Как пишется имя иса или исса правильно

This article is about the Arabic given name. For the Islamic perspective of Jesus, see Jesus in Islam.

Isa

Isa (Jesus)1 (cropped).png

The name Isa written in Classical Arabic

Pronunciation
  • Arabic: [ʕiː.saː]
  • Albanian: [iˈsa]
  • Turkish: [iˈsa]
Gender Male
Language(s) Classical Arabic
Origin
Meaning Jesus
Other names
See also Esa, Essa, Isa , Eesa and Eesah

Isa (Arabic: عِيسَى, romanized: ʿĪsā) is a classical Arabic name and a translation of Jesus. The name Isa is the name used for Jesus in the Quran. However, it is not the only translation; it is most commonly associated with Jesus as depicted in Islam, and thus, commonly used by Muslims. Christians commonly refer to him by a different name (Arabic: يَسُوع, romanized: Yasūʿa).

Etymology[edit]

The English form of the name «Jesus» is derived from the Latin Iēsus, which in turn comes from the Greek Ἰησοῦς (Iēsoûs). The Greek is a Hellenized form of the Hebrew name Yēšua (ישוע), which is in turn a shortened form of Hebrew Yehōšua (יהושע) or «Joshua» in English.[1] East Syriac literature renders the pronunciation of the same letters as ܝܫܘܥ ishoʕ (išoʕ) /iʃoʕ/. The Aramaic Bible (c. 200 AD) or the Peshitta preserve this same spelling. The Encyclopedia of the Qur’an by Brill Publishers quotes scholarship that notes that the Greek name Iesous, Ἰησοῦς (Iēsoûs), also is known to have represented many different Biblical Hebrew names (which causes issues when seeking to find what Jesus’ original Hebrew name would have been from the Greek) «Josephus used the Greek name lesous to denote three people mentioned in the Bible whose Hebrew names were not Yeshua’, Y’hoshua’ or Y’hoshua’. They were Saul’s son Yishwi (Anglicized as ‘Ishvi’ in the RSV of I Samuel 14:49), the Levite Abishua’ (mentioned in I Chronicles 6:4, etc.) and Yishwah the son of Asher (Anglicized as ‘Ishva’ in the RSV of Genesis 46:17). … Josephus furnishes important evidence for the wide variety of Hebrew names represented in Greek by Iesous.»[2]

Also, the classical theologians Clement of Alexandria and Cyril of Jerusalem both stated that the Greek name Iesous was allegedly Jesus’ original name.[1]

There is a major discrepancy between the Hebrew/Aramaic and Muslim Arabic forms of this name, since the Hebrew form of this name has the voiced pharyngeal ʿAyin ע‎ or ʿAyn ع consonant at the end of the name (as does Christian Arabic يسوع yasūʿ), while the Muslim Arabic form عيسى ʿīsā has the ʿAyn at the beginning of the name. It is also similar in the vowels to an Aramaic version of Jesus, viz. Eeshoʿ (Aramaic forms of the name, however, still have the voiced pharyngeal `Ayn consonant at the end of the name).[3] [Other Aramaic pronunciations of the same name include yeshuuʕ (ʕ is IPA ayin). Vowels in Semitic languages are somewhat fluid between dialects while consonants are structurally more stable. The vowels in an Anglicized quote «Eesho`» by themselves are insignificant for this discussion since «i» and «e» and short «a» can interchange between dialects, and «u» and «o» can also interchange between dialects. The dominant consonantal discrepancy remains, between Aramaic yeshuuʕ [consonantal y-sh-w-ʕ] and Arabic ʕiisa [consonantal ʕ-y-s-alef].]

Scholars have been puzzled by the use of ʿĪsā in the Qur’an since Christians in Arabia used yasūʿ before and after Islam,[4][5] itself derived from the Syriac form Yəšūʿ and ultimately Hebrew Yēšūaʿ by a phonetic change.[6][7] The Encyclopedia of the Qur’an by Brill Publishers states this has also come about because many Western scholars have held a «conviction that Jesus’ authentic Hebrew name is Yeshua'»[2] and because of this they often «have been puzzled by the Qur’an’s reference to him as ‘Isa».[2] Brill’s Encyclopedia of the Qur’an further states «It is not certain that Jesus’ original name was Yeshua'»[2] However, the early Syriac/Aramaic form of the name Yeshua, the etymological link with ‘salvation’ (note the Hebrew consonantal root y-sh-`) in Matthew 1:21, all of the correspondences of Ἰησοῦς in the Greek OT and Second Temple Jewish writings, and the common attestation of Yeshua among first century Jewish names have led to a consensus among scholars of the gospels that Yeshua was «Jesus»‘s original name. «Esau» (and derivatives with `ayin as a first letter) is not a realistic possibility. With all this in mind, some scholars have proposed a number of explanations. James A. Bellamy of the University of Michigan suggested that the quranic name is a corruption of Masīḥ itself derived from yasūʿ, suggesting that this resulted from a copyist error and an attempt to conceal the Arabic verb sāʿa/yasūʿu which has obscene connotations,[6] though no evidence has been found to support this claim.

Josef Horovitz on the other hand holds that the quranic form is meant to parallel Mūsā (Moses). Similar pairs are also frequently found in the Quran as well which supports this theory.[8] For example, compare Ismā‘īl and Ibrāhīm (Ishmael and Abraham) or Jālūt and Tālūt (Goliath and Saul). It is thus possible that the Arabs referred to him as Yasaʿ, but the Quran reversed the letters so as to parallel Mūsā.

Another explanation given is that in ancient Mesopotamia divine names were written in one way and pronounced in another. Thus it is possible for borrowed words to have their consonants reversed. Another explanation is that Muhammad adopted Isa from the polemical Jewish form Esau. However, there is no evidence that the Jews have ever used Esau to refer to Jesus, and if Muhammad had unwittingly adopted a pejorative form his many Christian acquaintances would have corrected him. A fourth explanation is that prior to the rise of Islam, Christian Arabs had already adopted this form from Syriac. According to the Encyclopaedia of the Qurʼān, «Arabic often employs an initial ‘ayn in words borrowed from Aramaic or Syriac and the dropping of the final Hebrew ‘ayin is evidenced in the form Yisho of the ‘koktiirkish’ Manichaean fragments from Turfan.»[3] This is supported by Macúch with an example in classical Mandaic, a variety of Eastern Aramaic (hence closely related to Syriac) used as liturgical language by the Mandaean community of southern Mesopotamia, where the name for Jesus is rendered ʿ-š-u (ࡏࡔࡅ), though the pharyngeal (‘ayin) is pronounced like a regular long i («Īshu»).[9] Also the name Yeshu (ישו in Hebrew and Aramaic) lacking the final ‘ayin is also used to refer to Jesus in the Jewish work the Toledot Yeshu, and scholar David Flusser presents evidence Yeshu was also a name itself rather than claims it was meant to supposedly be an acronym to insult Jesus.[10] The Brill Encyclopedia of the Qur’an notes scholar Anis al-Assiouty as noting the fact that «In the Talmud, however, he (Jesus) is called Yeshu.»[2] Scholar David Flusser and other scholars like Adolf Neubauer, Hugh J. Schonfield, and Joachim Jeremias also further argued that the name or pronunciation Yeshu (ישו in Hebrew and Aramaic) could also be «the Galilean pronunciation» of Yeshua’ that came about because of an inability to pronounce the ‘ayin in the Galilee region where Jesus came from. Scholar Alphonse Mingana writes there may have been a monastery named ʿĪsāniyya in the territory of the Christian Ghassanid Arabs in southern Syria as early as 571 CE.[3][11][12]

Christoph Luxenberg’s The Syro-Aramaic Reading of the Koran equates the quranic name with Hebrew Jesse. However, neither Yeshu nor Jesse begins with a pharyngeal consonant in their original Hebrew forms.

