Иван андреевич крылов рассказ о его жизни

Иван Крылов — биография


У каждого народа есть свой великий баснописец, в России им стал Иван Андреевич Крылов. Но кроме этого, он был поэтом, публицистом, издателем. Этот человек поистине сделал себя сам. Бедная семья не могла дать ему образование, ему самому пришлось работать с 14 лет, овдовевшей матери требовалась помощь. Первые литературные опыты Крылова были неудачными, но постоянное самообразование, неустанная работа над литературным языком сделали свое дело. В результате Крылов одарил своих соотечественников двумя сотнями басен, ярких, смешных, высмеивающих человеческие пороки, политических деятелей. Этот человек при жизни стал классиком, его творчество было необыкновенно популярным и не утратило своей востребованности до сих пор.

Детство

Иван Андреевич Крылов родился в Москве 2 февраля 1769 года. Его отец, Андрей Прохорович, был армейским офицером. Жизнь этого человека была нелегкой. Он вырос в степной Оренбургской глубинке, в крепости Яик. Именно здесь через несколько лет вспыхнет пугачевское восстание. Крылов-старший, начавший армейскую службу солдатом, завершил ее в чине капитана. Нетрудно представить, через какую муштру ему пришлось пройти, но он был сильным человеком, и не отчаивался. Он не имел образования, но был грамотным, любил читать. В наследство сыновьям капитан Крылов оставил большой сундук с книгами, накопить другого богатства он не сумел.

Иван Крылов в юности

Иван Крылов в юности

Крылов-старший участвовал в подавлении восстания Пугачева, проявил себя как мужественный и храбрый воин. Но это не принесло ему заслуженных наград и чинов. Его семья перебралась в Тверь, где Крылов устроился на службу в уголовном ведомстве. Жалование было недостаточным, семья, в которой росло двое сыновей – Ваня и его младший брат, едва сводила концы с концами. Когда в 1778 году отец скончался, старшему сыну было 9 лет. Жить стало абсолютно нечем, семейство постепенно скатывалось в полную нищету.

У осиротевших Крыловых был благодетель, богатый вельможа Львов. Этот человек позволил Ване присутствовать на домашних уроках, которые давали его детям приглашенные учителя. Так Ваня выучил французский язык, познакомился с естественными науками.

Юношу взяли на службу в губернский магистрат, где раньше работал его отец, на должность подканцеляриста. Жалование было мизерным, но позволяло семье держаться на плаву. Когда старшему сыну исполнилось 14 лет, матушка собрала своих сыновей и отправилась в Петербург. Ей нужно было добиться пенсии за умершего супруга, выхлопотать приличное место службы для старшего сына. Через некоторое время Иван получил должность приказного служителя казенной палаты.

Молодой человек, не получивший никакого системного образования, всю жизнь стремился к знаниям. Он занимался самообразованием, много читал, самостоятельно освоил игру на нескольких музыкальных инструментах, знал четыре языка – французский, итальянский, немецкий, греческий, изучил математику. В пятнадцать лет он пробует писать. Ему нравится юмор, сатира, комедия, и вовсе не потому, что он был насмешником. Иван справедливо полагал, что эти литературные жанры помогают человеку стать лучше, корректируют его поведение.

Юноша пишет комическую оперу под названием «Кофейница». Его первое произведение было слабым, невыразительным, но даже здесь язык будущего баснописца поражает своим богатством и яркостью.

Крылов с детских лет внимательно прислушивался к языку простого народа, любил бывать на ярмарках, отлично знал быт, нравы простых людей. Ему нравились народные праздники и развлечения, Крылов и сам нередко принимал участие в уличных боях. Детство, проведенное в бедности, дало возможность Ивану исподволь изучать народную жизнь, и эти глубокие знания очень пригодились будущему баснописцу.

Творчество

В эти же годы в Санкт-Петербурге появился общедоступный театр. Иван Андреевич, всегда тянувшийся к искусству, не мог пропустить такую новинку. Он увлекся театром, познакомился с некоторыми актерами, стал жить интересами нового храма искусства. Скучная служба в канцелярии стала казаться ему невыносимой, он решил выйти в отставку, вплотную заняться тем, к чему лежала его душа – литературной деятельностью. В этот период ему было только восемнадцать лет.

Портрет Ивана Крылова

Портрет Ивана Крылова

Он пишет свою первую трагедию, назвав ее «Филомела». В ней чувствуется талант, свободомыслие автора, но само произведение было обычным подражанием классикам. Первый неудачный опыт не останавливает юного литератора. Он решил перейти к комедиям, но и эти сочинения — «Проказники», «Бешеная семья», «Сочинитель в прихожей» выглядят бледно и неубедительно. Однако по сравнению с «Филомелой», комедии показывают прогресс в уровне мастерства Крылова.

Крылов оттачивает свои литературные способности в баснях. Новые произведения появляются в печати без имени автора в журнале «Утренние часы». Молодому баснописцу только 19 лет, три его творения «Новопожалованный осел», «Стыдливый игрок», «Судьба игроков» остались почти незамеченными как читателями, так и критиками. Они отличались большой едкостью, сарказмом и не блещут литературным мастерством.

Журнал Ивана Крылова "Почта духов"

Журнал Ивана Крылова «Почта духов»

В 20-летнем возрасте Иван Крылов становится издателем, вместе с Рахманиным они выпускают журнал «Почта духов». Молодой издатель горит желанием добиться успеха, он мечтает сильную сатиру, которой отличались новиковские журналы. Однако издание не стало популярным, в этом же году его пришлось закрыть. Иван Андреевич не падает духом, через три года он в компании единомышленников создает журнал «Зритель». Еще через год появляется новый журнал – «Санкт-Петербургский Меркурий».

На страницах этих журналов Крылов печатает свою прозу, самой интересной из них была повесть «Каиб», статья «Похвальная речь моему дедушке». Последнее произведение представляет собой публицистику, направленную против самодуров-помещиков. Для своего времени эта статья была достаточно смелой. Через некоторое время Иван Андреевич покинул Петербург, о его жизни за пределами столицы было известно очень мало.

Ходили слухи, что издатель попал в немилость из-за комедии «Бешеная семья», в которой Екатерина II увидела насмешку над царским семейством. Некоторые современники утверждали, что в это время баснописец сильно увлекся карточной игрой. Другие уверяли, что литератор скрывался от общества из-за писательских неудач. Сам Крылов не распространялся о причинах своего отъезда. Возможно, он занимался самообразованием, поскольку после периода отшельничества литературный уровень его произведений стал гораздо выше.

Когда литератору было 27 лет, он вернулся в Петербург, вновь стал писать. Сначала появились талантливые переводы басен Лафонтена – «Разборчивая невеста», «Дуб и трость», «Старик и трое молодых». Журнал «Московский зритель» печатает переводы, сопроводив их публикацию лестной рецензией Ивана Дмитриева. В тот же год Крылов поставил свою комедию «Модная лавка», в следующий – «Урок дочкам». Это были злободневные произведения, в которых высмеивалось преклонение перед всем французским. На фоне захватнических наполеоновских войн русское общество переживало подъем патриотизма, и встречало эти басни с большим воодушевлением.

Иван Крылов — Дуб и Трость

С Тростинкой Дуб однажды в речь вошел.

«Поистине, роптать ты вправе на природу, —

Сказал он, — воробей, и тот тебе тяжел.

Чуть легкий ветерок подернет рябью воду,

Ты зашатаешься, начнешь слабеть

И так нагнешься сиротливо,

Что жалко на тебя смотреть.

Меж тем как, наравне с Кавказом, горделиво,

Не только солнца я препятствую лучам,

Но, посмеваяся и вихрям и грозам,

Стою и тверд и прям.

Как будто б огражден ненарушимым миром:

Тебе всё бурей — мне всё кажется зефиром.

Хотя б уж ты в окружности росла,

Густою тению ветвей моих покрытой,

От непогод бы я быть мог тебе защитой;

Но вам в удел природа отвела

Брега бурливого Эолова владенья:

Конечно, нет совсем у ней о вас раденья».

«Ты очень жалостлив, — сказала Трость, в ответ, —

Однако не крушись: мне столько худа нет.

Не за себя я вихрей опасаюсь;

Хоть я и гнусь, но не ломаюсь:

Так бури мало мне вредят;

Едва ль не более тебе они грозят!

То правда, что еще доселе их свирепость

Твою не одолела крепость

И от ударов их ты не склонял лица;

Но — подождем конца!»

Едва лишь это Трость сказала,

Вдруг мчится с северных сторон

И с градом и с дождем шумящий аквилон.

Дуб держится — к земле Тростиночка припала.

Бушует ветер, удвоил силы он,

Взревел — и вырвал с корнем вон

Того, кто небесам главой своей касался

И в области теней пятою упирался.

Через три года Иван Крылов переживает настоящий творческий взлет. Был издан первый сборник его басен, куда вошло 23 произведения, в том числе «Слон и Моська». Эта книга пользуется огромной популярностью во всех слоях общества, ведь литератор пишет языком, понятным для всех. Читатели с нетерпением ждут его новые произведения. У талантливого литератора наконец-то наступает период везения. Он возвращается на государственную службу, занимает солидную должность в Монетном департаменте. Через два года Крылов переходит на службу в Императорскую публичную библиотеку, где он будет работать почти 30 лет, с 1812 по 1841 год.

Его друзья отмечают, что в период расцвета своей славы Крылов стал очень спокойным и благодушным. Он ироничен и ленив, этот человек достиг успеха, и теперь может почивать на лаврах. С 1836 года литератор уже не пишет, кажется, что его покинуло вдохновение. В 1938 году литературная общественность Российской империи торжественно отмечала полувековой юбилей творческой деятельности Ивана Андреевича.

За это время он написал более 200 басен. Их темы различны, баснописец критиковал русскую действительность, человеческие пороки, либо рассказывал читателям литературные анекдоты. Многие его басни были разобраны на цитаты, обогатившие русский язык. Их читали в каждой семье, около 80 тысяч сборников басен были проданы еще при жизни писателя. Это был необыкновенный успех, поставивший баснописца в один ряд с Пушкиным и Гоголем. Начав свою жизнь в бедной семье, не имевшей средств для образования детей, Крылов стал академиком Петербургской академии наук, получил чин статского советника.

Могут быть знакомы

Личная жизнь

Современники посмеивались над баснописцем, слагая легенды о феноменальной рассеянности, неряшливости, неутолимом аппетите Крылова. Он совершенно не замечал собственной оплошности, мог пользоваться ночным чепчиком вместо носового платка, потому что по рассеянности путал эти мелкие вещицы. Его нельзя было назвать франтом, или даже просто опрятным человеком. Но женщины любили этого человека, хотя он скончался холостяком.

Иван Крылов и императрица Мария Федоровна

Иван Крылов и императрица Мария Федоровна

Когда Ивану Андреевичу было 22 года, он влюбился в дочь священника Анну, жившую в Брянском уезде. Любовь была взаимной, но состоятельные родители не пожелали отдать дочь за нищего литератора. Анна так страдала, что родители согласились на брак, известив Крылова об этом телеграммой. Жених попросил привезти Анну к нему в Петербург, поскольку у него не было средств на поездку в Брянск. Возмущенные родители ответили отказам, свадьба не состоялась.

К неряшливому, сумасбродному баснописцу проявляли интерес знатные дамы. Его любила балерина, которая долгое время состояла на содержании у великого князя Константина Павловича.

Но Крылов ответил даме, что он не чувствует себя пригодным к браку. Императрица Мария Федоровна тоже испытывала симпатию к обаятельному толстяку. А он появлялся перед монаршей особой в дырявом сапоге, ухитрялся чихать, когда целовал ей руку.

Ходили упорные слухи, что у Крылова есть сожительница, служанка Феня, которая родила от баснописца дочь Александру. Когда служанка умерла, девочка осталась жить у Крылова. Баснописец собрал для девушки большое приданое, Александра вышла замуж, родила двоих детей. Крылов замечательно относился к малышам, нянчил их. Все свое имущество великий баснописец переписал на имя мужа Александры. Именно эти люди – Александра, ее дети и муж были с баснописцем в последние минуты его жизни.

Причина смерти

Баснописец скончался 21 ноября 1844 года от двустороннего воспаления легких в доме Александры. Его прах погребен на Тихвинском кладбище.

Ссылки

  • Страница в Википедии

Для нас важна актуальность и достоверность информации. Если вы обнаружили ошибку или неточность, пожалуйста, сообщите нам. Выделите ошибку и нажмите сочетание клавиш Ctrl+Enter.

Крылов Иван Андреевич (1769-1844) – русский поэт, автор более 200 басен, публицист, занимался издательством сатирико-просветительских журналов.

Детство

Иван появился на свет в Москве 13 февраля 1769 года.

Отец, Крылов Андрей Прохорович, был бедным армейским офицером. Когда усмиряли пугачёвский бунт в 1772 году, он состоял на службе в драгунском полку и проявил себя героем, но никаких чинов и медалей за это не получил. Наукам особо отец не обучался, но писать и читать умел. Выйдя в отставку, он был переведён на государственную службу в должность председателя магистрата Твери. Хорошего дохода такая служба не приносила, поэтому семья жила очень бедно.

Мама поэта, Крылова Мария Алексеевна, рано осталась вдовой. Муж умер на 42-ом году жизни, старшему сыну Ивану было только 9 лет. После смерти главы семейства жизнь Крыловых стала ещё беднее. Ранние детские годы Ивана прошли в разъездах, так как по долгу отцовской службы семья очень часто переезжала.

Образование

У Ивана Крылова не было возможности получать хорошее образование. Когда он был маленьким, отец научил его читать. Сам старший Крылов чтение очень любил и оставил в наследство сыну большой сундук, полный книжек.

Иван Крылов

Рядом проживали состоятельные соседи, разрешившие мальчику присутствовать на уроках французского языка, который преподавали их детям. Так Иван постепенно выучил иностранный язык. В общем, всё своё образование Крылов получил в основном только за счёт того, что очень много читал.

А вот, что его сильно привлекало в подростковом возрасте, – так это шумные ярмарки и кулачные бои, торговые площади и народные сборища, он любил потолкаться среди люда простого и послушать, о чём они речи ведут. Одно время он даже принимал участие в уличных боях, которые назывались «стенка на стенку», сам парень был очень крепким и рослым, поэтому зачастую выходил победителем.

