Птицы рассказ дафна дю морье

В ночь на третье декабря ветер переменился, и наступила зима. До этого осень стояла на редкость мягкая и теплая: на деревьях все еще держались листья, а живые изгороди так и не пожелтели. Земля там, где ее взрыхлил плут, была жирной и черной.

Нат Хокен как инвалид войны получал пенсию и работал с неполной нагрузкой. Он приходил на ферму три раза в неделю, и ему давали работу полегче – поставить изгородь, подлатать крышу, подремонтировать хозяйственные постройки.

Хотя он был человек семейный, по складу своему он был скорее нелюдим и больше всего любил работать в одиночку. Он бывал доволен, если ему поручали укрепить земляную насыпь или починить калитку в дальнем конце мыса, где море с двух сторон омывало территорию фермы. В полдень он обычно прерывал работу, съедал пирог, испеченный женой, и сидел какое-то время на краю обрывистого берега, наблюдая за птицами. Осень для этого самое благодарное время, лучше, чем весна. Весной птицы улетали на материк, организованно и целеустремленно; они знали, куда летят, ритм и весь ритуал их жизни не допускал промедлений. Осенью птиц, которые не улетали за море и оставались зимовать, обуревала та же безудержная жажда перемещения в пространстве, но поскольку улетать им не полагалось, они утоляли эту жажду по-своему. Огромными стаями собирались они на полуострове, непоседливые и беспокойные» и растрачивали себя в движении: то кружили и носились в небе, то садились покормиться на жирной свежевспаханной земле, но клевали как-то неохотно, будто не испытывали голода. И тут же беспокойство снова гнало их ввысь.

Черные и белые, галки и чайки, объединившись в этом странном товариществе, они искали какого-то освобождения – но так и не находили его, так и не могли успокоиться. Стаи скворцов с шелковистым шелестом перелетали с места на место, подгоняемые все той же жаждой движения, а птицы помельче, зяблики и жаворонки, как заведенные перепархивали с деревьев на изгородь.

Нат внимательно наблюдал и за ними, и за морскими птицами. Внизу, в заливе, они ждали, когда спадет вода. У этих птиц было больше терпения. Кулики-сороки, песчаники, травники, кроншнепы подолгу сидели у самой кромки воды, но как только ленивое море отступало, насытив влагой берег и обнажив полосу морской травы и переворошенной гальки, они начинали суетиться и бегать по песку. Потом та же жажда полета толкала их ввысь. С шумом, гомоном, свистом, почти задевая крыльями морскую гладь, они покидали берег. Быстрей, еще быстрей, вперед, вперед – но куда? зачем? Не дающий покоя зов осени, тревожный и печальный, заколдовывал их, заставлял собираться в стаи, кружить и кричать; им надо было растратить весь свой запас энергии до того, как наступит зима.

Сидя у края обрыва и дожевывая пирог, Нат думал о том, что, быть может, осенью птицы получают некий знак, предупреждение. Надвигается зима. Многим из них суждено погибнуть. И они ведут себя совсем как люди, которые в предчувствии близкой смерти с головой уходят в работу или кидаются в разгул.

В эту осень птицы вели себя как никогда беспокойно; их возбуждение было особенно заметно, потому что дни стояли тихие. Когда на западных склонах работал трактор, то по временам он полностью скрывался из вида, вместе с силуэтом фермера за рулем, в туче орущих, кружащихся птиц. Их было непривычно много – Нат не мог этого не заметить. Осенью птицы всегда летали за плугом, но не такими огромными стаями, не с таким гамом.

Нат сказал об этом фермеру, мистеру Тригу, когда управился с изгородью.

– Да, птиц нынче много, я и сам вижу, – отозвался фермер, – некоторые совсем обнаглели, даже трактора не боятся. Сегодня пара чаек пролетела у меня прямо над головой, чуть шапку не сбили! Я вообще работал почти вслепую – над головой чайки, в глаза солнце бьет. Должно быть, к перемене погоды. Зима будет нынче суровая. Вот птицы и сходят с ума.

