Как правильно пишется таджикский язык

Tajik
Тоҷикӣ (Tojikī)
"Tajik", written in Cyrillic (Tоҷикӣ) and Nastaliq (تاجیکی).svg

«Tojikī» written in Cyrillic script and Perso-Arabic script (Nastaʿlīq calligraphy)

Native to Tajikistan, Uzbekistan and Pakistan[1]
Region Central Asia
Ethnicity Tajiks

Native speakers

8.1 million (6.4 million in Tajikistan, 2012 UNSD) (2012)[2]

Language family

Indo-European

  • Indo-Iranian

    • Iranian
      • Western Iranian
        • Southwestern Iranian
          • Persian
            • Tajik
Dialects
  • Madaklashti

Writing system

Cyrillic, Latin, Persian (historically), Hebrew (by Bukharan Jews), Tajik Braille
Official status

Official language in

 Tajikistan
Regulated by Rudaki Institute of Language and Literature
Language codes
ISO 639-1 tg
ISO 639-2 tgk
ISO 639-3 tgk
Glottolog taji1245
Linguasphere 58-AAC-ci
This article contains IPA phonetic symbols. Without proper rendering support, you may see question marks, boxes, or other symbols instead of Unicode characters. For an introductory guide on IPA symbols, see Help:IPA.

Tajik (Tajik: Забони тоҷикӣ, Zaboni tojikī, [z̪a̝ˈbɔ̝(ː)ni̞ t̞ʰɔ̝dʒiˈkʰiː]),[3] also called Tajiki Persian (Tajik: форси́и тоҷикӣ́, forsii tojikī, [fɔ̝rˈs̪iji̞ t̞ʰɔ̝dʒiˈkʰiː]) or Tajiki, is the variety of Persian spoken in Tajikistan and Uzbekistan by Tajiks. The Madaklashti dialect of Tajik is also spoken in the Chitral District of Pakistan. It is closely related to neighbouring Dari with which it forms a continuum of mutually intelligible varieties of the Persian language. Several scholars consider Tajik as a dialectal variety of Persian rather than a language on its own.[4][5][6] The popularity of this conception of Tajik as a variety of Persian was such that, during the period in which Tajik intellectuals were trying to establish Tajik as a language separate from Persian, prominent intellectual Sadriddin Ayni counterargued that Tajik was not a «bastardised dialect» of Persian.[7] The issue of whether Tajik and Persian are to be considered two dialects of a single language or two discrete languages[8] has political sides to it.[7]

By way of Early New Persian, Tajik, like Iranian Persian and Dari Persian, is a continuation of Middle Persian, the official religious and literary language of the Sasanian Empire (224–651 CE), itself a continuation of Old Persian, the language of the Achaemenids (550–330 BC).[9][10][11][12]

Tajik is one of the two official languages of Tajikistan, the other being Russian[13][14] as the official interethnic language. In Afghanistan (where the Tajik minority forms the principal part of the wider Persophone population), this language is less influenced by Turkic languages, is regarded as a form of Dari, and as such, has co-official language status. The Tajik of Tajikistan has diverged from Persian as spoken in Afghanistan and Iran due to political borders, geographical isolation, the standardisation process and the influence of Russian and neighbouring Turkic languages. The standard language is based on the northwestern dialects of Tajik (region of the old major city of Samarqand), which have been somewhat influenced by the neighbouring Uzbek language as a result of geographical proximity. Tajik also retains numerous archaic elements in its vocabulary, pronunciation, and grammar that have been lost elsewhere in the Persophone world, in part due to its relative isolation in the mountains of Central Asia.

Name[edit]

Up to and including the nineteenth century, speakers in Afghanistan and Central Asia had no separate name for the language and simply regarded themselves as speaking Farsi, which is the endonym for the Persian language. The term Tajik, derived from the Persian for «foreigner», was an exonym used by Turkic speakers to refer to Persian speakers (the word Tat has a similar origin), although it has been adopted by the speakers themselves.[15]

In 1989, with the growth in Tajik nationalism, a law was enacted declaring Tajik the state (national) language, with Russian being the official language (as throughout the Union).[16] In addition, the law officially equated Tajik with Persian, placing the word Farsi (the endonym for the Persian language) after Tajik. The law also called for a gradual reintroduction of the Perso-Arabic alphabet.[17][18][19][20][21][22][23][24][25][26][27][28]

In 1999, the word Farsi was removed from the state language law.[29]

Geographical distribution[edit]

The most important cities of Central Asia—Samarkand and Bukhara—are in present-day Uzbekistan, where ethnic Tajiks comprise a majority.[30][31] Today, virtually all Tajik speakers in Bukhara are bilingual in Tajik and Uzbek.[citation needed] This Tajik–Uzbek bilingualism has had a strong influence on the phonology, morphology, and syntax of Bukharan Tajik.[32] Tajiks are also found in large numbers in the Surxondaryo Region in the south and along Uzbekistan’s eastern border with Tajikistan. Tajik is still widely spoken in Samarkand and Bukhara today. Writing in 1996, Richard Foltz estimated that Tajiks might account for perhaps 70% of the total population of Samarqand and as much as 90% of Bukhara.[33][34] Later demographical trends are not clear.

Official statistics in Uzbekistan state that the Tajik community comprises 5% of the nation’s total population.[35] However, these numbers do not include ethnic Tajiks who, for a variety of reasons, choose to identify themselves as Uzbeks in population census forms.[36] During the Soviet «Uzbekisation» supervised by Sharof Rashidov, the head of the Uzbek Communist Party, Tajiks had to choose either to stay in Uzbekistan and get registered as Uzbek in their passports or leave the republic for the less-developed agricultural and mountainous Tajikistan.[37] The «Uzbekisation» movement ended in 1924.[38] In 1996, Richard Foltz estimated that Tajiks might make up 25%-35% of Uzbekistan’s population.[33] Later demographical trends are not clear.

Tajiks constitute 80% of Tajikistan’s population and the language dominates in most parts of the country. Some Tajiks in Gorno-Badakhshan in southeastern Tajikistan, where the Pamir languages are the native languages of most residents, are bilingual. Tajiks are the dominant ethnic group in Northern Afghanistan as well and are also the majority group in scattered pockets elsewhere in the country, particularly urban areas such as Kabul, Mazar-i-Sharif, Kunduz, Ghazni, and Herat. Tajiks constitute between 25% and 35% of the total population of the country. In Afghanistan, the dialects spoken by ethnic Tajiks are written using the Persian alphabet and referred to as Dari, along with the dialects of other groups in Afghanistan such as the Hazaragi and Aimaq dialects. Approximately 48%-58% of Afghan citizens are native speakers of Dari.[39] A large Tajik-speaking diaspora exists due to the instability that has plagued Central Asia in recent years, with significant numbers of Tajiks found in Russia, Kazakhstan, and beyond. This Tajik diaspora is also the result of the poor state of the economy of Tajikistan and each year approximately one million men leave Tajikistan to gain employment in Russia.[40]

Dialects[edit]

Tajik dialects can be approximately split into the following groups:

  1. Northern dialects (Northern Tajikistan, Bukhara, Samarkand, Kyrgyzstan, and the Varzob valley region of Dushanbe).[41]
  2. Central dialects (dialects of the upper Zarafshan Valley)[41]
  3. Southern dialects (South and East of Dushanbe, Kulob, and the Rasht region of Tajikistan)[41]
  4. Southeastern dialects (dialects of the Darvoz region and the Amu Darya near Rushon)[41]
  5. Madaklashti dialect (dialect of Tajik spoken in the Madaklasht Valley of Chitral, Pakistan)

The dialect used by the Bukharan Jews of Central Asia is known as the Bukhori dialect and belongs to the northern dialect grouping. It is chiefly distinguished by the inclusion of Hebrew terms, principally religious vocabulary, and historical use of the Hebrew alphabet. Despite these differences, Bukhori is readily intelligible to other Tajik speakers, particularly speakers of northern dialects.

A very important moment in the development of the contemporary Tajik, especially of the spoken language, is the tendency in changing its dialectal orientation. The dialects of Northern Tajikistan were the foundation of the prevalent standard Tajik, while the Southern dialects did not enjoy either popularity or prestige. Now all politicians and public officials make their speeches in the Kulob dialect, which is also used in broadcasting.[42]

Phonology[edit]

Vowels[edit]

The table below lists the six vowel phonemes in standard, literary Tajik. Letters from the Tajik Cyrillic alphabet are given first, followed by IPA transcription. Local dialects frequently have more than the six seen below.

Tajik vowels[43]

Front Central Back
Close и ӣ /i/ у /u/
Mid е /e̞/ ӯ /ɵ̞/ (/o̞/)
Open а /a/ о /ɔ/

In northern and Uzbek dialects, classical /o̞/ has chain shifted forward in the mouth to /ɵ̞/. In central and southern dialects, classical /o̞/ has chain shifted upward and merged into /u/.[44]

The open back vowel has varyingly been described as mid-back [o̞],[45][46] [ɒ],[47] [ɔ][7] and [ɔː].[48] It is analogous to standard Persian â (long a).

The vowel ⟨Ӣ ӣ⟩ usually represents a stressed /i/ at the end of a word. However not all instances of ⟨Ӣ ӣ⟩ are stressed because the second person singular suffix -ӣ is unstressed.

the vowels /i/, /u/ and /a/ are reduced to [ə] in unstressed syllables.

Consonants[edit]

The Tajik language contains 24 consonants, 16 of which form contrastive pairs by voicing: [б/п] [в/ф] [д/т] [з/с] [ж/ш] [ҷ/ч] [г/к] [ғ/х].[43] The table below lists the consonant phonemes in standard, literary Tajik. Letters from the Tajik Cyrillic alphabet are given first, followed by IPA transcription.

Labial Dental/
Alveolar
Post-alv./
Palatal
Velar Uvular Glottal
Nasal м /m/ н /n/
Stop/
Affricate
voiceless п /p/ т /t/ ч /tʃ/ к /k/ қ /q/ ъ /ʔ/
voiced б /b/ д /d/ ҷ /dʒ/ г /ɡ/
Fricative voiceless ф /f/ с /s/ ш /ʃ/ х /χ/ ҳ /h/
voiced в /v/ з /z/ ж /ʒ/ ғ /ʁ/
Approximant л /l/ й /j/
Trill р /r/

Word stress[edit]

Word stress generally falls on the first syllable in finite verb forms and on the last syllable in nouns and noun-like words.[43] Examples of where stress does not fall on the last syllable are adverbs like: бале (bale, meaning «yes») and зеро (zero, meaning «because»). Stress also does not fall on enclitics, nor on the marker of the direct object.

Grammar[edit]

The word order of Tajiki Persian is subject–object–verb. Tajik Persian grammar is similar to the classical Persian grammar (and the grammar of modern varieties such as Iranian Persian).[49] The most notable difference between classical Persian grammar and Tajik Persian grammar is the construction of the present progressive tense in each language. In Tajik, the present progressive form consists of a present progressive participle, from the verb истодан, istodan, ‘to stand’ and a cliticised form of the verb -acт, -ast, ‘to be’.[7]

In Iranian Persian, the present progressive form consists of the verb دار, dār, ‘to have’ followed by a conjugated verb in either the simple present tense, the habitual past tense or the habitual past perfect tense.[50]

Nouns[edit]

Nouns are not marked for grammatical gender, although they are marked for number.

Two forms of number exist in Tajik, singular and plural. The plural is marked by either the suffix -ҳо, -ho or -он, -on (with contextual variants -ён, -yon and -гон, -gon), although Arabic loan words may use Arabic forms. There is no definite article, but the indefinite article exists in the form of the number «one» як, yak and -е, -e, the first positioned before the noun and the second joining the noun as a suffix. When a noun is used as a direct object, it is marked by the suffix -ро, -ro, e.g. Рустамро задам (Rustam-ro zadam), «I hit Rustam». This direct object suffix is added to the word after any plural suffixes. The form -ро can be literary or formal. In older forms of the Persian language, -ро could indicate both direct and indirect objects and some phrases used in modern Persian and Tajik have maintained this suffix on indirect objects, as seen in the following example: (Худоро шукр, Xudo-ro šukr — «Thank God»). Modern Persian does not use the direct object marker as a suffix on the noun, but rather, as a stand-alone morpheme.[43]

Prepositions[edit]

Simple prepositions

Tajik English
аз (az) from, through, across
ба (ba) to
бар (bar) on, upon, onto
бе (be) without
бо (bo) with
дар (dar) at, in
то (to) up to, as far as, until
чун (čun) like, as

Vocabulary[edit]

Tajik is conservative in its vocabulary, retaining numerous terms that have long since fallen into disuse in Iran and Afghanistan, such as арзиз (arziz), meaning «tin» and фарбеҳ (farbeh), meaning «fat». Most modern loan words in Tajik come from Russian as a result of the position of Tajikistan within the Soviet Union. The vast majority of these Russian loanwords which have entered the Tajik language through the fields of socioeconomics, technology and government, where most of the concepts and vocabulary of these fields have been borrowed from the Russian language. The introduction of Russian loanwords into the Tajik language was largely justified under the Soviet policy of modernisation and the necessary subordination of all languages to Russian for the achievement of a Communist state.[51] Vocabulary also comes from the geographically close Uzbek language and, as is usual in Islamic countries, from Arabic. Since the late 1980s, an effort has been made to replace loanwords with native equivalents, using either old terms that had fallen out of use or coined terminology (including from Iranian Persian). Many of the coined terms for modern items such as гармкунак (garmkunak), meaning ‘heater’ and чангкашак (čangkašak), meaning ‘vacuum cleaner’ differ from their Afghan and Iranian equivalents, adding to the difficulty in intelligibility between Tajik and other forms of Persian.

In the table below, Persian refers to the standard language of Iran, which differs somewhat from the Dari Persian of Afghanistan. Two other Iranian languages, Pashto and Kurdish (Kurmanji), have also been included for comparative purposes.

Tajik моҳ
(moh)
нав
(nav)
модар
(modar)
хоҳар
(xohar)
шаб
(šab)
бинӣ
(binī)
се
(se)
сиёҳ
(siyoh)
сурх
(surx)
зард
(zard)
сабз
(sabz)
гург
(gurg)
Other Iranian languages
Persian ماه
māh
نو
nou
مادر
mādar
خواهر
xāhar
شب
šab
بینی
bīnī
سه
se
سياه
siyāh
سرخ
sorx
زرد
zard
سبز
sabz
گرگ
gorg
Pashto میاشت
myâsht
نوی
nəwai
مور
mor
خور
xor
ښپه
shpa
پوزه
poza
درې
dre
تور
tor
سور
sur
زیړ
zyaṛ
شين، زرغون
shin, zərghun
لېوه
lewə
Kurdish (Kurmanji) meh xwîşk şev poz sisê, sê reş sor zer kesk gur
Other Indo-European languages
English month new mother sister night nose three black red yellow green wolf
Armenian ամիս
amis
նոր
nor
մայր
mayr
քույր
k’uyr
գիշեր
gišer
քիթ
k’it’
երեք
yerek’
սև
sev
կարմիր
karmir
դեղին
deġin
կանաչ
kanač
գայլ
gayl
Sanskrit मास
māsa
नव
nava
मातृ
mātṛ
स्वसृ
svasṛ
नक्त
nakta
नास
nāsa
त्रि
tri
श्याम
śyāma
रुधिर
rudhira
पीत
pīta
हरित
harita
वृक
vṛka
Russian месяц
mesiats
новый
novyi
мать
mat’
сестра
siestra
ночь
noch’
нос
nos
три
tri
чёрный
chiornyi
красный, рыжий
krasnyi, ryzhyi
жёлтый
zholtyi
зелёный
zielionyi
волк
volk

Writing system[edit]

Tajik Republic’s 1929 coat of arms with Tajik language in Perso-Arabic script: جمهوريت اجتماعی شوروى مختار تاجيكستان, Current script: Ҷумҳурият Иҷтимоӣ Шӯравӣ Мухтор Тоҷикистон

In Tajikistan and other countries of the former Soviet Union, Tajik Persian is currently written in Cyrillic script, although it was written in the Latin script beginning in 1928 and the Arabic alphabet prior to 1928. In the Tajik Soviet Socialist Republic, the use of the Latin script was later replaced in 1939 by the Cyrillic script.[52] The Tajik alphabet added six additional letters to the Cyrillic script inventory and these additional letters are distinguished in the Tajik orthography by the use of diacritics.[53]

History[edit]

According to many scholars, the New Persian language (which subsequently evolved into the Persian forms spoken in Iran, Afghanistan and Tajikistan) developed in Transoxiana and Khorasan, in what are today parts of Afghanistan, Iran, Uzbekistan and Tajikistan. While the New Persian language was descended primarily from Middle Persian, it also incorporated substantial elements of other Iranian languages of ancient Central Asia, such as Sogdian.

