое общение могло обмануть кого угодно, но только не самих собеседников. Старый князь прекрасно понимал, что Хаджи-Мурат – «враг всему русскому, всегда останется таким и теперь покоряется только потому, что принужден к этому», в то время как наиб видел, что старик «хитер, и надо быть осторожным с ним».

Хаджи-Мурат сообщил князю, что вся его семья находится в руках Шамиля, и он не сможет служить русскому царю, пока все его близкие не окажутся на свободе. Воронцов пообещал помочь ему, и предложил остаться в Тифлисе до тех пор, пока не придет распоряжение государя.

Главы 11–13

По просьбе главнокомандующего Хаджи-Мурат рассказал его адъютанту Лорис-Меликову историю своей жизни и причину вражды с Шамилем. Он признался, что стал свидетелем жестоких убийств, и теперь мечтает отомстить обидчику.

Тем временем наблюдательный Лорис-Меликов приметил, что один из мюридов, Гамзало, был не только «предан Шамилю, но испытывал непреодолимое отвращение, презрение, гадливость и ненависть ко всем русским». Хан-Магома был весельчак и балагур, а молодой красавец Элдар – с твердым характером и железной волей.

Главы 14–15

Главнокомандующий отправил гонца с письмом военному министру Чернышеву, в котором подробно описал положение веще, и свои личные подозрения касательно Хаджи-Мурата. Военный министр не любил князя «за особенное расположение императора», и при случае старался всячески вредить ему. Он хотел было представить императору действия Воронцова в самом невыгодном свете, «но план этот не удался».

Самодержец был рад услышать новость о выходе Хаджи-Мурата. Он не сомневался, что благодаря его распоряжению «о стеснении горцев вырубкой лесов и системой укреплений»,  война на Кавказе в скором времени будет завершена. Воронцову же был отдан приказ «усиленно тревожить Чечню и сжимать ее кордонной линией».

Главы 16–17

Для скорейшего исполнения «предписания Николая Павловича» в январе 1852 года был совершен набег на Чечню. В нем участвовал «высокий красивый офицер Бутлер», который после крупного карточного проигрыша особенно радовался привольной жизни на Кавказе.

Во время этого набега был разрушен аул Махкет. Больше всего пострадал старик Садо, чья сакля была варварски разбита, сожжены сады и пчелиные ульи. Но самым большим горем оказалась смерть сына-подростка, которого солдаты проткнули штыком. Жители аула решили обратиться за помощью к Шамилю.

Глава 18

Хаджи-Мурат в сопровождении русского офицера приехал в крепость Грозную. Офицер передал начальнику крепости, Ивану Матвеевичу, приказ «принять Хаджи-Мурата и, дозволяя ему иметь сообщение с горцами через лазутчиков, отнюдь не выпускать его из крепости иначе как с конвоем казаков». Хаджи-Мурат почувствовал легкое презрение к Ивану Матвеевичу. С Бутлером он на удивление быстро сошелся. Но особенно сильно привлекла горца сожительница Ивана Матвеевича – красавица Марья Дмитриевна.

Главы 19–21

Тем временем семья Хаджи-Мурата содержалась под стражей в ауле Ведено. Мать, две жены наиба и пятеро маленьких детей жили в сакле, а старший его сын «восемнадцатилетний юноша Юсуф, сидел в темнице». Шамиль передал Хаджи-Мурату, что дарует прощение в случае его возвращения до праздника байрам. В противном случае он пустит женщин по аулу, а сыну выколет глаза.

Главы 22–25

Вернувшись в Тифлис, Хаджи-Мурат каждый день приходил к Воронцову и «умолял его собрать горских пленных и выменять на них его семью». Вскоре ему надоело выслушивать неопределенные обещания, и он решил своими силами вызволить родных из неволи. Для Хаджи-Мурата его выход к русским стал страшным поворотом в жизни.

Мужчина стоял на распутье, и не знал, как поступить – вернуться к Шамилю или же «покорить русскому царю Кавказ, заслужить славу, чины, богатство». Промучившись всю ночь, он решил с преданными ему людьми ворваться в Ведено, чтобы «умереть, или освободить семью».

Во время верховой прогулки Хаджи-Мурат, желая избавиться от конвоя, пошел в атаку на казаков. Вместе со своими верными мюридами ему удалось безжалостно расправиться с конвоирами, и скрыться.

Очень быстро поднялась тревога и за живого или мертвого беглеца была обещана щедрая награда. Преградой к спасению Хаджи-Мурата стало вязкое, словно трясина, рисовое поле. В неравном бою он получил смертельное ранение, а голова его была тут же отсечена от тела.