Шагая домой через поле, а потом вдоль дороги, обсаженной деревьями, Нат видел в догорающих лучах солнца птичьи стаи над западными холмами. Ветра не было; свинцовое море с высокой водой казалось неподвижным. В живых изгородях еще цвел лихонос, воздух был теплый. Но фермер оказался прав: ночью погода переменилась.

Спальня в доме у Ната выходила окнами на восток. Он проснулся в третьем часу ночи и услыхал, как завывает в дымоходе ветер. Это не был порывистый юго-западный ветер, который приносит дождь; это был восточный ветер, сухой и холодный. Он глухо гудел в дымоходе, и на кровле брякала отставшая шиферная плитка. Нат прислушался и до него донесся рев волн, бушевавших в заливе. В маленькой спальне стало холодно – на кровать из-под двери дуло. Нат плотнее закутался в одеяло и прижался к спине спящей жены, но не заснул, а лежал, напрягая слух, полный беспричинных тревожных предчувствий.

Вдруг раздался негромкий стук в окно. Было похоже, что по стеклу стучит обломок какого-то засохшего вьющегося растения, но на стенах у них ничего не росло. Он прислушался – стук продолжался. Раздосадованный, он вылез из постели и подошел к окну. Когда он поднял раму, что-то мазнуло его по пальцам, ткнулось в руку, оцарапав кожу. Мелькнули крылья и – тут же исчезли, рванувшись через крышу за дом.

Это была птица, но какая, он не разобрал. Должно быть, ветер загнал ее сюда, на подоконник.

Он закрыл окно и снова лег, но почувствовал на пальцах что-то мокрое и, поднеся руку к губам, понял, что это кровь. Это птица поранила его в темноте;

наверно, испугалась, сама не знала, что делает. Он улегся поудобнее, пытаясь уснуть.

Вскоре снова раздался стук, на этот раз более энергичный, более настойчивый, и, потревоженная им, проснулась жена.

– Нат, посмотри, что там такое. Окно дребезжит.

– Я уже смотрел. Там птица, просится в дом. Слышишь, какой ветер? Он дует с востока и гонит птиц – вот они и ищут, где бы схорониться.

– Прогони их прочь. Я не могу спать при таком шуме.

Он второй раз подошел к окну и, открыв его, увидел на подоконнике уже не одну птицу, а целых полдюжины, и все они ринулись на него, норовя клюнуть в лицо.

Он вскрикнул и стал отбиваться от них руками. Как и первая птица, они взмыли

For the 1957 Norwegian novel by Tarjei Vesaas, see The Birds (novel).

«The Birds»
by Daphne du Maurier
Country United Kingdom
Genre(s) Horror, thriller, novelette
Published in The Apple Tree
Publisher Penguin Books
Media type Print
Publication date 1952

«The Birds» is a horror story by the British writer Daphne du Maurier, first published in her 1952 collection The Apple Tree. It is the story of a farmhand, his family, his community, and all of England, under attack by flocks of birds in kamikaze fashion. The story is set in du Maurier’s home county of Cornwall shortly after the end of the Second World War. By the end of the story, it becomes clear that all of Britain is under aerial assault.

The story was the inspiration for Alfred Hitchcock’s film The Birds, released in 1963, the same year that The Apple Tree was reprinted as The Birds and Other Stories. In 2009, the Irish playwright Conor McPherson adapted the story for the stage at Dublin’s Gate Theatre.

Plot[edit]

In a small Cornish seaside town, wounded war veteran Nat Hocken works part-time for a farmer, Mr Trigg. One day in early December he notices a large number of birds behaving strangely along the coast, behaviour he attributes to a recent cold snap. That night, Nat hears a tapping on his bedroom window and a bird pecks his hand, causing it to bleed. As the night progresses more birds congregate, including some that flock into his children’s bedroom, but they leave at dawn.