Following the Arab conquest of Iran and most of Central Asia in the 8th century AD, Arabic for a time became the court language and Persian and other Iranian languages were relegated to the private sphere. In the 9th century AD, following the rise of the Samanids, whose state was centered around the cities of Bukhoro (Buxoro), Samarqand and Herat and covered much of Uzbekistan, Tajikistan, Afghanistan and northeastern Iran, New Persian emerged as the court language and swiftly displaced Arabic. Arabic influence continued to show itself in the form of the Perso-Arabic script used to write the language (replaced in Tajik by Latin and then Cyrillic in the 20th century) and a large number of Arabic loanwords.

New Persian became the lingua franca of Central Asia for centuries, although it eventually lost ground to the Chaghatai language in much of its former domains as a growing number of Turkic tribes moved into the region from the east. Since the 16th century AD, Tajik has come under increasing pressure from neighbouring Turkic languages. Once spoken in areas of Turkmenistan, such as Merv, Tajik is today virtually non-existent in that country. Uzbek has also largely replaced Tajik in most areas of modern Uzbekistan – the Russian Empire in particular implemented Turkification among Tajiks in Ferghana and Samarqand, replacing the dominant language in those areas with Uzbek.[54] Nevertheless, Tajik persisted in pockets, notably in Samarqand, Bukhoro and Surxondaryo Region, as well as in much of what is today Tajikistan.

The creation of the Tajik Soviet Socialist Republic within the Soviet Union in 1929 helped to safeguard the future of Tajik, as it became an official language of the republic alongside Russian. Still, substantial numbers of Tajik-speakers remained outside the borders of the republic, mostly in the neighbouring Uzbek Soviet Socialist Republic, which created a source of tension between Tajiks and Uzbeks. Neither Samarqand nor Bukhoro was included in the nascent Tajik S.S.R., despite their immense historical importance in Tajik history. After the creation of the Tajik SSR, a large number of ethnic Tajiks from the Uzbek SSR migrated there, particularly to the region of the capital, Dushanbe, exercising a substantial influence in the republic’s political, cultural and economic life. The influence of this influx of ethnic Tajik immigrants from the Uzbek SSR is most prominently manifested in the fact that literary Tajik is based on their northwestern dialects of the language, rather than the central dialects that are spoken by the natives in the Dushanbe region and adjacent areas.

After the fall of the Soviet Union and Tajikistan’s independence in 1991, the government of Tajikistan has made substantial efforts to promote the use of Tajik in all spheres of public and private life. Tajik is gaining ground among the once-Russified upper classes and continues its role as the vernacular of the majority of the country’s population. There has been a rise in the number of Tajik publications. Increasing contact with media from Iran and Afghanistan, after decades of isolation under the Soviets, is also having an effect on the development of the language.

See also[edit]

  • Academy of Persian Language and Literature
  • Bukhori dialect
  • Iranian peoples
  • Iranian studies
  • List of Persian poets and authors
  • List of Tajik musicians
  • Tajik alphabet

Notes[edit]

  1. ^ Madaklashti dialect of Tajik spoken in Chitral District of Pakistan]]
  2. ^ Tajik at Ethnologue (23rd ed., 2020) closed access
  3. ^ «Tajik».
  4. ^ Lazard, G. 1989
  5. ^ Halimov 1974: 30–31
  6. ^ Oafforov 1979: 33
  7. ^ a b c d Shinji ldo. Tajik. Published by UN COM GmbH 2005 (LINCOM EUROPA)
  8. ^ Studies pertaining to the association between Tajik and Persian include Amanova (1991), Kozlov (1949), Lazard (1970), Rozenfel’d (1961) and Wei-Mintz (1962). The following papers/presentations focus on specific aspects of Tajik and their historical modern Persian counterparts: Cejpek (1956), Jilraev (1962), Lorenz (1961, 1964), Murav’eva (1956), Murav’eva and Rubinl!ik (1959), Ostrovskij (1973) and Sadeghi (1991).
  9. ^ Lazard, Gilbert (1975), The Rise of the New Persian Language.
  10. ^ in Frye, R. N., The Cambridge History of Iran, Vol. 4, pp. 595–632, Cambridge: Cambridge University Press.
  11. ^ Frye, R. N., «Darī», The Encyclopaedia of Islam, Brill Publications, CD version
  12. ^ Richard Foltz, A History of the Tajiks: Iranians of the East, London: Bloomsbury, 2019, pp. 2–5.
  13. ^ «The status of the Russian language in Tajikistan remains unchanged – Rahmon». RIA – RIA.ru. 22 October 2009. Archived from the original on 2 October 2016. Retrieved 30 September 2016.
  14. ^ «В Таджикистане русскому языку вернули прежний статус». Lenta.ru. Archived from the original on 5 September 2013. Retrieved 13 September 2013.
  15. ^ Ben Walter, Gendering Human Security in Afghanistan in a Time of Western Intervention (Routledge 2017), p. 51: for more details, see the article on Tajik people.
  16. ^ In 1990 the Russian language was declared as the official language of USSR and the constituent republics had rights to declare additional state languages within their jurisdictions. See Article 4 of the Law on Languages of Nations of USSR. Archived 2016-05-08 at the Wayback Machine (in Russian)
  17. ^ ed. Ehteshami 2002, p. 219.
  18. ^ ed. Malik 1996, p. 274.
  19. ^ Banuazizi & Weiner 1994, p. 33.
  20. ^ Westerlund & Svanberg 1999, p. 186.
  21. ^ ed. Gillespie & Henry 1995, p. 172.
  22. ^ Badan 2001, p. 137.
  23. ^ Winrow 1995, p. 47.
  24. ^ Parsons 1993, p. 8.
  25. ^ RFE/RL, inc, RFE/RL Research Institute 1990, p. 22.
  26. ^ Middle East Institute (Washington, D.C.) 1990, p. 10.
  27. ^ Ochsenwald & Fisher 2010, p. 416.
  28. ^ Gall 2009, p. 785.
  29. ^ Siddikzoda, Sukhail (August 2002). «Tajik Language: Farsi or Not Farsi?» (PDF). Media Insight Central Asia. No. 27. Archived from the original (PDF) on June 13, 2006.
  30. ^ B. Rezvani: «Ethno-territorial conflict and coexistence in the Caucasus, Central Asia and
    Fereydan. Appendix 4: Tajik population in Uzbekistan» ([1]). Dissertation. Faculty of Social and Behavioural Sciences, University of Amsterdam. 2013
  31. ^ Paul Bergne: The Birth of Tajikistan. National Identity and the Origins of the Republic. International Library of Central Asia Studies. I.B. Tauris. 2007. Pg. 106
  32. ^ Shinji Ido. Bukharan Tajik. Muenchen: LINCOM EUROPA 2007
  33. ^ a b Richard Foltz, «The Tajiks of Uzbekistan», Central Asian Survey, 15(2), 213-216 (1996).
  34. ^ «Uzbekistan».
  35. ^ Uzbekistan. The World Factbook. Central Intelligence Agency (December 13, 2007). Retrieved on 2007-12-26.
  36. ^ See for example the Country report on Uzbekistan, released by the United States Bureau of Democracy, Human Rights, and Labor here.
  37. ^ Rahim Masov, The History of the Clumsy Delimitation, Irfon Publ. House, Dushanbe, 1991 (in Russian). English translation: The History of a National Catastrophe, transl. Iraj Bashiri, 1996.
  38. ^ http://www.angelfire.com/rnb/bashiri/Masov/MasovHistoryNationalCatastrophe.pdf[bare URL PDF]
  39. ^ «Afghanistan v. Languages». Ch. M. Kieffer. Encyclopædia Iranica, online ed. Retrieved 10 December 2010. Persian (2) is the language most spoken in Afghanistan. The native tongue of twenty-five percent of the population …
  40. ^ «Tajikistan’s missing men | Tajikistan | al Jazeera».
  41. ^ a b c d Windfuhr, Gernot. «Persian and Tajik.» The Iranian Languages. New York, NY: Routledge, 2009. 421
  42. ^ E.K. Sobirov (Institute of Linguistics, Russian Academy of Sciences). On learning the vocabulary of the Tajik language in modern times, p. 115.
  43. ^ a b c d Khojayori, Nasrullo, and Mikael Thompson. Tajiki Reference Grammar for Beginners. Washington, DC: Georgetown UP, 2009.
  44. ^ A Beginners’ Guide to Tajiki by Azim Baizoyev and John Hayward, Routledge, London and New York, 2003, p. 3
  45. ^ Lazard, G. 1956
  46. ^ Perry, J. R. (2005)
  47. ^ Nakanishi, Akira, Writing Systems of the World
  48. ^ Korotkow, M. (2004)
  49. ^ Perry, J. R. 2005
  50. ^ Windfuhr, Gernot. Persian Grammar: History and State of Its Study. De Gruyter, 1979. Trends in Linguistics. State-Of-The-Art Reports.
  51. ^ Marashi, Mehdi, and Mohammad Ali Jazayery. Persian Studies in North America: Studies in Honor of Mohammad Ali Jazayery. Bethesda, MD: Iran, 1994.
  52. ^ Windfuhr, Gernot. «Persian and Tajik.» The Iranian Languages. New York, NY: Routledge, 2009. 420.
  53. ^ Windfuhr, Gernot. «Persian and Tajik.» The Iranian Languages. New York, NY: Routledge, 2009. 423.
  54. ^ Kirill Nourzhanov; Christian Bleuer (8 October 2013). Tajikistan: A Political and Social History. ANU E Press. pp. 22–. ISBN 978-1-925021-16-5.

References[edit]

  • Azim Baizoyev, John Hayward: A beginner’s guide to Tajiki. — 1. publ. — London [u. a.]: RoutledgeCurzon, 2004. (includes a Tajiki-English Dictionary)
  • Ido, S. (2005) Tajik ISBN 3-89586-316-5
  • Korotow, M. (2004) Tadschikisch Wort für Wort. Kauderwelsch ISBN 3-89416-347-X
  • Lazard, G. (1956) «Caractères distinctifs de la langue tadjik». Bulletin de la Société Linguistique de Paris. 52. pp. 117–186
  • Lazard, G. «Le Persan». Compendium Linguarum Iranicarum. Wiesbaden. 1989.
  • Windfuhr, G. (1987) in Comrie, B. (ed.) «Persian». The World’s Major Languages. pp. 523–546
  • Perry, J. R. (2005) A Tajik Persian Reference Grammar (Boston : Brill) ISBN 90-04-14323-8
  • Rastorgueva, V. (1963) A Short Sketch of Tajik Grammar (Netherlands : Mouton) ISBN 0-933070-28-4
  • Назарзода, С. – Сангинов, А. – Каримов, С. – Султон, М. Ҳ. (2008) Фарҳанги тафсирии забони тоҷикӣ (иборат аз ду ҷилд). Ҷилди I. А – Н.[permanent dead link] Ҷилди II. О – Я.[permanent dead link] (Душанбе).
  • Khojayori, Nasrullo, and Mikael Thompson. Tajiki Reference Grammar for Beginners. Washington, DC: Georgetown UP, 2009. ISBN 978-1-58901-269-1
  • Windfuhr, Gernot. «Persian and Tajik.» The Iranian Languages. New York, NY: Routledge, 2009. ISBN 978-0-7007-1131-4
  • Windfuhr, Gernot. Persian Grammar: History and State of Its Study. De Gruyter, 1979. Trends in Linguistics. State-Of-The-Art Reports. ISBN 978-9027977748
  • Marashi, Mehdi, and Mohammad Ali Jazayery. Persian Studies in North America: Studies in Honor of Mohammad Ali Jazayery. Bethesda, MD: Iran, 1994. ISBN 978-0936347356

Further reading[edit]

  • Ido, Shinji (2014). «Bukharan Tajik». Journal of the International Phonetic Association. 44 (1): 87–102. doi:10.1017/S002510031300011X.
  • John Perry. TAJIK ii. TAJIK PERSIAN (Encyclopædia Iranica)
  • Bahriddin Aliev and Aya Okawa. TAJIK iii. COLLOQUIAL TAJIKI IN COMPARISON WITH PERSIAN OF IRAN (Encyclopædia Iranica)

External links[edit]

Wikibooks has a book on the topic of: Tajik

Wikivoyage has a phrasebook for Tajik.

  • Tajiki Cyrillic to Persian alphabet converter
  • A Worldwide Community for Tajiks
  • Tajik Swadesh list of basic vocabulary words (from Wiktionary’s Swadesh-list appendix)
  • BBC news in Tajik
  • English-Tajik-Russian Dictionary
  • Free Online Tajik Dictionary
  • Welcome to Tajikistan
  • Численность населения Республики Таджикистан на 1 января 2015 года. Сообщение Агентства по статистике при Президенте Республики Таджикистан
  • намоишгоҳи «Китоби Душанбе». A news clip about a Dushanbe book exhibition, with examples of various members of the public speaking Tajiki.

{{Languages of Pakistan}

Tajik
Тоҷикӣ (Tojikī)
"Tajik", written in Cyrillic (Tоҷикӣ) and Nastaliq (تاجیکی).svg

«Tojikī» written in Cyrillic script and Perso-Arabic script (Nastaʿlīq calligraphy)

Native to Tajikistan, Uzbekistan and Pakistan[1]
Region Central Asia
Ethnicity Tajiks

Native speakers

8.1 million (6.4 million in Tajikistan, 2012 UNSD) (2012)[2]

Language family

Indo-European

  • Indo-Iranian

    • Iranian
      • Western Iranian
        • Southwestern Iranian
          • Persian
            • Tajik
Dialects
  • Madaklashti

Writing system

Cyrillic, Latin, Persian (historically), Hebrew (by Bukharan Jews), Tajik Braille
Official status

Official language in

 Tajikistan
Regulated by Rudaki Institute of Language and Literature
Language codes
ISO 639-1 tg
ISO 639-2 tgk
ISO 639-3 tgk
Glottolog taji1245
Linguasphere 58-AAC-ci
This article contains IPA phonetic symbols. Without proper rendering support, you may see question marks, boxes, or other symbols instead of Unicode characters. For an introductory guide on IPA symbols, see Help:IPA.