The earliest archaeological evidence of an Arabic name for Jesus is a Jordanian inscription. Enno Littman (1950) states: «Mr. G. Lankaster Harding, Chief Curator of Antiquities Hashimite Kingdom of Jordan, kindly sent me copies of a little more than five hundred Thamudic inscriptions. […] It is the inscription [Harding No. 476] that interests us here. […] Below the circle there are four letters: a y, a sh, a ʿ, and again a y.» He also states: «These letters are so placed that they can be read from right to left or from left to right y-sh-ʿ, probably pronounced Yashaʿ, and this name is the same as Yashuaʿ, the Hebrew form of the name of Christ.»[13] An archaic Arabic root for ‘Salvation’ exists in Yatha, which may have later formed this name: y-sh-ʿ.[14] The lack of a Waw is still unexplained. Also, the closer correspondence with another name ישעיה‎ [y’sha’yá, «Isaiah» in English] needs explanation or discussion before this inscription can be entertained as an Arabic «Jesus».

Non-Islamic uses[edit]

ʿĪsā is used as well by several Christian groups in Muslim countries. A 14th-century Persian translation of Matthew, one of the earliest surviving Persian manuscripts of the scripture, uses ʿĪsā.[15] Ahmad Al-Jallad has argued that a precedent of the quranic name ʿsy was already used in a Christian Safaitic inscription from the fourth century CE.[16] Later translations in other languages also follow suit. Some modern Evangelical translations also use Isa, such as David Owen’s Life of Christ (Arabic 1987).[17]

Nicolas Notovitch’s 1894 book Life of Saint Issa claims that during his unknown years, Jesus (īśa meaning ‘the Lord’ in Sanskrit) left Galilee for India and studied with Buddhists and Hindus there before returning to Judea.[18]

Given name[edit]

Literature[edit]

  • Isa Hasan al-Yasiri, (1942) Iraqi-Canadian poet

Religious people[edit]

  • Isa ibn Maryam, penultimate prophet of Islam
  • Isa ibn Aban (died 836), early Muslim scholar of Second Islamic century during the early Abbasid era.
  • Isa Qassim (born 1937), Bahraini Shia cleric

Politics and military[edit]

  • Isa ibn Musa, (d. 783) was the Arab statesman, nephew of Abbasid caliph Al-Saffah (r. 750–754) and Al-Mansur (r. 754–775).
  • Isa ibn Abdallah al-Mansur (b. 760s) was the son of Abbasid caliph al-Mansur (r. 754–775)
  • Isa Alptekin (1901–1995), Uyghur political leader
  • Isa Boletini (1864–1916), Albanian nationalist
  • İsa Çelebi (died 1406), Ottoman prince
  • Isa Gambar (born 1957), Azerbaijani politician
  • Isa Guha (born 1985), British female cricketer
  • Isa-Beg Ishaković Hranić, 15th-century Ottoman general
  • Isa beg Isabegović, one of the largest landowners of the 19th century Bosnian aristocracy
  • İsa Kaykun (born 1988), Turkish footballer
  • Isa Kelemechi (ca. 13th century), Syrian Nestorian Christian scientist and diplomat
  • Isa Khan (1529-1599), 16th-century Bengali nobel and military leader
  • Isa Mustafa (born 1951), Kosovar politician
  • Ma Qixi (1857–1914), Chinese Muslim Xidaotang leader, also known as Ersa (Isa)
  • Isa ibn al-Shaykh al-Shaybani (died 882/3), Arab tribal leader
  • Isa bin Salman Al Khalifa (1931–1999), Emir of Bahrain
  • Isa bin Salman Al Khalifa, UAE Sheikh
  • Umm Isa bint Musa al-Hadi, was the Abbasid princess, daughter of caliph al-Hadi (r. 785–786) and Wife of caliph al-Ma’mun (r. 813–833).

Sports[edit]

  • Isa Guha (born 1985), British female cricketer
  • Isa Аskhabovich Chaniev (born 1992), Russian lightweight boxer

Music[edit]

  • Isa Tengblad (born 1998), Swedish singer

Surname[edit]

  • Abu ‘Isa, Isaac ben Jacob al-Isfahani, Jewish prophet
  • ʿAlī ibn ʿĪsā al-Asṭurlābī, Arab astronomer
  • ʿAlī ibn ʿĪsā al-Kahhal, Arab ophthalmologist
  • Daoud Isa (1878–1950), Palestinian journalist
  • Dolkun Isa, Uyghur activist
  • Facundo Isa (born 1993), Argentine rugby player
  • Isabegović, Isajbegović or Isabegzade, Bosnian noble family after Isa-bey Ishaković Hranić
  • Ismail Isa (born 1989), Bulgarian footballer
  • Qazi Faez Isa (born 1959), justice at the Supreme Court of Pakistan
  • Qazi Mohammad Isa (1914-1976)
  • Aguila Saleh Issa (born 1944), Libyan jurist and politician
  • Salman Isa (born 1977), Bahraini footballer
  • Darrell Issa (born 1953), American politician of Lebanese heritage

Variations[edit]

Among some Turkic peoples, such as the Tatars and Bashkirs, the name is spelled as Ğäysä/Ğaysa (Гайсә/Ғайса), or as Aisa (Айса).[19][20]

  • Gaisa Enikeev (1864-1931), Tatar/Bashkir ethnographer, politician
  • Aisa Hakimcan (1896-1972), Tatar artist in Finland

See also[edit]

  • Isabella (given name)
  • Jesus
  • Life of Saint Issa
  • Yeshua

References[edit]

  1. ^ a b «CATHOLIC ENCYCLOPEDIA: The Name of Jesus Christ».
  2. ^ a b c d e «Full text of «maosoua»«.
  3. ^ a b c Encyclopaedia of the Qurʼān Volume 3 General Editor: Jane Dammen McAuliffe (Georgetown University, Washington DC). Brill Academic, 2003, pp. 8-10
  4. ^ Beaumont 2005, pp. 175
  5. ^ Jeffery, Arthur; Böwering, Gerhard; McAuliffe, Jane (2008). The Foreign Vocabulary of the Quran. Woods Press. p. 220. ISBN 978-1-4437-2149-3.
  6. ^ a b Reynolds 2007, pp. 235
  7. ^ Anawati, G. C. (May 1998), «ʿIsā», in Lewis, B.; Pellat, C.; Vandonzel, E. (eds.), Encyclopaedia of Islam, vol. 4, Brill Academic Pub, p. 81, ISBN 978-90-04-05745-6
  8. ^ Reynolds 2007, pp. 236
  9. ^ Macuch, Rudolf (1 September 1965). Handbook of Classical and Modern Mandaic (1st ed.). De Gruyter. p. 649. ISBN 3110002612.
  10. ^ Flusser, David (1989). Jewish sources in early Christianity. English translation by John Glucker. Tel Aviv: MOD Books. ISBN 965-05-0466-4. OCLC 24082669.
  11. ^ fol. 84b of the Brit. Mus. Syr. MS. Add., 14, 602
  12. ^ http://www.muhammadanism.org/Quran/syriac_influence_quran.pdf[bare URL PDF]
  13. ^ «Jesus in a Pre-Islamic Arabic Inscription», Muslim World, (1950, vol. xi) p. 16.]
  14. ^ Cooper, William. An Archaic Dictionary. Bagster, 1876, p. 623.
  15. ^ «Rome Reborn: The Vatican Library & Renaissance Culture». LOC. 8 January 1993. Retrieved July 14, 2012.
  16. ^ Al-Jallad, Ahmad; Al-Manaser, Ali (2021). «The Pre-Islamic Divine Name ʿsy and the Background of the Qurʾānic Jesus». Journal of the International Qur’anic Studies Association. 6 (1): 107–136. doi:10.5913/jiqsa.6.2021.a004. ISSN 2474-8420. S2CID 251463068.
  17. ^ Ivor Mark Beaumont Christology in Dialogue with Muslims: A Critical Analysis of Christian Presentations of Christ for Muslims from the Ninth and Twentieth Centuries. Oxford: Regnum Books International, 2005 — Page 175 «language is used in the translation in an unprecedented way.3 For example, the use of the quranic name Isa for Jesus in The Life of Christ is a startling innovation for Christian Arabic writing, where the ancient Syriac Yasu’a is normally found.[Correction: the ancient Syriac was Yeshu`, the form Yasu’a (sic) is an Arabic modification of the Syriac name.]
  18. ^ Virchand R. Gandhi (translator) (2003) [1894]. The Unknown Life of Jesus Christ. Kessinger Publishing. ISBN 0766138984.
  19. ^ «ТАТАР ИР-АТ ИСЕМНӘРЕ (ТАТАРСКИЕ МУЖСКИЕ ИМЕНА В АЛФАВИТНОМ ПОРЯДКЕ)».
  20. ^ «Könbatış xristiannarı Pasxanı bilgeli, yaña Papa üzeneñ berençe «Urbi et Orbi» yullamasın yasadı».