Отрубленную голову главного героя еще долго развозили «по всем укреплениям, аулам» в качестве устрашения. Это зрелище стало особенно невыносимым для Марьи Дмитриевны, которая сокрушалась жестокости «живорезов», убивших человека и не предавших его тела земле.

Заключение

Своим произведением Л. Н. Толстой хотел передать идею – независимо от жизненных обстоятельств человек должен бороться до последнего, не опуская руки и падая духом.

Исторический роман «Князь Серебряный» Толстого был написан в 1862 году и опубликован год спустя в литературном журнале «Русский вестник». Для читательского дневника рекомендуем прочитать краткое содержание «Князь Серебряный» по главам. В основе произведения лежит важный период русской истории – централизация власти московского князя и ее противостояние боярам.

Видео краткое содержание Хаджи-Мурат Толстой

Хаджи-Мурат – один из сильнейших чеченских воинов имама Шамиля. Он ведет борьбу с ним за освобождение своей семьи из плена. Любовь к родным вынудила его перейти на сторону врага – русских. Но недолго длилось их сотрудничество. Хаджи-Мурат понял, что от недруга ждать помощи не стоит, поэтому решает действовать самостоятельно, но силы неравны. В битве на рисовом поле герой погибает.

Произведение учит, что семья – это самое важное и главное для человека. Только родные люди поймут и помогут в трудную минуту.

Читайте также: Краткое содержание сборника «Севастопольские рассказы» Л. Н. Толстого.

Краткое содержание «Хаджи-Мурат» Толстой на видео:

На чтение 20 мин Просмотров 5.1к. Опубликовано 05.07.2022

⭐⭐⭐⭐⭐ «Хаджи-Мурат» за 1 минуту и подробно по главам за 15 минут 

Очень краткий пересказ повести «Хаджи-Мурат»

Талантливый военачальник Шамиля аварец Хаджи-Мурат в ходе русско-чеченской (Кавказской) войны добровольно сдается русским властям и соглашается воевать за Россию. Семья Хаджи-Мурата остается в Чечне в качестве заложников. Он не участвует в боевых действиях, опасаясь расправы над близкими.

Проживая на подконтрольной России территории, Хаджи-Мурат несколько месяцев безуспешно пытается вызволить семью из плена: просит русских заплатить выкуп, ведет переговоры с чеченцами. Ничего не добившись, аварец с верными людьми совершает побег, намереваясь выкрасть у чеченцев своих близких.

Брошенный в погоню русский отряд окружает беглецов. В ходе долгой перестрелки Хаджи-Мурат погибает. У него отрезают голову и возят ее по крепостям и аулам.

Главный герой и его характеристика:

  •  Хаджи-Мурат  — уроженец Аварии; смелый и отважный воин; блестящий военачальник. Участвует в священной войне Шамиля, но не доверяет ни ему, ни русским. Хаджи-Мурат мечтает править независимой Аварией.

Второстепенные герои и их характеристика:

  •  Рассказчик  — автор, вспомнивший историю про переход Хаджи-Мурата и его гибель.
  •  Гамзат  – имам (духовное лицо у мусульман) Дагестана и Чечни в 1832-1834 гг.
  •  Шамиль  — чеченский лидер, возглавивший священную войну против русских.
  •  Арслан-Хан  — кумыцкий князь, кровник Хаджи-Мурата.
  •  Гаджи-Ага Мехтулинский  — мелкий кавказский правитель, перешедший на сторону русских, в прошлом кунак Хаджи-Мурата.
  •  Ханефи  — аварец; побратим и ближайший соратник Хаджи-Мурата.
  •  Хан-Магома  — мюрид (послушник, ученик, подчиненный) Хаджи-Мурата
  •  Элдар  — мюрид Хаджи-Мурата; жизнерадостный молодой человек.
  •  Гамзало  — мюрид Хаджи-Мурата; чеченец сурового вида, не скрывающий своей злобы и презрения к русским.
  •  Юсуф  — старший сын Хаджи-Мурата.
  •  Патимат  — мать Хаджи-Мурата.
  •  Садо  — мирный чеченский мужчина 40 лет.
  •  Бата  — брат Садо.
  •  Михаил Семенович Воронцов  — генерал, главнокомандующий российских войск на Кавказе.
  •  Семен Михайлович Воронцов  — сын Михаила Семеновича; командир полка в Воздвиженской крепости.
  •  Марья Васильевна Воронцова  — жена Семена Михайловича; очень красивая женщина.
  •  Булька  – кудрявый, красивый мальчик 6 лет, пасынок Воронцова.
  •  Бутлер  — молодой русский офицер, приехавший воевать на Кавказ из-за денежного проигрыша в карты.
  •  Петров Иван Матвеевич  — комендант крепости Грозная.
  •  Марья Дмитриевна  — жена Ивана Матвеевича.
  •  Чернышев Александр Иванович  — российский военный министр, противник Воронцова.
  •  Лорис-Меликов  — адъютант главнокомандующего.
  •  Николай I  — российский император.
  •  Меллер-Закомельский  — генерал, командующий гарнизоном крепости Воздвиженская.
  •  Петр Авдеев  — простой солдат, погибший в перестрелке с чеченцами.
  •  Серегин  — сослуживец Авдеева.
  •  Аким  — старший брат Петра, избежавший призыва на военную службу.
  •  Отец Авдеева  — старик-крестьянин.
  •  Панов  — унтер-офицер.
  •  Полторацкий  — командир роты в Воздвиженской.
  •  Козловский  — генерал, командующий левого фланга российских войск на Кавказе.
  •  Барятинский  — князь, сменивший Козловского на посту командующего левого фланга.
  •  Клюгенау  — русский генерал на Кавказе.
  •  Аргутинский  — русский генерал.
  •  Кириллов  — статский советник.
  •  Каменев  — русский офицер, объезжающий крепости и аулы с целью демонстрации отрезанной головы Хаджи-Мурата.