Tajik (Tajik: Забони тоҷикӣ, Zaboni tojikī, [z̪a̝ˈbɔ̝(ː)ni̞ t̞ʰɔ̝dʒiˈkʰiː]),[3] also called Tajiki Persian (Tajik: форси́и тоҷикӣ́, forsii tojikī, [fɔ̝rˈs̪iji̞ t̞ʰɔ̝dʒiˈkʰiː]) or Tajiki, is the variety of Persian spoken in Tajikistan and Uzbekistan by Tajiks. The Madaklashti dialect of Tajik is also spoken in the Chitral District of Pakistan. It is closely related to neighbouring Dari with which it forms a continuum of mutually intelligible varieties of the Persian language. Several scholars consider Tajik as a dialectal variety of Persian rather than a language on its own.[4][5][6] The popularity of this conception of Tajik as a variety of Persian was such that, during the period in which Tajik intellectuals were trying to establish Tajik as a language separate from Persian, prominent intellectual Sadriddin Ayni counterargued that Tajik was not a «bastardised dialect» of Persian.[7] The issue of whether Tajik and Persian are to be considered two dialects of a single language or two discrete languages[8] has political sides to it.[7]

By way of Early New Persian, Tajik, like Iranian Persian and Dari Persian, is a continuation of Middle Persian, the official religious and literary language of the Sasanian Empire (224–651 CE), itself a continuation of Old Persian, the language of the Achaemenids (550–330 BC).[9][10][11][12]

Tajik is one of the two official languages of Tajikistan, the other being Russian[13][14] as the official interethnic language. In Afghanistan (where the Tajik minority forms the principal part of the wider Persophone population), this language is less influenced by Turkic languages, is regarded as a form of Dari, and as such, has co-official language status. The Tajik of Tajikistan has diverged from Persian as spoken in Afghanistan and Iran due to political borders, geographical isolation, the standardisation process and the influence of Russian and neighbouring Turkic languages. The standard language is based on the northwestern dialects of Tajik (region of the old major city of Samarqand), which have been somewhat influenced by the neighbouring Uzbek language as a result of geographical proximity. Tajik also retains numerous archaic elements in its vocabulary, pronunciation, and grammar that have been lost elsewhere in the Persophone world, in part due to its relative isolation in the mountains of Central Asia.

Name[edit]

Up to and including the nineteenth century, speakers in Afghanistan and Central Asia had no separate name for the language and simply regarded themselves as speaking Farsi, which is the endonym for the Persian language. The term Tajik, derived from the Persian for «foreigner», was an exonym used by Turkic speakers to refer to Persian speakers (the word Tat has a similar origin), although it has been adopted by the speakers themselves.[15]

In 1989, with the growth in Tajik nationalism, a law was enacted declaring Tajik the state (national) language, with Russian being the official language (as throughout the Union).[16] In addition, the law officially equated Tajik with Persian, placing the word Farsi (the endonym for the Persian language) after Tajik. The law also called for a gradual reintroduction of the Perso-Arabic alphabet.[17][18][19][20][21][22][23][24][25][26][27][28]

In 1999, the word Farsi was removed from the state language law.[29]

Geographical distribution[edit]

The most important cities of Central Asia—Samarkand and Bukhara—are in present-day Uzbekistan, where ethnic Tajiks comprise a majority.[30][31] Today, virtually all Tajik speakers in Bukhara are bilingual in Tajik and Uzbek.[citation needed] This Tajik–Uzbek bilingualism has had a strong influence on the phonology, morphology, and syntax of Bukharan Tajik.[32] Tajiks are also found in large numbers in the Surxondaryo Region in the south and along Uzbekistan’s eastern border with Tajikistan. Tajik is still widely spoken in Samarkand and Bukhara today. Writing in 1996, Richard Foltz estimated that Tajiks might account for perhaps 70% of the total population of Samarqand and as much as 90% of Bukhara.[33][34] Later demographical trends are not clear.

Official statistics in Uzbekistan state that the Tajik community comprises 5% of the nation’s total population.[35] However, these numbers do not include ethnic Tajiks who, for a variety of reasons, choose to identify themselves as Uzbeks in population census forms.[36] During the Soviet «Uzbekisation» supervised by Sharof Rashidov, the head of the Uzbek Communist Party, Tajiks had to choose either to stay in Uzbekistan and get registered as Uzbek in their passports or leave the republic for the less-developed agricultural and mountainous Tajikistan.[37] The «Uzbekisation» movement ended in 1924.[38] In 1996, Richard Foltz estimated that Tajiks might make up 25%-35% of Uzbekistan’s population.[33] Later demographical trends are not clear.

Tajiks constitute 80% of Tajikistan’s population and the language dominates in most parts of the country. Some Tajiks in Gorno-Badakhshan in southeastern Tajikistan, where the Pamir languages are the native languages of most residents, are bilingual. Tajiks are the dominant ethnic group in Northern Afghanistan as well and are also the majority group in scattered pockets elsewhere in the country, particularly urban areas such as Kabul, Mazar-i-Sharif, Kunduz, Ghazni, and Herat. Tajiks constitute between 25% and 35% of the total population of the country. In Afghanistan, the dialects spoken by ethnic Tajiks are written using the Persian alphabet and referred to as Dari, along with the dialects of other groups in Afghanistan such as the Hazaragi and Aimaq dialects. Approximately 48%-58% of Afghan citizens are native speakers of Dari.[39] A large Tajik-speaking diaspora exists due to the instability that has plagued Central Asia in recent years, with significant numbers of Tajiks found in Russia, Kazakhstan, and beyond. This Tajik diaspora is also the result of the poor state of the economy of Tajikistan and each year approximately one million men leave Tajikistan to gain employment in Russia.[40]

Dialects[edit]

Tajik dialects can be approximately split into the following groups:

  1. Northern dialects (Northern Tajikistan, Bukhara, Samarkand, Kyrgyzstan, and the Varzob valley region of Dushanbe).[41]
  2. Central dialects (dialects of the upper Zarafshan Valley)[41]
  3. Southern dialects (South and East of Dushanbe, Kulob, and the Rasht region of Tajikistan)[41]
  4. Southeastern dialects (dialects of the Darvoz region and the Amu Darya near Rushon)[41]
  5. Madaklashti dialect (dialect of Tajik spoken in the Madaklasht Valley of Chitral, Pakistan)

The dialect used by the Bukharan Jews of Central Asia is known as the Bukhori dialect and belongs to the northern dialect grouping. It is chiefly distinguished by the inclusion of Hebrew terms, principally religious vocabulary, and historical use of the Hebrew alphabet. Despite these differences, Bukhori is readily intelligible to other Tajik speakers, particularly speakers of northern dialects.

A very important moment in the development of the contemporary Tajik, especially of the spoken language, is the tendency in changing its dialectal orientation. The dialects of Northern Tajikistan were the foundation of the prevalent standard Tajik, while the Southern dialects did not enjoy either popularity or prestige. Now all politicians and public officials make their speeches in the Kulob dialect, which is also used in broadcasting.[42]

Phonology[edit]

Vowels[edit]

The table below lists the six vowel phonemes in standard, literary Tajik. Letters from the Tajik Cyrillic alphabet are given first, followed by IPA transcription. Local dialects frequently have more than the six seen below.

Tajik vowels[43]

Front Central Back
Close и ӣ /i/ у /u/
Mid е /e̞/ ӯ /ɵ̞/ (/o̞/)
Open а /a/ о /ɔ/

In northern and Uzbek dialects, classical /o̞/ has chain shifted forward in the mouth to /ɵ̞/. In central and southern dialects, classical /o̞/ has chain shifted upward and merged into /u/.[44]

The open back vowel has varyingly been described as mid-back [o̞],[45][46] [ɒ],[47] [ɔ][7] and [ɔː].[48] It is analogous to standard Persian â (long a).

The vowel ⟨Ӣ ӣ⟩ usually represents a stressed /i/ at the end of a word. However not all instances of ⟨Ӣ ӣ⟩ are stressed because the second person singular suffix -ӣ is unstressed.

the vowels /i/, /u/ and /a/ are reduced to [ə] in unstressed syllables.

Consonants[edit]

The Tajik language contains 24 consonants, 16 of which form contrastive pairs by voicing: [б/п] [в/ф] [д/т] [з/с] [ж/ш] [ҷ/ч] [г/к] [ғ/х].[43] The table below lists the consonant phonemes in standard, literary Tajik. Letters from the Tajik Cyrillic alphabet are given first, followed by IPA transcription.

Labial Dental/
Alveolar
Post-alv./
Palatal
Velar Uvular Glottal
Nasal м /m/ н /n/
Stop/
Affricate
voiceless п /p/ т /t/ ч /tʃ/ к /k/ қ /q/ ъ /ʔ/
voiced б /b/ д /d/ ҷ /dʒ/ г /ɡ/
Fricative voiceless ф /f/ с /s/ ш /ʃ/ х /χ/ ҳ /h/
voiced в /v/ з /z/ ж /ʒ/ ғ /ʁ/
Approximant л /l/ й /j/
Trill р /r/

Word stress[edit]

Word stress generally falls on the first syllable in finite verb forms and on the last syllable in nouns and noun-like words.[43] Examples of where stress does not fall on the last syllable are adverbs like: бале (bale, meaning «yes») and зеро (zero, meaning «because»). Stress also does not fall on enclitics, nor on the marker of the direct object.

Grammar[edit]

The word order of Tajiki Persian is subject–object–verb. Tajik Persian grammar is similar to the classical Persian grammar (and the grammar of modern varieties such as Iranian Persian).[49] The most notable difference between classical Persian grammar and Tajik Persian grammar is the construction of the present progressive tense in each language. In Tajik, the present progressive form consists of a present progressive participle, from the verb истодан, istodan, ‘to stand’ and a cliticised form of the verb -acт, -ast, ‘to be’.[7]

In Iranian Persian, the present progressive form consists of the verb دار, dār, ‘to have’ followed by a conjugated verb in either the simple present tense, the habitual past tense or the habitual past perfect tense.[50]

Nouns[edit]

Nouns are not marked for grammatical gender, although they are marked for number.

Two forms of number exist in Tajik, singular and plural. The plural is marked by either the suffix -ҳо, -ho or -он, -on (with contextual variants -ён, -yon and -гон, -gon), although Arabic loan words may use Arabic forms. There is no definite article, but the indefinite article exists in the form of the number «one» як, yak and -е, -e, the first positioned before the noun and the second joining the noun as a suffix. When a noun is used as a direct object, it is marked by the suffix -ро, -ro, e.g. Рустамро задам (Rustam-ro zadam), «I hit Rustam». This direct object suffix is added to the word after any plural suffixes. The form -ро can be literary or formal. In older forms of the Persian language, -ро could indicate both direct and indirect objects and some phrases used in modern Persian and Tajik have maintained this suffix on indirect objects, as seen in the following example: (Худоро шукр, Xudo-ro šukr — «Thank God»). Modern Persian does not use the direct object marker as a suffix on the noun, but rather, as a stand-alone morpheme.[43]

Prepositions[edit]

Simple prepositions

Tajik English
аз (az) from, through, across
ба (ba) to
бар (bar) on, upon, onto
бе (be) without
бо (bo) with
дар (dar) at, in
то (to) up to, as far as, until
чун (čun) like, as

Vocabulary[edit]

Tajik is conservative in its vocabulary, retaining numerous terms that have long since fallen into disuse in Iran and Afghanistan, such as арзиз (arziz), meaning «tin» and фарбеҳ (farbeh), meaning «fat». Most modern loan words in Tajik come from Russian as a result of the position of Tajikistan within the Soviet Union. The vast majority of these Russian loanwords which have entered the Tajik language through the fields of socioeconomics, technology and government, where most of the concepts and vocabulary of these fields have been borrowed from the Russian language. The introduction of Russian loanwords into the Tajik language was largely justified under the Soviet policy of modernisation and the necessary subordination of all languages to Russian for the achievement of a Communist state.[51] Vocabulary also comes from the geographically close Uzbek language and, as is usual in Islamic countries, from Arabic. Since the late 1980s, an effort has been made to replace loanwords with native equivalents, using either old terms that had fallen out of use or coined terminology (including from Iranian Persian). Many of the coined terms for modern items such as гармкунак (garmkunak), meaning ‘heater’ and чангкашак (čangkašak), meaning ‘vacuum cleaner’ differ from their Afghan and Iranian equivalents, adding to the difficulty in intelligibility between Tajik and other forms of Persian.

In the table below, Persian refers to the standard language of Iran, which differs somewhat from the Dari Persian of Afghanistan. Two other Iranian languages, Pashto and Kurdish (Kurmanji), have also been included for comparative purposes.

Tajik моҳ
(moh)
нав
(nav)
модар
(modar)
хоҳар
(xohar)
шаб
(šab)
бинӣ
(binī)
се
(se)
сиёҳ
(siyoh)
сурх
(surx)
зард
(zard)
сабз
(sabz)
гург
(gurg)
Other Iranian languages
Persian ماه
māh
نو
nou
مادر
mādar
خواهر
xāhar
شب
šab
بینی
bīnī
سه
se
سياه
siyāh
سرخ
sorx
زرد
zard
سبز
sabz
گرگ
gorg
Pashto میاشت
myâsht
نوی
nəwai
مور
mor
خور
xor
ښپه
shpa
پوزه
poza
درې
dre
تور
tor
سور
sur
زیړ
zyaṛ
شين، زرغون
shin, zərghun
لېوه
lewə
Kurdish (Kurmanji) meh xwîşk şev poz sisê, sê reş sor zer kesk gur
Other Indo-European languages
English month new mother sister night nose three black red yellow green wolf
Armenian ամիս
amis
նոր
nor
մայր
mayr
քույր
k’uyr
գիշեր
gišer
քիթ
k’it’
երեք
yerek’
սև
sev
կարմիր
karmir
դեղին
deġin
կանաչ
kanač
գայլ
gayl
Sanskrit मास
māsa
नव
nava
मातृ
mātṛ
स्वसृ
svasṛ
नक्त
nakta
नास
nāsa
त्रि
tri
श्याम
śyāma
रुधिर
rudhira
पीत
pīta
हरित
harita
वृक
vṛka
Russian месяц
mesiats
новый
novyi
мать
mat’
сестра
siestra
ночь
noch’
нос
nos
три
tri
чёрный
chiornyi
красный, рыжий
krasnyi, ryzhyi
жёлтый
zholtyi
зелёный
zielionyi
волк
volk

Writing system[edit]

Tajik Republic’s 1929 coat of arms with Tajik language in Perso-Arabic script: جمهوريت اجتماعی شوروى مختار تاجيكستان, Current script: Ҷумҳурият Иҷтимоӣ Шӯравӣ Мухтор Тоҷикистон

In Tajikistan and other countries of the former Soviet Union, Tajik Persian is currently written in Cyrillic script, although it was written in the Latin script beginning in 1928 and the Arabic alphabet prior to 1928. In the Tajik Soviet Socialist Republic, the use of the Latin script was later replaced in 1939 by the Cyrillic script.[52] The Tajik alphabet added six additional letters to the Cyrillic script inventory and these additional letters are distinguished in the Tajik orthography by the use of diacritics.[53]

History[edit]

According to many scholars, the New Persian language (which subsequently evolved into the Persian forms spoken in Iran, Afghanistan and Tajikistan) developed in Transoxiana and Khorasan, in what are today parts of Afghanistan, Iran, Uzbekistan and Tajikistan. While the New Persian language was descended primarily from Middle Persian, it also incorporated substantial elements of other Iranian languages of ancient Central Asia, such as Sogdian.