Bibliography[edit]

  • Reynolds, Gabriel Said (29 November 2007). The Quran in its Historical Context. Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-42899-6. Retrieved 6 November 2012.
  • Beaumont, Ivor Mark (1 January 2005). Christology in Dialogue with Muslims: A Critical Analysis of Christian Presentations of Christ for Muslims from the Ninth and Twentieth Centuries. Oxford Centre for Mission Studies. ISBN 978-1-870345-46-0. Retrieved 6 November 2012.

This article is about the Arabic given name. For the Islamic perspective of Jesus, see Jesus in Islam.

Isa

Isa (Jesus)1 (cropped).png

The name Isa written in Classical Arabic

Pronunciation
  • Arabic: [ʕiː.saː]
  • Albanian: [iˈsa]
  • Turkish: [iˈsa]
Gender Male
Language(s) Classical Arabic
Origin
Meaning Jesus
Other names
See also Esa, Essa, Isa , Eesa and Eesah

Isa (Arabic: عِيسَى, romanized: ʿĪsā) is a classical Arabic name and a translation of Jesus. The name Isa is the name used for Jesus in the Quran. However, it is not the only translation; it is most commonly associated with Jesus as depicted in Islam, and thus, commonly used by Muslims. Christians commonly refer to him by a different name (Arabic: يَسُوع, romanized: Yasūʿa).

Etymology[edit]

The English form of the name «Jesus» is derived from the Latin Iēsus, which in turn comes from the Greek Ἰησοῦς (Iēsoûs). The Greek is a Hellenized form of the Hebrew name Yēšua (ישוע), which is in turn a shortened form of Hebrew Yehōšua (יהושע) or «Joshua» in English.[1] East Syriac literature renders the pronunciation of the same letters as ܝܫܘܥ ishoʕ (išoʕ) /iʃoʕ/. The Aramaic Bible (c. 200 AD) or the Peshitta preserve this same spelling. The Encyclopedia of the Qur’an by Brill Publishers quotes scholarship that notes that the Greek name Iesous, Ἰησοῦς (Iēsoûs), also is known to have represented many different Biblical Hebrew names (which causes issues when seeking to find what Jesus’ original Hebrew name would have been from the Greek) «Josephus used the Greek name lesous to denote three people mentioned in the Bible whose Hebrew names were not Yeshua’, Y’hoshua’ or Y’hoshua’. They were Saul’s son Yishwi (Anglicized as ‘Ishvi’ in the RSV of I Samuel 14:49), the Levite Abishua’ (mentioned in I Chronicles 6:4, etc.) and Yishwah the son of Asher (Anglicized as ‘Ishva’ in the RSV of Genesis 46:17). … Josephus furnishes important evidence for the wide variety of Hebrew names represented in Greek by Iesous.»[2]

Also, the classical theologians Clement of Alexandria and Cyril of Jerusalem both stated that the Greek name Iesous was allegedly Jesus’ original name.[1]

There is a major discrepancy between the Hebrew/Aramaic and Muslim Arabic forms of this name, since the Hebrew form of this name has the voiced pharyngeal ʿAyin ע‎ or ʿAyn ع consonant at the end of the name (as does Christian Arabic يسوع yasūʿ), while the Muslim Arabic form عيسى ʿīsā has the ʿAyn at the beginning of the name. It is also similar in the vowels to an Aramaic version of Jesus, viz. Eeshoʿ (Aramaic forms of the name, however, still have the voiced pharyngeal `Ayn consonant at the end of the name).[3] [Other Aramaic pronunciations of the same name include yeshuuʕ (ʕ is IPA ayin). Vowels in Semitic languages are somewhat fluid between dialects while consonants are structurally more stable. The vowels in an Anglicized quote «Eesho`» by themselves are insignificant for this discussion since «i» and «e» and short «a» can interchange between dialects, and «u» and «o» can also interchange between dialects. The dominant consonantal discrepancy remains, between Aramaic yeshuuʕ [consonantal y-sh-w-ʕ] and Arabic ʕiisa [consonantal ʕ-y-s-alef].]

Scholars have been puzzled by the use of ʿĪsā in the Qur’an since Christians in Arabia used yasūʿ before and after Islam,[4][5] itself derived from the Syriac form Yəšūʿ and ultimately Hebrew Yēšūaʿ by a phonetic change.[6][7] The Encyclopedia of the Qur’an by Brill Publishers states this has also come about because many Western scholars have held a «conviction that Jesus’ authentic Hebrew name is Yeshua'»[2] and because of this they often «have been puzzled by the Qur’an’s reference to him as ‘Isa».[2] Brill’s Encyclopedia of the Qur’an further states «It is not certain that Jesus’ original name was Yeshua'»[2] However, the early Syriac/Aramaic form of the name Yeshua, the etymological link with ‘salvation’ (note the Hebrew consonantal root y-sh-`) in Matthew 1:21, all of the correspondences of Ἰησοῦς in the Greek OT and Second Temple Jewish writings, and the common attestation of Yeshua among first century Jewish names have led to a consensus among scholars of the gospels that Yeshua was «Jesus»‘s original name. «Esau» (and derivatives with `ayin as a first letter) is not a realistic possibility. With all this in mind, some scholars have proposed a number of explanations. James A. Bellamy of the University of Michigan suggested that the quranic name is a corruption of Masīḥ itself derived from yasūʿ, suggesting that this resulted from a copyist error and an attempt to conceal the Arabic verb sāʿa/yasūʿu which has obscene connotations,[6] though no evidence has been found to support this claim.

Josef Horovitz on the other hand holds that the quranic form is meant to parallel Mūsā (Moses). Similar pairs are also frequently found in the Quran as well which supports this theory.[8] For example, compare Ismā‘īl and Ibrāhīm (Ishmael and Abraham) or Jālūt and Tālūt (Goliath and Saul). It is thus possible that the Arabs referred to him as Yasaʿ, but the Quran reversed the letters so as to parallel Mūsā.

Another explanation given is that in ancient Mesopotamia divine names were written in one way and pronounced in another. Thus it is possible for borrowed words to have their consonants reversed. Another explanation is that Muhammad adopted Isa from the polemical Jewish form Esau. However, there is no evidence that the Jews have ever used Esau to refer to Jesus, and if Muhammad had unwittingly adopted a pejorative form his many Christian acquaintances would have corrected him. A fourth explanation is that prior to the rise of Islam, Christian Arabs had already adopted this form from Syriac. According to the Encyclopaedia of the Qurʼān, «Arabic often employs an initial ‘ayn in words borrowed from Aramaic or Syriac and the dropping of the final Hebrew ‘ayin is evidenced in the form Yisho of the ‘koktiirkish’ Manichaean fragments from Turfan.»[3] This is supported by Macúch with an example in classical Mandaic, a variety of Eastern Aramaic (hence closely related to Syriac) used as liturgical language by the Mandaean community of southern Mesopotamia, where the name for Jesus is rendered ʿ-š-u (ࡏࡔࡅ), though the pharyngeal (‘ayin) is pronounced like a regular long i («Īshu»).[9] Also the name Yeshu (ישו in Hebrew and Aramaic) lacking the final ‘ayin is also used to refer to Jesus in the Jewish work the Toledot Yeshu, and scholar David Flusser presents evidence Yeshu was also a name itself rather than claims it was meant to supposedly be an acronym to insult Jesus.[10] The Brill Encyclopedia of the Qur’an notes scholar Anis al-Assiouty as noting the fact that «In the Talmud, however, he (Jesus) is called Yeshu.»[2] Scholar David Flusser and other scholars like Adolf Neubauer, Hugh J. Schonfield, and Joachim Jeremias also further argued that the name or pronunciation Yeshu (ישו in Hebrew and Aramaic) could also be «the Galilean pronunciation» of Yeshua’ that came about because of an inability to pronounce the ‘ayin in the Galilee region where Jesus came from. Scholar Alphonse Mingana writes there may have been a monastery named ʿĪsāniyya in the territory of the Christian Ghassanid Arabs in southern Syria as early as 571 CE.[3][11][12]

Christoph Luxenberg’s The Syro-Aramaic Reading of the Koran equates the quranic name with Hebrew Jesse. However, neither Yeshu nor Jesse begins with a pharyngeal consonant in their original Hebrew forms.