Краткое содержание повести «Хаджи-Мурат» подробно

Пролог

Прогуливаясь по полю, рассказчик увидел раздавленный колесом репей, который напомнил ему о трагической судьбе одного отважного горца.

I

В конце 1851 г. военачальник Шамиля прославленный Хаджи-Мурат заехал в аул Махкет с несколькими мюридами. Он зашел в дом человека по имени Садо.

Садо рассказал, что Шамиль отдал приказ схватить Хаджи-Мурата. Об этом известно всем жителям аула. Чеченец заверил, что сможет защитить уважаемого гостя.

Хаджи-Мурат обратился к хозяину с деликатной просьбой: проводить его человека с письмом к князю Воронцову в крепость Воздвиженскую. Садо поручил это дело своему брату Бату.

Выслушав гостя и согласившись выполнить поручение, Бата ушел. Хаджи-Мурат передал Садо записку и сказал, что ее нужно доставить в Гехи.

Поужинав, Хаджи-Мурат и его мюрид Элдар остались ночевать в доме Садо.

II

В ночь приезда Хаджи-Мурата в Махкет из Воздвиженской отправились в дозор трое русских солдат под начальством унтер-офицера Панова. Расположившись в засаде поблизости от крепости, солдаты потихоньку беседовали. Внезапно раздались чьи-то шаги. На дороге показались двое человек, говорящих между собой на чеченском языке.

Панов с оружием в руках остановил чеченцев. Это были люди, посланные к Воронцову Хаджи-Муратом. Бата объяснил, что ему нужно попасть в крепость, чтобы передать важные сведения. Панов отправил с посланцами двух солдат, вернувшихся через пару часов с донесением, что чеченцы доставлены к Воронцову.

III

Полковой командир князь Воронцов Семен Михайлович засиделся за картами с гостями: учителем сына, ротным командиром Полторацким и полковым адъютантом. За игрой наблюдала Марья Васильевна — прекрасная супруга Семена Михайловича.

В комнату к игрокам зашел камердинер и сообщил, что Воронцова вызывает дежурный. Попросив супругу занять его место за карточным столом, Воронцов вышел. Вскоре он вернулся с довольным видом и предложил гостям выпить шампанского.

Посидев еще немного, гости попрощались и разошлись по домам. Полторацкий был очарован княгиней Воронцовой и всю дорогу думал только о ней.

Проводив гостей, Марья Васильевна потребовала, чтобы муж рассказал ей о том, зачем его вызывали. Воронцов стал отнекиваться, но жена уже и сама догадалась, что дело касалось Хаджи-Мурата. Последнее время по крепости ходили слухи о возможных переговорах с известным наибом Шамиля.

Воронцов признался супруге, что на следующий день ему предстоит встреча с Хаджи-Муратом, который изъявил желание перейти на службу российскому императору.

IV

Глубокой ночью Садо разбудил Хаджи-Мурата с тревожным известием: возле мечети собралась толпа, намеревающаяся задержать его. Гости поспешно оседлали коней и двинулись в путь. Их попытались задержать у мечети, а затем около двадцати всадников бросились в погоню. Выстрел Хаджи-Мурата из винтовки заставил жителей аула прекратить преследование.