Following the Arab conquest of Iran and most of Central Asia in the 8th century AD, Arabic for a time became the court language and Persian and other Iranian languages were relegated to the private sphere. In the 9th century AD, following the rise of the Samanids, whose state was centered around the cities of Bukhoro (Buxoro), Samarqand and Herat and covered much of Uzbekistan, Tajikistan, Afghanistan and northeastern Iran, New Persian emerged as the court language and swiftly displaced Arabic. Arabic influence continued to show itself in the form of the Perso-Arabic script used to write the language (replaced in Tajik by Latin and then Cyrillic in the 20th century) and a large number of Arabic loanwords.

New Persian became the lingua franca of Central Asia for centuries, although it eventually lost ground to the Chaghatai language in much of its former domains as a growing number of Turkic tribes moved into the region from the east. Since the 16th century AD, Tajik has come under increasing pressure from neighbouring Turkic languages. Once spoken in areas of Turkmenistan, such as Merv, Tajik is today virtually non-existent in that country. Uzbek has also largely replaced Tajik in most areas of modern Uzbekistan – the Russian Empire in particular implemented Turkification among Tajiks in Ferghana and Samarqand, replacing the dominant language in those areas with Uzbek.[54] Nevertheless, Tajik persisted in pockets, notably in Samarqand, Bukhoro and Surxondaryo Region, as well as in much of what is today Tajikistan.

The creation of the Tajik Soviet Socialist Republic within the Soviet Union in 1929 helped to safeguard the future of Tajik, as it became an official language of the republic alongside Russian. Still, substantial numbers of Tajik-speakers remained outside the borders of the republic, mostly in the neighbouring Uzbek Soviet Socialist Republic, which created a source of tension between Tajiks and Uzbeks. Neither Samarqand nor Bukhoro was included in the nascent Tajik S.S.R., despite their immense historical importance in Tajik history. After the creation of the Tajik SSR, a large number of ethnic Tajiks from the Uzbek SSR migrated there, particularly to the region of the capital, Dushanbe, exercising a substantial influence in the republic’s political, cultural and economic life. The influence of this influx of ethnic Tajik immigrants from the Uzbek SSR is most prominently manifested in the fact that literary Tajik is based on their northwestern dialects of the language, rather than the central dialects that are spoken by the natives in the Dushanbe region and adjacent areas.

After the fall of the Soviet Union and Tajikistan’s independence in 1991, the government of Tajikistan has made substantial efforts to promote the use of Tajik in all spheres of public and private life. Tajik is gaining ground among the once-Russified upper classes and continues its role as the vernacular of the majority of the country’s population. There has been a rise in the number of Tajik publications. Increasing contact with media from Iran and Afghanistan, after decades of isolation under the Soviets, is also having an effect on the development of the language.

See also[edit]

  • Academy of Persian Language and Literature
  • Bukhori dialect
  • Iranian peoples
  • Iranian studies
  • List of Persian poets and authors
  • List of Tajik musicians
  • Tajik alphabet

Notes[edit]

  1. ^ Madaklashti dialect of Tajik spoken in Chitral District of Pakistan]]
  2. ^ Tajik at Ethnologue (23rd ed., 2020) closed access
  3. ^ «Tajik».
  4. ^ Lazard, G. 1989
  5. ^ Halimov 1974: 30–31
  6. ^ Oafforov 1979: 33
  7. ^ a b c d Shinji ldo. Tajik. Published by UN COM GmbH 2005 (LINCOM EUROPA)
  8. ^ Studies pertaining to the association between Tajik and Persian include Amanova (1991), Kozlov (1949), Lazard (1970), Rozenfel’d (1961) and Wei-Mintz (1962). The following papers/presentations focus on specific aspects of Tajik and their historical modern Persian counterparts: Cejpek (1956), Jilraev (1962), Lorenz (1961, 1964), Murav’eva (1956), Murav’eva and Rubinl!ik (1959), Ostrovskij (1973) and Sadeghi (1991).
  9. ^ Lazard, Gilbert (1975), The Rise of the New Persian Language.
  10. ^ in Frye, R. N., The Cambridge History of Iran, Vol. 4, pp. 595–632, Cambridge: Cambridge University Press.
  11. ^ Frye, R. N., «Darī», The Encyclopaedia of Islam, Brill Publications, CD version
  12. ^ Richard Foltz, A History of the Tajiks: Iranians of the East, London: Bloomsbury, 2019, pp. 2–5.
  13. ^ «The status of the Russian language in Tajikistan remains unchanged – Rahmon». RIA – RIA.ru. 22 October 2009. Archived from the original on 2 October 2016. Retrieved 30 September 2016.
  14. ^ «В Таджикистане русскому языку вернули прежний статус». Lenta.ru. Archived from the original on 5 September 2013. Retrieved 13 September 2013.
  15. ^ Ben Walter, Gendering Human Security in Afghanistan in a Time of Western Intervention (Routledge 2017), p. 51: for more details, see the article on Tajik people.
  16. ^ In 1990 the Russian language was declared as the official language of USSR and the constituent republics had rights to declare additional state languages within their jurisdictions. See Article 4 of the Law on Languages of Nations of USSR. Archived 2016-05-08 at the Wayback Machine (in Russian)
  17. ^ ed. Ehteshami 2002, p. 219.
  18. ^ ed. Malik 1996, p. 274.
  19. ^ Banuazizi & Weiner 1994, p. 33.
  20. ^ Westerlund & Svanberg 1999, p. 186.
  21. ^ ed. Gillespie & Henry 1995, p. 172.
  22. ^ Badan 2001, p. 137.
  23. ^ Winrow 1995, p. 47.
  24. ^ Parsons 1993, p. 8.
  25. ^ RFE/RL, inc, RFE/RL Research Institute 1990, p. 22.
  26. ^ Middle East Institute (Washington, D.C.) 1990, p. 10.
  27. ^ Ochsenwald & Fisher 2010, p. 416.
  28. ^ Gall 2009, p. 785.
  29. ^ Siddikzoda, Sukhail (August 2002). «Tajik Language: Farsi or Not Farsi?» (PDF). Media Insight Central Asia. No. 27. Archived from the original (PDF) on June 13, 2006.
  30. ^ B. Rezvani: «Ethno-territorial conflict and coexistence in the Caucasus, Central Asia and
    Fereydan. Appendix 4: Tajik population in Uzbekistan» ([1]). Dissertation. Faculty of Social and Behavioural Sciences, University of Amsterdam. 2013
  31. ^ Paul Bergne: The Birth of Tajikistan. National Identity and the Origins of the Republic. International Library of Central Asia Studies. I.B. Tauris. 2007. Pg. 106
  32. ^ Shinji Ido. Bukharan Tajik. Muenchen: LINCOM EUROPA 2007
  33. ^ a b Richard Foltz, «The Tajiks of Uzbekistan», Central Asian Survey, 15(2), 213-216 (1996).
  34. ^ «Uzbekistan».
  35. ^ Uzbekistan. The World Factbook. Central Intelligence Agency (December 13, 2007). Retrieved on 2007-12-26.
  36. ^ See for example the Country report on Uzbekistan, released by the United States Bureau of Democracy, Human Rights, and Labor here.
  37. ^ Rahim Masov, The History of the Clumsy Delimitation, Irfon Publ. House, Dushanbe, 1991 (in Russian). English translation: The History of a National Catastrophe, transl. Iraj Bashiri, 1996.
  38. ^ http://www.angelfire.com/rnb/bashiri/Masov/MasovHistoryNationalCatastrophe.pdf[bare URL PDF]
  39. ^ «Afghanistan v. Languages». Ch. M. Kieffer. Encyclopædia Iranica, online ed. Retrieved 10 December 2010. Persian (2) is the language most spoken in Afghanistan. The native tongue of twenty-five percent of the population …
  40. ^ «Tajikistan’s missing men | Tajikistan | al Jazeera».
  41. ^ a b c d Windfuhr, Gernot. «Persian and Tajik.» The Iranian Languages. New York, NY: Routledge, 2009. 421
  42. ^ E.K. Sobirov (Institute of Linguistics, Russian Academy of Sciences). On learning the vocabulary of the Tajik language in modern times, p. 115.
  43. ^ a b c d Khojayori, Nasrullo, and Mikael Thompson. Tajiki Reference Grammar for Beginners. Washington, DC: Georgetown UP, 2009.
  44. ^ A Beginners’ Guide to Tajiki by Azim Baizoyev and John Hayward, Routledge, London and New York, 2003, p. 3
  45. ^ Lazard, G. 1956
  46. ^ Perry, J. R. (2005)
  47. ^ Nakanishi, Akira, Writing Systems of the World
  48. ^ Korotkow, M. (2004)
  49. ^ Perry, J. R. 2005
  50. ^ Windfuhr, Gernot. Persian Grammar: History and State of Its Study. De Gruyter, 1979. Trends in Linguistics. State-Of-The-Art Reports.
  51. ^ Marashi, Mehdi, and Mohammad Ali Jazayery. Persian Studies in North America: Studies in Honor of Mohammad Ali Jazayery. Bethesda, MD: Iran, 1994.
  52. ^ Windfuhr, Gernot. «Persian and Tajik.» The Iranian Languages. New York, NY: Routledge, 2009. 420.
  53. ^ Windfuhr, Gernot. «Persian and Tajik.» The Iranian Languages. New York, NY: Routledge, 2009. 423.
  54. ^ Kirill Nourzhanov; Christian Bleuer (8 October 2013). Tajikistan: A Political and Social History. ANU E Press. pp. 22–. ISBN 978-1-925021-16-5.

References[edit]

  • Azim Baizoyev, John Hayward: A beginner’s guide to Tajiki. — 1. publ. — London [u. a.]: RoutledgeCurzon, 2004. (includes a Tajiki-English Dictionary)
  • Ido, S. (2005) Tajik ISBN 3-89586-316-5
  • Korotow, M. (2004) Tadschikisch Wort für Wort. Kauderwelsch ISBN 3-89416-347-X
  • Lazard, G. (1956) «Caractères distinctifs de la langue tadjik». Bulletin de la Société Linguistique de Paris. 52. pp. 117–186
  • Lazard, G. «Le Persan». Compendium Linguarum Iranicarum. Wiesbaden. 1989.
  • Windfuhr, G. (1987) in Comrie, B. (ed.) «Persian». The World’s Major Languages. pp. 523–546
  • Perry, J. R. (2005) A Tajik Persian Reference Grammar (Boston : Brill) ISBN 90-04-14323-8
  • Rastorgueva, V. (1963) A Short Sketch of Tajik Grammar (Netherlands : Mouton) ISBN 0-933070-28-4
  • Назарзода, С. – Сангинов, А. – Каримов, С. – Султон, М. Ҳ. (2008) Фарҳанги тафсирии забони тоҷикӣ (иборат аз ду ҷилд). Ҷилди I. А – Н.[permanent dead link] Ҷилди II. О – Я.[permanent dead link] (Душанбе).
  • Khojayori, Nasrullo, and Mikael Thompson. Tajiki Reference Grammar for Beginners. Washington, DC: Georgetown UP, 2009. ISBN 978-1-58901-269-1
  • Windfuhr, Gernot. «Persian and Tajik.» The Iranian Languages. New York, NY: Routledge, 2009. ISBN 978-0-7007-1131-4
  • Windfuhr, Gernot. Persian Grammar: History and State of Its Study. De Gruyter, 1979. Trends in Linguistics. State-Of-The-Art Reports. ISBN 978-9027977748
  • Marashi, Mehdi, and Mohammad Ali Jazayery. Persian Studies in North America: Studies in Honor of Mohammad Ali Jazayery. Bethesda, MD: Iran, 1994. ISBN 978-0936347356

Further reading[edit]

  • Ido, Shinji (2014). «Bukharan Tajik». Journal of the International Phonetic Association. 44 (1): 87–102. doi:10.1017/S002510031300011X.
  • John Perry. TAJIK ii. TAJIK PERSIAN (Encyclopædia Iranica)
  • Bahriddin Aliev and Aya Okawa. TAJIK iii. COLLOQUIAL TAJIKI IN COMPARISON WITH PERSIAN OF IRAN (Encyclopædia Iranica)

External links[edit]

Wikibooks has a book on the topic of: Tajik

Wikivoyage has a phrasebook for Tajik.

  • Tajiki Cyrillic to Persian alphabet converter
  • A Worldwide Community for Tajiks
  • Tajik Swadesh list of basic vocabulary words (from Wiktionary’s Swadesh-list appendix)
  • BBC news in Tajik
  • English-Tajik-Russian Dictionary
  • Free Online Tajik Dictionary
  • Welcome to Tajikistan
  • Численность населения Республики Таджикистан на 1 января 2015 года. Сообщение Агентства по статистике при Президенте Республики Таджикистан
  • намоишгоҳи «Китоби Душанбе». A news clip about a Dushanbe book exhibition, with examples of various members of the public speaking Tajiki.

{{Languages of Pakistan}

таджи́кский

таджи́кский (к таджи́ки и Таджикиста́н)

Источник: Орфографический
академический ресурс «Академос» Института русского языка им. В.В. Виноградова РАН (словарная база
2020)

Делаем Карту слов лучше вместе

Привет! Меня зовут Лампобот, я компьютерная программа, которая помогает делать
Карту слов. Я отлично
умею считать, но пока плохо понимаю, как устроен ваш мир. Помоги мне разобраться!

Спасибо! Я обязательно научусь отличать широко распространённые слова от узкоспециальных.

Насколько понятно значение слова вероломный (прилагательное):

Предложения со словом «таджикский&raquo

  • Однако я извлёк из этой работы максимальную пользу, потому что освоил глазомерную съёмку и разговорный таджикский язык.
  • Персидский и таджикский поэт, патриот, приверженец независимости от арабского халифата, сторонник зороастрийского прошлого.
  • Грохот рушившихся скал слышали жители таджикских селений, расположенных в радиусе 20 км.
  • (все предложения)

Цитаты из русской классики со словом «таджикский»

  • Сладчайший ширазский шейх Саади, [Саади (ок. 1184 — ок. 1292) — поэт, классик таджикской и иранской литературы.] нет — персидский Гейне, Гафиз, сказал: «назначен птице лес, пустыня льву, духан Гафизу», а нам с тобой «Федосьины покровы».
  • Знаете, как сказано у Гафиза: [Гафиз (Хафиз) (1320–1389) — поэт, классик таджикской и иранской литературы.]
  • Я — сладчайший Фирдуси, [Фирдуси (Фирдоуси) (935-1021) — поэт, классик таджикской и иранской литературы.]
  • (все
    цитаты из русской классики)

Что (кто) бывает «таджикским»

А Б В Г Д Е Ж З И Й К Л М Н О П Р С Т У Ф Х Ц Ч Ш Щ Э Ю Я

таджи́кский, (к таджи́ки и Таджикиста́н)

Рядом по алфавиту:

тагано́к , -нка́
таганро́гский , и таганро́жский (от Таганро́г)
таганро́жка , -и, р. мн. -жек
таганро́жцы , -ев, ед. -жец, -жца, тв. -жцем
Тага́нская пло́щадь , (в Москве)
тага́нский , (к Тага́нка)
тага́нчик , -а
таге́тес , -а
таги́льский , (к Ни́жний Таги́л)
тагильча́не , -а́н, ед. -а́нин, -а (к Ни́жний Таги́л)
тагильча́нка , -и, р. мн. -нок
таго́ровский , (от Таго́р)
тагуа́н , -а (животное)
Тадж-Маха́л , -а
таджи́ки , -ов, ед. -жи́к, -а
таджикиста́нский , (от Таджикиста́н)
таджи́кский , (к таджи́ки и Таджикиста́н)
таджи́кско-афга́нский
таджи́кско-росси́йский
таджи́чка , -и, р. мн. -чек
тае́ , частица (обл.)
таёжник , -а
таёжница , -ы, тв. -ей
таёжнический
таёжный
таз , -а, предл. в та́зе и в тазу́, мн. -ы́, -о́в
тазепа́м , -а
та́зи , и та́зы, нескл., м. и ж. (порода собак)
та́зик , -а
тазкире́ , нескл., с. (лит.)
тазобе́дренный

Различие на письме суффиксов прилагательных -к- и -ск-

Суффикс -к- пишется:
1) в прилагательных, имеющих краткую форму;
2) в прилагательных, образованных от некоторых существительных с основой на -к, -ч, -ц.
В других прилагательных пишется суффикс -ск-.