The earliest archaeological evidence of an Arabic name for Jesus is a Jordanian inscription. Enno Littman (1950) states: «Mr. G. Lankaster Harding, Chief Curator of Antiquities Hashimite Kingdom of Jordan, kindly sent me copies of a little more than five hundred Thamudic inscriptions. […] It is the inscription [Harding No. 476] that interests us here. […] Below the circle there are four letters: a y, a sh, a ʿ, and again a y.» He also states: «These letters are so placed that they can be read from right to left or from left to right y-sh-ʿ, probably pronounced Yashaʿ, and this name is the same as Yashuaʿ, the Hebrew form of the name of Christ.»[13] An archaic Arabic root for ‘Salvation’ exists in Yatha, which may have later formed this name: y-sh-ʿ.[14] The lack of a Waw is still unexplained. Also, the closer correspondence with another name ישעיה‎ [y’sha’yá, «Isaiah» in English] needs explanation or discussion before this inscription can be entertained as an Arabic «Jesus».

Non-Islamic uses[edit]

ʿĪsā is used as well by several Christian groups in Muslim countries. A 14th-century Persian translation of Matthew, one of the earliest surviving Persian manuscripts of the scripture, uses ʿĪsā.[15] Ahmad Al-Jallad has argued that a precedent of the quranic name ʿsy was already used in a Christian Safaitic inscription from the fourth century CE.[16] Later translations in other languages also follow suit. Some modern Evangelical translations also use Isa, such as David Owen’s Life of Christ (Arabic 1987).[17]

Nicolas Notovitch’s 1894 book Life of Saint Issa claims that during his unknown years, Jesus (īśa meaning ‘the Lord’ in Sanskrit) left Galilee for India and studied with Buddhists and Hindus there before returning to Judea.[18]

Given name[edit]

Literature[edit]

  • Isa Hasan al-Yasiri, (1942) Iraqi-Canadian poet

Religious people[edit]

  • Isa ibn Maryam, penultimate prophet of Islam
  • Isa ibn Aban (died 836), early Muslim scholar of Second Islamic century during the early Abbasid era.
  • Isa Qassim (born 1937), Bahraini Shia cleric

Politics and military[edit]

  • Isa ibn Musa, (d. 783) was the Arab statesman, nephew of Abbasid caliph Al-Saffah (r. 750–754) and Al-Mansur (r. 754–775).
  • Isa ibn Abdallah al-Mansur (b. 760s) was the son of Abbasid caliph al-Mansur (r. 754–775)
  • Isa Alptekin (1901–1995), Uyghur political leader
  • Isa Boletini (1864–1916), Albanian nationalist
  • İsa Çelebi (died 1406), Ottoman prince
  • Isa Gambar (born 1957), Azerbaijani politician
  • Isa Guha (born 1985), British female cricketer
  • Isa-Beg Ishaković Hranić, 15th-century Ottoman general
  • Isa beg Isabegović, one of the largest landowners of the 19th century Bosnian aristocracy
  • İsa Kaykun (born 1988), Turkish footballer
  • Isa Kelemechi (ca. 13th century), Syrian Nestorian Christian scientist and diplomat
  • Isa Khan (1529-1599), 16th-century Bengali nobel and military leader
  • Isa Mustafa (born 1951), Kosovar politician
  • Ma Qixi (1857–1914), Chinese Muslim Xidaotang leader, also known as Ersa (Isa)
  • Isa ibn al-Shaykh al-Shaybani (died 882/3), Arab tribal leader
  • Isa bin Salman Al Khalifa (1931–1999), Emir of Bahrain
  • Isa bin Salman Al Khalifa, UAE Sheikh
  • Umm Isa bint Musa al-Hadi, was the Abbasid princess, daughter of caliph al-Hadi (r. 785–786) and Wife of caliph al-Ma’mun (r. 813–833).

Sports[edit]

  • Isa Guha (born 1985), British female cricketer
  • Isa Аskhabovich Chaniev (born 1992), Russian lightweight boxer

Music[edit]

  • Isa Tengblad (born 1998), Swedish singer

Surname[edit]

  • Abu ‘Isa, Isaac ben Jacob al-Isfahani, Jewish prophet
  • ʿAlī ibn ʿĪsā al-Asṭurlābī, Arab astronomer
  • ʿAlī ibn ʿĪsā al-Kahhal, Arab ophthalmologist
  • Daoud Isa (1878–1950), Palestinian journalist
  • Dolkun Isa, Uyghur activist
  • Facundo Isa (born 1993), Argentine rugby player
  • Isabegović, Isajbegović or Isabegzade, Bosnian noble family after Isa-bey Ishaković Hranić
  • Ismail Isa (born 1989), Bulgarian footballer
  • Qazi Faez Isa (born 1959), justice at the Supreme Court of Pakistan
  • Qazi Mohammad Isa (1914-1976)
  • Aguila Saleh Issa (born 1944), Libyan jurist and politician
  • Salman Isa (born 1977), Bahraini footballer
  • Darrell Issa (born 1953), American politician of Lebanese heritage

Variations[edit]

Among some Turkic peoples, such as the Tatars and Bashkirs, the name is spelled as Ğäysä/Ğaysa (Гайсә/Ғайса), or as Aisa (Айса).[19][20]

  • Gaisa Enikeev (1864-1931), Tatar/Bashkir ethnographer, politician
  • Aisa Hakimcan (1896-1972), Tatar artist in Finland

See also[edit]

  • Isabella (given name)
  • Jesus
  • Life of Saint Issa
  • Yeshua

References[edit]

  1. ^ a b «CATHOLIC ENCYCLOPEDIA: The Name of Jesus Christ».
  2. ^ a b c d e «Full text of «maosoua»«.
  3. ^ a b c Encyclopaedia of the Qurʼān Volume 3 General Editor: Jane Dammen McAuliffe (Georgetown University, Washington DC). Brill Academic, 2003, pp. 8-10
  4. ^ Beaumont 2005, pp. 175
  5. ^ Jeffery, Arthur; Böwering, Gerhard; McAuliffe, Jane (2008). The Foreign Vocabulary of the Quran. Woods Press. p. 220. ISBN 978-1-4437-2149-3.
  6. ^ a b Reynolds 2007, pp. 235
  7. ^ Anawati, G. C. (May 1998), «ʿIsā», in Lewis, B.; Pellat, C.; Vandonzel, E. (eds.), Encyclopaedia of Islam, vol. 4, Brill Academic Pub, p. 81, ISBN 978-90-04-05745-6
  8. ^ Reynolds 2007, pp. 236
  9. ^ Macuch, Rudolf (1 September 1965). Handbook of Classical and Modern Mandaic (1st ed.). De Gruyter. p. 649. ISBN 3110002612.
  10. ^ Flusser, David (1989). Jewish sources in early Christianity. English translation by John Glucker. Tel Aviv: MOD Books. ISBN 965-05-0466-4. OCLC 24082669.
  11. ^ fol. 84b of the Brit. Mus. Syr. MS. Add., 14, 602
  12. ^ http://www.muhammadanism.org/Quran/syriac_influence_quran.pdf[bare URL PDF]
  13. ^ «Jesus in a Pre-Islamic Arabic Inscription», Muslim World, (1950, vol. xi) p. 16.]
  14. ^ Cooper, William. An Archaic Dictionary. Bagster, 1876, p. 623.
  15. ^ «Rome Reborn: The Vatican Library & Renaissance Culture». LOC. 8 January 1993. Retrieved July 14, 2012.
  16. ^ Al-Jallad, Ahmad; Al-Manaser, Ali (2021). «The Pre-Islamic Divine Name ʿsy and the Background of the Qurʾānic Jesus». Journal of the International Qur’anic Studies Association. 6 (1): 107–136. doi:10.5913/jiqsa.6.2021.a004. ISSN 2474-8420. S2CID 251463068.
  17. ^ Ivor Mark Beaumont Christology in Dialogue with Muslims: A Critical Analysis of Christian Presentations of Christ for Muslims from the Ninth and Twentieth Centuries. Oxford: Regnum Books International, 2005 — Page 175 «language is used in the translation in an unprecedented way.3 For example, the use of the quranic name Isa for Jesus in The Life of Christ is a startling innovation for Christian Arabic writing, where the ancient Syriac Yasu’a is normally found.[Correction: the ancient Syriac was Yeshu`, the form Yasu’a (sic) is an Arabic modification of the Syriac name.]
  18. ^ Virchand R. Gandhi (translator) (2003) [1894]. The Unknown Life of Jesus Christ. Kessinger Publishing. ISBN 0766138984.
  19. ^ «ТАТАР ИР-АТ ИСЕМНӘРЕ (ТАТАРСКИЕ МУЖСКИЕ ИМЕНА В АЛФАВИТНОМ ПОРЯДКЕ)».
  20. ^ «Könbatış xristiannarı Pasxanı bilgeli, yaña Papa üzeneñ berençe «Urbi et Orbi» yullamasın yasadı».

