Къач келди сочинение на карачаевском 5кл

метки: Карачаевск, Барад, Кесекде, Джангы, Келиб, Назиф, Аталгъанд, Автор

«Сюйюнчланы Азамат «Халал джюрекле».»

Дерсни темасы:, Дерсни эпиграфы:

(нарт сёз).

Дерсни тамамлау мураты:, Дерсге керекле:, Дерсни барыуу

I. Дерсге мизам салыу.

II .Юй ишни тинтиу (соруу халда):

1) Классха соруула:

1) юйге берилген дерсден сорлугъу болгъан бармысыз.

2) 2-3 сабийге юй ишни соруу (азбар айтдырыу), (устаз талай соруу бере, кеси да болуша, юй ишни бегитеди, оюм этеди).

3) назмулада эпитетлени, рифмаланы, тенглешдириулени, метафораланы ачыкълайды.

III. Джангы дерсни ангылатыу

1. Устазны ушагъы.

Бюгюн биз Сюйюнчланы Азаматны «Халал джюрекле» деген повести бла шагърей боллукъбуз. «Халал джюрекле» къарачай литературада белгили повестлени бириди. Анда талай джылны, талай затны, талай адамны юсюнден джазылады.

Уллу Ата джурт къазауатны заманында анала, сабийле бир-биринден айырылыб, артда талай джылдан табылгъанлары кёб болгъанды. Повесть беш кесекден къуралыбды. Биринчи кесегинде сёз Ленаны онунчу классда сочинение джазгъаныны юсюнден барады.

Экинчи кесегине автор «Ана» деб атагъанды. Бу кесегинде Назифа районогъа келиб, къызчыгъы къыйынлыкъда къалай тас болгъанындан хапар айтады.

Ючюнчю кесегине «Гинджи» деб аталгъанды. Бу кесекде автор Къазахстанда бир шофёр Шимал Кавказда къазауатны заманында Къобан ёзенде терекге илиниб тургъан къызчыкъны табыб, аны алыб келиб бир къаратон къатыннга берген хапарын айтады.

Тёртюнчю кесегинде- «Бир юйюрде»-къызчыкъгъа аналыкъ-аталыкъ этиб асырагъан Нина Ивановна бла Алексей Степановични юсюнден хапар айтылады.

Бешинчи кесегине «Ай кёпюр» деб аталгъанды. Ай кёпюр ол Ленаны тюшюдю. Бу кесекде Назифа бла къызы бир-бирине къалай тюбегенлери джазылады.

2. Сынау иш: «Сыйынг тёппемде болсун» – тартыныр зат болса, «Ауузунга къурман болайым» – иги хапар айтханнга, «Машинала чепкен сокъгъанча джюрюй эдиле» – къызыу.

IV. Джангы дерсни бегитиу.

1.Повестни кескин окъутады, англагъанларыча хапарын айтдырады.

2. Бир талай соруугъа джууаб этейик:

  • повесть деб неге айтылгъанын ачыкълау.
  • Чыгъарманы баш идеясы неди? Эпиграфны къаллай магъанасы барды?
  • Халал джюрекли адамлагъа кимлени санаргъа боллукъду?
  • Чыгъармада ненча хапар, ненча эпизод барды? Ала бири бирине къалай байланнгандыла?
  • Повестни композициясын айырыгъыз (сюжет, табигъат, лирика отступлениеле), ол сюжетни ачыкъларгъа къалай болушады?
  • Шофёр бла инспектор, узакъ Азияда тюбешгенлерияде, не хапар айтдыла?
  • Шофёрну адамлыгъын, ишленмеклигнн не затдан сезебиз?
  • Назифат къонакъ юйден не ючюн кетеди?
  • Бекир эгечини юсюнден не хапар айтады?
  • Автобусда къаллай ушакъ барады?
  • Асырагъан ата бла ана къызчыкъны юсюнден «тахсаны» къалай ачадыла? Къыз алагъа не джууаб береди? Текстни окъугъуз.