Пример

Резкий (резок). Ткацкий (ткач). Киргизский (киргиз).

УМК под редакцией Т. А. Ладыженской, 6 класс.

Ничего не найдено.

См. также в других словарях:

  • Вооружённый конфликт в Южной Осетии (2008) — У этого термина существуют и другие значения, см. Война в Южной Осетии. Война в Южной Осетии 2008 года, Пятидневная война Грузино южноосетинский конфликт Грузино абхазский конфликт …   Википедия

  • Военные преступления в Южной Осетии (2008) — Проверить нейтральность. На странице обсуждения должны быть подробности. Военные преступления в войне в Южной Осетии (2008), по заявлениям воюющих сторон, происходили часто, и каждая из сторон …   Википедия

  • Павлов, Олег Олегович — В Википедии есть статьи о других людях с такой фамилией, см. Павлов. Олег Павлов Олег Олегович Павлов (р …   Википедия

  • Китайская литература — является одной из древнейших лит р мира. Первые памятники письменности относятся еще к дофеодальному периоду китайской истории, к XII в. до христ. эры (надписи на костях, найденные в конце прошлого столетия при раскопках в провинции Хэнань).… …   Литературная энциклопедия

  • Битлз — The Beatles 1964 год, визит в США Годы …   Википедия

  • Битлы — The Beatles 1964 год, визит в США Годы …   Википедия

  • Оно, Йоко — Йоко Оно Йоко Оно Основная информация Полное …   Википедия

  • Йоко Оно — в 2007 г. Полное имя Йоко Оно Леннон Дата рождения 18 февраля 1933(19330218) Место рождения …   Википедия

  • Оно Й. — Йоко Оно Йоко Оно в 2007 г. Полное имя Йоко Оно Леннон Дата рождения 18 февраля 1933(19330218) Место рождения …   Википедия

  • Оно Йоко — Йоко Оно Йоко Оно в 2007 г. Полное имя Йоко Оно Леннон Дата рождения 18 февраля 1933(19330218) Место рождения …   Википедия

  • Памятник Ленину в Караганде — Памятник Ленину с «раной» Памятник Владимиру Ильичу Ленину в городе Караганда скульптурно монументальный памятник, самый крупный охраняемый государством гранитный памятник Ленину из всех памятников бывшего Советского Союза и самый крупный… …   Википедия

Смотреть что такое ТАДЖИКСКИЙ в других словарях:

ТАДЖИКСКИЙ

ТАДЖИКСКИЙ, -ая, -ое. 1. см. таджики. 2. Относящийся к таджикам, к ихязыку, национальному характеру, образу жизни, культуре, а также кТаджикистану, его территории, внутреннему устройству, истории; такой, как утаджиков, как в Таджикистане. Т. язык (иранской группы индоевропейской семьиязыков). По-таджикски (нареч.)…. смотреть

ТАДЖИКСКИЙ

таджикский прил. 1) Относящийся к Таджикистану, таджикам, связанный с ними. 2) Свойственный таджикам, характерный для них и для Таджикистана. 3) Принадлежащий Таджикистану, таджикам. 4) Созданный, выведенный и т.п. в Таджикистане или таджиками.<br><br><br>… смотреть

ТАДЖИКСКИЙ

таджикский Tajik таджикский язык — Tajik, the Tajik language

ТАДЖИКСКИЙ

1) Орфографическая запись слова: таджикский2) Ударение в слове: тадж`икский3) Деление слова на слоги (перенос слова): таджикский4) Фонетическая транскр… смотреть

ТАДЖИКСКИЙ

таджи́кский,
таджи́кская,
таджи́кское,
таджи́кские,
таджи́кского,
таджи́кской,
таджи́кского,
таджи́кских,
таджи́кскому,
таджи́кской,
таджи́кскому,
таджи́кским,
таджи́кский,
таджи́кскую,
таджи́кское,
таджи́кские,
таджи́кского,
таджи́кскую,
таджи́кское,
таджи́кских,
таджи́кским,
таджи́кской,
таджи́кскою,
таджи́кским,
таджи́кскими,
таджи́кском,
таджи́кской,
таджи́кском,
таджи́кских,
таджи́кск,
таджи́кска,
таджи́кско,
таджи́кски
(Источник: «Полная акцентуированная парадигма по А. А. Зализняку»)
…. смотреть

ТАДЖИКСКИЙ

таджи’кский, таджи’кская, таджи’кское, таджи’кские, таджи’кского, таджи’кской, таджи’кского, таджи’кских, таджи’кскому, таджи’кской, таджи’кскому, таджи’кским, таджи’кский, таджи’кскую, таджи’кское, таджи’кские, таджи’кского, таджи’кскую, таджи’кское, таджи’кских, таджи’кским, таджи’кской, таджи’кскою, таджи’кским, таджи’кскими, таджи’кском, таджи’кской, таджи’кском, таджи’кских, таджи’кск, таджи’кска, таджи’кско, таджи’кски… смотреть

ТАДЖИКСКИЙ

Скид Скат Скак Ска Сити Сидка Сати Сак Сайт Садкий Садик Сад Кси Китай Кит Киста Киска Киса Кикс Кик Кий Кижский Кижий Кижи Кидас Кдж Каткий Кат Касик Каки Кайт Кайс Каик Кадий Итак Иск Исид Исак Исай Иса Икт Икс Идти Скидка Скит Стаж Стик Таджик Таджикский Таис Ида Жск Жидкий Жид Жак Жад Дск Дист Тайдж Тикси Дикий Джитс Тис Датский Дакий Дак Аск Акт Аки Аист Адский Тиски Джас Тик Таск Диккит Дикт Такси Такк Диск Дит… смотреть

ТАДЖИКСКИЙ

корень — ТАДЖИК; суффикс — СК; окончание — ИЙ; Основа слова: ТАДЖИКСКВычисленный способ образования слова: Суффиксальный∩ — ТАДЖИК; ∧ — СК; ⏰ — ИЙ; Сло… смотреть

ТАДЖИКСКИЙ

таджикский, тадж′икский, -ая, -ое.1. см. таджики.2. Относящийся к таджикам, к их языку, национальному характеру, образу жизни, культуре, а также к Тадж… смотреть

ТАДЖИКСКИЙ

ТАДЖИКСКИЙ, -ая, -ое. 1. см. таджики. 2. Относящийся к таджикам, к их языку, национальному характеру, образу жизни, культуре, а также к Таджикистану, его территории, внутреннему устройству, истории; такой, как у таджиков, как в Таджикистане. Таджикский язык (иранской группы индоевропейской семьи языков). По-таджикски (наречие)…. смотреть

ТАДЖИКСКИЙ

-ая, -ое.
прил. к таджики.Таджикский язык. Таджикская культура.

ТАДЖИКСКИЙ

tadschikischтаджикский язык — die tadschikische Sprache, das Tadschikische

ТАДЖИКСКИЙ

tadjik; de Tadjikistanтаджикский язык — le tadjik, langue tadjike

ТАДЖИКСКИЙ

tadjik; de Tadjikistan таджикский язык — le tadjik, langue tadjike

ТАДЖИКСКИЙ

таджикский, ­ая, -ое
таджик-ке т.;
таджикский язык тажик тили;
таджикская литература тажик адабияты.

ТАДЖИКСКИЙ

Начальная форма — Таджикский, винительный падеж, единственное число, мужской род, неодушевленное

ТАДЖИКСКИЙ

таджикский tadschikisch таджикский язык die tadschikische Sprache, das Tadschikische

ТАДЖИКСКИЙ

ТАДЖИКСКИЙ таджикская, таджикское. Прил. к таджик (см. таджики).

ТАДЖИКСКИЙ

таджикский тадж`икский (к тадж`ики и Таджикист`ан)

ТАДЖИКСКИЙ

-ая
-ое
таҗик (таҗикстан) …ы; т. литература таҗик әдәбияте

ТАДЖИКСКИЙ

Прил. tacik -i(-ı); таджикский язык tacik dili.

ТАДЖИКСКИЙ

прил.
tagico
Итальяно-русский словарь.2003.

ТАДЖИКСКИЙ

-ая, -ое тәжік;- таджикский язык тәжік тілі

ТАДЖИКСКИЙ

таджи||кскийприл τατζίκικος, τῶν τατζίκων.

ТАДЖИКСКИЙ МЕДИЦИНСКИЙ ИНСТИТУТ

— им. Абу-Али Ибн Сины (Авиценны) — Душанбе,основан в 1939. Готовит врачей основных лечебных специальностей. В 1989ок. 4 тыс. студентов.

ТАДЖИКСКИЙ МЕДИЦИНСКИЙ ИНСТИТУТ

ТАДЖИКСКИЙ МЕДИЦИНСКИЙ ИНСТИТУТ им . Абу-Али Ибн Сины (Авиценны), Душанбе, основан в 1939. Готовит врачей основных лечебных специальностей. В 1989 ок. 4 тыс. студентов.<br><br><br>… смотреть

ТАДЖИКСКИЙ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЙ ИНСТИТУТ

— Душанбе, основан в 1931.Готовит кадры по агрономии, ветеринарии, механизации сельскохозяйственногопроизводства, гидромелиорации, экономике сельского хозяйства и др. В 1993ок. 5 тыс. студентов…. смотреть

ТАДЖИКСКИЙ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЙ ИНСТИТУТ

ТАДЖИКСКИЙ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЙ ИНСТИТУТ — Душанбе, основан в 1931. Готовит кадры по агрономии, ветеринарии, механизации сельскохозяйственного производства, гидромелиорации, экономике сельского хозяйства и др. В 1993 ок. 5 тыс. студентов.<br>… смотреть

ТАДЖИКСКИЙ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЙ ИНСТИТУТ

ТАДЖИКСКИЙ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЙ ИНСТИТУТ, Душанбе, основан в 1931. Готовит кадры по агрономии, ветеринарии, механизации сельскохозяйственного производства, гидромелиорации, экономике сельского хозяйства и др. В 1993 ок. 5 тыс. студентов…. смотреть

ТАДЖИКСКИЙ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЙ ИНСТИТУТ

ТАДЖИКСКИЙ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЙ ИНСТИТУТ , Душанбе, основан в 1931. Готовит кадры по агрономии, ветеринарии, механизации сельскохозяйственного производства, гидромелиорации, экономике сельского хозяйства и др. В 1993 ок. 5 тыс. студентов…. смотреть

ТАДЖИКСКИЙ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЙ ИНСТИТУТ,

ТАДЖИКСКИЙ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЙ ИНСТИТУТ, Душанбе, основан в 1931. Готовит кадры по агрономии, ветеринарии, механизации сельскохозяйственного производства, гидромелиорации, экономике сельского хозяйства и др. В 1993 ок. 5 тыс. студентов.<br><br><br>… смотреть

ТАДЖИКСКИЙ СОМОНИ

3 сомони. Аверс: герой Таджикистана,
государственный деятель Шириншо Шотемур
Cомони — национальная денежная единица Таджикистана, введена в обращение 30 октября 2000 года, 1 000 таджикских рублей обменивались на 1 сомони. Банковский код: TJS. Один сомони делится на 100 дирамов. Номиналы банкнот в обращении: 1, 3, 5, 10, 20, 50, 100, 200, 500 сомони. Номиналы монет: 1, 2, 5, 10, 20, 50 дирамов, 1, 3 и 5 сомони. Формально в обращении находятся и банкноты номиналом 1, 5, 20, 50 дирамов, но в реальном обороте они были заменены монетами соответствующего номинала.
Исторически на территории современного Таджикистана монеты чеканились начиная с III века до н. э. Расцвет деятельности монетных дворов пришелся на времена существования первого централизованного государства таджиков под властью Саманидов (875–999 гг.). В те годы действовало до 30 центров производства монет.
После обретения независимости Таджикистаном в 1991 г. и вплоть до конца 1993 г. в республике продолжал использоваться советский рубль. С начала 1994 г. официальной денежной единицей стал российский рубль, а 10 мая 1995 г. ему на смену пришел таджикский рубль. После окончания гражданской войны и укрепления государственности в Таджикистане в стране была введена новая национальная денежная единица, названная «сомони» в честь Саманидов (тадж. «Сомониен»). Обмен таджикских рублей на сомони проходил до 1 апреля 2001 г.
На лицевой стороне банкнот сомони изображены портреты известных деятелей прошлого, имеющих отношение к общественно-культурному наследию сегодняшнего Таджикистана.
3 сомони. Реверс: здание Парламента Таджикистана
1 сомони — Мирзо Турсун-заде (1911–1977) — поэт, общественно-политический деятель;
3 сомони — Шириншо Шотемур (1899–1937) — герой Таджикистана, государственный деятель;
5 сомони — Садриддин Айни (1878–1954) — основоположник современной таджикской литературы;
10 сомони — Мир Сайид Али Хамадони (1314–1384) — таджикский мыслитель и поэт;
20 сомони — Абу Али ибн Сино (Авиценна, 980–1037) — великий ученый-энциклопедист таджикского народа;
50 сомони — Бободжон Гафуров (1908–1977) — ученый, государственный деятель;
100 сомони — Исмоил Сомони (849–907) — основатель первого государства таджиков — государства Саманидов;
200 сомони — Нусратулло Махсум (1881–1937) — герой Таджикистана, государственный деятель;
500 сомони — Абуабдулло Рудаки (858–941) — основоположник таджикской классической литературы.
На оборотной стороне банкнот размещены изображения различных архитектурных памятников Таджикистана, а также зданий Центрального банка, Президентского дворца и Дворца наций.
Дизайн банкнот практически не менялся за все время их существования, Национальный банк лишь периодически добавляет в них элементы, связанные с защитой от подделок. Бумага банкнот изготовлена из 100-процентного хлопкового волокна и содержит бесцветные защитные волокна, люминесцирующие красным, синим и зеленым светом. При изготовлении банкнот используется три вида печати (металлографический, офсетный, высокий) и применяется восемь элементов защиты. Бумажные дирамы напечатаны офсетным способом (за исключением серийного номера, выполненного высоким способом печати) и защищены намного слабее. Монеты производятся из медно-никелевого (1, 3 и 5 сомони), медно-цинкового сплавов (25 и 50 дирамов), стали и латуни (5, 10 и 20 дирамов), а также стали, меди и латуни (1 и 2 дирама).
В общей сложности в обороте находится наличных денег на 3,1–3,2 млрд сомони (на февраль 2013 г.). Их относительно небольшое номинальное количество (менее 400 сомони в среднем на жителя) объясняется довольно высоким курсом (4,76 сомони за доллар США на апрель 2013 г.) и общей бедностью населения: ВВП на душу населения в 2012 г. составлял лишь 950 долларов. В наличном обороте в Таджикистане в основном используются монеты и мелкие купюры. … смотреть