Трудовая деятельность

Ввиду того, что семья испытывала нужду, Крылов очень рано начал работать. В 1777 году его взяли в магистрат Твери, где до смерти служил отец, на должность подканцеляриста. Платили там копейки, но так семья, по крайней мере, не умирала с голода.

В 1782 году мать с сыновьями переехала в Санкт-Петербург, чтобы хлопотать о пенсии. Здесь Иван устроился на работу в казённую палату с жалованием 80-90 рублей.

В 1788 году умерла мать, и на Крылова полностью легли обязанности по воспитанию младшего брата Льва. Иван Андреевич всю жизнь потом заботился о нём, как о родном сыне. Работа в казённой палате перестала устраивать Крылова и он перешёл трудиться в Кабинет Её Величества (это было учреждение типа личной канцелярии Императрицы).

Иван Крылов

Литературная деятельность

В 1784 году Крылов написал своё первое произведение – оперное либретто «Кофейница». В последующие два года он сочинил ещё две трагедии «Клеопатра» и «Филомела», затем последовали комедии «Бешеная семья» и «Сочинитель в прихожей». Так молодой драматург стал близко сотрудничать с театральным комитетом, получив при этом даровой билет.

Следующая комедия «Проказники» отличалась от двух предыдущих, она уже была по-новому смелой, живой и остроумной.

В 1788 году в журнале «Утренние часы» были напечатаны первые басни Крылова. Едкие и полные сарказма одобрения у читателей и критиков они не получили.

Крылов принял решение забросить государственную службу и заняться издательской деятельностью. В течение нескольких лет он занимался выпуском сатирических журналов:

  • «Почта духов»;
  • «Зритель»;
  • «Санкт-Петербургский Меркурий».

В этих журналах он печатал свои басни и некоторые прозаические произведения.

Иван Крылов

Власти не слишком жаловали такой сарказм Крылова, Императрица даже предложила ему уехать за границу на некоторое время. Но Иван Андреевич отказался и переехал в Зубриловку – имение князя Голицына. Там он работал в качестве секретаря, учил детей, а также писал пьесы для домашних спектаклей.

К активной литературной деятельности Крылов вернулся в 1806 году. Он приехал в Санкт-Петербург, где поставил одну за другой две комедии «Модная лавка» и «Урок дочкам», имевшие огромный успех.

А в 1809 году начался взлёт Крылова как баснописца. Первый сборник его басен включал в себя 23 произведения, среди них знаменитая «Слон и Моська». Книга оказалась весьма популярной, и читатели стали с нетерпением ждать новых басен Крылова.

Наряду с этим Иван Андреевич вернулся к государственной службе, почти 30 лет он проработал в Императорской публичной библиотеке.

Иван Крылов

Из-под пера Крылова вышло более 200 басен, в них он обличал и человеческие пороки, и русскую действительность. Каждому ребёнку известны такие его произведения:

  • «Волк и Ягнёнок»;
  • «Ворона и Лисица»;
  • «Стрекоза и Муравей»;
  • «Лебедь, Рак и Щука»;
  • «Мартышка и очки»;
  • «Квартет».

Многие выражения из его басен прочно вошли в разговорную русскую речь и стали крылатыми.

Последние годы жизни

В последние годы своей жизни Крылов был на хорошем счету у царской власти, получил должность статского советника и имел предостаточное пенсионное пособие. Он разленился, не стеснялся слыть неряхой и обжорой. Можно сказать, что весь его талант под конец жизни растворился в гурманстве и лени.

Иван Крылов

Официально Крылов не был никогда женат, но его современники утверждали, что он жил в гражданском браке со своей кухаркой Феней, и от него она родила дочь Сашу. Когда Феня умерла, Саша жила в доме Крылова, потом он выдал её замуж, нянчил детишек и после смерти всё своё состояние отписал Сашиному мужу.

Скончался Иван Андреевич от воспаления лёгких 21 ноября 1844 года.

Крылов Иван Андреевич — русский писатель, баснописец, академик Петербургской Академии Наук (1841). Издавал сатирические журналы “Почта духов” (1789) и др. Писал трагедии и комедии, оперные либретто. В 1809 — 43 создал более 200 басен, проникнутых демократическим духом, отличающихся сатирической остротой, ярким и метким языком. В них обличались общественные и человеческие пороки. Н. В. Гоголь назвал басни И. Крылова “…книгой мудрости самого народа”.

Иван Андреевич Крылов - баснописец и сатирик

Содержание

  1. Краткая биография Крылова И. А. для детей
  2. Биография Крылова по годам
  3. Полная биография Крылова Ивана Андреевича
  4. Интересные факты из жизни И. А. Крылова

Краткая биография Крылова И. А. для детей

Вариант 1

Иван Андреевич Крылов – русский писатель, поэт-баснописец, сатирик, переводчик, Статский Советник, член-академик Императорской АН. Родился 2 (13) февраля 1769 года в Москве в семье отставного офицера. Ранние годы писателя прошли в разъездах, грамоте учился дома, так как у отца была большая библиотека книг. В 1780 году он начал подрабатывать подканцеляристом. Позже Крылов поступает на службу в казенную палату. В 1789 году начинает печатать сатирический журнал «Почта духов». К тому времени он уже написал немало сочинений и сделал перевод французской оперы. В 1792 году начинает выходить в свет его журнал «Зритель», который также носит сатирический характер.

В 1797 году писатель познакомился с князем С. Ф. Голицыным и поступил к нему на работу в качестве секретаря и учителя детей. В качестве баснописца писатель начал себя проявлять в 1805 году, после того, как перевел на русский язык две басни Лафонтена.

Вскоре появились его работы: «Урок дочкам», «Модная лавка», «Илья Богатырь, волшебная опера», «Лентяй» и т.д. 1810 год, он поступает на работу в Императорскую публичную библиотеку, где работает вплоть до выхода в отставку в 1841 году. В 1811 году присоединяется к литературному обществу любителей русской словесности. В этом же году становится членом Российской Академии.

Во время войны с Наполеоном поэт выступал патриотом, хотя позднее высмеивал в своих работах пороки светского общества. Он также высмеивал многие людские недостатки. Например, гордость, эгоизм, тщеславие, глупость. За свою жизнь Крыло написал около 200 басен, наиболее известными из которых являются «Лебедь, рак и щука», «Стрекоза и муравей», «Квартет», «Ворона и лисица». Его басни были переведены на французский, итальянский, грузинский и прочие языки. Крылов Иван Андреевич умер 9 (21) ноября 1844 года от двустороннего воспаления легких. Похоронен на Тихвинском кладбище в Санкт-Петербурге.

Вариант 2

Русский писатель, баснописец и журналист. Родился 13 февраля 1769 г. в Москве, в семье отставного армейского офицера. Служил мелким чиновником в казенной палате. Правильного образования он так и не получил, занимался самообразованием, изучал литературу и математику, французский и итальянский языки. В 1787–1790 гг. молодой чиновник пробует силы на драматическом поприще.

В 1789 г. Крылов издает журнал «Почта духов», в котором публикует сатирические послания, обличавшие злоупотребления государственных чиновников.

В 1792 г. Крылов выходит в отставку, печатает в купленной им типографии сатирический журнал «Зритель», в том же году выходит в свет его повесть «Каиб». Занимаясь политической сатирой, Крылов Иван Андреевич продолжает дело Н.И. Новикова. Однако его творчество вызывает недовольство Екатерины II, Крылову приходится на время покинуть Петербург и жить в Москве и Риге.

В 1805 г Крылов перевел две басни Лафонтена и с этого началась его деятельность баснописца, которую он продолжал до конца своих дней, несмотря на немалый успех в драматургии («Модная лавка» и «Урок дочкам», «Пирог»).

В 1809 г. вышла первая книга басен собственного сочинения. Впервые к нему приходит настоящая слава.

В 1812–1841 гг. он служил помощником библиотекаря в императорской Публичной библиотеке.

Умер в Петербурге 21 ноября 1844 г.

Вариант 3

Всем с детства знакомы поучительные басни Ивана Крылова. Они учат трудолюбию, добру, отзывчивости. И осуждают трусость, лесть и другие отрицательные качества. Кто не знает басни о трудяге — муравье и стрекозе, которая любила бездельничать? О хитрой лисице и доверчивой вороне. Эти и многие другие герои вышли из-под пера Ивана Андреевича Крылова.

Крылов Иван Андреевич родился в Москве, в 1769 году, однако за всю свою жизнь успел пожить в разных городах. Семья будущего баснописца была небогатой. Иван очень любил читать, поэтому вырос умным, интеллигентным человеком. Отец, который привил любовь к чтению, умер рано. И матери писателя пришлось отдать мальчика на подработки в суд, где ребенок числился писцом. Мать обучила ребенка грамоте и знанию математики.

В детстве Иван любил посещать городские празднества, ярмарки, гуляния, где наблюдал за людьми, подмечал интересные ситуации и даже принимал участие в кулачных боях. Он близко общался с народом. Наверное, это и помогло ему написать так много остроумных басен.

В 1782 году Крылов переезжает в Петербург – город культуры. Здесь талант будущего баснописца начинает раскрываться. Им написано несколько пьес, которые были оценены многими критиками. Впоследствии произведения Крылова становятся наполненными сатирой. Крылов нашел свой жанр и создавал настоящие шедевры в его рамках.

Несмотря на то, что Крылов очень активно и достаточно энергично работал над своими баснями, издавая один сборник за другим, он славился необыкновенной ленью. Бывало, что он засыпал в кресле, когда приходил навестить знакомых. Работая у князя Голицына секретарем, свои обязанности выполнял крайне неохотно и медленно. Также баснописец был знаменит своей любовью хорошо покушать. Бытовало мнение, что умер он от обжорства, но это не так. Крылов Иван Андреевич ушел из жизни из-за пневмонии. Это случилось осенью 1844 года.

Биография Крылова по годам

Вариант 1

Крылов Иван Андреевич (1769 – 1844) 

Основные даты жизни и творчества

1769, 2 (13) февраля – родился в Москве в семье армейского офицера, выслужившегося из солдат. Детские годы прошли на Урале и в Твери.

1777 – записан на гражданскую службу канцеляристом Калязинского земского суда, затем служит в Тверском магистрате.

1782 – семья после смерти отца переезжает в Петербург. Крылов Иван Андреевич начинает служить канцеляристом в Казенной палате. Пишет комическую оперу “Кофейница”, в которой изображает нравы провинциальных крепостников.

1786–1788 – созданы комедии “Бешеная семья”, “Сочинитель в прихожей”, “Проказники” и трагедия “Филомела”.  Имя молодого драматурга приобретает известность в театральных и литературных кругах.

1789 – начинает издавать сатирический журнал “Почта духов”, продолжавший традиции русской сатирической журналистики. Журнал просуществовал восемь месяцев.

1792 – создает новый сатирический журнал “Зритель”, сразу ставший популярным из-за злободневности своей тематики. Создана повесть “Каиб”.

1793 – выпускает “Санкт-Петербургский Меркурий”, лишенный сатирической направленности прежних журналов.

1791–1801 – отходит от журналистской деятельности, путешествует по провинции: посещает Тамбов, Саратов, Нижний Новгород, Украину.

После смерти Екатерины II Крылов Иван Андреевич у удается поступить на службу к князю С. Голицыну в качестве личного секретаря и учителя его детей.

1800 – в домашнем театре Голицына ставится написанная Крыловым шуто-трагедия “Трумф, или Подщипа” – остроумная и меткая сатира на Павла I и царский двор.

1801 – Крылов Иван Андреевич завершает комедию “Пирог”, поставленную в Петербурге и в Москве.

1806 –   возвращается в Петербург, пишет комедию “Модная лавка”.

1807 – комедия “Урок дочкам”.

1809 – выходит первая книга басен Крылова, обозначившая начало его активной работы как баснописца. Всего было издано девять книг, включающих более 200 басен.

1811 – избран членом Российской Академии наук.

1812–1841 – служит помощником библиотекаря в императорской Публичной библиотеке. Занимается работой по составлению библиографических указателей и славяно-русского словаря.

1812–1813 – создает цикл басен, посвященных событиям Отечественной войны 1812 г. “Кот и Повар”, “Раздел”, “Ворона и Курица”, “Волк на псарне”, “Обоз”, “Щука и Кот”.

1832 – вручение золотой медали Российской Академии наук за литературные заслуги.

1842 – басни Крылова выходят в немецком переводе.

1844, 9 (21) ноября – скончался и похоронен в Петербурге на Тихвинском кладбище Александро-Невской лавры.

Вариант 2

Биография Крылова по датам – информация, которая будет полезна при создании интерактивным материалов, таких как: тесты, викторины по литературе и при подготовке к контрольным и экзаменационным работам в школе и ВУЗах.

1768 год 2(13) февраля – Родился Иван Андреевич Крылов. Место рождения точно не известно, возможно Москва, Троицк или Заволжье.

1774 – Семья переезжает в Тверь в связи с назначением отца председателем уголовной палаты губернского магистрата.

1777 – Отец устраивает маленького Крылова подканцеляристом в Калязинский нижний земский суд, однако работа Ивана не интересует, он лишь числится среди служащих. В это же время Иван Крылов сумел удивить тверского помещика Н.П. Львова своими стихами. За это ему разрешили учиться вместе с детьми помещика;
самостоятельно изучает литературу, математику, французский и итальянский языки.

1778 – Умирает отец Ивана Крылова, в наследство оставив сундук с книгами. Семья оказывается в нищете;
Ивана переводят в Тверской губернский магистрат в чине подканцеляриста. Именно на этой службе произошло знакомство молодого Крылова с порядками в суде и взяточничеством.

1783 – Переезд Ивана Крылова в Петербург;
устраивается на работу в чине губернского секретаря в Казенную палату и вызывает в столицу мать и младшего брата, Льва.

1784 – Пишет комическую оперу «Кофейница» (опубликована в 1868 г.);
Иван знакомится с директором театра П.А. Соймоновым и драматургом Н.Б.Княжниным.

1785 – Смерть матери писателя;
Крылов Иван Андреевич определяет своего брата Льва в гвардию.

1787 – Крылов получает место в Горной экспедиции Кабинета ее Императорского Величества благодаря П.А. Соймонову, который ею управлял.