Табхан ана бла бала къалай тюбешдиле? Китабда ол кесеклени суратлагъан джерни табыгъыз.

5 стр., 2046 слов

Рассуждение Жаулукъ — миллет магъанасы болгъан белгиди. учащихся (9 класс)

… адрес: 8-963-390-84-26 Название конкурсной работы Сочинение – рассуждение «Жаулукъ — … Мени анам! – Жылы, хычыуун, багъалы, огъурлу сёзле. Тынгылачыгъыз, аналарыбыз къысхан жаулукъну къалай … сыйын Къайсын « Ленинни юсюнден таулу поэма» деген чыгъармасында … сюртгендиле. Жаулукъ- малкъар халкъны халал ниетича, сууукъ шауданыча, сабийлигича … и учит мир радости» на лучшее литературное творчество среди …

  • Лена ким бла къалады? Сиз анга къалай къарайсыз?
  • Повестине «Халал джюрекле» деб нек атагъанды?

V. Дерсни тамамлау

эки башха миллетден юйдегилени юсю бла адамлыкъны асаыулу шартларын, гуманизмни кючюн ачыкъ кёрдюк; сохтала бла бирикмекликни, шохлукъну магъанасын теренледик,повестни аллындан башлаб аягъына дери биринчи орунну алгъан къазауатны къыйынлыгъы, халал урунуу, адамлыкъны сыйын мийикде тутуу, совет халкъланы къарнаш шохлукълары ариу ачыкъланды.

VI. Юйге иш.

1) Повестни аягъында соруула бла ишлеу (57-86 бетле).

2) Сайлаб бир эпизодну хапарын айтыргъа. 3) Сочинениеге хазырланыргъа «Ана деген сыйлы ат».

Къалай насыблы адамлабыз биз!

Сёлешир ючюн — хазыр тилибиз»

«Къайсы тилде сёлеше эсенг,ол миллетни адамыса!» — деб айтылады.

Миллетликни сакълау аны тили бла къысха байламлыды. Тил миллетни баш тамалыды,ара багъанасыды. Адамлыкъны шарты, ангысы, халиси, къылыгъы, билими, тил бла сингиб, аны бла сакъланады.

Джангы заманлада, джангы болумлада джашайбыз. Халкъны джашауу, турмушу бла бирге ангысында, халисинде да тюрлениуле болгъандыла. Бу арт кёзюуде багъалы, бай тилибизни унута, барабыз. Аны бла миллетибизни тин,адет, адеб, хали байлыгъыбызны да. Джармалаб, чалдырыб сёлешген кёбден кёб болуб, седиреб бара турады.

«Ана тилден ёнгелеу, анасындан ёнгелеуча, уллу къыйынлыкъды».Тилин билмеген бла халкъын сюймегенни не башхасы барды? Билмеген бла сюймегенни арасы къалайды? Турсуннган – билген этерикди, не да билирге тырмашырыкъды! Бюгюнлюкде кёбле сабийлерине къарачай тилни таб школлада да окъутургъа кереклиге санамайла. Мен ангылагъанга кёре, терс адетлени чыгъарыб, алагъа ийнанмакълыкъны къоймасакъ, намыссызлыкъда, адебсизликда, адетсизликда бизни къурута баргъан болмаса,сау къоярыкъ тюлдю.

Тилибизни сюейик, аны сакълайыкъ, билейик. Магъанасын иги ангылаб, ангыбызгъа сингдирейик. Бизни ана тилибизни къуралыуна къаллай бир фахмулу адамларыбызны къыйыны киргенди: Кърымшаухалланы Ислам, Акъбайланы Ислам (Чокуна апенди), Семенланы Исмаил, Къаракетланы Исса, Ёртенланы Азрет,Биджиланы Асхат,Ёзденланы Абугалий, Бостанланы Хасан, Байрамукъланы Халимат.