ТАДЖИКСКИЙ ТЕАТР ДРАМЫ

        академический им. А. Лахути, крупнейший драматический театр Таджикской ССР. Создан в Душанбе в 1929 при участии воспитанников (таджиков по наци… смотреть

ТАДЖИКСКИЙ ТЕАТР ОПЕРЫ И БАЛЕТА

— им. С. Айни — открыт в 1940 в Душанбе набазе Таджикского музыкального театра (основан в 1936), с 1971академический. Спектакли на таджикском и русском языках…. смотреть

ТАДЖИКСКИЙ ТЕАТР ОПЕРЫ И БАЛЕТА

ТАДЖИКСКИЙ ТЕАТР ОПЕРЫ И БАЛЕТА им. С. Айни — открыт в 1940 в Душанбе на базе Таджикского музыкального театра (основан в 1936), с 1971 академический. Спектакли на таджикском и русском языках.<br>… смотреть

ТАДЖИКСКИЙ ТЕАТР ОПЕРЫ И БАЛЕТА

ТАДЖИКСКИЙ ТЕАТР ОПЕРЫ И БАЛЕТА им . С. Айни, открыт в 1940 в Душанбе на базе Таджикского музыкального театра (основан в 1936), с 1971 академический. Спектакли на таджикском и русском языках.<br><br><br>… смотреть

ТАДЖИКСКИЙ УНИВЕРСИТЕТ

— им. В. И. Ленина — Душанбе, основан в 1948. Готовиткадры по физическим, математическим, химическим, биологическим,историческим, филологическим, юридическим, экономическим и др.специальностям. В 1993 св. 10 тыс. студентов…. смотреть

ТАДЖИКСКИЙ УНИВЕРСИТЕТ

        им. В. И. Ленина, основан в 1948 в Душанбе. В 1957 университету присвоено имя В. И. Ленина. В составе Т. у. (1975): факультеты — механико-матем… смотреть

ТАДЖИКСКИЙ УНИВЕРСИТЕТ

ТАДЖИКСКИЙ УНИВЕРСИТЕТ им . В. И. Ленина, Душанбе, основан в 1948. Готовит кадры по физическим, математическим, химическим, биологическим, историческим, филологическим, юридическим, экономическим и др. специальностям. В 1993 св. 10 тыс. студентов.<br><br><br>… смотреть

ТАДЖИКСКИЙ УНИВЕРСИТЕТ ИМ . В. И. ЛЕНИНА

ТАДЖИКСКИЙ УНИВЕРСИТЕТ им . В. И. Ленина, Душанбе, основан в 1948. Готовит кадры по физическим, математическим, химическим, биологическим, историческим, филологическим, юридическим, экономическим и др. специальностям. В 1993 св. 10 тыс. студентов…. смотреть

ТАДЖИКСКИЙ УНИВЕРСИТЕТ ИМ. В. И. ЛЕНИНА

ТАДЖИКСКИЙ УНИВЕРСИТЕТ им. В. И. Ленина — Душанбе, основан в 1948. Готовит кадры по физическим, математическим, химическим, биологическим, историческим, филологическим, юридическим, экономическим и др. специальностям. В 1993 св. 10 тыс. студентов.<br>… смотреть

ТАДЖИКСКИЙ УНИВЕРСИТЕТ ИМ. В. И. ЛЕНИНА

ТАДЖИКСКИЙ УНИВЕРСИТЕТ им. В. И. Ленина, Душанбе, основан в 1948. Готовит кадры по физическим, математическим, химическим, биологическим, историческим, филологическим, юридическим, экономическим и др. специальностям. В 1993 св. 10 тыс. студентов…. смотреть

ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК

ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК — язык основной части населения Таджикской ССР и некоторых близких к ней районов и центров Узбекской ССР. Таджикские говоры СССР могут … смотреть

ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК

язык основной части населения Таджикской ССР и некоторых близких к ней районов и центров Узбекской ССР. Таджикские говоры СССР могут быть подразделены на две группы: северную и южную и вместе с таджикскими говорами Афганистана представляют диалектологически восточную группу персидских говоров. До завоевания Средней Азии арабами [VII—VIII вв.]население нынешнего Таджикистана говорило на говорах согдийского языка и близких к ним. Из согдийских говоров по нынешний день сохранился в долине р. Ягноба ягнобский говор. Завоевание Ср. Азии арабами создало условия, благоприятствовавшие постепенному вытеснению согдийского языка персидским как наиболее удобным орудием сношения в этой восточной части арабского халифата, населенной ираноязычными народами. Так обр. некоторые особенности Т. яз. сравнительно с персидским могут быть объяснены согдийским субстратом. На территории ТССР, в Горно-Бадахшанской автономной области, сохранились местные языки, относимые диалектологически к восточно-иранской группе: шугнанский (с говорами орошорским, рушанским и бартангским), язгулемский, ваханский, а также представлено бадахшанское наречие персидского яз. После Великой Октябрьской социалистической революции, в результате осуществления ленинско-сталинской национальной политики, созданы условия для расцвета Т. яз. и таджикской  лит-ры и новые пути их развития, определяющие самобытную таджикскую культуру, национальную по форме, социалистическую по содержанию. Вовлечение широких масс трудящегося населения Таджикистана в культурное и хозяйственное строительство страны после Октябрьской революции создало благоприятные условия для все большего проникновения особенностей народных говоров в лит-ый Т. яз. Таджикский словарь обогащается новыми словами, частью международными, частью заимствуемыми из языков братских народов Союза — русского, узбекского и др., частью вновь образованными. Современный таджикский лит-ый язык все более приближается к живому народному языку. Библиография: II. Семенов А. А., Краткий грамматический очерк таджикского языка, с хрестоматией и словарем, Ташкент, 1927; Его же, Образцы таджикских официальных документов, Ташкент, 1923; Его же, Материалы для изучения наречия горных таджиков Центральной Азии, М., ч. I—II, 1900—1901; Григорьев В. В., О некоторых событиях в Бухаре, Хоканде и Кашгаре. Записки мирзы Шемси-Бухари, изданные с переводом и примечаниями, Казань, 1861; Зарубин И. И., Очерк разговорного языка самаркандских евреев в сб. «Иран», II, Л., 1928, стр. 95—180; Его же, Вершикское наречие канджутского языка, Л., 1927; Его же, Бартангские и рушанские тексты, Л., 1937: Morgenstierne G., Indo-iranian frontier languages, vol. II — Iranian Pamir languages, Oslo, 1938. А. Ф…. смотреть

ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК

— относится к иранской группе индоевропейской семьиязыков. Официальный язык Таджикистана. Древняя письменность на основеарабской графики, в Таджикистане на основе русского алфавита. С 1991 -официальный язык Таджикистана…. смотреть

ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК

— один из иранских языков (юго-зап. группа). Распространен в СССР (Тадж. ССР, Узб. ССР, частично Кирг. ССР и Казах. ССР), а также в Сев. Афганистане и отчасти в Иране. Общее число говорящих ок. 7,2 млн. чел., в т. ч. в СССР — св. 2,8 млн. чел. (1979, перепись). Выделяются диал. группы: северная (говоры Бухары и Самарканда, Ферганской долины, Ура-Тюбе, Пенджикента и др.), центральная (верхнезеравшанская), южная (каратегинские, кулябские, рогскне и бадахшанские говоры), юго-восточная (дарвазская). Фонетич. система включает 6 гласных и 24 согласных. Грамматич. строй флек-тивно-аналнтический. Именные части речи утратили развитую в древности систему словоизменения. Отсутствуют категории рода и падежа. Падежные отношения выражаются синтаксически. Распространенным средством связи имен является изафет. В глаголе много аналитич. форм и сочетаний. Временные значения тесно переплетаются с видовыми. Различаются наклонения: изъявительное, по- 502 ТАГМЁМИКА велительное, сослагательное, предположительное. На уровне особого наклонения (неочевидного, или аудитивного) выделяются формы перфекта. Лит. Т. я. восходит к класснч. перс.-таджикскому (9—15 вв.) языку — единому источнику для говорящих на персидском, таджикском и афганском дари. Существ, изменения в лит. Т. я. произошли в сов. эпоху в связи с процессом сближения его с разг. языком. Первые письм. памятники на араб, графике относятся к 9 в. Письменность совр. Т. я. в СССР на основе рус. графики. 9 Расторгуева В. С Опыт сравнит, изучения тадж. говоров, М., 1964; К е-рпмова А. А.. Тадж. язык, в кн.: Языки народов СССР, т. 1, М., 1966 (лит.); Фарх.аш-11 забони точикй. т. 1 — 2, М., 1969; Забоии адабии хозираи точик. Синтаксис, Душ., 1970; Забоии адабии хозираи точик. Лексикология, фонетика ва морфология, Душ.. 1973: Е фи м о в В. А.. Расторгуева В. С. .Шарова Е. Н., Персидский, таджикский, дари, в кн.: Основы нран. яз-знаиня. Новоиран. языки, М., 1982; Грамматикам забони адабии хозираи точик.,ч. 1—2. Душ., 1985—86; L a z а г d G., Caracteres distinctifs de la langue tadjik, «Bulletin de la Societe de Linguistique de Paris», 1956. t. 52, fasc. 1. Рус.-тадж. словарь, М.— [Душанбе], 1949; Тадж.-рус. словарь (с приложением грамматич. очерка, сост. В. С. Расторгуевой), М., 1954; Рус.-тадж. словарь, М., 1985. Л, А. Керимова…. смотреть

ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК

ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК — язык основной части населения Таджикской ССР и некоторых близких к ней районов и центров Узбекской ССР. Таджикские говоры СССР… смотреть

ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК

ТАДЖИКСКИЙ язык — относится к иранской группе индоевропейской семьи языков. Официальный язык Таджикистана. Древняя письменность на основе арабской графики, в Таджикистане на основе русского алфавита. С 1991 — официальный язык Таджикистана.<br>… смотреть

ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК

ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК, относится к иранской группе индоевропейской семьи языков. Официальный язык Таджикистана. Древняя письменность на основе арабской графики, в Таджикистане на основе русского алфавита. С 1991 — официальный язык Таджикистана…. смотреть

ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК

        язык таджиков (См. Таджики). Распространён в Таджикской ССР, во многих районах Узбекской ССР, частично в Киргизской ССР и Казахской ССР, в севе… смотреть

ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК

ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК , относится к иранской группе индоевропейской семьи языков. Официальный язык Таджикистана. Древняя письменность на основе арабской графики, в Таджикистане на основе русского алфавита. С 1991 — официальный язык Таджикистана…. смотреть

ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК

ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК, относится к иранской группе индоевропейской семьи языков. Официальный язык Таджикистана. Древняя письменность на основе арабской графики, в Таджикистане на основе русского алфавита. С 1991 — официальный язык Таджикистана.<br><br><br>… смотреть

Разбор слова «Таджикский»

На чтение 1 мин.

Значение слова «Таджикский»

относящийся к Таджикистану, таджикам

свойственный, характерный для него (для нее, для них): таджикам (и для Таджикистана)

принадлежащий: таджикистану, таджикам

созданный: в Таджикистане или таджиками

Содержание

  1. Транскрипция слова
  2. MFA Международная транскрипция
  3. Цветовая схема слова

Транскрипция слова

[таджы́кск’ий’]

MFA Международная транскрипция

[tɐd͡ʐˈʐɨkskʲɪɪ̯]

т [т] согласный, глухой парный, твердый парный
а [а] гласный, безударный
д [д] согласный, звонкий парный, твердый парный
ж [ж] согласный, звонкий парный, твердый непарный
и [́ы] гласный, ударный
к [к] согласный, глухой парный, твердый парный
с [с] согласный, глухой парный, твердый парный
к [к’] согласный, глухой парный, мягкий парный
и [и] гласный, безударный
й [й’] согласный, звонкий непарный (сонорный), мягкий непарный

Букв: 10 Звуков: 10

Цветовая схема слова

таджикский

Как правильно пишется «Таджикский»

таджи́кский

таджи́кский (к таджи́ки и Таджикиста́н)

Как правильно перенести «Таджикский»

таджи́кский

Часть речи

Часть речи слова «таджикский» — Имя прилагательное

Морфологические признаки.

  • Начальная форма — таджикский
  • Лемма — таджикский

Постоянные признаки:

  • Форма — полное
  • Изменяемая/неизменяемая форма — изменяемое
  • Род — мужской

Непостоянные признаки:

  • Число — единственное
  • Падеж — именительный
Падеж Единственное число Множественное число
Именительный
Кто? Что?
таджикский таджикские
Родительный
Кого? Чего?
таджикского таджикских
Дательный
Кому? Чему?
таджикскому таджикским
Винительный
Кого? Что?
таджикского таджикских
Творительный
Кем? Чем?
таджикским таджикскими
Предложный
О ком? О чём?
таджикском таджикских

Разбор по составу слова «Таджикский»

Проверьте свои знания русского языка

Категория: Русский язык

Русский язык

Тест на тему “Согласные и гласные буквы”

1 / 5

Укажите высказывание, которое соответствует истине.

Понятие «буква» и понятие «звук» обозначают одно и то же явление

Звуки используются в речи, а буквы используются в письме

Звук – символ алфавита, графическое изображение буквы

В русском языке насчитывается 42 буквы

2 / 5

Сколько гласных букв насчитывается в русском языке?

3 / 5

В каком ряду все буквы являются гласными?

а, ю, к

у, и, й

о, е, у

л, м, ы

4 / 5

Сколько согласных букв насчитывается в русском языке?

5 / 5

В каком ряду все буквы являются согласными?

о, п, р

к, л, м

ф, х, ь

й, ш, ъ

Что (кто) бывает «таджикским»;

Предложения со словом «таджикский»

  • Однако я извлёк из этой работы максимальную пользу, потому что освоил глазомерную съёмку и разговорный таджикский язык.

    Лев Гумилев, Открытие Хазарии

  • Грохот рушившихся скал слышали жители таджикских селений, расположенных в радиусе 20 км.

    Николай Непомнящий, 500 великих катастроф, 2012

  • Персидский и таджикский поэт, патриот, приверженец независимости от арабского халифата, сторонник зороастрийского прошлого.

    Стивен Старр, Утраченное Просвещение: Золотой век Центральной Азии от арабского завоевания до времен Тамерлана, 2013

Происхождение слова «Таджикский»

Происходит от

Таджикский язык
Самоназвание:

Тоҷикӣ (تاجیکی) [tɔːdʒɪˈki]

Страны:

Flag of Tajikistan.svg Таджикистан
Flag of Afghanistan.svg Афганистан
Flag of Uzbekistan.svg Узбекистан
Flag of Kyrgyzstan.svg Киргизия
Диаспора:
Flag of Kazakhstan.svg Казахстан
Flag of Russia.svg Россия

Официальный статус:

Flag of Tajikistan.svg Таджикистан

Общее число говорящих:

более 6 млн чел.

Классификация
Категория:

Языки Евразии

Индоевропейская семья

Индоиранская ветвь

Иранская группа

Западноиранская подгруппа
Письменность:

кириллица (Таджикская письменность)

Языковые коды
ГОСТ 7.75–97:

тад 640

ISO 639-1:

tg

ISO 639-2:

tgk

ISO 639-3:

tgk

См. также: Проект:Лингвистика

Таджикский язык (тадж. забо́ни тоҷикӣ́ [za’bɔːni tɔːd͡ʒi’ki], также форси́и тоҷикӣ́ [fɔːr’siji tɔːd͡ʒi’ki] «таджикский фарси») — язык таджиков республик Средней Азии, государственный язык Таджикистана. Принадлежит к иранской ветви индо-иранских языков индоевропейской семьи. Вместе с материально близким литературным идиомом таджиков Афганистана, официально называемым языком дари, входит в восточную зону новоперсидского диалектного континуума и может рассматриваться как северо-восточный вариант персидского языка. Взаимопонимание между носителями таджикского и персоязычными жителями Ирана возможно до сих пор.