1788 – Написаны трагедия «Филомела», комедии: «Американцы», «Бешеная семья», «Сочинитель в прихожей», «Проказники»;
Крылову пришлось оставить службу в Горной экспедиции.

1789 – Иван Крылов на средства Рахманинова и в его типографии выпускает ежемесячный сатирический журнал «Почта духов, или ученая, нравственная и критическая переписка арабского философа Маликульмулька с водяными,
воздушными и подземными духами».

1789 – «Почта духов» неожиданно перестает выпускаться.

1791 – Иван Крылов знакомится с Анной Алексеевной Константиновой. Родители девушки запретили дочери выходить замуж за бедного писателя;
Крылов совместно с Клушиным и друзьями открывают типографию и книжную лавку при ней.

1792 – Начинает издавать журнал «Зритель»;
произведен обыск в типографии Крылова и вскоре журнал перестает выходить;
написана сатирическая повесть «Каиб».

1793 – Крылов с Клушиным выпускают новый журнал «Санкт-Петербургский Меркурий», в котором печатались проза, стихи, переводы;
после разговора с императрицей Екатериной II Крылов решает оставить журналистику;
в декабре закрывается «Санкт-Петербургский Меркурий».

1794–1797 – Увлечение Крылова азартными играми, разъезды по ярмаркам.

1797 – Приглашен С.Ф. Голицыным на должность личного секретаря и учителя детей.

1800 – Крылов пишет шуто-трагедию «Триумф или Подщипа» (опубликована в 1871 г.), сатира на правление Павла I и весь царский двор. Пьеса была поставлена в домашнем театре С.Ф. Голицына.

1801 – Князь Голицын назначен военным генерал-губернатором Риги, его сопровождает Иван Крылов;
написана комедия «Пирог» (поставлена в Петербурге и Москве).

1802 – В Петербурге переиздана «Почта духов».

1803 – Крылов уезжает из Риги в Серпухово к брату Льву – офицеру Орловского мушкетерского полка.

1806 – Иван Андреевич возвращается в Петербург;
печатает в журнале «Московский зритель» три басни: «Дуб и трость», «Разборчивая невеста», «Старик и трое молодых».

1806–1807 – Крылов пишет две комедии: «Урок дочкам», «Модная лавка». Комедии имели оглушительный успех и продолжительное время шли в театрах;
сочиняет оперу «Илья-Богатырь».

1808 – А.Н. Оленин помогает Крылову устроиться в Монетный департамент.

1809 – Иван Андреевич баллотируется в Российскую академию;
опубликована I книга басен.

1810 – Иван Крылов увольняется из Монетного двора в чине титулярного советника.

1811 – Выходит сборник «Новые басни Ивана Крылова»;
Крылова избирают в члены Российской академии;
входит в литературный кружок «Беседа».

1812–1841 – Иван Андреевич, при поддержке А.Н. Оленина, принят на работу в Публичную библиотеку.

1815 – Напечатаны «Басни Ивана Крылова» в 3 частях.

1816 – Опубликованы «Новые басни Ивана Крылова» – 4, 5 части;
писатель принят в Общество любителей российской словесности при Московском университете.

1817 – Произведен в члены Санкт-Петербургского общества любителей словесности, наук и художеств.

1818 – Избран в действительные иногородние члены Казанского общества любителей отечественной словесности.

1819 – Изданы 6 томов басен Ивана Крылова.

1819–1824 – Крылов занимается составлением каталогов для Публичной библиотеки, обслуживает читателей, пополняет фонды, их описывает.

1820 – Басни Ивана Крылова переводят на французский и итальянский языки;
Крылову вручен орден св. Владимира 4‑й степени.

1823 – Российская академия вручила И.А. Крылову золотую медаль;
у Крылова два кровоизлияния в мозг. Выздоравливает у императрицы Марии Федоровны в Павловске

1841 – Иван Крылов выходит на пенсию. Живет с семьей своей удочеренной крестницы Александры Петровны Савельевой.

1844, 9(21) ноября – Смерть Ивана Андреевича Крылова.

Вариант 3

Иван Андреевич Крылов – известный русский писатель, баснописец, журналист, автор басен “Квартет”, “Ворона и Лисица”, “Щука и Рак”, “Волк на псарне”, “Стрекоза и муравей”.

И. А. Крылов родился 13 февраля 1769 года в Москве в семье отставного офицера. Детские годы писателя прошли в Твери и на Урале. Семья Крылова жила очень бедно. Образования он так и не получил. Грамоту, чтение, французский и итальянский языки, математику и литературу Иван Андреевич Крылов учил самостоятельно.

1782 году Крылов переезжает в Петербург, где устраивается на работу мелким чиновником в Казенной палате.

1777—1790 годах молодой писатель пробует силы на драматическом поприще. В 14 лет Иван Крылов написал либретто к опере “Кофейница”, в которой показал нравы провинциальных помещиков. В 1786 — 1788 годах появляются его комедии “Бешеная семья”, “Проказники”, “Сочинитель в прихожей”, но успеха они не имеют.

1789 году Крылов издает журнал “Почта духов”.

1792 году И. А. Крылов выходит в отставку, печатает сатирический журнал “Зритель”, в этом же году выходит в свет его повесть “Каиб”.  Крылов активно занимается политической сатирой. Его творчество вызывает недовольство Екатерины II, и Ивану Андреевичу приходится на время покинуть Петербург и жить в Москве и Риге.

После смерти Екатерины II Крылову удалось поступить на службу к князю С. Голицыну в качестве личного секретаря и учителя его детей. Он пишет антиправительственную шуточную трагедию ” Подтипа, или Триумф”.

1801 году Крылов завершил комедию “Пирог”.

1805 году Иван Андреевич Крылов переводит басни Лафонтена.

1806 году И. А. Крылов возвратился в Петербург, написал комедии “Модная лавка” 1806 год и “Урок дочкам” 1807 год.

1808 году было издано уже 17 басен Крылова, среди которых и знаменитая “Слон и моська”.

В 1809 году вышла первая книга басен Крылова. Девять книг, включающих более 200 басен, составляют басенное наследство Крылова. Среди них переводы французских басен Лафонтена, таких как “Стрекоза и муравей”, “Волк и ягненок”, и написанных самостоятельно “Квартет”, “Лебедь”, “Щука и Рак”, “Волк на псарне”. К Крылову впервые приходит настоящая слава баснописца.

В 1812—1841 годах он служил помощником библиотекаря в императорской Публичной библиотеке.

В 1825 году в Париже граф Григорий Орлов опубликовал Басни И. А. Крылова в двух томах на русском, французском и итальянском языках. Эта книга стала первым зарубежным изданием басен. В конце жизни Крылов имел чин статского советника, шеститысячный пансион.

21 ноября 1844 года Иван Андреевич Крылов скончался в возрасте 75 лет.

Полная биография Крылова Ивана Андреевича

Вариант 1

Будущий писатель-баснописец Иван Андреевич Крылов родился 2(13) февраля 1769 года в Москве. Первые годы своей жизни провёл в частых переездах с родителями. Во время восстания Е. Пугачёва проживал с матерью в Оренбурге, а его отец служил капитаном в самом Яицком городке. Фамилия Андрея Крылова была внесена в «пугачёвские списки» на повешение. К счастью, для семьи Крыловых всё кончилось хорошо. Но после смерти отца семья впала в нужду, и мать будущего баснописца была вынуждена подрабатывать в богатых домах. С девяти лет Иван вынужден был работать – его приняли переписывать деловые бумаги.

Дальнейшее образование получил в доме писателя Н.А.Львова – учился вместе с его детьми и много слушал разговоры литераторов и художников, которые приходили в гости к просвещённому хозяину.

Отрывочность образования создавала в дальнейшем много сложностей писателю, но постепенно он стал писать без ошибок, расширил свой кругозор и даже выучил итальянский язык.

«Проба пера»

Когда мальчику исполнилось четырнадцать лет, семья переехала в Петербург. Мать отправилась туда хлопотать о пенсии, но усилия её не увенчались успехом.

Здесь Крылов устраивается на работу в канцелярию Казённой палаты. Но дела служебные его интересуют не слишком. Большую часть времени он проводит в занятиях литературой и посещениях театров, близко знакомится с известными актёрами и директором театров П.А.Соймоновым.

Не меняются его увлечения и после смерти матери, когда на его попечении остаётся младший брат.

В восьмидесятые годы Крылов много пишет для театра. В это время им написаны литературные основы для опер «Бешеная семья», «Кофейница», «Клеопатра» и других, комедия «Сочинитель в прихожей». Ни известности, ни гонораров они не принесли, но помогли Крылову выйти на уровень общения петербургских литераторов. Известный драматург Княжнин взял молодого человека под своё покровительство, желая помочь ему с более успешным продвижением своих произведений.

Но Крылов не оценил помощи и не только порвал всякие отношения с драматургом, но и написал комедию «Проказники», в которой всячески просмеял Княжнина и его супругу. Неудивительно, что она была запрещена к постановке, а у автора испортились всяческие отношения и с литераторами, и с театральной дирекцией, которая давала «добро» на постановку сочинений на сцене.

К концу 80‑х годов Крылов решает попробовать себя в журналистике. В 1788 году в журнале «Утренние часы» он публикует первые басни, которые тоже остаются незамеченными. Тогда Иван Андреевич берётся за издание журнала «Почта духов», который издаёт в течение восьми месяцев 1789 года. Здесь в сказочной переписке гномов с волшебником он создаёт карикатурную картину современного ему общества, порицая пороки высшего общества. Журнал закрывает цензура, но причиной выдвигается наличие всего 80-ти подписчиков.

В 1790 году Крылов выходит в отставку и «с головой» уходит в литературную деятельность. Он становится владельцем типографии и вместе с друзьями и приятелями А. Клушиным, И. Дмитриевым и П.Плавильщиковым начинает издавать новый журнал «Зритель», который пользуется уже большей популярностью. В журнале издаются произведения Крылова: восточная повесть «Каиб», сказка «Ночи», несколько «Речей…» и «Мысли философа о моде».

Число подписчиков постепенно увеличивается. В мае 1792 года журнал закрывают, но уже со следующего года он выходит снова, но уже под другим названием – «Санкт-Петербургский Меркурий». Основной темой своих «нападок» Крылов выбирает одного из самых просвещённых людей своего времени – Карамзина и его последователей. Реформаторство Карамзина казалось Крылову искусственным, но многие люди заслуженно уважали великого историка, и осмеивание его оттолкнуло их от «Санкт-Петербургского Меркурия». В конце 1793 года за недостаточностью подписчиков журнал был закрыт, и Крылов на несколько лет уехал из столицы.

Служба у князя Голицина

Со времени закрытия журнала и до 1797 года Крылов жил в Москве, затем странствовал по стране – по поместьям своих друзей и приятелей. Всё это время он искал источники дохода и на какое-то время нашёл их в карточной игре, где он считался исключительно везучим игроком на грани шулерства.

Кто знает, как бы закончил дни свои ныне известный автор басен, но в начале 1797 года судьба свела его с князем Сергеем Фёдоровичем Голицыным, который предложил Крылову стать своим личным секретарём и домашним учителем. Иван Андреевич переезжает в имение князя в Киевской губернии и начинает занятия языками и словесностью с его сыновьями. Здесь же он играет на музыкальных инструментах и пишет пьесы для домашнего театра.

В это время им создаётся шутовская трагедия «Триумф, или Подщипа», главную роль которой Крылов с удовольствием озвучивает на домашней сцене. Значение этого шутовского произведения было не только политическим (сатира на Павла I), но и литературным – Крылов пародировал тот высокий стиль классической трагедии, перед которым преклонялся в предыдущие десятилетия, искал новые пути в своём творчестве.

11 марта 1801 года на царский престол поднимается Александр I, который относится с Голицыну с большим доверием и назначает его лифляндским генерал-губернатором. Соответственно – Крылову дают пост правителя канцелярии. До 1803 года писатель служит в Риге, а осенью этого года переезжает к своему брату в Серпухов.

Творческая известность.

В это же время приходит первый сценический успех к пьесе Крылова «Пирог». Крылов решает заниматься литературным творчеством дальше и возвращается в Петербург.

В 1805 году Крылов показывает первые переводы басен известному поэту И. Дмитриеву. Тот открыто говорит о том, что Крылов наконец нашёл своё настоящее призвание. Но Иван Андреевич печатает в следующем году только три басни и снова задумывается о драматургии.

В 1807 году уже три пьесы Крылова с успехом идут на сцене – «Модная лавка» (которую показывали даже при дворе), «Урок дочкам» и «Илья Богатырь». Несмотря на столь долгожданный успех, Крылов всё больше начинает «уходить» от театра и увлекаться сочинением и переводом басен.

Уже в 1809 году выходит его первый успешный сборник басен. Через два года появляются «Новые басни Ивана Крылова». В 1815 году выходит трёхтомник, на следующий год – продолжение в 2‑х книгах, в 1819 – шестая часть, а к 1830 году «собирается» восьмитомное собрание басен Крылова. Все эти издания пользовались оглушительным успехом. Часть басен была написана на конкретные жизненные события, другие – на отвлечённые сюжеты. Но сами события вскоре забывались, а басни оставались любимым чтением во многих образованных семьях.

Смена жанра полностью изменила профессиональную репутацию Крылова. Если в первой половине жизни он был никому не известен и терпел множество материальных трудностей, то со зрелого возраста – баснописца Крылова знал каждый уважающий себя человек. Издания его расходились большими тиражами и простой, народный слог писателя был понятен каждому.

Вместе с признанием читающей публики шло и признание официальное.

В декабре 1811 года писатель был избран членом Российской Академии, в январе 1823 года за литературные достижения получил от неё золотую медаль, а в 1841 году был утверждён ординарным академиком отделения русского языка и словесности. В 1812 году в Петербурге открыли Императорскую публичную библиотеку, куда писателя назначили библиотекарем. Одновременно ему утвердили пенсию за особые заслуги «в российской словесности». В 1830 году, после издания восьмитомника Николай I увеличил пенсию Крылова вдвое и произвёл его в статские советники.

В феврале 1838 года с исключительным уважением и торжественностью Петербург праздновал 50-летний творческий юбилей писателя Ивана Андреевича Крылова. К этому времени его ставили в один ряд с выдающимися классиками Пушкиным, Грибоедовым и Державиным. Позднее басни Крылова были переведены более чем на 50 языков мира.