The next day, Nat tells his fellow workers about the night’s events but is not believed. As he walks to the beach to dispose of some dead birds, he notices that what appear to be whitecaps on the sea are actually a large mass of seagulls apparently waiting for the tide to rise. On the radio, the BBC reports that birds have been massing all over Britain and that people have been attacked. Nat boards up the windows and chimneys of his cottage as a precaution.

Rushing on foot to pick up his daughter from the school bus stop, Nat spots Mr Trigg and persuades him to give him a lift home in his car. Mr Trigg professes to be unfazed by the announcements and says that he plans to shoot the birds for fun. Nat declines an offer to join him and walks home. Just as he arrives, the gulls descend and attack. Nat manages to reach his door with only minor injuries.

Massive flocks of birds gather, attacking anyone out in the open. A national emergency is declared, and people are told not to leave their homes. The radio news announcer states that due to the «unprecedented nature of the emergency», the BBC will be going silent for the night and will resume broadcasting the next morning. Nat brings the family into the kitchen for safety. During dinner, they hear what sounds like aeroplanes overhead, followed by the sound of planes crashing. The attacks from the birds eventually die down, and Nat guesses that the birds will only attack at high tide.

The next morning, radio broadcasts do not resume. As the tide recedes, Nat and his family walk to Mr Trigg’s farm to seek supplies. They pass piles of dead birds, with those still alive peering at them from afar. At the farm, they find that Mr Trigg, his wife, and their workman have been killed, and the postman’s body lies by the road. The family gather supplies and return home, but soon the birds attack once again. Nat smokes his last cigarette, then throws the empty pack into the fire and watches it burn.

Interpretation[edit]

One interpretation of the story suggests that it reflects the British experience during the Second World War, evoking anxieties about the government’s failure to protect their citizens and intrusions into domestic spaces by aggressive interlopers.[1]

Background[edit]

Du Maurier’s inspiration for the story was the sight of a farmer being attacked by a flock of gulls as he ploughed a field.[2]

Radio and TV dramatisations[edit]

The story has been dramatised for radio and TV on several occasions, including:

  • Episode 838 of Lux Radio Theater on 20 July 1953 with Herbert Marshall
  • Episode 217 of Escape on 10 July 1954 with Ben Wright and Virginia Gregg
  • Episode 240 (final show in the series) of CBS-TV series Danger on 31 May 1955 with Michael Strong and Betty Lou Holland
  • BBC Afternoon Theatre on 20 November 1974 with Howard Goorney, Chris Harris, and Elizabeth Boxer[3]
  • A three-part BBC Radio 4 Extra adaptation, read by Charlie Barnecut, first broadcast 23 April 2008[4]
  • An adaptation by Melissa Murray, for BBC Radio 4’s The Friday Play, first broadcast on 30 April 2010[5]

References[edit]

  1. ^ Cengage Learning, Gale (2016). A Study Guide for Daphne du Maurier’s ‘The Birds’. Gale Division of Cengage Learning Incorporated. pp. 1–3. ISBN 9781410341372.
  2. ^ Maunder, Andrew (1 January 2007). The Facts on File Companion to the British Short Story. Infobase Publishing. p. 128. ISBN 978-0-8160-7496-9.
  3. ^ «Afternoon Theatre strand».
  4. ^ Daphne du Maurier – The Birds from the BBC website
  5. ^ The Birds from the BBC Radio 4 website

External links[edit]

  • «Danger» The Birds (1955) at IMDb

Streaming audio[edit]

  • The Birds on Lux Radio Theater: 20 July 1953
  • The Birds on Escape: 10 July 1954

For the 1957 Norwegian novel by Tarjei Vesaas, see The Birds (novel).

«The Birds»
by Daphne du Maurier
Country United Kingdom
Genre(s) Horror, thriller, novelette
Published in The Apple Tree
Publisher Penguin Books
Media type Print
Publication date 1952

«The Birds» is a horror story by the British writer Daphne du Maurier, first published in her 1952 collection The Apple Tree. It is the story of a farmhand, his family, his community, and all of England, under attack by flocks of birds in kamikaze fashion. The story is set in du Maurier’s home county of Cornwall shortly after the end of the Second World War. By the end of the story, it becomes clear that all of Britain is under aerial assault.