Распространен на основной территории Таджикистана, в Горно-Бадахшанской автономной области до Ванчского района, анклавами в некоторых районах Узбекистана (прежде всего в Самарканде и Бухаре) и юга Киргизии. «Таджики», проживающие в юго-западной части Синьцзян-уйгурского автономного района Китая, на самом деле являются представителями памирских народов, говорят на ваханском и сарыкольском языках памирской группы иранских языков и таджикского языка обычно не знают.

Расхождения с западным (иранским) вариантом персидского языка фиксируются примерно в XV в. Литературный таджикский язык значительно отличается от персидского языка фонетически, а введение в 1939 году алфавита на основе кириллицы ещё более закрепило эти различия. Таджикский язык сравнительно с персидским отличается бо́льшей архаичностью лексики и отдельных фонетических явлений, несколько лучше сохраняя наследие классического периода (IX—XV вв.) С другой стороны, он подвергся значительному лексическому и грамматическому влиянию тюркских (прежде всего узбекского), а с XX в. ещё и русского языков.

Содержание

  • 1 Происхождение названия
  • 2 История
  • 3 Распространение и статус
  • 4 Диалекты
  • 5 Фонетика
    • 5.1 Гласные
    • 5.2 Согласные
  • 6 Письменность
  • 7 Грамматика
  • 8 Числительные
  • 9 Примечания
  • 10 Литература
  • 11 См. также
  • 12 Ссылки

Происхождение названия

Термин «таджикский язык» представляет собой неологизм, вошедший в обиход в начале 20-х годов ХХ века в советской Средней Азии. Начиная с VII—IX вв. и вплоть до вышеуказанного времени как по отношению к литературной форме новоперсидского языка, так и применительно к многочисленным его диалектам и говорам, бытовавшим на обширной территории Ирана, Афганистана и Средней Азии, употреблялось единое название زبان فارسی (тадж. забони форсӣ), то есть «персидский язык».

История

Ранний новоперсидский (darī, pārsī-yi darī), продолжающий разговорное среднеперсидское койне, распространяется (изначально в качестве лингва-франка) в городах Бактрии и Согдианы уже при поздних Сасанидах. В арабском завоевании Средней Азии в VIII в. активно участвовали новообращённые в ислам персоязычные выходцы из Хорасана, в результате чего распространение в регионе новоперсидского, одного из языков завоевателей и нового господствующего класса (наряду с арабским), значительно усилилось. Став языком исламской проповеди в Средней Азии, язык дари и первая литература на нём оказались под покровительством иранской династии Саманидов (IX—X вв.) с центром в Бухаре. В результате новоперсидский в течение двух-трёх столетий вытесняет местные восточноиранские языки (согдийский, бактрийский и другие) на большей части территории Средней Азии. Реликты последних сохраняются только в отдалённых горных долинах, где они также постепенно подвергались замещению таджикским на протяжении последнего тысячелетия вплоть до XIX в., когда на Памире на глазах истории вымер старованджский язык. Общим названием оседлого персоязычного населения Средней Азии стал экзоэтноним «таджик», хотя язык среднеазиатских таджиков продолжал называться словом «фарси»[источник не указан 348 дней] вплоть до XX в.

Вторжения в Среднюю Азию многочисленных тюркских, а затем и монгольских племён повлекли за собой разрыв единого континуума среднеазиатского фарси с западными диалектами Хорасана и Западного Ирана и привели к тюркизации многих областей региона. Быстрее всего переходило на тюркский язык (предок современного узбекского) население сельских низменных областей, более устойчивыми персидские диалекты оказались в городских центрах и особенно в предгорных и горных областях. В ряде предгорных областей с плотным таджикским населением известны обратные случаи перехода тюркских племён на персидскую речь.

Тем не менее позиции фарси, прежде всего как языка канцелярии и культурной жизни, оставались всё ещё достаточно сильны. Для Средней Азии до XIX — нач. XX вв. было характерно широкое персо-тюркское двуязычие, приведшее к существенным изменениям в обоих языках и придавшее таджикскому и узбекскому языку черты конвергентного схождения.

После завоевания Российской империей значительной части Средней Азии (60-е года XIX в.) районы расселения таджиков оказались разделены между собственно владениями России, Бухарским эмиратом (под протекторатом России) и Афганским эмиратом. После революции в Бухаре в 1920 г. и вхождения Средней Азии в состав СССР советскими властями при поддержке местной интеллигенции развёртывается политика по созданию наций нового образца, частью которой было и создание новых литературных норм. В рамках этого процесса. затронувшего и таджиков, проводился курс на демократизацию языка и внедрение грамотности в широкие слои населения.

Новая литературная норма была названа неологизмом «таджикский язык» (забони тоҷикӣ). Она разрабатывалась прежде всего группой литераторов из Бухары и Самарканда во главе с Садриддином Айни и основывалась на северотаджикских говорах. Таджикский язык был провозглашён официальным в новообразованной Таджикской АССР, с 1929 года преобразованной в отдельную союзную республику. При этом сами главные центры таджикской культуры — Бухара и Самарканд не были включены в это образование, оставшись в Узбекской ССР.

С 1922 г. в соответствии с языковой политикой СССР начинается процесс перевода таджикского языка с традиционной арабо-персидской письменности на латинскую графику, завершённый к 1936 г. Однако уже в 1939 г. началась новая реформа письменности, когда язык переводится на кириллическую графику.

Создание для таджиков собственного территориального образования с центром в новом городе Душанбе значительно укрепило позиции таджикского языка на этой территории, где значительное узбекоязычное меньшинство продолжает присутствовать до сих пор. Наоборот, на территории Узбекистана, где после размежевания также оказалось множество таджиков, позиции таджикского, практически лишённого здесь государственной поддержки, окончательно пошатнулись и процессы ассимиляции резко ускорились.

Значительное влияние русского языка начинает проявляться начиная с 50-х годов как результат индустриализации и урбанизации республики, массового расселения русскоязычных в Таджикистане. С 1991 г. из-за оттока русских из Таджикистана влияние русского в республике значительно ослабло, однако русский язык продолжает оказывать своё влияние прежде всего через речь трудовых мигрантов в России.

С 80-х годов таджикская интеллигенция и власти разворачивают деятельность по реперсизации языка, которая заключается в замене русизмов (иногда и тюркизмов) на слова из фарси Ирана, возобновлении связи с персоязычными в других странах (Афганистан, Иран), введении в школах преподавания арабо-персидской графики.

Распространение и статус

К северу от бывшей советской границы таджикские говоры распространены на территории Таджикистана в большинстве его районов. Исключение составляет Горно-Бадахшанская автономная область, где сплошной таджикский ареал заканчивается в долине Ванча (Ванджа), а далее вверх по Пяндж распространены прежде всего памирские языки, хотя таджикоязычные кишлаки встречаются в Ишкашимском районе (области Горон и Вахан). На севере (повсеместно, кроме верховий Зеравшана) и западе республики (вплоть до линии Душанбе — Куляб) значительны анклавы узбекоязычного населения.

Анклавы таджикского населения широко распространены в основной (восточной) части Узбекистана, прежде всего в периферийных предгорных районах в Самаркандской, Сурхандарьинской, Кашкадарьинской, Навоийской (Нурата), Ташкентской (Бурчмулла), Наманганской (Чуст, Кассансай), Андижанской, Ферганской областях. Исключение составляют оазисы Самарканда и Бухары, где таджикский является языком коренного населения крупных городских центров. Группы таджиков также распространены в южной Киргизии, прежде всего в Баткенской области, непосредственно примыкающей к Таджикистану.

Таджикский язык является государственным языком Республики Таджикистан, языком СМИ, обучения в школах и вузах этой страны, включая ГБАО. В Узбекистане и Киргизии официального статуса не имеет, таджикские школы и культурные центры сосредоточены прежде всего в Самарканде и Бухаре. Основные центры изучения таджикского языка расположены в Душанбе, Самарканде и Москве.

В качестве второго языка и языка межэтнического общения таджикский широко используется памирскими народностями (разговорный таджикский традиционно называется на Памире форсӣ), а также большинством узбеков Таджикистана и в значительной степени узбеками и другими национальностями в Самарканде и Бухаре. Практически все таджики Узбекистана и многие таджики севера и запада Таджикистана владеют узбекским языком как вторым.

Диалекты

Благодаря исследованиям советских иранистов была составлено достаточно подробное диалектологическое описание таджикских говоров, чем, к примеру, не могут до сих пор похвастаться фарси Ирана и дари Афганистана.

Таджикские говоры делятся на следующие группы:

  • Северные
    • Собственно северные: Северный Таджикистан (Худжанд, Исфара, Истаравшан, Пенджикент), Варзоб и окрестности Душанбе, Узбекистан (Самарканд, Бухара, Нурата, Сурхандарьинская, Кашкадарьинская, Наманганская области). Сюда же относится диалект бухарских евреев (еврейско-таджикский диалект).
    • Центральные: Матча, верхний Зеравшан (Таджикистан)
    • Переходные: верхний Чирчик (Бурчмулла), североферганский, южноферганский (Узбекистан)
  • Южные
    • Собственно южные: к югу и востоку от Душанбе (Хатлонская область, Каратегин (Раштский район)), бадахшанский диалект таджикоязычных кишлаков Памира. Непосредственное продолжение южных диалектов — диалекты севера Афганистана за рекой Пяндж.
    • Юго-восточные: Дарвазский диалект (Дарвазский и Ванчский район Горно-Бадахшанской автономной области).
    • Переходные: вахиоболинский.

Фонетика

Таджикская фонология существенно отличается от персидской, но зато практически идентична узбекской благодаря длительному субстратному и адстратному взаимодействию с узбекским языком. При этом влияние таджикского на узбекский здесь оказалось сильнее, что, в частности, повлекло утрату в узбекском общетюркского сингармонизма.

Гласные

Вокализм литературного таджикского, основанный на северных диалектах:

Передние Средние Задние
Верхний подъём и
[i]
у
[u]
Средний подъём е
[eː]
ӯ
[ɵː]
о
[ɔː]
Нижний подъём а
[a]

Звуки и, у и а являются неустойчивыми и подвергаются редукции в неударных слогах. Звуки е, ӯ и о — устойчивые, на их длительность отсутствие ударения не влияет. Е и ӯ продолжают маджхулы классического персидского языка — долгие ē и ō, совпавшие в фарси Ирана с ī и ū соответственно. Также они выступают как аллофоны и и у перед ҳ ([h]ъ ([ʔ]), если последние закрывают слог. Наоборот, в звуках и и у совпали краткие и долгие фонемы: i, ī > и; u, ū > у, продолжающие различаться в фарси Ирана. Данная редукция делает для носителей северотаджикских говоров сложным освоение традиционной арабо-персидской графики, где графическое различие этих гласных носит принципиальный характер (например, буд < būd «был» следует записывать как بود /b-v-d/, а шуд < šud «стал» — как شد /š-d/).

Звук [ɔː], продолжающий классический ā, подвергся более заметному огублению и подъёму вверх, чем персидский [ɒː], однако значительно отличается от русского о меньшим огублением. Наоборот, краткий a не поднят вверх, как персидский [æ]

Существуют также дифтонги ай [aj] и ав [aw].

Южнотаджикский вокализм имеет существенные отличия, сближающие его с вокализмом языка дари. Здесь краткие i и u классического вокализма стремятся к превращению в шва [ə], и (ӣ) < ī и е < ē последовательно сохраняются, однако ū и ō сливаются в у, и фонема ӯ отсутствует. Для южных диалектов характерен переход о > у перед носовыми (нон > нун «хлеб»), как в разговорном фарси Ирана. Он также дополняется переходом а > ə в той же позиции (кардам > кардəм, записывается часто кардум «я сделал»).

Согласные

Губные Зубные Пост-
львеолярные
Палатальные Велярные Увулярные Глотальные
Носовые м
[m]
н
[n]
(нг [ŋ])
Взрывные п б
[p] [b]
т д
[t] [d]
ч ҷ
[tʃ] [dʒ]
к г
[k] [ɡ]
қ
[q]
ъ
[ʔ]
Фрикативные ф в
[f] [v]
с з
[s] [z]
ш ж
[ʃ] [ʒ]
х ғ
[χ] [ʁ]
ҳ
[h]
Дрожащие р
[r]
Аппроксиманты л
[l]
й
[j]

В отличие от фарси, в таджикском (как и в дари) на фонемном уровне последовательно различаются [q] и [ʁ].

Основные тенденции разговорной речи:

  • -VбС- > -VvC-/-VwC- (в основном на юге): сабз > [savz]/[sawz] «зелёный»
  • выпадение -р- перед согласным (-VрC- > -VC-): кардам > [kadam] «я сделал» (но орд [ɔːrd] «мука́»)

В некоторых северных и южных диалектах имеются арабские звуки [ʕ] (ع) и [ħ] (ح), встречающиеся в арабизмах, в то время как в большинстве персо-таджикских говоров они заменены соответственно на [ʔ] (или ноль) и [h].

Письменность

Письменность таджикского языка основана на кириллице. Кириллический таджикский алфавит, впервые введённый в 1939 г., приобрёл современный вид в 1998 г.:

Современный таджикский алфавит

А а Б б В в Г г Ғ ғ Д д Е е Ё ё Ж ж З з И и Ӣ ӣ
[a] [b] [v] [ɡ] [ʁ] [d] [eː],[jeː] [jɔː] [ʒ] [z] [i] [ˈi]
Й й К к Қ қ Л л М м Н н О о П п Р р С с Т т У у
[j] [k] [q] [l] [m] [n] [ɔː] [p] [r] [s] [t] [u]
Ӯ ӯ Ф ф Х х Ҳ ҳ Ч ч Ҷ ҷ Ш ш Ъ ъ Э э Ю ю Я я
[ɵ] [f] [χ] [h] [ʧ] [ʤ] [ʃ] [ʔ] [eː-] [ju] [ja]

Современный таджикский алфавит насчитывает 35 букв и основан на русском алфавите (за вычетом четырёх букв для звуков, не присущих таджикской фонологии) с добавлением шести диакритических букв для звуков, отсутствующих в русском языке:

Описание Г с баром И с макроном К с хвостиком У с макроном Х с хвостиком Ч с хвостиком
Таджикская буква Ғ Ӣ Қ Ӯ Ҳ Ҷ
Фонема [ʁ] [‘i] [q] [ɵ] [h] [dʒ]

Несмотря на одинаковый способ образования Ӣ и Ӯ, функции двух графем кардинально различаются. Если Ӯ обозначает отдельную фонему [ɵ], то Ӣ означает ту же фонему, что и И [i], но используется в конце слова для ударного -и́, чтобы отличить его от безударного в изафете: дӯстӣ [dɵ’sti] «дружба», но дӯсти ман [‘dɵsti man] «мой друг». Если к слову на добавляется изафет или другая энклитика, то меняется на : дӯстии мо [dɵ’stiji mɔː] «наша дружба», дӯстию меҳрубонӣ [dɵ’stiju mehrubɔː’ni] «дружба и любезность».