Последние годы жизни.

Прослужив в Императорской библиотека почти 30 лет, в 1841 году Крылов вышел в отставку и поселился в квартире на Васильевском острове. Он жил тихо и в своё удовольствие. Любил сытно покушать и полежать на диване. Некоторые считали считать его лентяем и обжорой.

Но до самых последних дней писатель продолжал работать, подготавливая к печати новое полное собрание своих басен. Крылов не успел получить книги из типографии, но завещал раздать часть их своим друзьям на собственных похоронах, что и было сделано.

Умер Иван Андреевич от двухстороннего воспаления лёгких 9(21ноября) 1844 года в Санкт-Петербурге.

Отдавая дань уважения великому писателю, второй человек в государстве – граф Орлов лично нёс его гроб вместе с простыми студентами до погребальной повозки.

Вариант 2

Иван Андреевич Крылов родился 2 февраля 1769 г. Отец его, Андрей Прохорович, бедный армейский офицер, не имел своих поместий, не обладал влиятельными связями: ему пришлось тринадцать лет провести в солдатах, прежде чем получить первый офицерский чин. Жизнь в столице была ему не по средствам, и он перевелся в провинцию; восстание Пугачева застало его в Яицком городке в рядах усмирителей. “Пугачев скрежетал, – говорит Пушкин в “Истории Пугачева”, – он клялся повесить не только Симонова и Крылова, но и все семейство последнего, находившееся в то время в Оренбурге. Таким образом, обречен был смерти и четырехлетний ребенок, впоследствии славный Крылов”.

Однако по окончании войны А. П. Крылова забыли, не представили к награде и обошли чином; А. П. Крылов подал в отставку и переехал в Тверь, где поступил в гражданскую службу. Там он и умер в 1778 г., оставив семью в суровой бедности.

Будущему баснописцу шел в то время девятый год. Мальчик-Крылов должен был думать о заработке. Он был “записан” в службу – подканцеляристом в Калязинский нижний земский суд. Через два-три года он уже занял свое место за канцелярским столом.

Отец Крылова не имел образования, хотя и был любителем чтения, мать была почти неграмотной. В наследство сыну остался сундук с книгами – это была первая школа молодого Крылова. Он рано пристрастился к чтению, отвлекаясь за книгой от повседневных забот. Крылов был вхож в дом видного тверского чиновника Львова и даже занимался некоторое время французским языком вместе с его детьми у приглашенного учителя; здесь он получил начатки знания, развитые затем самостоятельным изучением.

Провинциальная чиновничья среда должна была удручающе действовать на развитого не по летам подростка. Он ищет других впечатлений, близко знакомится с жизнью народа и жадно присматривается к ней. Сохранился рассказ о том, что Крылов в годы своего пребывания в Твери с особенным удовольствием посещал народные сборища, торговые площади, кулачные бои, по целым часам сиживал на берегу Волги, прислушиваясь к разговорам прачек, присматриваясь к народу, схватывая и впитывая живое русское слово.

Он любил затем передавать товарищам запоминавшиеся ему поговорки, случаи, анекдоты. В сущности, по своему сословному положению Крылов был гораздо ближе именно к этой среде “простолюдинов”, чем к кругу тверского дворянского общества. Дворянство считалось ему по чину отца, оно было выслуженным, а не родовым.

В тверских канцеляриях Крылову рано пришлось увидеть бюрократическую систему в ее неприглядной наготе. Мысли о социальном неравенстве также давно должны были его тревожить.

В 1782 г. четырнадцатилетний Крылов, вместе с матерью и младшим братом Львом, переезжает в Петербург, где в сентябре 1783 г. поступает на службу в Казенную палату. К тому же 1783 г. относится и литературный дебют Крылова – его комическая опера “Кофейница”. Сатира в пьесах Крылова была настолько резка, что они не могли появиться на сцене и застревали в цензуре. В печати они появились в 1793 и 1794 гг. – уже после смерти Княжнина (“Российский феатр”, XXXIX, XL и XLI).

В личной жизни Крылов ведет себя также смело и вызывающе. За первые годы петербургской жизни Крылов входит в литературно-театральную среду, сближается с И. А. Дмитревским, выполняет ряд поручений театральной дирекции (например, переводит оперу “L’infante de Zamo­ra”), отдает для постановки свою оперу “Американцы”. Выдвижение Крылова в театре проводил вначале директор его, П. А. Соймонов, руководивший одновременно и Горной экспедицией. В эту экспедицию поступил на службу в мае 1787 г. Крылов, полугодом ранее оставивший свое место в Казенной палате.

Однако через год он расходится с Соймоновым, прекращает с ним всякие отношения и пишет письмо-памфлет на Соймонова с крайне резкими и недвусмысленными выпадами против знатного вельможи. Этот конфликт окончательно закрывает Крылову дорогу в театр. Убедившись в этом, Крылов оставляет драматургию. С 1788 по 1801 г. он нигде не служит и переходит на положение профессионального литератора, издателя журналов и совладельца типографии.

Сотрудничать в журналах Крылов начал в 1786 г., когда он поместил в довольно бесцветном издании Ф. Туманского “Лекарство от скуки и забот” несколько своих стихотворений и эпиграмм. В 1788–1789 гг. Крылов принимал участие в журнале И. Г. Рахманинова “Утренние часы”, где за полной подписью поместил оду “Утро”; там же появились его первые басни.

Сближение с Рахманиновым имело для Крылова большое значение. Завзятый поклонник Вольтера, переводчик его произведений на русский язык, Рахманинов был человеком радикальных и смелых взглядов. Жизненный опыт, незаурядные знания, литературные вкусы (Вольтер, Мерсье) делали его заметной фигурой в литературных кругах. Закончив издание “Утренних часов”, Рахманинов помог Крылову в начатом им издании журнала “Почта духов”.

Журнал “Почта духов” выходил помесячно в течение 1789 г. и не собрал большого числа подписчиков – всего их было 80. В конце концов Крылову, вероятно, дали понять, что чересчур резкий и злой тон его нападок может вызвать ответную реакцию со стороны правительства. Этим можно объяснить появление в последних номерах на ряду с разоблачительным материалом более или менее “благонамеренных” мотивов. Но, видимо, этого было уже недостаточно. По окончании года Крылов не возобновил более журнала, прервав его на последнем месяце и не доведя до конца начатых линий повествования.

Политическая обстановка в самом деле не благоприятствовала продолжению журнальной деятельности. Последние годы царствования Екатерины проходили под знаком усиливающейся реакции. Из Франции шли вести о новых этапах революции; вести эти служили грозным предупреждением русской монархии и заставляли ее принимать предупредительные меры. Вольные типографии были закрыты, цензура свирепствовала. Крылов уходит из литературы на несколько лет, и эти годы остаются неясным моментом его биографии. Что он делал в это время, мы точно не знаем. Сохранились отрывочные сведения о том, что Крылов скитался по России, вел большую карточную игру. В 1797 г. он появляется в доме кн. С. Ф. Голицына и вскоре становится его личным секретарем. Вместе с опальным вельможей Крылов живет в его поместьях, дает детям уроки русского языка.

В 1800 г., живя в имении Голицына Казацком, Крылов написал «шутотрагедию» “Подщипа”, которая ставилась тогда же любительской домашней труппой, но впервые напечатана была лишь в 1859 г. в заграничном бесцензурном издании. В пьесе видели – и вполне основательно – сатирическое изображение павловского царствования, что и делало ее запретным произведением. Но “Подщипа” была широко известна в рукописи и пользовалась большой популярностью.

В 1805 г. Крылов появляется в Москве, а в следующем году переезжает в Петербург и вновь входит в литературно-театральный мир. Он пишет басни, много работает для театра. Крылов вновь возвращается к темам дворянской галломании и мотовства, столь часто появлявшимся на страницах его журналов. Новую силу и резонанс придает его нападкам атмосфера патриотического подъема в годы войны с Наполеоном. В комедии “Модная лавка” (1806) Крылов выводит на сцену провинциальную помещицу Сумбурову, увлеченную французскими модами, и мужа ее, сохраняющего верность всему русскому.

Торговцы-французы представлены опасными обманщиками. Крылов не избегает шаржа, но значительно смягчает его по сравнению с ранними пьесами. Комический талант Крылова сделал многие сцены истинно смешными, придал комедии легкость и живость, но сатирическое содержание здесь значительно ослаблено по сравнению с той же темой в “Почте духов” (письмо XLII), где «модные лавки» изображались как дома свиданий, что было, как видно из текста письма, бытовым явлением. В комедии все гораздо невиннее; больше всего осмеяна щеголиха и модница Сумбурова. Современники с неудовольствием отмечали, что “порок” в комедии не наказан, но в комедии нет в сущности и порока. Комедия имела в общем шумный успех, которому способствовала отличная игра актеров петербургской сцены. “Модная лавка” надолго закрепилась в репертуаре.

В начале литературной деятельности, вместе с первой серией комедий, Крылов пишет свои первые басни и анонимно печатает их в “Утренних часах” Рахманинова (1788). Это были басни “Стыдливый игрок”, “Судьба игроков”, “Павлин и соловей”, “Недовольный гостьми стихотворец”; в собрания своих басен Крылов их не включал. Затем – перерыв в 17 лет до 1805 г., когда Крылов переводит из Лафонтена басни “Дуб и трость”, “Разборчивая невеста”, “Трое молодых”; в 1806 г. они печатаются в журнале Шаликова “Московский зритель”; в 1807 г. написаны “Ворона и Лисица”, “Ларчик” и ряд других басен, напечатанных в 1808 г. в журнале Шаховского и Д. Языкова “Драматический вестник”. В это же время, в 1806–1807 гг., написаны комедии “Модная лавка” и “Урок дочкам” (а также опера “Илья Богатырь”). Но это были последние попытки закрепиться на драматургическом пути. В 1809 г. вышел первый сборник басен. Крылов сосредоточивается на басне, как на основном для него и в известном смысле универсальном жанре.

Интересные факты из жизни И. А. Крылова

Вариант 1

Ныне невозможно найти человека, который бы не знал басни «Стрекоза и муравей», «Ворона и лисица» или «Мартышка и очки». И, разумеется, всем известен автор этих замечательных произведений. Иван Андреевич Крылов – великий русский баснописец, поэт, публицист, издатель. Подборка интересных фактов о Крылове поможет всмотреться в личность этого удивительного человека.

Интересные факты биографии Крылова

  • Басни занимали особое место в творчестве Крылова. В целом насчитывается более 230 басен. Все они были изданы еще при жизни поэта и включены в 9 сборников.
  • Как и отец, Иван Андреевич учился мало: начальное образование получил дома, французскому языку выучился благодаря соседям – очень состоятельному семейству. Зато он был большим любителем чтения.
  • В юности Крылов Иван Андреевич с особенным рвением посещал места большого скопления простого народа – торговые площади, ярмарки, где устраивались кулачные бои, было шумно, пёстро и празднично. Нередко он и сам участвовал в боях «стенка на стенку».
  • В 1788 году умирает мать будущего баснописца, и все заботы о младшем брате легли на его ещё юные плечи. Но он не растерялся, и стал ему настоящим отцом.
  • Первое произведение Крылова – оперное либретто «Кофейница». В 1784 году он отнёс его известному в то время издателю Ф.И. Брейткопфу. Последний принял рукопись и даже заплатил автору гонорар в 60 рублей, но не издал.
  • Одно время Крылов работал в казённой палате. Сумма в 80–90 рублей за год его не устраивала. Сложное материальное положение подтолкнуло искать новое место. И он его нашёл – в канцелярии Кабинета Её Императорского Величества.
  • В 1789 году Крылов начал издание своего первого ежемесячного сатирического журнала «Почта духов». Помогал ему в этом И.Г. Рахманинов – владелец большой типографии, умный, образованный человек, большой поклонник литературы. Однако острая сатира поэта вызвала крайнее неудовольствие властей. Императрица советовала Ивану Андреевичу бросить все дела и отправиться в путешествие за границу, и даже выделила определенную сумму из казны на уплату всех расходов. Но Крылов отказался.
  • В 1791 году русский писатель и поэт стал владельцем собственного издательства. Это дало ему возможность организовать новое периодическое издание «Зритель». В нём помимо сатиры – главного оружия Крылова, появились произведения других жанров и направлений – сказки, поэмы, публицистические эссе.
  • В 1797 году Крылов уехал жить и работать в поместье князя С.Ф. Голицына. Многие считали его «приживальщиком». Но это было не так: он служил секретарем и учителем для детей князя. Несмотря на то, что он всю жизнь был слаб в орфографии, он замечательно преподавал язык и словесность.
  • Но сельская жизнь была явно ему не по душе. Он тосковал. Удрученное состояние довело его до того, что однажды гости застали его у пруда в совершенно неприглядном виде – полностью обнаженным, с густой бородой и нестрижеными ногтями.
  • После ухода с должности секретаря Крылов в течение двух лет занимался всем, чем мог, вернее ничем особенным. Он кутил, разъезжал по ярмаркам, много играл в карты. Как за эту пагубную наклонность ему запретили въезд в Москву и Санкт-Петербург.
  • В биографии Крылова Ивана Андреевича интересных фактов из жизни для детей можно найти немало. Например, В 1805 году он показал известному русскому поэту и баснописцу И.И. Дмитриеву свои переводы Лафонтена. Это был талантливый пересказ двух басен – «Разборчивая невеста» и «Дуб и трость». Дмитриев вынес заслуженный вердикт: в конце концов, Крылов нашёл то, что искал долгие годы, и отныне басня – это его и только его жанр.
  • В 1810 году Крылов принял новую должность – помощник библиотекаря в Императорской Публичной библиотеке. Со временем, благодаря «отличному дарованию в российской словесности», он стал библиотекарем, и в разы увеличилась его пенсия.
  • Российский император Николай I в свое время согласился на образование факультета русского языка и словесности при Российской Академии с одним условием – её первым и почётным академиком должен был стать Крылов.
  • В 1825 году в столице Франции, при содействии графа Орлова вышел первый зарубежный сборник басен Крылова на французском и итальянском языках.
  • Крылов слыл человеком, который никогда не смущался быть невозможным чревоугодником, грязнулей, бездельником и повесой. Кроме того, в конце жизни эти пороки только усугубились, и великий баснописец просто растворился в бесконечной праздности и лености. Но его по-прежнему все любили, принимая его слабости за добродушное чудачество.
  • Личная жизнь у поэта и баснописца не сложилась. Он так по-настоящему и не влюбился, не обзавелся большим семейством. Но нередко бродили слухи о его возможных близких отношениях с собственной кухаркой, от которой и появилась на свет внебрачный ребенок – дочь Саша. Подтверждением данных разговоров может служить тот факт, что после смерти кухарки он принял девочку и воспитывал как родную, а всё своё состояние и право на издание своих сочинений передал мужу Александры.