Хаджи-Мурат и Элдар добрались до глухого места в лесу, где их ждали остальные сообщники. Побратим Хаджи-Мурата аварец Ханефи сообщил, что Хан-Магома с письмом к Воронцову отправился в русскую крепость вместе с братом Садо.

Помолившись, Хаджи-Мурат задремал. Аварец увидел сон, в котором воплотилась его заветная мечта. Хаджи-Мурат заключил мир с Россией, разгромил войска Шамиля и стал правителем не только Аварии, но и всей Чечни.

Ранним утром из Воздвиженской вернулись посланцы. Они рассказали, что Воронцов с радостью согласился на встречу и переговоры с Хаджи-Муратом.

V

Утром Полторацкий вывел из крепости две роты на рубку леса. Неожиданно вдали появилось несколько чеченских всадников — ночных преследователей Хаджи-Мурата из Махкета. Между русскими солдатами и чеченцами завязалась перестрелка, в ходе которой тяжелое ранение в живот получил рядовой Петр Авдеев.

Вскоре на вырубку прибыл Воронцов со свитой. Он сообщил Полторацкому, что сюда должен приехать Хаджи-Мурат, который согласился перейти на русскую службу.

Опальный наиб Шамиля появился в сопровождении верных мюридов: Ханефи, Хан-Магомы, Гамзало и Элдара. Хаджи-Мурат через переводчика признался Воронцову, что уже давно хотел служить российскому императору, но опасался Шамиля. Обрадованный Семен Михайлович пригласил перебежчика и его людей в Воздвиженскую.

VI

Воронцов представил грозного горца Марье Васильевне и ушел, чтобы уладить кое-какие дела с документами. Вернувшись, он с удивлением увидел, что аварец уже держал на колене его пасынка Бульку и с помощью переводчика вел с княгиней оживленную беседу.

Около пяти часов знаменитый гость был приглашен на обед. Вскоре Воронцова с Хаджи-Муратом вызвал к себе непосредственный начальник — генерал Меллер-Закомельский.

Марья Васильевна догадалась, что мужа могут ждать неприятности и уговорила его взять ее с собой. Меллер-Закомельский действительно был разгневан. Воронцов обязан был доложить ему о переговорах с противником и не имел права принимать какие-либо решения относительно Хаджи-Мурата. Марье Васильевне удалось успокоить генерала и помирить его с Семеном Михайловичем.

VII

Тяжело раненый Петр Авдеев был доставлен в госпиталь. Осмотрев рану, доктор попытался вытащить пулю, но ничего не добился и лишь причинил умирающему солдату лишние страдания.

Проведать боевого товарища пришли Панов и Серегин. Петр сначала не узнал их, а затем попросил лишь вложить ему в руки свечку. Вскоре он скончался.

VIII

В день смерти Петра Авдеева на родине его семья молотила овес. Петр пошел на службу вместо старшего брата Акима. Старик-отец до сих пор с недовольством вспоминал об этом. Петр был очень хорошим работником, прекрасным помощником по хозяйству. Аким был лодырем и пьяницей.

Мать Петра написала сыну письмо и попросила отправившегося в город мужа отослать его, вложив в конверт рубль. Письмо с кровно заработанными крестьянскими деньгами пришло обратно с сообщением о гибели рядового Петра Авдеева в бою с чеченцами.

IX

О переходе Хаджи-Мурата было доложено кавказскому наместнику Михаилу Семеновичу Воронцову в Тифлис. Во время обеда в своем дворце он сообщил эту приятную новость гостям.

Гости стали рассказывать истории о невероятных подвигах непобедимого горца. Расточая похвалы знаменитому соратнику Шамиля, они при этом льстили хозяину и выражали надежду, что ему удастся скоро закончить войну.

После обеда мужчины уселись за карточную игру. Очередной курьер доставил Михаилу Семеновичу послание от сына, который описывал подробности сдачи Хаджи-Мурата.

X

На другой день перебежчик прибыл в Тифлис и явился на прием к Воронцову. Отклонив предложение присесть, аварец заявил, что будет верой и правдой служить «белому царю» и одержит победу над Шамилем. Хаджи-Мурат добавил, что в чеченском плену до сих пор находится его семья. Русские должны постараться выкупить пленников. Хаджи-Мурат с уверенностью утверждал, что сумеет поднять против Шамиля весь Дагестан. Главнокомандующий пообещал подумать над его словами.

В этот вечер Хаджи-Мурат посетил театр, а на следующий день – бал во дворце Михаила Семеновича. Суровому горцу вряд ли понравились увеселения русских, но он ничем не выразил своего неудовольствия.

XI

Спустя пять дней к Хаджи-Мурату пришел адъютант главнокомандующего Лорис-Меликов. Он обратился к аварцу с просьбой рассказать о своей жизни. Лорис-Меликов не нуждался в услугах переводчика, так как знал чеченский язык.