Bibliography[edit]

  • Reynolds, Gabriel Said (29 November 2007). The Quran in its Historical Context. Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-42899-6. Retrieved 6 November 2012.
  • Beaumont, Ivor Mark (1 January 2005). Christology in Dialogue with Muslims: A Critical Analysis of Christian Presentations of Christ for Muslims from the Ninth and Twentieth Centuries. Oxford Centre for Mission Studies. ISBN 978-1-870345-46-0. Retrieved 6 November 2012.

Склонение имени Иса

  • И.п. Иса
  • Р.п. Исы
  • Д.п. Исе
  • В.п. Ису
  • Т.п. Исой
  • П.п. Исе

Иса — мужское имя, по происхождению еврейское.
Вариант написания имени транслитом (латиницей): Isa

Значение имени

Иса — др.-евр. милость божья (Иисус)»Милость Божья» (евр.)
По натуре своей они наблюдатели, поэтому совсем мало общаются. Мальчики быстрее своих сверстников взрослеют, быстро становятся серьезными мужчинами. Они довольно тверды в своих убеждениях. Неудачи у них могут вызывать разочарование.Рожденные зимой — заводилы. Они всегда полны энергии и энтузиазма. Неконфликтны, усидчивы, но тугодумы, им нужно время, чтобы переварить всю полученную информацию. Напористы. На первый взгляд они могут казаться тихими и послушными, но на самом деле они очень живы и энергичны, к тому же полны энтузиазма. Неравнодушны к прекрасному полу, но женам своим всегда остаются верны.Рожденные летом чрезмерно требовательны и неугомонны. Они очень энергичны и работоспособны, настойчивы в достижении своей цели. Они обожают, когда их хвалят, требуют большого внимания. Довольно сообразительны, в буквальном смысле схватывают все на лету, но так же довольно быстро все это забывают. Женятся они довольно поздно.Рожденные осенью более настойчивы и упрямы. Они довольно смелы, всегда организованны и дисциплинированны, аккуратны и всегда готовы помочь своим друзьям и коллегам. Работоспособны, довольно много времени могут проводить на работе, но это не значит, что они забудут про семью. Семьянины они хорошие, можно сказать, примерные. Гостеприимны, но не любят нежданных гостей. Могут помогать своим женам по дому, но только в выходные. Детям они всегда будут уделять достаточно много времени, особенно придают большое значение их воспитанию.

Нумерология имени

Число души: 3.
Числу имени 3 соответствуют творческие люди. Они талантливы в искусстве, спорте, веселы и безрассудны. Однако нуждаются в постоянной корректировке. Без нее «троек», как личностей увлекающихся сильно заносит. При наличии терпеливого наставника и советника которым может выступать один из родственников или просто близкий человек, «тройка» может свернуть горы и достичь невероятного успеха в жизни. Но при отсутствии таковых, судьба «троек» зачастую незавидна. При всей внешней неуязвимости в душе «тройки» довольно ранимы и чувствительны к критике. Сложны в личной жизни.

Число скрытого духа: 2
Число тела: 1

Знаки

Планета: Сатурн.
Стихия: Земля-вода, холод-сухость.
Зодиак: Козерог, Водолей.
Цвет: Черный, оливково-серый, свинцовый, темный.
День: суббота.
Металл: Свинец.
Минерал: Оникс, халцедон, магнетит, обсидиан.
Растения: Тмин, рута, чемерица, кипарис, мандрагора, сосна, плющ, борец, белладонна, терновник, окопник.
Звери: Удод, крот, верблюд, осел, черепаха, муравьи.

Комментарии посетителей

иса

Что означает имя Иса: «милость Божья», «помощь Бога».

Происхождение имени Иса: арабское.

Это имя носил один из самых почитаемых исламских пророков — Иса ибн Марьям (Иисус). Мусульмане считают Ису одним из величайших пророков, чудотворцем, который предрек явление Мухаммада.

Разговорные варианты имени: Иска, Исочка, Исик.

Имя «Иса» на английском (перевод): Isa.

Значение имени для мальчика

Энергетика этого имени чрезвычайно сильна и благотворна. Исы — рациональные и невероятно вдумчивые мужчины, как правило, они делают удачные карьеры и становятся прекрасными семьянинами.

Интересно, что значение имени Иса можно определить, учитывая время года, в которое родился его обладатель.

Если Иса родился зимой, то он обладает живым и веселым нравом. У него всегда много энергии, которую стоит реализовывать. Неудивительно, что в детстве Иса посещает спортивные секции. Во взрослом возрасте также продолжает вести активный образ жизни. Иса, родившийся в зимний период, не любит конфликтовать, иногда отличается медлительностью. В частности, он способен долго обдумывать свои поступки. На первый взгляд, кажется очень покладистым и спокойным, но это совершенно не так. После того, как вступает в брак, сохраняет верность своей супруге.

«Летний» Иса иногда бывает чересчур требовательным. У него так же очень много энергии, и имени Иса важно постоянно к чему-то стремиться. Он любит похвалу, а потому, часто совершает поступки, которые, как ему кажется, могут вызвать восхищение со стороны окружающих. От общественного мнения очень зависит. Новую информацию схватывает достаточно быстро и без труда приспосабливается к различным условиям жизни. Женится поздно, поскольку много времени уделяет саморазвитию.

Иса, отмечающий день рождения осенью, очень смел, решителен и организован. Он соблюдает дисциплину и ценится руководством. Работа для него очень важна, но не является смыслом всей жизни – о друзьях и близких людях Иса никогда не забывает. Жене может помогать по хозяйству, а вот, детей воспитывать не будет, доверив это занятие супруге.

Характер имени Иса

Положительная характеристика имени: По своей натуре имя Иса – настоящий наблюдатель, и его нельзя назвать душой компании. Зато он способен подмечать мелкие детали поведения других людей и подстраиваться под них, если этого требуют цели. Он очень быстро взрослеет, по жизни идет уверенно, руководствуясь только своими убеждениями.

Отрицательная характеристика имени: К сожалению, Иса – человек очень ранимый, и мелкие неудачи способны надолго выбить его из колеи.

Судьба имени Иса в любви и браке

Про Ису окружающие часто говорят, что он – примерный семьянин. Семью Иса обычно заводит рано, и с этого момента вся его жизнь подчинена одной цели — обеспечить безбедную жизнь своим самым родным людям – жене и детям. Иса обожает строительство, и за свою жизнь может построить не один дом для своей семьи, постоянно улучшая и совершенствуя жилищные условия. Как хозяин, Иса гостеприимен, однако не любит случайно нагрянувших гостей. Склонен разделять домашние обязанности на «мужские» и «женские». Что касается детей, то трудно найти другого отца, который бы так много времени уделял их воспитанию и совместным развлечениям.

Таланты, профессия, карьера

Выбор профессии: Важно, чтобы мужчина с именем Иса внимательно подумал, чем он хотел бы заниматься в жизни, поскольку правильный выбор профессии будет для него определять жизнь и будущее в целом. Отлично, если в работе он сможет по максимуму реализовать свои таланты. Именно поэтому, родителям Исы уже в детстве стоит водить ребенка в различные секции, чтобы он сам решил, чем ему интересно заниматься.

Благосостояние: «Зацикленность» на семье не мешает Исе много времени отдавать работе. Мужчину с таким именем отличает большая работоспособность. Иса настроен делать сногшибательную карьеру, и это ему обычно удается. Исы, как правило, занимают высокие посты, выбирая делом жизни те профессии, которые гарантированно обеспечивают безбедное существование: менеджер высшего звена, работник нефтегазовой отрасли, IT-специалист, шеф-повар, аудитор, бизнес-консультант.