Боташланы Абидатны «Ана тилим» деген назмусу бла башлаб тургъандыла сохтала окъуу джылларын: Ана тилим, джаным – тиним. Сенсе, дейме, джарыкъ кюнюм…

Джангы тиллениб башлагъан сабийчиклеге уа биринчи анасы юретген назмучукъ Бостанланы Хасанны «Къозучукъ» деген назмучугъуду:

Тум къарады къозучукъ, керпеслениб ойнайды.

Юзгерени къатында хансчыкъланы чайнайды…

Къаллай бир къууанч болады ол ананы бетинде, джюрегиндеда сабий ол назмучукъну сёзлерин чалышдырыб айтса да.

Къайсы бирин айтайым, бизни гитче къарачай миллетни джашау турмушун да,табигъатын да аллай ариу тил бла миллетин бай этген фахмулу адамларыбызны.

Бюгюнлюкде да бардыла аллай адамла, ана тилибизге сакъла. Аланы бири Сылпагъарланы Кулинады, « Илячин» деген сабий журналны къурагъан. Джаш тёлю ана тилибизни сюер ючюн, унутмаз ючюн сабийле къурагъан назмучукъла, хапарчыкъла басмаланадыла журналны бетлеринде.

Къарачай халкъны ана тилин эмда культурасын айнытыугъа, адетлерин сакълаугъа, неден да бек миллетин бирикдириуге уллу юлюш къошады бизни республикабызны «Къарачай» деген газети. 90 – ан джылны узуну къарачай миллетге къуллукъ этиб келеди.

Ана тилни тазалыгъы,байлыгъы,

Къара сууча, сакъланадыла сенде,

Къарачайны адеб — намыс джарыгъы,

Сюймеклиги кёрюнелле бетингде.

Ана тилибиз — хар бирибизге, адамлыгъыбызгъа хурмет келтирген энчи байлыгъыбыз, мындан ары да айныр, джашнар, алджаб тургъанланы иннетлерине, джюреклерине да джол табар. Миллетибиз башха халкъланы арасында джашауу, ишлери бла юлгюлю болурча ана тилибизни сыйын Минги Тауча мийик кёрейик!

Перевод трудно, но попробую попозже)

I am going to tell you about my school. My school is new and modern and I like it very much. It has three floors. The classrooms are light and spacious. There are classrooms for different subjects, such as English, History, Physics, Mathematics, Chemistry, Geography, Biology Literature etc.
There is a computer class in our school. We study computer science here. The computer class has the most modern equipment and the Internet access.
We’ve also an assembly hall, which is situated on the second floor. Meetings, conferences, concerts and all the celebrations take place here. We prepare different performances for all holidays. We sing songs, recite poetry, dance, and participate in theatre performances.
There are many opportunities to go in for sports in our school. Our school has a gym, a sports ground, a football field, a swimming pool, and other sports facilities. There are many different sports groups: table tennis, swimming, athletics, football, volleyball, wrestling, and rhythmic gymnastics. Many pupils of our school attend these sports groups.
In our school we have also painting group, dance group, theatre group and rock group. All these groups are very popular and many pupils attend them.
The teachers in our school are very skilled. They try to give us all their knowledge and awake our interest to their subjects and to self study. Besides the school subjects, our teachers tell us about everything, about different problems of our world, such as ecology, nature protection, climat changes etc.
There is a good tradition in our school. Every year people who graduated our school come here to meet their teachers and classmates. These meetings take place every first Saturday of February.
I think that school years are very important for every person. It’s a period of becoming adult, achieving knowledges, and choosing your way in life. Often school friends remain your friends for all your life. So I’ll never forget my school, my teachers, and my classmates.
Моя школа
Я расскажу вам о своей школе. Моя школа — новая и современная, и она мне очень нравится. У нее три этажа. Классы светлые и просторные. Есть классы для различных предметов, таких как английский язык, история, физика, математика, химия, география, биология, литература и т.д.
В нашей школе есть компьютерный класс. Здесь мы изучаем информатику. В нашем компьютерном классе — самое современное оборудование, и есть доступ к Интернету.
В нашей школе есть также актовый зал, которые расположен на втором этаже. Здесь проходят собрания, конференции, концерты и все праздники. Мы готовим интересные представления ко всем праздникам. Мы поем песни, читаем стихи, танцуем и участвуем в небольших театральных постановках.
В нашей школе много возможностей для занятий спортом. В школе есть спортзал, спортивная площадка, футбольное поле, плавательный бассейн и другие спортивные сооружения. У нас много различных спортивных секций: настольный теннис, плавание, легкая атлетика, футбол, волейбол, борьба и художественная гимнастика. Многие ученики посещают эти спортивные секции.
В нашей школе также есть кружки рисования, танцев, театральный кружок и рок-группа. Все эти кружки очень популярны и многие ученики посещают их.
В нашей школе преподают очень квалифицированные учителя. Они стараются передать нам все свои знания и пробудить интерес к своим предметам и к самообразованию. Учителя не только преподают нам школьные предметы, но и рассказывают обо всем, о различных мировых проблемах, таких как экология, охрана природы, климатические изменения и т.д.
В нашей школе есть хорошая традиция. Каждый год выпускники школы приходят на встречу с учителями и одноклассниками. Эти встречи проходят каждую первую субботу февраля.
Я считаю, что школьные годы очень важны для каждого человека. Это период взросления, приобретения знаний и выбора жизненного пути. Очень часто школьные друзья остаются вашими друзьями на всю жизнь. Поэтому я никогда не забуду мою школу, учителей и одноклассников.