Хаджи-Мурат не сразу принял газават («священная война» с неверными) против России. В молодости он жил во дворце аварских ханов и с недоверием относился к объявлению священной войны Гамзатом.

Постепенно Хаджи-Мурат разочаровывался в русских. Больше всего ему не нравилась их склонность к пьянству и азартным играм. Эти пороки быстро распространялись среди населения Аварии.

Объявленный чеченцами газават тоже не предвещал ничего хорошего. Гамзат и Шамиль силой заставляли аварцев воевать. На глазах Хаджи-Мурата был убит ханский сын Умма-Хан.

XII

Хаджи-Мурат прервал свою историю для молитвы. Пока он молился, Лорис-Меликов зашел к его мюридам. Они не были ярыми приверженцами ислама. Хан-Магома даже попросил у Лорис-Меликова папиросу и закурил. С улыбкой он рассказал, что вчера выиграл у русских в орлянку много денег.

Лорис-Меликов внимательно наблюдал за сподвижниками Хаджи-Мурата. Он подозревал, что переход всех этих горцев на сторону русских — всего лишь хитрая уловка. Подозрения подтверждало поведение чеченца Гамзало. Этот воинственный мужчина не скрывал своих симпатий к Шамилю и злости по отношению к русским.

Завершивший молитву Хаджи-Мурат позвал адъютанта обратно и продолжил свой рассказ.

XIII

Гамзат убил остальных членов ханской семьи: ханшу и ее младшего сына. Разгневанный Хаджи-Мурат с товарищем решили отомстить и смогли убить Гамзата. Хаджи-Мурат бежал и поступил на службу к русским. Вместо Гамзата священную войну возглавил Шамиль.

Русские назначили управлять Аварией Ахмет-Хана. Он сразу же невзлюбил Хаджи-Мурата, обвинил его в измене и повелел схватить. Аварцу каким-то чудомвновь удалось сбежать из плена.

Хаджи-Мурат показал Лорис-Меликову два письма от генерала Клюгенау. Тот просил беглеца вернуться и обещал добиться его официального оправдания. Одновременно с просьбами Клюгенау Шамиль тоже призывал Хаджи-Мурата встать на его сторону, обещая помочь ему расправиться с Ахмет-Ханом и передать власть над Аварией.

Аварец выбрал Шамиля и включился в войну против России. Он быстро прославился, совершив множество успешных дерзких набегов. Эффективные действия и слава Хаджи-Мурата вызвали зависть у Шамиля. Он решил расправиться с талантливым соперником и приказал схватить его. Узнав об этом, аварец принял непростое решение сдаться русским властям.

Хаджи-Мурат напомнил, что его близкие остаются в Чечне. Страх за судьбу матери, двух жен и детей не позволяет ему открыто выступить против чеченцев. Русские должны постараться обязательно выкупить его семью у Шамиля.

Лорис-Меликов дал обещание передать настойчивую просьбу аварца Воронцову.

XIV

Главнокомандующий отправил письмо военному министру Чернышеву, описав непростую ситуацию со сдачей Хаджи-Мурата. Добровольный переход на русскую службу одного из лучших военачальников Шамиля имел огромное значение. Однако аварец отказывается участвовать в военных действиях, опасаясь за судьбу своей семьи. Воронцов писал, что стал собирать пленных чеченцев с целью обмена.

Воронцов сообщал, что позволил Хаджи-Мурату в сопровождении ротмистра Лорис-Меликова и отряда казаков поехать в Грозную.

XV

Чернышев недолюбливал Михаила Семеновича и всегда старался очернить его действия в глазах императора. Он решил раскритиковать решение Воронцова относительно Хаджи-Мурата.

Сообщив Николаю I о письме Воронцова, Чернышев заметил, что перебежчика следовало бы перевезти в Россию. Николай I был в это утро не в настроении. Он прекрасно знал о неприязни Чернышева к Михаилу Семеновичу и заявил, что считает решение главнокомандующего правильным.

Николай I был уверен, что переход наиба Шамиля был следствием его плана покорения горцев, который заключался в медленном продвижении вглубь чеченской территории путем вырубки лесов, уничтожения аулов и создания новых укрепленных пунктов. На самом деле автором этого действительно эффективного плана был генерал Ермолов.

Николай I приказал написать Воронцову, что он одобряет его действия и советует усилить натиск на горцев.