День ангела Исы: не празднуется по причине мусульманского происхождения – именно поэтому, имя Иса не включено в список православных и католических праздников.

Нумерологический гороскоп

В нумерологии значение имени Иса характеризуется числом 3, которое указывает на веселого, активного человека, обладающего большим количеством талантов и способностей. Иса может достаточно быстро усваивать что-то новое. Так, он без особых проблем учит иностранные языки. Еще одна его черта – умение адаптироваться практически к любым обстоятельствам, а в особенности к тем, которые сулят непосредственную выгоду.

Часто хобби является для человека с именем Иса своеобразной отдушиной – именно увлечения позволяют ему не слишком тяжело воспринимать некоторые жизненные обстоятельства, которые он не может изменить.

Талисманы Исы

  • Зодиак — Водолей, Козерог.
  • Планета: Сатурн.
  • Стихия: Земля-вода, холод-сухость.
  • Зодиак: Козерог, Водолей.
  • Цвет: Черный, оливково-серый, свинцовый, темный.
  • День: Суббота.
  • Металл: Свинец.
  • Минерал: Оникс, халцедон, магнетит, обсидиан.
  • Растения: Тмин, рута, чемерица, кипарис, мандрагора, сосна, плющ, борец, белладонна, терновник, окопник.
  • Звери: Удод, крот, верблюд, осел, черепаха, муравьи.

Знаменитости с именем Иса

    Иса ибн Марьям аль-Масих — из самых великих особо почитаемых в исламе пророков (наби). Отождествляется с новозаветным Иисусом Христом.

Склонение имени по падежам

  • Именительный падеж: Иса
  • Родительный падеж: Исы
  • Дательный падеж: Исе
  • Винительный падеж: Ису
  • Творительный падеж: Исой
  • Предложный падеж: Исе

Расскажите о своем имени

Поля отмеченные * обязательны. HTML тэги отключены.

Тайна имени Иса

Тайна имени Иса, качества его личности, полный анализ. Наиболее выраженные черты его характера — ответственность, щедрость и аккуратность. Но также присущи и исполнительность и целеустремленность. Камень его имени — Циркон, число — Пять, а именной цвет — Темно-красный. Это имя сопровождают тотемные растения, такие как Сирень и Олива. Давайте изучим и разберем имя Иса подробнее, какие секреты оно в себе содержит.

Исследования тайны имени Исы с изучением характера и потенциала личности развернулось в обширную статью. Здесь расписаны результаты анализа, как исторических материалов, так и особенностей тайн и секретов имени. Также затрагиваются и нумерологические, астрологические и эзотерические аспекты вопроса. Весь материал структурирован по пунктам, отдельно друг от друга.

Происхождение и история, значение имени Иса

Происхождение имени Иса имеет множество сложных корней. О распространенности этого имени красноречиво говорит наличие его представителей почти во всех странах мира. Целый ряд исследователей и историков сходятся на мысли, что его происхождения ведут к мифологии древних народов. Еще в античных временах можно было встретить составные части этого имени. К сожалению, основной корень происхождения этого имени затерян в недрах истории.

Формы и падежи, склонения имени Иса

Правописание имени содержит в себе массу сложных правил склонения и формирования. Большое количество исключений и особенностей существует в именах иностранного происхождения. Ниже составлена таблица, которая содержит правильные склонения и падежи имени Иса.

Падежи и формы имени
Именительный Иса
Родительный Исы
Дательный Исе
Винительный Ису
Творительный Исой
Предложный о Исе

Характер Исы

Личность Исы наполнена необычными сочетаниями черт, таких как ответственность, щедрость и аккуратность. Некоторые люди также указывают и на исполнительность и целеустремленность. Это далеко не заурядная комбинация качеств и особенностей. Однако Иса довольно неохотно проявляет некоторую их часть публично. Для того чтобы проявились определенные черты характера — необходимы жизненные обстоятельства.

Нумерология — число имени Иса

Пять

Нумерологический анализ полагается на знании фундаментальных чисел жизни человека. Мы были вынуждены полагаться в своем исследовании исключительно на числах имени. И мы постарались извлечь необходимую информацию из имени Исы в этой области. По результатам был воссоздан набросок наиболее выраженных личностных особенностей.

Число «5» неразрывно связано с именем Исы. Символизируя удачу и успех, это число позволяет Исе достигать небывалых высот в его собственых свершениях. Нередко он имеет возможность найти решение проблемы там, где другие видят только тупик. Также он понимает ценность удачи в жизни, и не позволяет себе излишне заигрываться с судьбой.

Именные растения и животные Исы

Углубленное изучение тотемных символов Исы — важный аспект понимания тонкостей характера. Считается, что символы в виде тотемных растений определяют, как человек относится к своему «Я». В то же время, тотемные животные проявляют особенности его взаимодействия с окружением. Понимание сторон и качеств человека необходимо для гармонии и ощущения комфорта в общении.

Ведущее растение — Олива

Олива

Олива символизирует целеустремленность. Личности, которые славятся целеустремленностью, легко достигают своих целей. Иса преодолевает любые жизненные сложности собственным усердием и рвением.

Тотемное дерево — Дуб

Дуб

Дуб является символом мудрости и смышлености. Неторопливость в принятии решений — вот что окружающие отмечают у Исы. Тщательно взвешивая всё «за» и «против». Иса продумывает будущее на много шагов вперед. Эта особенность характера помогает ему достигать видимых успехов в жизненном пути.

Духовное дерево — Сирень

Сирень

Сирень символизирует любознательность. Любознательность граничит с любопытством, и эти два качества помогают Исе докапываться до корня и причин происходящего в окружающей жизни. Такое качество позволяет перенимать чужой жизненный опыт, который привносит не меньше пользы, чем собственный.

Ведущее животное — Собака

Собака

Собака — символ творчества. Исе присущ широкий полет фантазии. Такие личности наделены необычным складом мышления, их методов восприятия и решения скорее образный, чем логический. Однако образное мышление также не лишено рациональности.

Тотемное животное — Акула

Акула

Акула — символ авторитета. Находясь в коллективе, Иса может взять на себя групповую ответственность за решения многих задач и общих целей. Это качество делает его великолепным лидером коллектива.

Духовное животное — Олень

Олень

Олень — символ неординарности. Для решения жизненных вопросов Иса применяет необычные способы. Принимаемые решения могут казаться нелогичными, и почти всегда — незаурядными. Однако, это вовсе не свидетельствует о их неэффективности.

Цвет имени Исы — Темно-красный

Темно-красный

Темно-красный цвет — символ пунктуальности. Пунктуальность — отнюдь не умение делать всё «по графику». Иса проявляет также и последовательность в рассуждениях, что положительно сказывается на принятии решений.

Камень имени Исы — Циркон

Циркон

Циркон — камень энергичности. Это необычный символ, присущий характеру Исы. Энергичность помогает ему выстроить жизнь, карьеру, социальные связи и добиваться одобрения от окружения.

Характер и тайна имени Иса — краткий итог

У личности Исы отмечается сильная предрасположенность к сочетанию сильных черт характера. Даже те особенности и проявления, которые люди считают отрицательными, могут играть хорошую роль в жизни человека. К слову, анализ имени исследует предрасположенности человека как носителя имени. Но одна лишь предрасположенность не определяет направление развитие и становления личности. И актуальный личностный портрет во многом зависит от его родного окружения, жизненного опыта и принятых решений.

Русский[править]

Исса I[править]

Морфологические и синтаксические свойства[править]

падеж ед. ч. мн. ч.
Им. И́сса И́ссы
Р. И́ссы И́сс
Д. И́ссе И́ссам
В. И́ссу И́ссы
Тв. И́ссой
И́ссою
И́ссами
Пр. И́ссе И́ссах

И́сса

Существительное, неодушевлённое, женский род, 1-е склонение (тип склонения 1a по классификации А. А. Зализняка).

Имя собственное, топоним.

Корень: .