Вариант 2

Интересные факты из жизни Крылова.

  1. Родители будущего баснописца жили бедно, и на хорошее образования для сына денег у них не было. Юный Иван учился самостоятельно по книгам, имевшимся в родительском доме.
  2. В возрасте 11 лет Крылову пришлось начать работать, чтобы помогать семье после смерти отца.
  3. В юности будущий баснописец всерьёз увлекался кулачными боями.
  4. Иван Крылов стал первооткрывателем жанра басен в России.
  5. Своим знанием французского языка Крылов был обязан богатым соседям, которые безвозмездно обучили смышлёного мальчика.
  6. Славу ему принесли именно басни, хотя он сам едва ли не самым значительным трудом своей жизни считал составление русско-славянского словаря.
  7. Крылов набирался вдохновения, путешествуя по России. Всего в дороге он провёл более десяти лет.
  8. Литератор обладал странным пристрастием к огню и, когда случались пожары, подолгу смотрели на них, не отрываясь.
  9. Большинство его произведений подвергалось жёсткой цензуре тех лет, но это не остановило литератора, и он продолжил писать. Особенно нелегко Крылову приходилось во времена правления Екатерины II, которая его невзлюбила.
  10. После обеда Крылов всегда ложился поспать на несколько часов.
  11. Более тридцати лет Иван Крылов проработал в Публичной библиотеке.
  12. Литератор так никогда и не женился, хотя любовные отношения в его жизни были.
  13. Крылов очень любил много и вкусно есть, и переедание считается одной из возможных причин его ухода из жизни.
  14. Современники отмечали неряшливость баснописца — он всегда ленился уделять внимание своему внешнему виду, небрежно причёсывался и редко менял одежду.
  15. В течение жизни Крылов написал 236 басен, но сюжеты многих из них позаимствованы у таких знаменитых авторов былых времён, как Эзоп и Лафонтен.

Вариант 3

Этот человек является одним из самых знаменитых баснописцев за всю историю нашей страны, поэтому людям обязательно стоит почитать интересные факты из жизни Крылова Ивана Андреевича, у которого иногда есть чему поучиться.

  1. Крылов начал зарабатывать, находясь еще в возрасте 10 лет, так как отца в семье не было и денег на еду тоже. Из-за того, что у матери Ивана совсем не имелось денег, он не мог получить образование и постигал свои первые азы грамоты самостоятельно.
  2. Иван Андреевич обладал завидным аппетитом. Он мог съесть неограниченное количество пищи в любое время дня и ночи. Знакомые о таких моментах, поэтому с опасением приглашали его к себе в гости, а если и делали это, то предварительно закупались продуктами.
  3. Внешне великий баснописец выглядел крайне неопрятно. Крылов терпеть не мог менять грязную одежду на чистую и расчесывать волосы. Его пиджак иногда лоснился от жирных пятен, оставленных упавшей пищей. Друзья часто предлагали ему вымыться и переодеться.
  4. Окружающие считали Крылова черствым человеком. Его не раз обвиняли в толстокожести и полном отсутствии каких-либо чувств. Рассказывают, что после смерти матери он поехал на спектакль. Однако этот факт является всего лишь неподтвержденным слухом.
  5. В молодости Иван увлекался кулачными боями. Еще в детстве, будучи крепким и рослым мальчиком, он дрался один на один с взрослыми мужиками и часто одерживал победу над ними. С возрастом ему это удавалось еще легче.
  6. Крылов не скрывал своей лени. У него дома прямо над диваном висела картина. Окружающие не раз говорили баснописцу, что она находится под опасным углом и данное произведение искусства лучше перевесить. Иван Андреевич только смеялся над окружающими и ничего не делал с этим.
  7. Однажды, опоздав в гости к Мусину-Пушкину, опоздавший баснописец подвергся «штрафному» наказанию – еде. Он скушал большую тарелку макарон с горкой, такую же порцию супа, а затем съел второе и еще раз подкрепился мучными изделиями. Окружающие были в шоке.
  8. У Ивана Андреевича имелась традиция – спать в библиотеке после сытного обеда. Сначала он мог почитать книги, а потом постепенно погружался в сон. Друзья знали это и заранее ставили туда просторное мягкое кресло.
  9. Крылова приводило в восторг созерцание пожаров. В Петербурге они случались нередко. Как только очаг возгорания устанавливали, на место выезжали пожарные и Иван Андреевич, который не мог пропустить этого зрелища и с интересом наблюдал за происходящим.
  10. Путешествуя, Крылов объездил всю Россию, что вызывало удивление у друзей баснописца, которые знали о его природной медлительности. Ивану Андреевичу нравилось изучать нравы и быт разных областей нашей необъятной страны. Характер людей из маленьких провинциальных городов и деревень, куда часто заезжал Крылов, описан во многих его баснях.
  11. Иван Андреевич умел и любил подшутить над окружающими. В его биографии известен случай, когда Крылов отправился на прогулку. На улице писателя стали заманивать в свои лавки купцы, предлагая чуть ли не насильно взглянуть на товар. Он начал заходить в каждую лавку и потом удивляться, почему так мало товара. Наконец торговцы все поняли и отстали от писателя.
  12. Басни Крылова подвергали критике нравы общества того времени. Особенно Иван Андреевич любил высмеивать в «закамуфлированном» виде бюрократизм и хамство государственных чиновников, а также поведение лиц из «высшего света».
  13. У баснописца имелась внебрачная дочь Саша от кухарки. Он даже отдал девочку в хороший пансион. После смерти матери Саши он взял на себя ее воспитание, а впоследствии выдал замуж с неплохим приданым. Говорят, что дочери он завещал все права на свои произведения.
  14. Крылов умер не от заворота кишок, а от двустороннего воспаления легких. В последние годы у него были серьезные проблемы со здоровьем. Однако многие думали, что причиной смерти Крылова был лишний вес, который появлялся в результате переедания.
  15. Перед смертью Крылов велел раздать всем близким людям по экземпляру своих басен. Друзья писателя получили книгу вместе с извещением о его смерти. Похороны Ивана Андреевича были роскошными, а одним из несущих гроб стал граф Орлов.

Роль и место в литературе

Иван Андреевич Крылов поднял жанр басни на новый, более высокий уровень. В его произведениях есть не только народная мудрость, но и эстетический потенциал народа. Басни Крылова сблизили литературную речь с живой разговорной речью. Многие критики считали Крылова первым реалистом в русской литературе. К числу его последователей причисляют таких гениев, как Пушкин и Грибоедов.

Происхождение и ранние годы

Иван Андреевич Крылов появился на свет 2 февраля 1769 года в Российской империи, в Москве. Его семья не имела высокого дохода, поэтому с юных лет будущий баснописец знал, что такое нужда.

Дом, в котором родился Иван Крылов

Отец – Андрей Прохорович Крылов был военным. Он не имел фактического образования, однако умел читать и писать. К книгам имел большую страсть, которую передал своему сыну Ивану вместе с огромным сундуком книг.

Мать – Мария Алексеевна Крылова. После того, как не стало мужа, сама заботилась о воспитании сына.

Ранние года Иван провел в разъездах, так как отец был военным. И хотя семья была бедной, но атмосфера была творческой. Отец обучил сына грамоте и привил любовь к чтению.

Образование

Первое образование Иван получил дома. Отец обучил его грамоте, а французский язык он выучил в семействе зажиточных соседей.

Иван Крылов в молодости

С детства Крылов много читал по примеру своего отца. В Москве посещал учебное заведение, однако не смог его закончил из-за материальной нужды. Однако благодаря настойчивости и способностям он сумел стать одним из самых выдающихся русских деятелей и обогатить русскую словесность своим творчеством.

Творчество

Дом в Петербурге, где жил и умер Крылов

С юности Крылов любил бывать среди народа. Он посещал народные гуляния, даже брал участие в уличных боях. Так он познавал извне тайну русской души, запоминал манеру речи простого народа. Поэтому не удивительно, что его творчество будет основано на фольклоре.

1782 год был переломным в жизни Крылова. Он с матерью переезжает Петербург. Здесь Иван устраивается на казенную службу. Но скучная работа не удовлетворяет юношу – и он пробует свои силы в творчестве. Начал он с драматургии.

В 1784 году он создает либретто «Кофейница». Написано это произведение было под влиянием творчества Аблесимова и Новикова. Один издатель выдал юному автору за книгу 60 рублей, но сразу не напечатал. Критики считают это либретто юношеской пробой пера драматурга.

Главные произведения

Памятник в Москве

Драматические произведения Крылова не произвели особого впечатления на критиков и читателей. Но неудачи в этой сфере не охладили творческий пыл автора. Даже наоборот они обострили его сатирический талант, который он потом мастерски применил в жанре басни. Именно басни прославили Ивана Крылова.

В 1805 году Крылов дает на рассмотрение одному известному литературному критику свой сборник басен. И он высоко оценил творчество писателя.

К наиболее известным басням можно отнести: «Волк и ягненок», «Квартет», «Лисица и виноград», «Ворона и лисица», «Стрекоза и муравей». Стоит отметить, что сюжет этих басен был позаимствован Крыловым у древнегреческого баснописца Эзопа. Заслуга Ивана Крылова в том, что он обогатил эти басни русской народной речью; написал их в стихотворной форме и сделал диалоги разлогими.

Последние годы

В последние годы жизни писатель работал библиотекарем и продолжал писать басни. Не стало Ивана Крылова 9 ноября 1844 года из-за воспаления легких.

Хронологическая таблица (по датам)

Год (годы) Событие
1769 Год рождения Ивана Крылова
1774 Переезд в город Тверь
1782 Жизнь в Петербурге
1784 Крылов пишет либретто «Кофейница»
1792 Работа в издательстве «Зритель»
1805 Одобрение сборника басен Крылова известным критиком И.И. Дмитриевым
1809 Публикация первого сборника басен
1819 Издание шести томов басен
1820 Награда орденом св. Владимира 4-й степени
1844 Не стало Ивана Крылова

Интересные факты из жизни писателя

  1. Количество басен Крылова – более 230. Они вошли в девять сборников.
  2. Иван Крылов не имел полного образования, но, как и отец, много читал, занимался самообразованием – и как следствие стал одним из тех, кто обогатил русскую словесность.

    Памятник лебедю, раку и щуке

  3. В 1825 году во Франции выходит первый сборник басен Ивана Крылова на итальянском и французском языке.

Память о писателе

Именем Крылова в России и странах СНГ названо много улиц и переулков. В Санкт-Петербурге установлен памятник Ивану Крылову в Летнем саду. В Омске, Санкт-Петербурге и Ярославле есть библиотеки им. И. Крылова. Все это говорит о том, что творчество баснописца Ивана Андреевича Крылова высоко ценят и в настоящее время благодарные почитатели таланта автора.

Ирина Зарицкая | Просмотров: 15.9k

Ivan Andreyevich Krylov

Portrait of Krylov by Karl Briullov, 1839

Portrait of Krylov by Karl Briullov, 1839

Born 13 February 1769
Moscow
Died 21 November 1844 (aged 75)
St. Petersburg, Russian Empire
Resting place Tikhvin Cemetery, Alexander Nevsky Lavra
Pen name Navi Volyrk
Occupation Poet, fabulist, playwright, novelist, journalist, publisher, translator
Language Russian
Citizenship  Russian Empire
Genre The fable, play, poetry, prose
Years active 1786-1843
Notable awards Order of Saint Stanislaus (Imperial House of Romanov), Order of Saint Anna

Ivan Andreyevich Krylov (Russian: Ива́н Андре́евич Крыло́в; 13 February 1769 – 21 November 1844) is Russia’s best-known fabulist and probably the most epigrammatic of all Russian authors.[1] Formerly a dramatist and journalist, he only discovered his true genre at the age of 40. While many of his earlier fables were loosely based on Aesop’s and La Fontaine’s, later fables were original work, often with a satirical bent.

Life[edit]

Ivan Krylov was born in Moscow, but spent his early years in Orenburg and Tver. His father, a distinguished military officer, resigned in 1775 and died in 1779, leaving the family destitute. A few years later Krylov and his mother moved to St. Petersburg in the hope of securing a government pension. There, Krylov obtained a position in the civil service, but gave it up after his mother’s death in 1788. His literary career began in 1783, when he sold to a publisher the comedy “The coffee-grounds fortune teller” (Kofeynitsa) that he had written at 14, although in the end it was never published or produced. Receiving a sixty ruble fee, he exchanged it for the works of Molière, Racine, and Boileau and it was probably under their influence that he wrote his other plays, of which his Philomela (written in 1786) was not published until 1795.

Beginning in 1789, Krylov also made three attempts to start a literary magazine, although none achieved a large circulation or lasted more than a year. Despite this lack of success, their satire and the humour of his comedies helped the author gain recognition in literary circles. For about four years (1797–1801) Krylov lived at the country estate of Prince Sergey Galitzine, and when the prince was appointed military governor of Livonia, he accompanied him as a secretary and tutor to his children, resigning his position in 1803. Little is known of him in the years immediately after, other than the commonly accepted myth that he wandered from town to town playing cards. By 1806 he had arrived in Moscow, where he showed the poet and fabulist Ivan Dmitriev his translation of two of Jean de La Fontaine’s Fables, “The Oak and the Reed” and “The Choosy Bride”, and was encouraged by him to write more. Soon, however, he moved on to St Petersburg and returned to play writing with more success, particularly with the productions of “The Fashion Shop” (Modnaya lavka) and “A Lesson For the Daughters” (Urok dochkam). These satirised the nobility’s attraction to everything French, a fashion he detested all his life.