The story was the inspiration for Alfred Hitchcock’s film The Birds, released in 1963, the same year that The Apple Tree was reprinted as The Birds and Other Stories. In 2009, the Irish playwright Conor McPherson adapted the story for the stage at Dublin’s Gate Theatre.

Plot[edit]

In a small Cornish seaside town, wounded war veteran Nat Hocken works part-time for a farmer, Mr Trigg. One day in early December he notices a large number of birds behaving strangely along the coast, behaviour he attributes to a recent cold snap. That night, Nat hears a tapping on his bedroom window and a bird pecks his hand, causing it to bleed. As the night progresses more birds congregate, including some that flock into his children’s bedroom, but they leave at dawn.

The next day, Nat tells his fellow workers about the night’s events but is not believed. As he walks to the beach to dispose of some dead birds, he notices that what appear to be whitecaps on the sea are actually a large mass of seagulls apparently waiting for the tide to rise. On the radio, the BBC reports that birds have been massing all over Britain and that people have been attacked. Nat boards up the windows and chimneys of his cottage as a precaution.

Rushing on foot to pick up his daughter from the school bus stop, Nat spots Mr Trigg and persuades him to give him a lift home in his car. Mr Trigg professes to be unfazed by the announcements and says that he plans to shoot the birds for fun. Nat declines an offer to join him and walks home. Just as he arrives, the gulls descend and attack. Nat manages to reach his door with only minor injuries.

Massive flocks of birds gather, attacking anyone out in the open. A national emergency is declared, and people are told not to leave their homes. The radio news announcer states that due to the «unprecedented nature of the emergency», the BBC will be going silent for the night and will resume broadcasting the next morning. Nat brings the family into the kitchen for safety. During dinner, they hear what sounds like aeroplanes overhead, followed by the sound of planes crashing. The attacks from the birds eventually die down, and Nat guesses that the birds will only attack at high tide.

The next morning, radio broadcasts do not resume. As the tide recedes, Nat and his family walk to Mr Trigg’s farm to seek supplies. They pass piles of dead birds, with those still alive peering at them from afar. At the farm, they find that Mr Trigg, his wife, and their workman have been killed, and the postman’s body lies by the road. The family gather supplies and return home, but soon the birds attack once again. Nat smokes his last cigarette, then throws the empty pack into the fire and watches it burn.

Interpretation[edit]

One interpretation of the story suggests that it reflects the British experience during the Second World War, evoking anxieties about the government’s failure to protect their citizens and intrusions into domestic spaces by aggressive interlopers.[1]

Background[edit]

Du Maurier’s inspiration for the story was the sight of a farmer being attacked by a flock of gulls as he ploughed a field.[2]

Radio and TV dramatisations[edit]

The story has been dramatised for radio and TV on several occasions, including:

  • Episode 838 of Lux Radio Theater on 20 July 1953 with Herbert Marshall
  • Episode 217 of Escape on 10 July 1954 with Ben Wright and Virginia Gregg
  • Episode 240 (final show in the series) of CBS-TV series Danger on 31 May 1955 with Michael Strong and Betty Lou Holland
  • BBC Afternoon Theatre on 20 November 1974 with Howard Goorney, Chris Harris, and Elizabeth Boxer[3]
  • A three-part BBC Radio 4 Extra adaptation, read by Charlie Barnecut, first broadcast 23 April 2008[4]
  • An adaptation by Melissa Murray, for BBC Radio 4’s The Friday Play, first broadcast on 30 April 2010[5]

References[edit]

  1. ^ Cengage Learning, Gale (2016). A Study Guide for Daphne du Maurier’s ‘The Birds’. Gale Division of Cengage Learning Incorporated. pp. 1–3. ISBN 9781410341372.
  2. ^ Maunder, Andrew (1 January 2007). The Facts on File Companion to the British Short Story. Infobase Publishing. p. 128. ISBN 978-0-8160-7496-9.
  3. ^ «Afternoon Theatre strand».
  4. ^ Daphne du Maurier – The Birds from the BBC website
  5. ^ The Birds from the BBC Radio 4 website