Произношение[править]

Семантические свойства[править]

Значение[править]

  1. река в Пензенской области и Республике Мордовия, правый приток Мокши (бассейн Волги) (Россия) ◆ Исса — одна из многочисленных рек, расположенных на территории России.
  2. посёлок в Пензенской области, административный центр Иссинского района (Россия) ◆ Отсутствует пример употребления (см. рекомендации).
  3. деревня в Велейской волости Пушкиногорского района Псковской области на берегу реки Исса (Россия) ◆ Отсутствует пример употребления (см. рекомендации).

Синонимы[править]

Антонимы[править]

Гиперонимы[править]

  1. река

Гипонимы[править]

Родственные слова[править]

Ближайшее родство

Этимология[править]

Происходит от ??

Фразеологизмы и устойчивые сочетания[править]

Перевод[править]

Список переводов

Анаграммы[править]

  • Исас, Сиса

Библиография[править]

Interrobang.svg

Для улучшения этой статьи желательно:

  • Добавить описание морфемного состава с помощью {{морфо-ru}}
  • Добавить транскрипцию в секцию «Произношение» с помощью {{transcriptions-ru}}
  • Добавить примеры словоупотребления для всех значений с помощью {{пример}}
  • Добавить синонимы в секцию «Семантические свойства»
  • Добавить сведения об этимологии в секцию «Этимология»
  • Добавить хотя бы один перевод в секцию «Перевод»

Исса II[править]

Морфологические и синтаксические свойства[править]

падеж ед. ч. мн. ч.
Им. Исса́ Иссы́
Р. Иссы́ Исс
Д. Иссе́ Исса́м
В. Иссу́ Исс
Тв. Иссо́й
Иссо́ю
Исса́ми
Пр. Иссе́ Исса́х

Исса́

Существительное, одушевлённое, мужской род, 1-е склонение (тип склонения 1b по классификации А. А. Зализняка).

Имя собственное.

Корень: -Исс-; окончание: .

Произношение[править]

Семантические свойства[править]

Значение[править]

  1. мужское имя ◆ Моего друга зовут Исса.
  2. фамилия ◆ Отсутствует пример употребления (см. рекомендации).

Синонимы[править]

Антонимы[править]

Гиперонимы[править]

  1. имя

Гипонимы[править]

Родственные слова[править]

Ближайшее родство

Этимология[править]

Происходит от ??

Фразеологизмы и устойчивые сочетания[править]

Перевод[править]

Перевод имени
  • Осетинскийos: Иссӕ

Библиография[править]

  • Справочник личных имён народов РСФСР / Под ред. А. В. Суперанской (отв. ред.), Ю. М. Гусева. — 3-е изд., испр. — М. : Русский язык, 1987. — 656 с.

Interrobang.svg

Для улучшения этой статьи желательно:

  • Добавить транскрипцию в секцию «Произношение» с помощью {{transcriptions-ru}}
  • Добавить примеры словоупотребления для всех значений с помощью {{пример}}
  • Добавить все семантические связи (отсутствие можно указать прочерком, а неизвестность — символом вопроса)
  • Добавить сведения об этимологии в секцию «Этимология»
  • Добавить хотя бы один перевод для каждого значения в секцию «Перевод»
Иса

Персидский изображение Иисуса - Нагорная проповедь.jpg Иса (Иисус) изображен на персидской миниатюре
Произношение Арабский: . Албанский: . Турецкий:
Пол Мужской
Язык (s) Арабский, фризский, древнегерманский, турецкий
Происхождение
Значение Иисус и Лед или Железо
Другие имена
См. Также Эльза, Эса, Эсса, Иса, Иса и Иса

Иса — это имя, происходящее из разных источников. Название чаще всего происходит от [классического арабского] عيسى ‘Isa, арабского перевода Иисуса, имеющего еврейское происхождение. Однако это не единственный перевод; он чаще всего ассоциируется с Иисусом, изображенным в исламе, и, таким образом, обычно используется мусульманами. Между тем, арабоязычные христиане обычно используют يسوع Yasū ‘, которое происходит от ܝܫܘܥ Yešū‘, арамейского имени Иисуса, хотя они также используют имя Иса. Происхождение Коранической Исы сложно и подробно описано ниже.

Иса также использовалась во фризском (древнегерманском) языке как для мужчин, так и для женщин и была краткой формой германских имен, начинающихся с элемента «есть», что означает лед и железо.

Содержание

  • 1 Этимология
  • 2 Неисламские употребления
  • 3 Имя
  • 4 Фамилия
  • 5 См. Также
  • 6 Ссылки
  • 7 Библиография

Этимология

Английская форма имени «Иисус» происходит от латинского Iēsus, которое, в свою очередь, происходит от греческого Ἰησοῦς (Iēsoûs). Греческий — это эллинизированная форма еврейского имени Йешуа (ישוע), которое, в свою очередь, является сокращенной формой еврейского Йхошуа (יהושע) или «Джошуа» на английском языке. Арамейский (классический сирийский) и восточно-сирийский, которые являются предками западно-сирийского, передают произношение тех же букв, что и ܝܫܘܥ ishoʕ (išoʕ) / iʃoʕ /. Арамейская Библия (ок. 200 г. н.э.) или Пешитта сохраняют то же написание. Энциклопедия Корана от Brill Publishers цитирует ученых, которые отмечают, что греческое имя Исоус, Ἰησοῦς (Исосос), также, как известно, представляло множество различных библейских еврейских имен (которые вызывает проблемы при поиске того, какое первоначальное еврейское имя Иисуса было бы от греческого) «Иосиф Флавий использовал греческое имя lesous для обозначения трех людей, упомянутых в Библии, чьи еврейские имена не были Иешуа, Йошуа или Йошуа. Это были сын Саула Ишви (англос. Как «Ишви» в RSV 1 Царств 14:49), левит Авишуа (упомянутый в 1 Паралипоменон 6: 4 и т. Д.) И Ишва, сын Ашера (англ. Ишва ‘в RSV Бытия 46:17)…. Иосиф предоставляет важные доказательства большого разнообразия еврейских имен, представленных на греческом языке Исусом ».

Кроме того, классические богословы Климент Александрийский и Кирилл Иерусалимский оба заявили, что греческое имя Исус якобы было самим первоначальным именем Иисуса и что это имя было не является транслитерацией еврейской формы.

Между еврейской / арамейской и мусульманской арабской формами этого имени существует серьезное расхождение, поскольку еврейская форма этого имени имеет озвученное глоточное ʿАйин ע или ʿAyn ع согласный в конце имени (как и в христианском арабском يسوع yasūʿ), в то время как в мусульманской арабской форме عيسى ʿīsā есть ʿAyn в начале имени. По этой причине некоторые (например, Ахмед Дидат ) заявляют, что арабское имя Иса связано с библейским именем Исав (которое начинается с глотки); это также похоже на гласные на арамейскую версию Иисуса, а именно. Eeshoʿ (однако в арамейских формах имени все еще присутствует звонкий глоточный согласный ʻAyn в конце имени). [Другое арамейское произношение того же имени включает ешуу (ʕ — IPA ayin). Гласные в семитских языках несколько изменчивы между диалектами, в то время как согласные более стабильны по своей структуре. Гласные в англизированной цитате «Eesho`» сами по себе не имеют значения для этого обсуждения, поскольку «i» и «e» и короткое «a» могут меняться между диалектами, а «u» и «o» также могут меняться между диалектами. Сохраняется доминирующее несоответствие согласных между арамейским йешуу [согласным й-ш-ш-ʕ] и арабским ʕiisa [согласным ʕ-йс-алеф].]

Ученые были озадачены использованием иса в Коране Поскольку христиане в Аравии использовали yasūʿ до и после ислама, оно произошло от сирийской формы Yēshūaʿ путем фонетического изменения. В Энциклопедии Корана от Brill Publishers говорится, что это также произошло потому, что многие западные ученые придерживались «убеждения, что подлинное еврейское имя Иисуса — Иешуа», и из-за при этом они часто «были озадачены упоминанием в Коране его как Исы». В «Энциклопедии Корана» Брилла далее говорится: «Нет уверенности в том, что изначальное имя Иисуса было Иешуа». Однако ранняя сирийская / арамейская форма имени Иешуа, этимологическая связь со словом «спасение» (обратите внимание на еврейский согласный корень y -sh-`) в Матфея 1:21, все соответствия ησοῦς в греческих Ветхом Завете и еврейских писаниях Второго Храма, а также общее свидетельство Иешуа среди еврейских имен 1-го века привели к консенсусу среди исследователей Евангелий, что Иешуа было первоначальным именем «Иисус». «Исав» (и производные от «аин» в качестве первой буквы) — нереальная возможность. С учетом всего этого некоторые ученые предложили ряд объяснений. Джеймс А. Беллами из Мичиганского университета предположил, что кораническое имя является искажением самого слова Masīḥ, происходящего от yasūʿ, предполагая, что это произошло в результате ошибки переписчика и попытки скрыть арабский глагол sāʿa / yasūʿu, имеющий непристойные коннотации.