Моя школа

Я розповім вам про свою школу. Моя школа — нова і сучасна, і вона мені дуже подобається. У неї три поверхи. Класи світлі і просторі. Є класи для різних предметів, таких як англійська мова, історія, фізика, математика, хімія, географія, біологія, література тощо.
У нашій школі є комп’ютерний клас. Тут ми вивчаємо інформатику. У нашому комп’ютерному класі — найсучасніше обладнання, і є доступ до Інтернету.
У нашій школі є також актова зала, яка розташована на другому поверсі. Тут відбуваються збори, конференції, концерти і всі свята. Ми готуємо цікаві вистави до всіх свят. Ми співаємо пісень, читаємо вірші, танцюємо і беремо участь в невеликих театральних дійствах.
У нашій школі є багато можливостей для занять спортом. В школі є спортзал, спортивний майданчик, футбольне поле, плавальний басейн і інші спортивні споруди. У нас є багато різних спортивних секцій: настільний теніс, плавання, легка атлетика, футбол, волейбол, боротьба і художня гімнастика. Багато учнів відвідують ці спортивні секції.
У нашій школі також є кружки малювання, танців, театральний кружок і рок-гурт. Всі ці кружки дуже популярні і багато учнів відвідують їх.
У нашій школі викладають дуже кваліфіковані вчителі. Вони прагнуть передати нам всі свої знання і пробудити цікавість до своїх предметів і до самоосвіти. Вчителі не лише викладають нам шкільні предмети, але і розповідають про все, про різні світові проблеми, такі як екологія, охорона природи, кліматичні зміни тощо.
У нашій школі є гарна традиція. Щороку випускники школи приходять на зустріч з вчителями і однокласниками. Ці зустрічі відбуваються кожну першу суботу лютого.
Я вважаю, що шкільні роки дуже важливі для кожної людини. Це період дорослішання, набуття знань і вибору життєвого шляху. Дуже часто шкільні друзі залишаються вашими друзями на все життя. Тому я ніколи не забуду мою школу, вчителів і однокласників.

Къалай насыблы адамлабыз биз!

Сёлешир ючюн — хазыр тилибиз»

«Къайсы тилде сёлеше эсенг,ол миллетни адамыса!» — деб айтылады.

Миллетликни сакълау аны тили бла къысха байламлыды. Тил миллетни баш тамалыды,ара багъанасыды. Адамлыкъны шарты, ангысы, халиси, къылыгъы, билими, тил бла сингиб, аны бла сакъланады.