External links[edit]

  • «Danger» The Birds (1955) at IMDb

Streaming audio[edit]

  • The Birds on Lux Radio Theater: 20 July 1953
  • The Birds on Escape: 10 July 1954

"Птицы" Дафна Дю Морье фото

Смотрите также

  • Северное сияние аватар

    Захватывающая сага о любви

    После «Ребекки» irecommend.rucontentinogda-u-tain-byvaet-… я прочитала много романов Дафны дю Морье, в основном, конечно, они все необычные, имеющие интересный сюжет, неожиданную развязку, но больше всего мне понравился «Дух любви».

  • s.vetka аватар

    Для любителей «нестандартных» любовных романов

    Чего ждет каждая из читательниц, открывая первую страницу романа о любви? В первую очередь, любовной истории. Такой истории,где герой красив, смел и благороден, а его возлюбленная сказочно хороша собой, нежна, и самоотверженна.

  • кошкина радость аватар

    Ошеломительная Дафна изумила в очередной раз. В этом сборнике каждый найдет рассказ для своей души.

    Очень люблю творчество данной писательницы. Жаль, что она уже ничего не напишет и потому я читаю её книги по одной за год, хотя очень хочется прочитать все сразу не прерываясь на еду и сон и умереть от восторга.

  • lovelymonster аватар

    Обязательна к прочтению. История о загадочной Ребекке… Думаете, это главная героиня? А вот и нет.

    Привет всем! За 2017 год я уже прочла немало книг, на некоторые с удовольствием оставляя здесь отзывы, год еще не закончился, но уже понятно, что «Ребекка» Дафны Дю Морье войдет в топ самых лучших произведений, которые мне довелось прочесть в этом году.

  • Аления аватар

    Слабовато для Дафны

    Прибираясь в Черновиках, короче говоря. Что я читала из произведений, написанных Дафной Дюморье? — «Ребекка», «Птицы», «Дом на берегу», «Правь, Британия!» и сборник рассказов. Из экранизаций — видела парочку «Ребекк» и «Моя кузина Рейчел».

  • Li na аватар

    Это не женщина – это беда (+фото книги).

    После прочтения романа «Ребекка» английской писательницы Дафны Дюморье, который оставил массу ярких впечатлений и даже сумел стать одной из моих самых любимых книг, я задумалась над тем, чтобы продолжить знакомство с творениями этого автора.

  • Provence аватар

    Путешествие в прошлое или путешествие в иллюзию?

    От книг Дафны ДюМорье всегда ожидаешь чего то необычного, чего то захватывающего, но не смотря на то что этот роман один из последних написанных автором, на мой вкус есть у нее произведения и лучше.

  • Medio аватар

    Самого главного глазами не увидишь…

    С творчеством Дафны Дю Морье я познакомилась относительно недавно, хотя писательница родилась в начале ХХ века в Англии. Как-то прошли мимо меня ее произведения в свое время, но лучше поздно, чем никогда.

  • Встретить своего двойника и поменяться местами со всеми вытекающими

    безостановочно лапаю издание «Больших книг», наглаживаю, приговариваю, перешептываю, окидываю взглядом обложку, не удержасьЭто третье произведение дю Морье, и могу сказать, что я преданный фанат автора.

Популярные отзывы

  • alenaflygirl аватар

    Она должна была стать идеальной женой.

    Жила-была тётенька. И был у этой тётеньки муж-гуляка. Тётенька закрывала глаза на его измены, потому что…ну потому что это удобно — муж богатый, дом красивый, двое детей, ещё какие-то причины. И вот однажды этот муж, согрешив в очередной раз, доигрался и повёл себя как последнее ничтожество.

  • Анна Вацеховская аватар

    Мальчик и мертвецы. История о смерти, и о том, что бывает чуть позже

    Добрый день, дорогой читатель! Стивен Кинг — это один из моих любимых писателей. И уж точно любимый автор пишущий в жанре хоррор. Тем не менее, я знаю, что маэстро пишет неровно. Одни его книги лучше, другие — хуже. И разница между уровнем того или иного произведения бывает огромная.