XVI

Согласно совету Николая I в январе 1852 г. крупный русский отряд отправился в поход против чеченцев. Солдаты разграбили и сожгли первый попавшийся аул, мужчины которого заблаговременно ушли в леса. За действиями русских издалека наблюдали чеченские всадники. Они вяло обстреливали солдат, но вступить в бой так и не решились.

Одним из участников похода был молодой офицер Бутлер, отправившийся на Кавказскую войну вследствие крупного карточного проигрыша. Он выезжал на «дело» лишь во второй раз и до сих пор относился к военным действиям слишком легкомысленно. Бутлер не задумывался о возможной гибели или ранении и мечтал о подвигах.

Уничтожив аул и потеряв несколько солдат убитыми и ранеными, отряд вернулся в Грозную.

XVII

Российский отряд сжег аул, в который заезжал Хаджи-Мурат перед встречей с Воронцовым. Вернувшиеся мужчины были поражены разгромом. Разгрому и сожжению подверглись не только дома, но и сады, огороды, пчельники и т. д. Русские солдаты загадили колодец и мечеть. У Садо был убит малолетний сын.

На общем совете жители аула решили попросить помощи у Шамиля.

XVIII

Бутлер жил в доме начальника крепости — Ивана Матвеевича Петрова. Спустя три дня после похода утром он вышел на улицу и увидел около двадцати всадников. Во главе отряда ехали два человека: Лорис-Меликов и Хаджи-Мурат.

Услышав имена гостей, Бутлер поспешил сообщить о них Петрову. Начальник пригласил их в дом и внимательно прочитал документы. Ивану Матвеевичу приказывалось разместить аварца в крепости, позволить ему общение с местными жителями, но никуда не отпускать его без казачьего конвоя.

Хаджи-Мурат провел в Грозной семь дней. Снисходительно относясь к Петрову, он подружился с молодым Бутлером. К аварцу приходили чеченцы, сообщавшие неутешительные новости о его семье.

XIX

Престарелая мать Хаджи-Мурата Патимат, две жены и пять малолетних детей содержались под стражей в ауле Ведено. Старший сын Юсуф был брошен в темницу — яму. Их судьбу должен был решать сам Шамиль, ушедший в очередной военный поход.

6 января Шамиль приехал в Ведено. Разрешив сначала несколько малозначимых дел, он приступил к вопросу о Хаджи-Мурате. Шамиль велел привести Юсуфа. Он прекрасно знал о любви своего бывшего наиба к старшему сыну и планировал воспользоваться этим.

Шамиль приказал юноше написать отцу письмо с просьбой вернуться. Он пообещал простить Хаджи-Мурата за переход к русским. Если перебежчик откажется, Юсуф будет ослеплен, а все остальные члены его семьи убиты.

Когда Юсуфа повели обратно, он выхватил у стражника кинжал и попытался зарезаться. Юношу успели обезоружить и опять бросили в яму.

XX

По истечении недели Хаджи-Мурат собрался покинуть Грозную. На прощание он подарил Петрову шашку, а его супруге Марье Дмитриевне бурку.

Когда аварец выходил из дома, к нему подскакал кумыцкий князь Арслан-Хан. Между двумя горцами была кровная вражда. Князь практически в упор выстрелил в кровника, но промахнулся. Хаджи-Мурат стремительно подбежал к Арслан-Хану, доставая кинжал. Противников успели разнять Бутлер и Элдар. Вышедший на звук выстрела Петров увел Арслан-Хана в дом.

Тепло попрощавшись с супругами Петровыми, Хаджи-Мурат отправился обратно в Тифлис.

XXI

Левофланговым начальником русской армии на Кавказе вместо генерала Козловского был назначен князь Барятинский. Новый начальник собрал отряд, намереваясь совершить большой поход на чеченскую территорию.

Отряд занял позицию в лесу. В честь отъезда Козловского был устроен торжественный обед, на который приехал и Бутлер. Забыв о данном зароке не брать в руки карты, он, подвыпив, уселся играть.

Бутлер очень скоро проиграл почти пятьсот рублей, которых у него не было. Пообещав вернуть долг, он вернулся в крепость и написал письма к брату и одной родственнице, надеясь, что кто-нибудь из них не откажет занять денег.

XXII

Вернувшись в Тифлис, Хаджи-Мурат безуспешно умолял Воронцова освободить его семью. Главнокомандующий давал обещания, но ничего не мог сделать. Он говорил, что в этом деле может помочь генерал Аргутинский, который должен приехать в Тифлис.

Хаджи-Мурат добился разрешения переехать в закавказский городок Нуха. Там ему было проще вести переговоры насчет выкупа семьи.