Таджикский алфавит сохраняет традиционные йотированные буквы русского алфавита: Ё, Ю, Я для йотированных О, У и А соответственно. В начале слов и после гласных их употребление аналогично русскому. После согласных (после изъятия из азбуки в 1998 г. буквы Ь) йотированная буква не обозначает отсутствующее в таджикском смягчение согласных, а сохраняет йотацию: дарё [dar’jɔː] «река», чоряк [tʃɔːr’jak] «четверть». Буква Ё не может быть заменена на Е.

Особое положение занимают буквы Е и Э. Фонема [eː] обозначается в начале слова нейотированной буквой Э, однако для позиции после согласного она обозначается буквой Е: Эрон [eː’rɔːn] «Иран», мех [meːχ] «гвоздь». При этом в позиции в начале слова (встречается только в заимствованиях) и после гласных Е, как и в русском, приобретает йотацию: ем [jeːm] «фураж», оед [ɔː’jeːd] «приходите». Похоже функционирует графема И, после гласных обозначая [ji]: дӯстии мо [dɵ’stiji mɔː] «наша дружба».

Фонема [ɵ] после [j] может встречаться только в узбекизмах, для этого сочетания особой буквы не предусмотрено: йӯрға [jɵr’ʁa] «иноходь». Аналогично передаётся сочетание [ji] в начале слов (узбекизмов): йигит [ji’git] «парень», «джигит».

Буква Ъ используется в таджикском для обозначения гортанной смычки [ʔ] в арабизмах, которая в разговорной речи часто заменяется на удлинение предшествующей гласной: баъд [baʔd] > [baʔad] > [baːd] «после».

Грамматика

Грамматика таджикского языка весьма сходна с персидской грамматикой, однако развила некоторые черты, отличающие её от последней.

Числительные

0 — Сифр; 1 — Як; 2 — Ду; 3 — Се; 4 — Чор; 5 — Панҷ; 6 — Шаш; 7 — Ҳафт; 8 — Ҳашт; 9 — Нӯҳ; 10 — Даҳ.

Примечания

Литература

  • Персидский, таджикский, дари / Основы иранского языкознания. Т. 3. Новоиранские языки: западная группа, прикаспийские языки. М. 1982.
  • Керимова А. А. Таджикский язык / Иранские языки I. Юго-западные языки. Серия «Языки мира». М. 1997
  • Perry J. TAJIK i. THE ETHNONYM: ORIGINS AND APPLICATION
  • Perry J. TAJIK ii. TAJIK PERSIAN
  • Bahriddin A., Okawa A. TAJIK iii. COLLOQUIAL TAJIKI IN COMPARISON WITH PERSIAN OF IRAN
  • Perry J. A Tajik Persian Reference Grammar. Leiden-Boston. 2005
  • Bergne P. The Birth of Tajikistan. National Identity and the Origins of the Repulic. NY. 2007

См. также

  • Таджикская Википедия
  • Таджикская литература

Ссылки

Логотип «Викисловаря»

  • Различные ссылки по таджикскому языку
  • Русско-Таджикский Словарь онлайн
  • Русско-Таджикский Словарь
 Просмотр этого шаблона Иранские языки
Древнеиранские языки
Западные
  • древнеперсидский † • мидийский†
Восточные
  • авестийский† • скифский†
Среднеиранские языки
Западные
  • среднеперсидский (пехлеви)† • парфянский†
Восточные
  • согдийский† • бактрийский† • хорезмийский† • аланский†
  • сакские’: хотаносакский† • тумшукскосакский† • кашгарский†
Новоиранские языки
Юго-западные
  • Персо-таджикский кластер: персидский язык (фарси) • таджикский • дари • хазара • еврейско-персидский • еврейско-таджикский
  • Другие юго-западные: татский • лурско-бахтиярский • диалекты Фарса • ларский • курдшули • кумзари • башкарди
Северо-западные
  • Тати-талышская подгруппа: азери† • килитский† • талышский • тати
  • Прикаспийская подгруппа: гилянский • мазендеранский • велатру • шамерзади • семнанский
  • Курдская подгруппа: курманджи • сорани • южнокурдский • леки
  • Подгруппа заза-горани: горани • зазаки
  • Центральноиранская подгруппа: центральноиранский (вкл. зороастрийский дари • еврейско-иранские диалекты) • сивенди • таджриши†
  • Белуджские диалекты: белуджский язык
  • Подгруппа ормури-парачи: ормури • парачи
Юго-восточные
  • Афганские языки: пушту • ванеци
  • Северопамирские языки: старованджский† • язгулямский • Шугнано-рушанский кластер (шугнанский • рушанский • баджувский • бартангский • рошорвский • хуфский • сарыкольский)
  • Другие памирские языки: ваханский • ишкашимский • зебаки • йидга • мунджанский • саргулямский
Северо-восточные
  • осетинский • ягнобский

 Примечание: † – мёртвые языки
Другие арийские языки: нуристанские языки • Индоиранские: дардские языки • индоарийские языки • митаннийский

Иранистика

Русско-таджикский разговорник: как объясниться в незнакомой стране. Популярные фразы и выражения для путешественников.

Таджикский язык принадлежит к иранской ветви индо-иранских языков, является официальном языком Таджикистана, региональным в некоторых северных районах Афганистана, а также распространен в некоторых областях Узбекистана (в Самарканде и в Бухаре). Примерно до 20-х годов 20 века этот язык назывался персидским, а до 1928 года здесь даже использовалась арабская вязь. В 1930—1940 использовалась латиница, сейчас же таджиксккий язык полностью построен на кириллице.

Приветствия, общие выражения

Здравствуйте Салом Алейкум До свидания Хайр то боз дид Как дела? Корхо чихел? Спасибо Рахмат Пожалуйста Мархамат Извините Мебахшед Как вас/тебя зовут? Номатон/номат чи? Вы/ты понимаете по-русски? Шумо/ту русиро мефахмед? Что вы посоветуете посмотреть в городе? Шумо чи-ро ба ман маслихат медихед, барои тамошо кардан? Да Ха Нет Не Вы говорите по-английски? Шумо ба забони инглисй гап мезанед? Вы говорите по-русски? Шумо ба забони русй гап мезанед? Я понимаю Ман мефахмам Я не понимаю Ман намефахмам Повторите, пожалуйста Такрор кунед, илтимос / лутфан Пожалуйста, напишите это Инро нависед, илтимос Доброе утро Субх ба хайр!/Ассалому алейкум Добрый день Ассалому алейкум Добрый вечер Ассалому алейкум Привет Салом!/Ассалом! Спокойной ночи Шаби хуш! Пока Хайр Я приехал(а) из России Ман аз Русия омадаам Как у Вас дела? Корхоятон чй хел? Все хорошо. А у Вас? Хуб. Аз шумо пурсем? Приятного аппетита! Иштихои соф/том! Будьте здоровы! Саломат бошед!

Для пользы дела

Я хотел бы купить этот ковер, сколько он стоит? Манн мехохам ин колинро харам, чанд сумм? Да столько даже в Израиле не просят! Дар Изроил ин нархро талаб намекунанд! Сам посуди, тут протертость, там проплешина. Да и вид какой-то блеклый Худат бен авхолаш бад, рангаш паридаги Вот это деловой подход. Беру! Ана ин гап дигар, мегирам! Вы не видели в какую сторону поехала та красная иномарка? В нее села моя жена Шумо надидед ба кадом тараф мошини иномаркаи сурх рафт? Ба он хамсарам нишаст! Сам ты рогоносец! Не нужна мне отара овец, жену верните Ба ман подаи гусфанд даркор не, занамро баргардонед Две отары? Накинь еще пять быков, тогда будет, что обсуждать Ду пода? Майли боз як панчто бука монед баъд гап мезанем Эй, красотка! Ой хушруча (базебча)! Девушка, я тебя хочу! Духтарак ман туро мехохам! Поцелуй меня Як буса кун маро Черные глаза, вспоминаю, умираю, черные глаза Чашмони сиё, ёд дораму мемирам ба он чамхои сиё Хватит пялиться на мою жену! Ба занам нигохкарданро бас кун! Посоветуйте самую зажигательную дискотеку в городе? Маслихат дихед аз хама дискотекаи хуб дар кучост? Нет, спутник мне не нужен Хамрох ба ман лозим нест Покатаешь меня на своем кабриолете? Ок, заезжай за мной в 10 Бо мошинаат маро ба сайр мебари? Майли соати дах интизор мешавам

Цифры и числа

Нуль Сифр Один Як Два Ду Три Се Четыре Чор Пять Панч Шесть Шаш Семь Хафт Восемь Хашт Девять Нух Десять Дах Двадцать Бист Тридцать Си Сто Сад Тысяча Хазор

Магазины и рестораны

Сколько это стоит? Чанд сум? Я беру это Инро мегирам Где находится рынок? Бозор дар кучо? Покажите, пожалуйста, цветочный (ювелирный, антикварный, промтоварный) магазин Ба ман магозаи гулхо, (тилловори, натиквари, саноати) нишон дихед В каком ресторане можно попробовать только таджикскую (русскую) кухню? Дар кадом тарабхона танхо таомхои точики (руси)? Дайте, пожалуйста, меню Номгуи таомхоро ба манн дихед Приятного аппетита Иштияхои том Ваше здоровье! Саломат бошед! Я хочу предложить тост за господина … Ман мехохам ин кадахро барои мухтарам… За дружбу народов России и Таджикистана! Барои дустии халкхои Руссия ва Точикистон! Пожалуйста, счет Хисоб кунед

Гостиницы

Не могли бы вы порекомендовать мне хорошую гостиницу? Шумо наметавонед ба ман ягон мехмонхонаи хубро пешниход кунед? Где здесь поблизости гостиница? Мехмонхонаи наздик дар кучост? Вы не могли бы написать мне адрес? Сурогаашро ба ман нависед? Вы принимаете кредитные карточки? Шумо корти кредитиро кабул мекунед? Во-сколько сервируют завтрак? Сахари соати чанд тайёр мекунанд? Регистрация (администратор) Сабт/Маъмурият У вас есть свободные номера? Хучраи холй доред? Номер на одного? Хучра барои як кас/нафар? Номер на двоих? Хучра барои ду кас / нафар Я бы хотел заказать номер Ман хучра гирифтаниам С ванной/С душем Бо хаммомхона Не очень дорого На онкадар кимат На одну ночь Барои як шаб На одну неделю Барои як хафта Сколько стоит номер в сутки на человека? Нархи як шабаш барои як кас чанд пул/сомон аст? Мне нужен утюг Ба ман дарзмол лозим аст Не работает свет Чарог кор намекунад Что-то случилось с душем Хаммом/Душ кор намекунад Что-то случилось с телефоном Телефон соз нест Разбудите меня, пожалуйста, в 8 часов Илтимос/Лутфан, маро соати хашт бедор кунед Закажите, пожалуйста, такси на десять часов Илтимос/Лутфан, ба ман таксиро ба соати дах фармоед

Транспорт

Сколько стоит билет? Чипта чанд сумм? Как мне добраться…? Манн чи тавр ба … рафта метавонам? Я заблудился, мне нужно пройти … Манн гумрох шудам, чи тавр ба…равам? Где ближайшая бензоколонка? Наздиктарин заправка кучост? Где можно поставить машину? Ба кучо метавонам мошинаро монам? Где здесь хорошая дорога? Рохи хуб дар кучост? Мне нужно доехать до… Ман бояд ба…равам Сколько стоит билет до…? То…чипта/билет чанд пул аст? Мне нужен один билет до Гамбурга Ба ман якто чипта то Гамбург лозим Мне нужен один билет до Гамбурга и обратно Ба ман якто чипта то Гамбург ва бозгашт лозим Где мне нужно делать пересадку? Ман дар кучо ба дигар катора/поезд шинам? Извините, этот поезд идет в…? Узр, ин катора/поезд то…меравад?

Паспортный контроль и таможня

Вот мой паспорт и таможенная декларация Ин шиноснома ва эъломияи гумрукии ман Вот мой багаж Ин бори ман Это частная поездка Ин сафари шахсй аст Это деловая поездка Ин сафари корй аст Это туристическая поездка Ин сафари туристй аст Я еду в составе тургруппы Ман дар гурухи туристон сафар мекунам Извините, я не понимаю Бубахшед, ман намефахмам Мне нужен переводчик Ба ман тарчумон лозим аст Позовите руководителя группы Сардори гурухро чег занед Меня встречают Маро пешвоз мегиранд Таможня Гумрук Мне нечего декларировать Ман чизе барои эъломия надорам Это вещи для личного пользования Ин чизхои шахсии ман Это подарок Ин тухфа аст

Ругаемся по-таджикски

Отстань Гумм шав! Каков хитрец! Хиллагар! Вонючка Баъдбуй Идиот Чинни Не раздражай меня Нервамба бози накун Твои мандарины — самые невкусные на рынке! Мандаринхои ту аз хама бемазза дар бозор!

В городе, обмен денег

Я ищу… Ман…чуста истодаам Мой отель Мехмонхонаи ман Туристический офис Идораи туристй Телефон-автомат Телефон Аптека Дорухона Супермаркет Супермаркет/Магоза Почта Почта Банк Бонк Где здесь ближайший полицейский участок? Идораи наздиктарини милиса/полис кучост? Где здесь ближайшая… Наздиктарин…кучо аст? Остановка автобуса Истгохи автобус Где ближайший обменный пункт или банк? Нуктаи наздиктарини ивази асъор кучост? Вы можете поменять эти деньги? Ин пулро иваз мекунед? Чему равен валютный курс? Курби ин асъор чанд аст?/Курс чанд аст? Сколько я получу за 100 долларов? Бар ивази сад доллар чанд пул/сум/сомон медихед? Мне нужны деньги помельче Ба ман пули майда зарур аст Дайте мне 500 рублей Ба ман панчсад рубл дихед

Такси

Где я могу взять такси? Ман аз кучо метавонам такси гирам? Вызовите такси, пожалуйста Таксиро чег занед, илтимос По этому адресу, пожалуйста! Ба ин чо баред, илтимос Отвезите меня Маро ба…баред Отвезите меня в аэропорт Маро ба аэропорт баред Отвезите меня на железнодорожную станцию Маро ба вокзали рохи охан баред Отвезите меня в гостиницу… Маро ба мехмонхонаи…баред Отвезите меня в хорошую гостиницу Маро ба ягон мехмонхонаи хуб баред Отвезите меня в недорогую гостиницу Маро ба ягон мехмонхонаи арзон баред Налево Ба чап Направо Ба рост Мне нужно вернуться Ман бояд бозгардам Остановите здесь, пожалуйста Хамин чо истед Сколько я вам должен? Ба шумо чанд пул/сум/сомон дихам? Вы не могли бы меня подождать? Метавонед маро интизор шавед, илтимос?

Месяцы, дни недели

Зима Зимистон Весна Баҳор Лето Тобистон Осень Тирамоҳ Январь Январ Февраль Феврал Март Март Апрель Апрел Май Май Июнь Июн Июль Июл Август Август Сентябрь Сентябр Октябрь Октябр Ноябрь Ноябр Декабрь Декабр Понедельник Душанбе Вторник Сешанбе Среда Чоршанбе Четверг Панҷшанбе Пятница Ҷумъа Суббота Шанбе Воскресенье Якшанбе Утро Саҳар/Пагоҳӣ День Рӯз Вечер Бегоҳ/Шом Ночь Шаб Вчера Дирӯз/Дина Сегодня Имрӯз Завтра Фардо/Пагоҳ

  • Как правильно пишется суешь
  • Как правильно пишется таджикистан
  • Как правильно пишется суетолог
  • Как правильно пишется таго или того
  • Как правильно пишется судье или судьи