Джангы заманлада, джангы болумлада джашайбыз. Халкъны джашауу, турмушу бла бирге ангысында, халисинде да тюрлениуле болгъандыла. Бу арт кёзюуде багъалы, бай тилибизни унута, барабыз. Аны бла миллетибизни тин,адет, адеб, хали байлыгъыбызны да. Джармалаб, чалдырыб сёлешген кёбден кёб болуб, седиреб бара турады.

«Ана тилден ёнгелеу, анасындан ёнгелеуча, уллу къыйынлыкъды».Тилин билмеген бла халкъын сюймегенни не башхасы барды? Билмеген бла сюймегенни арасы къалайды? Турсуннган – билген этерикди, не да билирге тырмашырыкъды! Бюгюнлюкде кёбле сабийлерине къарачай тилни таб школлада да окъутургъа кереклиге санамайла. Мен ангылагъанга кёре, терс адетлени чыгъарыб, алагъа ийнанмакълыкъны къоймасакъ, намыссызлыкъда, адебсизликда, адетсизликда бизни къурута баргъан болмаса,сау къоярыкъ тюлдю.

Тилибизни сюейик, аны сакълайыкъ, билейик. Магъанасын иги ангылаб, ангыбызгъа сингдирейик. Бизни ана тилибизни къуралыуна къаллай бир фахмулу адамларыбызны къыйыны киргенди: Кърымшаухалланы Ислам, Акъбайланы Ислам (Чокуна апенди), Семенланы Исмаил, Къаракетланы Исса, Ёртенланы Азрет,Биджиланы Асхат,Ёзденланы Абугалий, Бостанланы Хасан, Байрамукъланы Халимат.

Боташланы Абидатны «Ана тилим» деген назмусу бла башлаб тургъандыла сохтала окъуу джылларын: Ана тилим, джаным – тиним. Сенсе, дейме, джарыкъ кюнюм…

Джангы тиллениб башлагъан сабийчиклеге уа биринчи анасы юретген назмучукъ Бостанланы Хасанны «Къозучукъ» деген назмучугъуду:

Тум къарады къозучукъ, керпеслениб ойнайды.

Юзгерени къатында хансчыкъланы чайнайды…

Къаллай бир къууанч болады ол ананы бетинде, джюрегиндеда сабий ол назмучукъну сёзлерин чалышдырыб айтса да.

Къайсы бирин айтайым, бизни гитче къарачай миллетни джашау турмушун да,табигъатын да аллай ариу тил бла миллетин бай этген фахмулу адамларыбызны.

Бюгюнлюкде да бардыла аллай адамла, ана тилибизге сакъла. Аланы бири Сылпагъарланы Кулинады, « Илячин» деген сабий журналны къурагъан. Джаш тёлю ана тилибизни сюер ючюн, унутмаз ючюн сабийле къурагъан назмучукъла, хапарчыкъла басмаланадыла журналны бетлеринде.

Къарачай халкъны ана тилин эмда культурасын айнытыугъа, адетлерин сакълаугъа, неден да бек миллетин бирикдириуге уллу юлюш къошады бизни республикабызны «Къарачай» деген газети. 90 – ан джылны узуну къарачай миллетге къуллукъ этиб келеди.

Ана тилни тазалыгъы,байлыгъы,

Къара сууча, сакъланадыла сенде,

Къарачайны адеб — намыс джарыгъы,

Сюймеклиги кёрюнелле бетингде.

Ана тилибиз — хар бирибизге, адамлыгъыбызгъа хурмет келтирген энчи байлыгъыбыз, мындан ары да айныр, джашнар, алджаб тургъанланы иннетлерине, джюреклерине да джол табар. Миллетибиз башха халкъланы арасында джашауу, ишлери бла юлгюлю болурча ана тилибизни сыйын Минги Тауча мийик кёрейик!

Перевод трудно, но попробую попозже)

  • Къарачайны бушуу кюню сочинение
  • Кфх в гостях у сказки
  • Кушать есть как пишется
  • Кушанье недоварено как пишется
  • Кушайте на здоровье как пишется правильно