Хаджи-Мурат узнал, что преданные ему люди планируют выкрасть его семью. Однако время шло, но ничего не происходило. Увезти членов семьи Хаджи-Мурата из Ведено было невозможно. Заговорщики надеялись, что их переведут в другое место.

В начале апреля в Нуху приехал русский чиновник Кириллов. Он привез Хаджи-Мурату деньги и передал просьбу Воронцова. Главнокомандующий звал Хаджи-Мурата на встречу с Аргутинским.

В этот же вечер Хаджи-Мурату сообщили, что заговорщики отказались от своего плана. Они были напуганы Шамилем, который грозил страшным наказанием тем, кто будет помогать перебежчику.

Хаджи-Мурат не знал, что ему делать. Если он начнет воевать на стороне русских, семья обречена. Ее можно спасти, лишь вернувшись в Чечню. Однако Хаджи-Мурат не верил обещаниям Шамиля и был уверен, что, вернувшись, будет казнен за измену.

XXIII

К середине ночи Хаджи-Мурат принял решение бежать от русских в горы и с преданными людьми попытаться освободить семью. Он разбудил своих мюридов и приказал им готовиться к дороге.

Ранним утром Хаджи-Мурат велел Элдару сказать русскому приставу, что желает отправиться на прогулку.

XXIV

В Грозную прибыл дополнительный отряд для участия в предстоящем походе. Местные и приехавшие офицеры устроили попойку. Крепко выпивший Бутлер ночью пошел домой спать и по дороге встретил Марью Дмитриевну, за которой последнее время безуспешно ухаживал.

Подходя к дому, Бутлер и Марья Дмитриевна увидели только что приехавшего офицера — Каменева. Он попросил позвать Ивана Дмитриевича. Когда Бутлер захотел узнать, в чем дело, Каменев достал из мешка голову Хаджи-Мурата. Он объяснил, что аварец был убит при попытке к бегству.

Пришедшему Петрову и другим офицерам Каменев рассказал подробности гибели Хаджи-Мурата.

XXV

Хаджи-Мурат с мюридами выехал на прогулку в сопровождении конвоя из пяти казаков. Оказавшись за городом, он стал погонять лошадь. Казаки бросились следом, крича, чтобы Хаджи-Мурат остановился.Хаджи-Мурат

Хаджи-Мурат сбавил ход и, подпустив к себе одного казака, внезапно выстрелил в него. Оголив шашки, мюриды кинулись на остальных. Началась жестокая рубка. Лишь одному казаку удалось сбежать и поднять тревогу.

Хаджи-Мурат и его люди скакали весь день, планируя добраться до реки. Путь им преградили раскисшие от грязи рисовые поля. Обессиленные лошади не могли продолжать путь. Хаджи-Мурат решил переночевать в кустах.

Вечером кусты были окружены многочисленным русским отрядом. Утром, когда прибыли дополнительные силы местных воинов (двести человек под командованием Гаджи-Аги и Ахмет-Хана), отряд пошел в атаку. За ночь Хаджи-Мурат и его люди окопались и яростно отстреливались, убив много противников.

Обладая подавляющим численным перевесом, русские все теснее смыкали кольцо окружения. Метким выстрелом был убит Элдар. Хаджи-Мурат получил два ранения и уже не мог отстреливаться.

Ханефи, Хан-Магола и Гамзало были схвачены и связаны. Гаджи-Ага добил Хаджи-Мурата кинжалом и отрезал у него голову.

Вот эту героическую смерть и вспомнил рассказчик, увидев раздавленный репей на поле…

Кратко об истории создания произведения

Над повестью «Хаджи-Мурат» Л. Н. Толстой работал с 1896 по 1904 гг. В произведении отразились личные воспоминания писателя, который в молодости служил на Кавказе и участвовал в боевых действиях. Кроме того, Толстой тщательно изучал исторические, этнографические и мемуарные источники, касающиеся Кавказской войны (1817-1864 гг.).

Повесть с цензурными сокращениями была впервые опубликована уже после смерти писателя, в 1912 г. Полный текст произведения вышел в свет в 1917 г.

Лев Николаевич Толстой написал повесть «Хаджи-Мурат» в 1896–1905 годах. В 1912 году это произведение впервые было опубликовано. В нём рассказывается о том, как в 1851 году на Кавказе наиб Шамиля Хаджи-Мурат перешёл на сторону русских, но вскоре погиб при попытке бегства в горы.

Главный герой

  • Хаджи-Мурат — знаменитый своими подвигами наиб Шамиля. Это справедливый, умный человек. Он мечтает отомстить за брата и за аварских ханов.