Йозеф Горовиц, с другой стороны, считает, что кораническая форма предназначена для параллели Mūsā (Моисея). Подобные пары также часто встречаются в Коране, что подтверждает эту теорию. Например, сравните Исмаила и Ибрахима (Измаил и Авраам) или Джалута и Талута (Голиафа и Саула). Таким образом, возможно, что арабы называли его Ясахом, но в Коране буквы перевернуты, чтобы они соответствовали Мусе.

Другое объяснение состоит в том, что в древней Месопотамии божественные имена писались одним способом, а произносились другим. Таким образом, в заимствованных словах согласные могут быть перевернуты. Другое объяснение состоит в том, что Мухаммед заимствовал Ису из полемической еврейской формы Исав. Однако нет никаких доказательств того, что евреи когда-либо использовали Исава для обозначения Иисуса, и если бы Мухаммед невольно принял уничижительную форму, его многочисленные христианские знакомые исправили бы его. Четвертое объяснение состоит в том, что до появления ислама арабы-христиане уже переняли эту форму из сирийского. Согласно Энциклопедии Корана, «в арабском языке часто используется начальный« айн »в словах, заимствованных из арамейского или сирийского языков, и об отказе от последнего еврейского« айн »свидетельствует форма« ишо »манихейского« коктииркиш ». фрагменты из Турфана «. Это подтверждается Macúch на примере классического мандайского, разновидности восточно-арамейского (следовательно, близкого к сирийскому), используемого в качестве литургического языка Мандейское сообщество южной Месопотамии, где имя Иисуса переводится как ʿ-š-u (ࡏࡔࡅ ), хотя глотка (‘ayin) произносится как обычное long i («Осю»). Также имя Йешу (ישו на иврите и арамейском языке) без последнего айина также используется для обозначения Иисуса в еврейском труде Толедот Йешу и ученом Давиде Флюссере. представляет доказательства того, что Йешу также был самим именем, а не утверждает, что оно должно было быть акронимом, чтобы оскорбить Иисуса. Энциклопедия Корана Брилла отмечает, что ученый Анис аль-Ассиути отмечает тот факт, что «в Талмуде, однако, он (Иисус) назван Йешу». Ученый Дэвид Флуссер и другие ученые, такие как Адольф Нойбауэр, Хью Дж. Шонфилд и Иоахим Иеремиас, также утверждали, что имя или произношение Йешу (ישו на иврите и арамейском) также может быть «галилейским произношением» Иешуа, возникшим из-за неспособности произнести «айин» в регионе Галилеи, откуда пришел Иисус. Ученый Альфонс Мингана пишет, что, возможно, на территории христианских арабов-гассанидов в южной Сирии еще в 571 году н.э. был монастырь под названием Асания.

Кристоф Люксенберг s Сиро -Арамейское чтение Корана приравнивает кораническое имя к еврейскому Джесси. Однако ни Йешу, ни Джесси не начинаются с глоточного согласного в их первоначальных еврейских формах.

Самым ранним археологическим свидетельством арабского имени Иисуса является иорданская надпись. (1950) заявляет: «Г-н Дж. Ланкастер Хардинг, главный хранитель древностей Хашимитского королевства Иордании, любезно прислал мне копии немногим более пятисот надписей тамудика. […] Это надпись [Harding No. 476 ], который нас здесь интересует. […] Под кружком четыре буквы: a y, a sh, a ʿ и снова г . » Он также заявляет: «Эти буквы расположены так, что их можно читать справа налево или слева направо y-sh-ʿ, вероятно, произносится как Yashaʿ, и это имя совпадает с Yashua, еврейской формой имени Христос.» В Yatha существует архаический арабский корень «Спасение», который, возможно, позже сформировал это имя: y-sh-ʿ. Отсутствие Waw до сих пор не объяснено. Кроме того, более точное соответствие с другим именем ישעיה [y’sha’yá, «Исайя» на английском языке] требует объяснения или обсуждения, прежде чем эту надпись можно будет воспринимать как арабское «Иисус».

Неисламское употребление

Иса также используется несколькими христианскими группами в мусульманских странах. В персидском переводе Матфея 14-го века, одной из самых ранних сохранившихся персидских рукописей священного писания, используется иса. Более поздние переводы на другие языки также последовали этому примеру. В некоторых современных евангелических переводах также используется Иса, например, «Жизнь Христа» Давида Оуэна (арабский, 1987).

книга Николаса Нотовича 1894 года Жизнь святого Иссы утверждает, что в его неизвестное лет, Иисус (иша означает «Господь» на санскрите ) покинул Галилею в Индию и учился у буддистов и индуистов там до возвращения в Иудею.

Имя

  • Иса Алптекин (1901–1995), уйгурский политический лидер
  • Иса Болетини (1864–1916), албанский националист
  • Иса Мустафа (1951 г.р.), косовский политик
  • Иса Челеби (умер 1406), османский принц
  • Иса Гамбар (1957 г.р.), азербайджанский политик
  • Иса Гуха ( 1985 г.р.), английская игрок в крикет на пенсии
  • Иса-Бег Исхакович Хранич, османский генерал XV века
  • Иса бег Исабегович — один из крупнейших землевладельцев боснийской аристократии XIX века
  • Иса Кайкун (1988 г.р.), турецкий футболист
  • Иса Келемечи (ок. 13 век), сирийский несториан Хр истиан ученый и дипломат
  • Ма Циси (1857–1914), китайский мусульманский лидер Сидаотан, также известный как Эрса (Иса)
  • Иса ибн аль-Шейх аль-Шейбани (умер в 882 г.) / 3), лидер арабского племени
  • Иса бин Салман Аль Халифа (1931–1999), эмир Бахрейна
  • Иса Тенгблад (1998 г.р.), шведская певица

Фамилия

  • Абу Иса, Исаак бен Иаков аль-Исфахани, еврейский пророк
  • Али ибн Иса аль-Асурлаби, арабский астроном
  • Али ибн Иса аль-Каххал, арабский офтальмолог
  • Дауд Иса (1878–1950), палестинский журналист
  • Долкун Иса, уйгурский активист
  • Факундо Иса (1993 г.р.), аргентинский регбист (эта фамилия Иса также может происходить от Баскская фамилия, Иса или Иза, происхождение которых — Ица или Ихица, что означает Раш или Рид-кровать)
  • Исабегович, Исайбегович или Исабегзаде — боснийский дворянский род в честь Иса-бека Ишаковича Гранич
  • Исмаил Иса (1989 г.р.), болгарский футболист
  • Кази Фаез Иса (1959 г.р.), судья Верховного суда Пакистана
  • Агила Салех Исс a (1944 г.р.), ливийский юрист и политик
  • Салман Иса (1977 г.р.), бахрейнский футболист
  • Даррелл Исса (1953 г.р.), американский политик ливанского происхождения

См. также

  • Изабелла (имя)
  • Иисус
  • Жизнь святого Иссы
  • Иешуа

Ссылки

Библиография

  • Рейнольдс, Габриэль Саид (29 ноября 2007 г.). Коран в его историческом контексте. Тейлор и Фрэнсис. ISBN 978-0-415-42899-6. Проверено 6 ноября 2012 г. CS1 maint: ref = harv (ссылка )
  • Бомонт, Айвор Марк (1 января 2005 г.). Христология в диалоге с мусульманами: критический анализ христианских представлений о Христе для Мусульмане девятого и двадцатого веков. Оксфордский центр миссионерских исследований. ISBN 978-1-870345-46-0. Проверено 6 ноября 2012 г. CS1 maint : ref = harv (ссылка )

  • Как пишется имя инна на разных языках
  • Как пишется имя инесса на русском
  • Как пишется имя инга
  • Как пишется имя ина или инна правильно писать
  • Как пишется имя илья на английском языке