Krylov’s first collection of fables, 23 in number, appeared in 1809 and met with such an enthusiastic reception that thereafter he abandoned drama for fable-writing. By the end of his career he had completed some 200, constantly revising them with each new edition. From 1812 to 1841 he was employed by the Imperial Public Library, first as an assistant, and then as head of the Russian Books Department, a not very demanding position that left him plenty of time to write. Honours were now showered on him in recognition of his growing reputation: the Russian Academy of Sciences admitted him as a member in 1811, and bestowed on him its gold medal in 1823; in 1838 a great festival was held in his honour under imperial sanction, and the Emperor Nicholas, with whom he was on friendly terms, granted him a generous pension.

After 1830 he wrote little and led an increasingly sedentary life. A multitude of half-legendary stories were told about his laziness, his gluttony and the squalor in which he lived, as well as his witty repartee.
Towards the end of his life Krylov suffered two cerebral hemorrhages and was taken by the Empress to recover at Pavlovsk Palace. After his death in 1844, he was buried beside his friend and fellow librarian Nikolay Gnedich in the Tikhvin Cemetery.[2]

Artistic heritage[edit]

Portraits of Krylov began to be painted almost as soon as the fame of his fables spread, beginning in 1812 with Roman M. Volkov’s somewhat conventional depiction of the poet with one hand leaning on books and the other grasping a quill as he stares into space, seeking inspiration. Roughly the same formula was followed in the 1824 painting of him by Peter A. Olenin  [ru] (1794 —1868) and that of 1834 by Johann Lebrecht Eggink [de]. An 1832 study by Grigory Chernetsov groups his corpulent figure with fellow writers Alexander Pushkin, Vasily Zhukovsky and Nikolay Gnedich. This was set in the Summer Garden, but the group, along with many others, was ultimately destined to appear in the right foreground of Chernetsov’s immense «Parade at Tsaritsyn Meadow», completed in 1837.

In 1830 the sculptor Samuil Galberg carved a portrait bust of Krylov. It may have been this or another that was presented by the Emperor to his son Alexander as a new year’s gift in 1831.[3] A bust is also recorded as being placed on the table before Krylov’s seat at the anniversary banquet held in his honour in 1838.[4] The most notable statue of him was placed in the Summer Garden (1854–55) ten years after his death. Regarded as a sign of the progress of Romanticism in Russian official culture, it was the first monument to a poet erected in Eastern Europe. The sculptor Peter Clodt seats his massive figure on a tall pedestal surrounded on all sides by tumultuous reliefs designed by Alexander Agin that represent scenes from the fables.[5] Shortly afterwards, he was included among other literary figures on the Millennium of Russia monument in Veliky Novgorod in 1862.[6]

Later monuments chose to represent individual fables separately from the main statue of the poet. This was so in the square named after him in Tver, where much of his childhood was spent. It was erected on the centenary of Krylov’s death in 1944 and represents the poet standing and looking down an alley lined with metal reliefs of the fables mounted on plinths.[7] A later monument was installed in the Patriarch’s Ponds district of Moscow in 1976. This was the work of Andrei Drevin, Daniel Mitlyansky, and the architect A. Chaltykyan. The seated statue of the fabulist is surrounded by twelve stylised reliefs of the fables in adjoining avenues.[8]

Krylov shares yet another monument with the poet Alexander Pushkin in the city of Pushkino’s Soviet Square.[9] The two were friends and Pushkin modified Krylov’s description of ‘an ass of most honest principles’ («The Ass and the Peasant») to provide the opening of his romantic novel in verse, Eugene Onegin. So well known were Krylov’s fables that readers were immediately alerted by its first line, ‘My uncle, of most honest principles’.[10]

Some portraits of Krylov were later used as a basis for the design of commemorative stamps. The two issued in 1944 on the centenary of his death draw on Eggink’s,[11] while the 4 kopek stamp issued in 1969 on the bicentenary of his birth is indebted to Briullov’s late portrait. The same portrait is accompanied by an illustration of his fable «The wolf in the kennel» on the 40 kopek value in the Famous Writers series of 1959. The 150th anniversary of Krylov’s death was marked by the striking of a two ruble silver coin in 1994.[12] He is also commemorated in the numerous streets named after him in Russia as well as in formerly Soviet territories.

  • Portrait of Ivan Krylov by Roman Maximovich Volkov (1812)

    Portrait of Ivan Krylov by Roman Maximovich Volkov (1812)

  • Parade at Tsaritsyn Meadow [ru] by Gregory Chernetsov (detail)

  • by Johann Lebrecht Eggink [de] (1834)

  • Stamp by Vasili Vasilievich Zavyalov [ru] (1959)

The Fables[edit]

As literature[edit]

By the time of Krylov’s death, 77,000 copies of his fables had been sold in Russia, and his unique brand of wisdom and humor has remained popular ever since. His fables were often rooted in historic events and are easily recognizable by their style of language and engaging story. Though he began as a translator and imitator of existing fables, Krylov soon showed himself an imaginative, prolific writer, who found abundant original material in his native land and in the burning issues of the day. Occasionally this was to lead into trouble with the Government censors, who blocked publication of some of his work. In the case of «The Grandee» (1835), it was only allowed to be published after it became known that Krylov had amused the Emperor by reading it to him,[13] while others did not see the light until long after his death, such as «The Speckled Sheep», published in 1867,[14] and «The Feast» in 1869.[15]

Beside the fables of La Fontaine, and one or two others, the germ of some of Krylov’s other fables can be found in Aesop, but always with his own witty touch and reinterpretation. In Russia his language is considered of high quality: his words and phrases are direct, simple and idiomatic, with color and cadence varying with the theme, many of them becoming actual idioms. His animal fables blend naturalistic characterization of the animal with an allegorical portrayal of basic human types; they span individual foibles as well as difficult interpersonal relations.

Many of Krylov’s fables, especially those that satirize contemporary political situations, take their start from a well-known fable but then diverge. Krylov’s «The Peasant and the Snake» makes La Fontaine’s The Countryman and the Snake (VI.13) the reference point as it relates how the reptile seeks a place in the peasant’s family, presenting itself as completely different in behaviour from the normal run of snakes. To Krylov’s approbation, with the ending of La Fontaine’s fable in mind, the peasant kills it as untrustworthy. The Council of the Mice uses another fable of La Fontaine (II.2) only for scene-setting. Its real target is cronyism and Krylov dispenses with the deliberations of the mice altogether. The connection between Krylov’s «The Two Boys»[16] and La Fontaine’s The Monkey and the Cat is even thinner. Though both fables concern being made the dupe of another, Krylov tells of how one boy, rather than picking chestnuts from the fire, supports another on his shoulders as he picks the nuts and receives only the rinds in return.

Fables of older date are equally laid under contribution by Krylov. The Hawk and the Nightingale is transposed into a satire on censorship in «The Cat and the Nightingale»[17] The nightingale is captured by a cat so that it can hear its famous song, but the bird is too terrified to sing. In one of the mediaeval versions of the original story, the bird sings to save its nestlings but is too anxious to perform well. Again, in his «The Hops and the Oak»,[18] Krylov merely embroiders on one of the variants of The Elm and the Vine in which an offer of support by the tree is initially turned down. In the Russian story, a hop vine praises its stake and disparages the oak until the stake is destroyed, whereupon it winds itself about the oak and flatters it.

Establishing the original model of some fables is problematical, however, and there is disagreement over the source for Krylov’s “The swine under the oak”.[19] There, a pig eating acorns under an oak also grubs down to the roots, not realising or caring that this will destroy the source of its food. A final verse likens the action to those who fail to honour learning although benefitting from it. In his Bibliographical and Historical Notes to the fables of Krilof (1868), the Russian commentator V.F.Kenevich sees the fable as referring to Aesop’s “The Travellers and the Plane Tree”. Although that has no animal protagonists, the theme of overlooking the tree’s usefulness is the same. On the other hand, the French critic Jean Fleury points out that Gotthold Ephraim Lessing’s fable of «The Oak Tree and the Swine»,[20] a satirical reworking of Aesop’s «The Walnut Tree», is the more likely inspiration, coalescing as it does an uncaring pig and the theme of a useful tree that is maltreated.[21]

In the arts[edit]

In that some of the fables were applied as commentaries on actual historical situations, it is not surprising to find them reused in their turn in political caricatures. It is generally acknowledged that «The wolf in the kennel» is aimed at the French invasion of Russia in 1812, since the Emperor Napoleon is practically quoted in a speech made by the wolf.[22] This was shortly followed up by the broadsheet caricature of Ivan Terebenev (1780–1815), titled “The wolf and the shepherd”, celebrating Russia’s resistance.[23] The fable of «The swan, the pike and the crawfish», all of them pulling a cart in a different direction, originally commented sceptically on a new phase in the campaign against Napoleon in the coalition of 1814 (although some interpreters tend to see it as an allusion to the endless debates of the State Council[24]). It was reused for a satirical print in 1854 with reference to the alliance between France, Britain and Turkey at the start of the Crimean War.[25] Then in 1906 it was applied to agricultural policy in a new caricature.[26]

«Demyan’s Fish Soup», by Andrei Popov, 1857. The Russian Museum, St Petersburg

The fables have appeared in a great variety of formats, including as illustrations on postcards and on matchbox covers.[27]). The four animals from the very popular «The Quartet» also appeared as a set, modeled by Boris Vorobyov for the Lomonosov Porcelain Factory in 1949.[28] This was the perfect choice of subject, since the humour of Krylov’s poem centres on their wish to get the seating arrangement right as an aid to their performance. The format therefore allows them to be placed in the various positions described in the fable.

Not all the fables confined themselves to speaking animals and one humorous human subject fitted the kind of genre paintings of peasant interiors by those from the emerging Realist school. This scenario was «Demyan’s Fish Soup», in which a guest is plied with far more than he can eat. Two of those who took the subject up were Andrei M.Volkov (1829-1873) in 1857,[29] and Andrei Popov (1832–1896) in 1865 (see left). Illustrated books, on the other hand, have been numerous and at the start of the 20th century the style of other new art movements were applied to the fables. In 1911 Heorhiy Narbut provided attractive Art Nouveau silhouettes for 3 Fables of Krylov, which included «The beggar and fortune» (see below) and «Death and the peasant».[30] A decade later, when the artistic avant-garde was giving its support to the Russian Revolution, elements of various schools were incorporated by Aleksandr Deyneka into a 1922 edition of the fables. In «The cook and the cat» it is Expressionism,[31] while the pronounced diagonal of Constructivism is introduced into “Death and the peasant”.[32]

When Socialist realism was decreed shortly afterwards, such experiments were no longer possible. However, «Demyan’s Fish Soup» reappears as a suitable peasant subject in the traditional Palekh miniatures of Aristarkh A.Dydykin (1874 — 1954). Some of these was executed in bright colours on black lacquered papier-mâché rondels during the 1930s,[33] but prior to that he had decorated a soup plate with the same design in different colours. In this attractive 1928 product the action takes place in three bands across the bowl of the dish, with the guest taking flight in the final one. With him runs the cat which was rubbing itself against his leg in the middle episode. About the rim jolly fish sport tail to tail.[34]

Musical adaptations of the fables have been more limited. In 1851, Anton Rubinstein set 5 Krylov Fables for voice and piano, pieces republished in Leipzig in 1864 to a German translation. These included «The quartet», «The eagle and the cuckoo», «The ant and the dragonfly», «The ass and the nightingale», and «Parnassus». He was followed by Alexander Gretchaninov, who set 4 Fables after Ivan Krylov for medium voice and piano (op.33), which included «The musicians», «The peasant and the sheep», «The eagle and the bee», and «The bear among the bees». This was followed in 1905 by 2 Fables after Krylov for mixed a cappella choir (op.36), including «The frog and the ox» and «The swan, the pike and the crayfish». At about this time too, Vladimir Rebikov wrote a stage work titled Krylov’s Fables and made some settings under the title Fables in Faces (Basni v litsach) that are reported to have been Sergei Prokofiev’s model for Peter and the Wolf.[35]

In 1913, Cesar Cui set 5 Fables of Ivan Krylov (Op.90) and in 1922 the youthful Dmitri Shostakovich set two by Krylov for solo voice and piano accompaniment (op.4), «The dragonfly and the ant” and “The ass and the nightingale”.[36] The dragonfly, a ballet based on the first of these fables, was created by Leonid Yakobson for performance at the Bolshoi in 1947 but it was withdrawn at the last moment due to political infighting.[37]

The Russian La Fontaine[edit]

Krylov is sometimes referred to as ‘the Russian La Fontaine’ because, though he was not the first of the Russian fabulists, he became the foremost and is the one whose reputation has lasted, but the comparison between the two men can be extended further. Their fables were also the fruit of their mature years; they were long meditated and then distilled in the language and form most appropriate to them. La Fontaine knew Latin and so was able to consult classical versions of Aesop’s fables in that language – or, as in the case of “The Banker and the Cobbler”, to transpose an anecdote in a poem by Horace into his own time. Krylov had learned French while still a child and his early work followed La Fontaine closely. Though he lacked Latin, he taught himself Koine Greek from a New Testament in about 1819,[38] and so was able to read Aesop in the original rather than remaining reliant on La Fontaine’s recreations of Latin versions. The major difference between them, however, was that La Fontaine created very few fables of his own, whereas the bulk of Krylov’s work after 1809 was either indebted to other sources only for the germ of the idea or the fables were of his invention

Krylov’s first three fables, published in a Moscow magazine in 1806, followed La Fontaine’s wording closely; the majority of those in his 1809 collection were likewise adaptations of La Fontaine. Thereafter he was more often indebted to La Fontaine for themes, although his treatment of the story was independent. It has been observed that in general Krylov tends to add more detail in contrast with La Fontaine’s leaner versions and that, where La Fontaine is an urbane moralist, Krylov is satirical.[39] But one might cite the opposite approach in Krylov’s pithy summation of La Fontaine’s lengthy «The Man who Runs after Fortune» (VII.12) in his own «Man and his shadow». Much the same can be said of his treatment of «The Fly and the Bee» (La Fontaine’s The Fly and the Ant, IV.3) and «The Wolf and the Shepherds» (La Fontaine’s X.6), which dispense with the circumstantiality of the original and retain little more than the reasoning.