Другие персонажи

  • Рассказчик.
  • Мюриды Хаджи-Мурата: Элдар, Ханефи, Гамзало, Хан-Магома.
  • Воронцов Михаил Семёнович — главнокомандующий русскими войсками на Кавказе.
  • Воронцов Семён Михайлович — его сын, командир Куринского полка.
  • Лорис-Меликов — адъютант главнокомандующего, знающий язык горцев.
  • Юсуф — 18-летний сын Хаджи-Мурата.
  • Гаджи-Ага Мехтулинский — бывший кунак Хаджи-Мурата, перешедший к русским.

Краткое содержание

На прогулке рассказчик увидел кустик репея (в тех местах его называли «татарином»). Этот кустик переехала телега, но он после этого поднялся. Рассказчика удивила такая сила жизни, и он вспомнил историю о наибе Шамиля Хаджи-Мурате.

Не доверяя этому своему наибу, Шамиль решил от него избавиться. Он отнял у него именье и прислал своих людей, поручив взять неугодного ему наиба в плен, но тот сумел отбиться, а затем перейти к русским. Хаджи-Мурат надеялся, что Воронцов, сын главнокомандующего, командир Куринского полка, даст ему войско, он захватит Шамиля, отомстит ему и будет правителем Чечни.

Выйдя к русским, Хаджи-Мурат заявил главнокомандующему, что Шамиль — его враг, но пока его семья в плену у Шамиля, он не может с ним воевать. Если же главнокомандующий прикажет выменять его семью на пленных горцев, он обещал убить Шамиля. Князь Воронцов сказал, что подумает над этим, но решение откладывал. По поручению князя его адъютант Лорис-Меликов расспросил Хаджи-Мурата о его жизни для того, чтобы потом его рассказ перевести на русский язык и послать императору Николаю I. Из рассказа главного героя читатель узнаёт историю его жизни от рождения до его военных дел.

Хаджи-Мурат был названым братом одного из трёх сыновей аварской ханши. Он жил в её дворце, а сыновья ханши были ему как братья. Виновниками их гибели были Шамиль и имам Гамзат. По приказу Гамзата убили и ханшу. За эти злодеяния Гамзат был убит Хаджи-Муратом и его братом Османом, который впоследствии погиб от рук мюридов Гамзата.

Шамиль стал жить в ханском дворце. Он был виновен в гибели семьи ханши, поэтому Хаджи-Мурат отказался идти с ним воевать против русских. Но всё же после долгих раздумий он перешёл к Шамилю, который обещал помочь ему отбиться от его врага, аварца Ахмет-Хана, и дать в управление всю Аварию.

Хаджи-Мурат был умелый воин, он был нужен Шамилю, но всё же тот опасался его, особенно после того, как он сказал, что после Шамиля имамом будет «тот, у кого шашка востра»,

Шамиль отобрал у неугодного ему наиба именье. Тот отбился от людей Шамиля и вышел к полковому командиру Воронцову. На этом Хаджи-Мурат закончил рассказывать о своей жизни.

Чтобы убить Хаджи-Мурата Шамиль решил действовать через его семью. Он велел его сыну Юсуфу написать отцу о том, что если тот выйдет к Шамилю, то будет прощён. В противном случае его жён отдадут по аулам, а сыну выколют глаза.

Семью Хаджи-Мурата обещали выручить его друзья, но затем отказались от этого, потому что боялись Шамиля. Русские так и не обменяли семью Хаджи-Мурата на пленных, тогда он решил бежать от русских в горы и с преданными ему аварцами освободить своих родных.

Хаджи-Мурат велел своим мюридам собираться. Он выехал с ними якобы на прогулку, их сопровождали пятеро казаков. Беглецы убили четверых, но один казак ускакал в крепость.

Всех казаков из крепости послали за беглецами. Они окружили горцев, но те не сдались. Хаджи-Мурат был ранен в плечо, но продолжал стрелять, заткнув рану ватой из бешмета. Вторую рану в левом боку он тоже заткнул ватой. Собрав последние силы, герой продолжал стрелять, а потом пошёл с кинжалом на врагов. После выстрелов он упал, сумел встать, но затем рухнул на землю, упал, как подкошенный репей, и больше не двигался. Бывший кунак Хаджи-Мурата, перешедший к русским, Гаджи-Ага Мехтулинский, отсёк ему голову, и потом её стали возить в крепости и аулы и показывать людям.

Эту гибель смелого горца и напомнил рассказчику раздавленный колесом телеги куст репея.

Вам также будет интересно почитать:

  • Главные герои рассказа вий гоголь
  • Главные герои рассказа вечер на бивуаке
  • Главные герои рассказа вельд рэй брэдбери
  • Главные герои рассказа василий теркин
  • Главные герои рассказа ванька чехова