  • Tatyana0721 аватар

    Тот самый случай, когда многие, читая книгу, видят то, что должны были увидеть еще на экране телевизора… Или ответ на вопрос: «Почему столько негативных отзывов»? Абьюз, пошлость, грубость — жизнь, как она есть

    Добрый день, уважаемые читатели! Кто из нас не смотрел фильм «Москва слезам не верит»? Ведь уже одно название стоит знакомства с этой шедевральной экранизацией…

  • Анна Сатурния аватар

    Что будет в результате сношения с собакой или свиньей, нелегального аборта с помощью военной катапульты и дегустации многовековой мертвечины. Воспоминания советского судмедэксперта. Шок-контент и чернуха, которая затягивает с первой страницы

    Предисловие Тема смерти будоражила меня с самого юного возраста. Даже в детстве, когда мои ровесники проявляли естественную любознательность в вопросах, откуда люди появляются на свет, меня почему-то больше интересовало, как они этот бренный мир покидают, и что происходит с душой и телом после…

  • Varduhi755 аватар

    👩‍🦳❤️🧓- Если у тебя есть бабушка, считай, что за тобой целая армия.

    Впервые я познакомилась с писателем Фредрик Бакман именно с этой книжки. И что любопытно, я наткнулась на неё совершенно случайно. Меня просто привлекло название, и увидев такую креативную, но очень милую обложку я сразу же решила что обязательно должна прочитать это произведение.

  • Элен Корвин аватар

    Не понимаю негативных отзывов на этот роман. Я лично словно отличный фильм посмотрела!

    Если честно, я была обескуражена тем, что на эту книгу есть негативные отзывы. Да, современная художественная литература — она такая: не всем заходит, не каждому нравится. Но этот роман… Я в шоке! Всю жизнь я интуитивно боялась толстых книг.

  • Анна Вацеховская аватар

    Не ожидала я от «мамы» Манюни такой пронзительности. Книга, которая заставила меня прочитать все, что написал автор

    Добрый день, дорогой читатель! Наринэ Абгарян в основном известна благодаря своей «Манюне» — книге о дружбе и проказах двух девочек в советской Армении. Кроме того, вокруг Манюни постоянно идет какая-то суета.

  • ksellena аватар

    Невозможно оторваться! Прочла книгу на одном дыхании за 2 часа. Очень страшный психологический триллер с шокирующим финалом и будущая экранизация с Энн Хэтэуэй → Инстинкт матери. Барбара Абель

    Привет!   Инстинкт матери Барбары Абель — это психологический триллер со зловещим и жутким финалом, от которого просто мурашки по коже! Забегая вперед сказу, что любителям жанра эта книга точно понравится. ОБ ИЗДАНИИ Издательство Inspiria, 2022 г.

  • Lapatusik86 аватар

    А вы помните садиковские дни? Молочная каша, колючие колготки, запах кислой капусты, усталые взрослые и нехватка денег. Почему некоторые взрослые не ведут своих детей в сад? Кто такие «лишние» дети?

    Здравствуйте! Маша Трауб это автор множества трогательных и эмоциональных историй, написанных в живой, часто ироничной манере. Думаю, что хоть раз, но вы читали ее книги. Когдато я читала каждую ее книгу, некоторые даже по два раза, настолько сильно они меня поражали.

  • ekaterina.lyk аватар

    Если меня когда-то спросят о книге, изменившей мою жизнь, я сразу назову ее.

    С подросткового возраста я увлекалась всякой эзотерикой, книгами по позитивному мышлению и тд.Благодаря этой фигне этому в 2019 году я наткнулась на блогера, который советовал видео-лекцииДмитрия Троцкого.

  • Птицы осенью описание сочинение
  • Птицы наши друзья сочинение
  • Птицы клесты как пишется
  • Птицы из сказок картинки
  • Птицы зажужжали лошади заржали как называется сказка