The following are the fables that are based, with more or less fidelity, on those of La Fontaine:

1806

  • The Oak and the Reed (I.22)
  • The Choosy Bride (La Fontaine’s The Maid, VII.5)
  • The Old Man and the Three Young Men (XI.8)

1808

  • The Dragonfly and the Ants (I.1)
  • The Raven and the Fox (Aesop) (I.2)
  • The Frog and the Ox (I.3)
  • The Lion at the Hunt (I.6)
  • The Wolf and the Lamb (I.10)
  • The Peasant and Death (or the woodman in La Fontaine, I.16)
  • The Fox and the Grapes (III.11)
  • The Fly and the Travellers (VII.9)
  • The Hermit and the Bear (VIII.10)

1809

  • The Cock and the Pearl (I.20)
  • The Lion and the Mosquito (II.9)
  • The Frogs who Begged for a Tsar (III.4)
  • The Man and the Lion (III.10)
  • The Animals Sick of the Plague (VII.1)
  • The Two Pigeons (IX.2)

1811

  • The Young Crow (who wanted to imitate the eagle in La Fontaine, II.16)
  • Gout and the spider (III.8)
  • The Banker and the Cobbler (VIII.2)

1816

  • The Wolf and the Crane (III.9)
  • The Mistress and her Two Maids (V.6)

1819

  • The Shepherd and the Sea (IV,2)
  • The Greedy Man and the Hen (who laid golden eggs in La Fontaine, V.13)

1825

  • The Lion Grown Old (III.14)
  • The Kettle and the Pot (V.2)
  • The Crow (La Fontaine’s Jay in Peacock’s Feathers, IV.9)

1834

  • The Lion and the Mouse (II.11)

Notes[edit]

  1. ^ Janko Lavrin. Gogol. Haskell House Publishers, 1973. Page 6.
  2. ^ «English: Ivan Krylov grave in Tikhvin Cemetery». September 16, 2007 – via Wikimedia Commons.
  3. ^ Coxwell, p.10
  4. ^ Ralston p.xxxviii
  5. ^ «Online details of the monument». Backtoclassics.com. Retrieved 2013-04-22.
  6. ^ Russian Academic Dictionary
  7. ^ «033». March 15, 2014 – via Flickr.
  8. ^ «Walks in Moscow: Presnya | One Life Log». Onelifelog.wordpress.com. 2011-01-29. Retrieved 2013-04-22.; photographs of the reliefs appear on the Another City site Archived 2015-04-02 at the Wayback Machine
  9. ^ «В Подмосковье ребёнок застрял в памятнике Крылову и Пушкину». Пикабу.
  10. ^ Levitt, Marcus (2006). «3». The Cambridge Companion to Pushkin (PDF). p. 42. Archived from the original (PDF) on 2017-06-27. Retrieved 2011-02-18.
  11. ^ «Archived copy». Archived from the original on 2017-11-27. Retrieved 2015-03-27.{{cite web}}: CS1 maint: archived copy as title (link)
  12. ^ «Coin: 2 Roubles (225 years I.A. Krylov) (Russia) (1992~Today – Numismatic Product: Famous People) WCC:y343». Colnect.com. 2013-04-08. Retrieved 2013-04-22.
  13. ^ Ralston, p.13
  14. ^ «Басни. Пестрые Овцы». krylov.lit-info.ru.
  15. ^ Ralston, p.248
  16. ^ Harrison, p.220
  17. ^ Ralston, pp.167–8
  18. ^ Harrison p.111
  19. ^ Harrison, pp.178-9
  20. ^ Fables and Epigrams of Lessing translated from the German, London 1825, Fable 33
  21. ^ Krylov et ses Fables, Paris 1869, pp.127-8
  22. ^ Ralston, p.15
  23. ^ Napoleon.org Archived 2013-01-21 at the Wayback Machine
  24. ^ Kriloff’s original fables
  25. ^ Ralston, p.178]
  26. ^ Bem, E. M. (June 28, 1906). «English: Political caricature» – via Wikimedia Commons.
  27. ^ There were matchbox series in Creighton University 1960 and 1992
  28. ^ Lomonosov Porcelain factory
  29. ^ «Russian museums».
  30. ^ Wikiart
  31. ^ «The Cook and the cat (illustration to the fable of Krylov) by Alexander Alexandrovich Deineka: History, Analysis & Facts». Arthive.
  32. ^ «Illustration for I. A. Krylov’s fable «the Peasant and death» by Alexander Alexandrovich Deineka: History, Analysis & Facts». Arthive.
  33. ^ An example on the All Russia site
  34. ^ «State Museum of Palekh Art».
  35. ^ Georg von Albrecht, From Musical Folklore to Twelve-tone Technique, Scarecrow Press 2004, p.59
  36. ^ There is an analysis of these in The Exhaustive Shostakovitch and a complete performance on YouTube
  37. ^ Janice Ross, Like a bomb going off: Leonid Yakobson and Ballet as Resistance in Soviet Russia, Yale University 2015, pp.168–70
  38. ^ Ralston, p.xxxii
  39. ^ Bougeault, Alfred (1852). Kryloff, ou Le La Fontaine russe: sa vie et ses fables. Paris. pp. 30–35.

References[edit]

Translations, memoirs of the author and notes on the fables in English translation can be found in
  • W.R.S.Ralston, Krilof and his Fables, prose translations and a memoir, originally published London 1869; 4th augmented edition 1883
  • Henry Harrison, Kriloff’s Original Fables, London 1883,
  • C.Fillingham Coxwell, Kriloff’s Fables, translated into the original metres, London 1920

External links[edit]

  • A limited preview with the introduction and five fables, The frogs who begged for a tsar and 61 other Russian fables, a verse translation by Lydia Rasran Stone, Monpelier VT 2010
  • Works by or about Ivan Krylov at Internet Archive
  • Works by Ivan Krylov at LibriVox (public domain audiobooks)

Ivan Andreyevich Krylov

Portrait of Krylov by Karl Briullov, 1839

Portrait of Krylov by Karl Briullov, 1839

Born 13 February 1769
Moscow
Died 21 November 1844 (aged 75)
St. Petersburg, Russian Empire
Resting place Tikhvin Cemetery, Alexander Nevsky Lavra
Pen name Navi Volyrk
Occupation Poet, fabulist, playwright, novelist, journalist, publisher, translator
Language Russian
Citizenship  Russian Empire
Genre The fable, play, poetry, prose
Years active 1786-1843
Notable awards Order of Saint Stanislaus (Imperial House of Romanov), Order of Saint Anna

Ivan Andreyevich Krylov (Russian: Ива́н Андре́евич Крыло́в; 13 February 1769 – 21 November 1844) is Russia’s best-known fabulist and probably the most epigrammatic of all Russian authors.[1] Formerly a dramatist and journalist, he only discovered his true genre at the age of 40. While many of his earlier fables were loosely based on Aesop’s and La Fontaine’s, later fables were original work, often with a satirical bent.

Life[edit]

Ivan Krylov was born in Moscow, but spent his early years in Orenburg and Tver. His father, a distinguished military officer, resigned in 1775 and died in 1779, leaving the family destitute. A few years later Krylov and his mother moved to St. Petersburg in the hope of securing a government pension. There, Krylov obtained a position in the civil service, but gave it up after his mother’s death in 1788. His literary career began in 1783, when he sold to a publisher the comedy “The coffee-grounds fortune teller” (Kofeynitsa) that he had written at 14, although in the end it was never published or produced. Receiving a sixty ruble fee, he exchanged it for the works of Molière, Racine, and Boileau and it was probably under their influence that he wrote his other plays, of which his Philomela (written in 1786) was not published until 1795.

Beginning in 1789, Krylov also made three attempts to start a literary magazine, although none achieved a large circulation or lasted more than a year. Despite this lack of success, their satire and the humour of his comedies helped the author gain recognition in literary circles. For about four years (1797–1801) Krylov lived at the country estate of Prince Sergey Galitzine, and when the prince was appointed military governor of Livonia, he accompanied him as a secretary and tutor to his children, resigning his position in 1803. Little is known of him in the years immediately after, other than the commonly accepted myth that he wandered from town to town playing cards. By 1806 he had arrived in Moscow, where he showed the poet and fabulist Ivan Dmitriev his translation of two of Jean de La Fontaine’s Fables, “The Oak and the Reed” and “The Choosy Bride”, and was encouraged by him to write more. Soon, however, he moved on to St Petersburg and returned to play writing with more success, particularly with the productions of “The Fashion Shop” (Modnaya lavka) and “A Lesson For the Daughters” (Urok dochkam). These satirised the nobility’s attraction to everything French, a fashion he detested all his life.

Krylov’s first collection of fables, 23 in number, appeared in 1809 and met with such an enthusiastic reception that thereafter he abandoned drama for fable-writing. By the end of his career he had completed some 200, constantly revising them with each new edition. From 1812 to 1841 he was employed by the Imperial Public Library, first as an assistant, and then as head of the Russian Books Department, a not very demanding position that left him plenty of time to write. Honours were now showered on him in recognition of his growing reputation: the Russian Academy of Sciences admitted him as a member in 1811, and bestowed on him its gold medal in 1823; in 1838 a great festival was held in his honour under imperial sanction, and the Emperor Nicholas, with whom he was on friendly terms, granted him a generous pension.

After 1830 he wrote little and led an increasingly sedentary life. A multitude of half-legendary stories were told about his laziness, his gluttony and the squalor in which he lived, as well as his witty repartee.
Towards the end of his life Krylov suffered two cerebral hemorrhages and was taken by the Empress to recover at Pavlovsk Palace. After his death in 1844, he was buried beside his friend and fellow librarian Nikolay Gnedich in the Tikhvin Cemetery.[2]

Artistic heritage[edit]

Portraits of Krylov began to be painted almost as soon as the fame of his fables spread, beginning in 1812 with Roman M. Volkov’s somewhat conventional depiction of the poet with one hand leaning on books and the other grasping a quill as he stares into space, seeking inspiration. Roughly the same formula was followed in the 1824 painting of him by Peter A. Olenin  [ru] (1794 —1868) and that of 1834 by Johann Lebrecht Eggink [de]. An 1832 study by Grigory Chernetsov groups his corpulent figure with fellow writers Alexander Pushkin, Vasily Zhukovsky and Nikolay Gnedich. This was set in the Summer Garden, but the group, along with many others, was ultimately destined to appear in the right foreground of Chernetsov’s immense «Parade at Tsaritsyn Meadow», completed in 1837.

In 1830 the sculptor Samuil Galberg carved a portrait bust of Krylov. It may have been this or another that was presented by the Emperor to his son Alexander as a new year’s gift in 1831.[3] A bust is also recorded as being placed on the table before Krylov’s seat at the anniversary banquet held in his honour in 1838.[4] The most notable statue of him was placed in the Summer Garden (1854–55) ten years after his death. Regarded as a sign of the progress of Romanticism in Russian official culture, it was the first monument to a poet erected in Eastern Europe. The sculptor Peter Clodt seats his massive figure on a tall pedestal surrounded on all sides by tumultuous reliefs designed by Alexander Agin that represent scenes from the fables.[5] Shortly afterwards, he was included among other literary figures on the Millennium of Russia monument in Veliky Novgorod in 1862.[6]

Later monuments chose to represent individual fables separately from the main statue of the poet. This was so in the square named after him in Tver, where much of his childhood was spent. It was erected on the centenary of Krylov’s death in 1944 and represents the poet standing and looking down an alley lined with metal reliefs of the fables mounted on plinths.[7] A later monument was installed in the Patriarch’s Ponds district of Moscow in 1976. This was the work of Andrei Drevin, Daniel Mitlyansky, and the architect A. Chaltykyan. The seated statue of the fabulist is surrounded by twelve stylised reliefs of the fables in adjoining avenues.[8]

Krylov shares yet another monument with the poet Alexander Pushkin in the city of Pushkino’s Soviet Square.[9] The two were friends and Pushkin modified Krylov’s description of ‘an ass of most honest principles’ («The Ass and the Peasant») to provide the opening of his romantic novel in verse, Eugene Onegin. So well known were Krylov’s fables that readers were immediately alerted by its first line, ‘My uncle, of most honest principles’.[10]

Some portraits of Krylov were later used as a basis for the design of commemorative stamps. The two issued in 1944 on the centenary of his death draw on Eggink’s,[11] while the 4 kopek stamp issued in 1969 on the bicentenary of his birth is indebted to Briullov’s late portrait. The same portrait is accompanied by an illustration of his fable «The wolf in the kennel» on the 40 kopek value in the Famous Writers series of 1959. The 150th anniversary of Krylov’s death was marked by the striking of a two ruble silver coin in 1994.[12] He is also commemorated in the numerous streets named after him in Russia as well as in formerly Soviet territories.

  • Portrait of Ivan Krylov by Roman Maximovich Volkov (1812)

    Portrait of Ivan Krylov by Roman Maximovich Volkov (1812)

  • Parade at Tsaritsyn Meadow [ru] by Gregory Chernetsov (detail)

  • by Johann Lebrecht Eggink [de] (1834)

  • Stamp by Vasili Vasilievich Zavyalov [ru] (1959)

The Fables[edit]

As literature[edit]

By the time of Krylov’s death, 77,000 copies of his fables had been sold in Russia, and his unique brand of wisdom and humor has remained popular ever since. His fables were often rooted in historic events and are easily recognizable by their style of language and engaging story. Though he began as a translator and imitator of existing fables, Krylov soon showed himself an imaginative, prolific writer, who found abundant original material in his native land and in the burning issues of the day. Occasionally this was to lead into trouble with the Government censors, who blocked publication of some of his work. In the case of «The Grandee» (1835), it was only allowed to be published after it became known that Krylov had amused the Emperor by reading it to him,[13] while others did not see the light until long after his death, such as «The Speckled Sheep», published in 1867,[14] and «The Feast» in 1869.[15]

Beside the fables of La Fontaine, and one or two others, the germ of some of Krylov’s other fables can be found in Aesop, but always with his own witty touch and reinterpretation. In Russia his language is considered of high quality: his words and phrases are direct, simple and idiomatic, with color and cadence varying with the theme, many of them becoming actual idioms. His animal fables blend naturalistic characterization of the animal with an allegorical portrayal of basic human types; they span individual foibles as well as difficult interpersonal relations.

Many of Krylov’s fables, especially those that satirize contemporary political situations, take their start from a well-known fable but then diverge. Krylov’s «The Peasant and the Snake» makes La Fontaine’s The Countryman and the Snake (VI.13) the reference point as it relates how the reptile seeks a place in the peasant’s family, presenting itself as completely different in behaviour from the normal run of snakes. To Krylov’s approbation, with the ending of La Fontaine’s fable in mind, the peasant kills it as untrustworthy. The Council of the Mice uses another fable of La Fontaine (II.2) only for scene-setting. Its real target is cronyism and Krylov dispenses with the deliberations of the mice altogether. The connection between Krylov’s «The Two Boys»[16] and La Fontaine’s The Monkey and the Cat is even thinner. Though both fables concern being made the dupe of another, Krylov tells of how one boy, rather than picking chestnuts from the fire, supports another on his shoulders as he picks the nuts and receives only the rinds in return.

Fables of older date are equally laid under contribution by Krylov. The Hawk and the Nightingale is transposed into a satire on censorship in «The Cat and the Nightingale»[17] The nightingale is captured by a cat so that it can hear its famous song, but the bird is too terrified to sing. In one of the mediaeval versions of the original story, the bird sings to save its nestlings but is too anxious to perform well. Again, in his «The Hops and the Oak»,[18] Krylov merely embroiders on one of the variants of The Elm and the Vine in which an offer of support by the tree is initially turned down. In the Russian story, a hop vine praises its stake and disparages the oak until the stake is destroyed, whereupon it winds itself about the oak and flatters it.

Establishing the original model of some fables is problematical, however, and there is disagreement over the source for Krylov’s “The swine under the oak”.[19] There, a pig eating acorns under an oak also grubs down to the roots, not realising or caring that this will destroy the source of its food. A final verse likens the action to those who fail to honour learning although benefitting from it. In his Bibliographical and Historical Notes to the fables of Krilof (1868), the Russian commentator V.F.Kenevich sees the fable as referring to Aesop’s “The Travellers and the Plane Tree”. Although that has no animal protagonists, the theme of overlooking the tree’s usefulness is the same. On the other hand, the French critic Jean Fleury points out that Gotthold Ephraim Lessing’s fable of «The Oak Tree and the Swine»,[20] a satirical reworking of Aesop’s «The Walnut Tree», is the more likely inspiration, coalescing as it does an uncaring pig and the theme of a useful tree that is maltreated.[21]

In the arts[edit]

In that some of the fables were applied as commentaries on actual historical situations, it is not surprising to find them reused in their turn in political caricatures. It is generally acknowledged that «The wolf in the kennel» is aimed at the French invasion of Russia in 1812, since the Emperor Napoleon is practically quoted in a speech made by the wolf.[22] This was shortly followed up by the broadsheet caricature of Ivan Terebenev (1780–1815), titled “The wolf and the shepherd”, celebrating Russia’s resistance.[23] The fable of «The swan, the pike and the crawfish», all of them pulling a cart in a different direction, originally commented sceptically on a new phase in the campaign against Napoleon in the coalition of 1814 (although some interpreters tend to see it as an allusion to the endless debates of the State Council[24]). It was reused for a satirical print in 1854 with reference to the alliance between France, Britain and Turkey at the start of the Crimean War.[25] Then in 1906 it was applied to agricultural policy in a new caricature.[26]

«Demyan’s Fish Soup», by Andrei Popov, 1857. The Russian Museum, St Petersburg

The fables have appeared in a great variety of formats, including as illustrations on postcards and on matchbox covers.[27]). The four animals from the very popular «The Quartet» also appeared as a set, modeled by Boris Vorobyov for the Lomonosov Porcelain Factory in 1949.[28] This was the perfect choice of subject, since the humour of Krylov’s poem centres on their wish to get the seating arrangement right as an aid to their performance. The format therefore allows them to be placed in the various positions described in the fable.

Not all the fables confined themselves to speaking animals and one humorous human subject fitted the kind of genre paintings of peasant interiors by those from the emerging Realist school. This scenario was «Demyan’s Fish Soup», in which a guest is plied with far more than he can eat. Two of those who took the subject up were Andrei M.Volkov (1829-1873) in 1857,[29] and Andrei Popov (1832–1896) in 1865 (see left). Illustrated books, on the other hand, have been numerous and at the start of the 20th century the style of other new art movements were applied to the fables. In 1911 Heorhiy Narbut provided attractive Art Nouveau silhouettes for 3 Fables of Krylov, which included «The beggar and fortune» (see below) and «Death and the peasant».[30] A decade later, when the artistic avant-garde was giving its support to the Russian Revolution, elements of various schools were incorporated by Aleksandr Deyneka into a 1922 edition of the fables. In «The cook and the cat» it is Expressionism,[31] while the pronounced diagonal of Constructivism is introduced into “Death and the peasant”.[32]

When Socialist realism was decreed shortly afterwards, such experiments were no longer possible. However, «Demyan’s Fish Soup» reappears as a suitable peasant subject in the traditional Palekh miniatures of Aristarkh A.Dydykin (1874 — 1954). Some of these was executed in bright colours on black lacquered papier-mâché rondels during the 1930s,[33] but prior to that he had decorated a soup plate with the same design in different colours. In this attractive 1928 product the action takes place in three bands across the bowl of the dish, with the guest taking flight in the final one. With him runs the cat which was rubbing itself against his leg in the middle episode. About the rim jolly fish sport tail to tail.[34]

Musical adaptations of the fables have been more limited. In 1851, Anton Rubinstein set 5 Krylov Fables for voice and piano, pieces republished in Leipzig in 1864 to a German translation. These included «The quartet», «The eagle and the cuckoo», «The ant and the dragonfly», «The ass and the nightingale», and «Parnassus». He was followed by Alexander Gretchaninov, who set 4 Fables after Ivan Krylov for medium voice and piano (op.33), which included «The musicians», «The peasant and the sheep», «The eagle and the bee», and «The bear among the bees». This was followed in 1905 by 2 Fables after Krylov for mixed a cappella choir (op.36), including «The frog and the ox» and «The swan, the pike and the crayfish». At about this time too, Vladimir Rebikov wrote a stage work titled Krylov’s Fables and made some settings under the title Fables in Faces (Basni v litsach) that are reported to have been Sergei Prokofiev’s model for Peter and the Wolf.[35]

In 1913, Cesar Cui set 5 Fables of Ivan Krylov (Op.90) and in 1922 the youthful Dmitri Shostakovich set two by Krylov for solo voice and piano accompaniment (op.4), «The dragonfly and the ant” and “The ass and the nightingale”.[36] The dragonfly, a ballet based on the first of these fables, was created by Leonid Yakobson for performance at the Bolshoi in 1947 but it was withdrawn at the last moment due to political infighting.[37]

The Russian La Fontaine[edit]

Krylov is sometimes referred to as ‘the Russian La Fontaine’ because, though he was not the first of the Russian fabulists, he became the foremost and is the one whose reputation has lasted, but the comparison between the two men can be extended further. Their fables were also the fruit of their mature years; they were long meditated and then distilled in the language and form most appropriate to them. La Fontaine knew Latin and so was able to consult classical versions of Aesop’s fables in that language – or, as in the case of “The Banker and the Cobbler”, to transpose an anecdote in a poem by Horace into his own time. Krylov had learned French while still a child and his early work followed La Fontaine closely. Though he lacked Latin, he taught himself Koine Greek from a New Testament in about 1819,[38] and so was able to read Aesop in the original rather than remaining reliant on La Fontaine’s recreations of Latin versions. The major difference between them, however, was that La Fontaine created very few fables of his own, whereas the bulk of Krylov’s work after 1809 was either indebted to other sources only for the germ of the idea or the fables were of his invention

Krylov’s first three fables, published in a Moscow magazine in 1806, followed La Fontaine’s wording closely; the majority of those in his 1809 collection were likewise adaptations of La Fontaine. Thereafter he was more often indebted to La Fontaine for themes, although his treatment of the story was independent. It has been observed that in general Krylov tends to add more detail in contrast with La Fontaine’s leaner versions and that, where La Fontaine is an urbane moralist, Krylov is satirical.[39] But one might cite the opposite approach in Krylov’s pithy summation of La Fontaine’s lengthy «The Man who Runs after Fortune» (VII.12) in his own «Man and his shadow». Much the same can be said of his treatment of «The Fly and the Bee» (La Fontaine’s The Fly and the Ant, IV.3) and «The Wolf and the Shepherds» (La Fontaine’s X.6), which dispense with the circumstantiality of the original and retain little more than the reasoning.

The following are the fables that are based, with more or less fidelity, on those of La Fontaine:

1806

  • The Oak and the Reed (I.22)
  • The Choosy Bride (La Fontaine’s The Maid, VII.5)
  • The Old Man and the Three Young Men (XI.8)

1808

  • The Dragonfly and the Ants (I.1)
  • The Raven and the Fox (Aesop) (I.2)
  • The Frog and the Ox (I.3)
  • The Lion at the Hunt (I.6)
  • The Wolf and the Lamb (I.10)
  • The Peasant and Death (or the woodman in La Fontaine, I.16)
  • The Fox and the Grapes (III.11)
  • The Fly and the Travellers (VII.9)
  • The Hermit and the Bear (VIII.10)

1809

  • The Cock and the Pearl (I.20)
  • The Lion and the Mosquito (II.9)
  • The Frogs who Begged for a Tsar (III.4)
  • The Man and the Lion (III.10)
  • The Animals Sick of the Plague (VII.1)
  • The Two Pigeons (IX.2)

1811

  • The Young Crow (who wanted to imitate the eagle in La Fontaine, II.16)
  • Gout and the spider (III.8)
  • The Banker and the Cobbler (VIII.2)

1816

  • The Wolf and the Crane (III.9)
  • The Mistress and her Two Maids (V.6)

1819

  • The Shepherd and the Sea (IV,2)
  • The Greedy Man and the Hen (who laid golden eggs in La Fontaine, V.13)

1825

  • The Lion Grown Old (III.14)
  • The Kettle and the Pot (V.2)
  • The Crow (La Fontaine’s Jay in Peacock’s Feathers, IV.9)

1834

  • The Lion and the Mouse (II.11)

Notes[edit]

  1. ^ Janko Lavrin. Gogol. Haskell House Publishers, 1973. Page 6.
  2. ^ «English: Ivan Krylov grave in Tikhvin Cemetery». September 16, 2007 – via Wikimedia Commons.
  3. ^ Coxwell, p.10
  4. ^ Ralston p.xxxviii
  5. ^ «Online details of the monument». Backtoclassics.com. Retrieved 2013-04-22.
  6. ^ Russian Academic Dictionary
  7. ^ «033». March 15, 2014 – via Flickr.
  8. ^ «Walks in Moscow: Presnya | One Life Log». Onelifelog.wordpress.com. 2011-01-29. Retrieved 2013-04-22.; photographs of the reliefs appear on the Another City site Archived 2015-04-02 at the Wayback Machine
  9. ^ «В Подмосковье ребёнок застрял в памятнике Крылову и Пушкину». Пикабу.
  10. ^ Levitt, Marcus (2006). «3». The Cambridge Companion to Pushkin (PDF). p. 42. Archived from the original (PDF) on 2017-06-27. Retrieved 2011-02-18.
  11. ^ «Archived copy». Archived from the original on 2017-11-27. Retrieved 2015-03-27.{{cite web}}: CS1 maint: archived copy as title (link)
  12. ^ «Coin: 2 Roubles (225 years I.A. Krylov) (Russia) (1992~Today – Numismatic Product: Famous People) WCC:y343». Colnect.com. 2013-04-08. Retrieved 2013-04-22.
  13. ^ Ralston, p.13
  14. ^ «Басни. Пестрые Овцы». krylov.lit-info.ru.
  15. ^ Ralston, p.248
  16. ^ Harrison, p.220
  17. ^ Ralston, pp.167–8
  18. ^ Harrison p.111
  19. ^ Harrison, pp.178-9
  20. ^ Fables and Epigrams of Lessing translated from the German, London 1825, Fable 33
  21. ^ Krylov et ses Fables, Paris 1869, pp.127-8
  22. ^ Ralston, p.15
  23. ^ Napoleon.org Archived 2013-01-21 at the Wayback Machine
  24. ^ Kriloff’s original fables
  25. ^ Ralston, p.178]
  26. ^ Bem, E. M. (June 28, 1906). «English: Political caricature» – via Wikimedia Commons.
  27. ^ There were matchbox series in Creighton University 1960 and 1992
  28. ^ Lomonosov Porcelain factory
  29. ^ «Russian museums».
  30. ^ Wikiart
  31. ^ «The Cook and the cat (illustration to the fable of Krylov) by Alexander Alexandrovich Deineka: History, Analysis & Facts». Arthive.
  32. ^ «Illustration for I. A. Krylov’s fable «the Peasant and death» by Alexander Alexandrovich Deineka: History, Analysis & Facts». Arthive.
  33. ^ An example on the All Russia site
  34. ^ «State Museum of Palekh Art».
  35. ^ Georg von Albrecht, From Musical Folklore to Twelve-tone Technique, Scarecrow Press 2004, p.59
  36. ^ There is an analysis of these in The Exhaustive Shostakovitch and a complete performance on YouTube
  37. ^ Janice Ross, Like a bomb going off: Leonid Yakobson and Ballet as Resistance in Soviet Russia, Yale University 2015, pp.168–70
  38. ^ Ralston, p.xxxii
  39. ^ Bougeault, Alfred (1852). Kryloff, ou Le La Fontaine russe: sa vie et ses fables. Paris. pp. 30–35.

References[edit]

Translations, memoirs of the author and notes on the fables in English translation can be found in
  • W.R.S.Ralston, Krilof and his Fables, prose translations and a memoir, originally published London 1869; 4th augmented edition 1883
  • Henry Harrison, Kriloff’s Original Fables, London 1883,
  • C.Fillingham Coxwell, Kriloff’s Fables, translated into the original metres, London 1920

External links[edit]

  • A limited preview with the introduction and five fables, The frogs who begged for a tsar and 61 other Russian fables, a verse translation by Lydia Rasran Stone, Monpelier VT 2010
  • Works by or about Ivan Krylov at Internet Archive
  • Works by Ivan Krylov at LibriVox (public domain audiobooks)

  • Иван да марья сказка краткое содержание
  • Иван аксаков собрание сочинений
  • Иван да марья русская народная сказка
  • Ива и сказка мельниченко
  • Иван да марья растение как пишется