Рассказ о священной книге коран

Коран

Священный Коран

  1. Что такое Коран?
  2. Этимология понятия
  3. Значение Корана в исламе
  4. Содержание Корана
  5. Структура Священной Книги Аллаха. Сколько сур в Коране?
  6. Самые важные аяты и суры Корана
  7. История Корана
  8. Связь Корана и науки
  9. Изучение Корана
  10. Коранические науки

Коран – так называют Священную Книгу мусульман. Исламское вероучение гласит, что Священный Коран ниспослал Всевышний Аллах Пророку Мухаммаду ﷺ через откровения.

Священная Книга мусульман Коран представляет собой компиляцию записей, которые были собраны и обобщены по приказу Умара ибн аль-Хаттаба и Абу Бакра ас-Сидика группой людей, которую возглавлял Зейд ибн Сабит. Эта специальная коллегия составила окончательную редакцию Священной Книги Аллаха, которую утвердили во время правления халифа Усмана как единственную каноническую версию – с таким мнением согласились единогласно все сподвижники пророка Мухаммада ﷺ, остававшиеся в живых на момент принятия Корана, которые подтвердили, что Посланник Аллаха ﷺ читал его именно в таком виде.

Мусульманская религия гласит, что Коран был передан Посланнику Аллаха ﷺ через ангела Джибриля, и весь процесс передачи занял двадцать три года. Первое откровение было ниспослано пророку Мухаммаду ﷺ, когда ему было сорок лет – это произошло в ночь месяца Рамадана, которая получила название «Ночь Могущества».

Священный Коран был полностью пересказан пророком Мухаммадом ﷺ и записан его сподвижниками с его слов.

Коран являлся объектом множества исследований мусульманских и немусульманских учёных как на всём протяжении исламской истории, так и в современный период.

Страны, в которых главенствуют законы шариата, признают Коран и сунну Пророка Мухаммада ﷺ основами религиозного, уголовного и гражданского законодательства.

Этимология понятия

Касательно происхождения названия Священной Книги Аллаха Корана существует несколько версий:

— общепринятой является версия, по которой слово «Коран» — это производное от слова «кара’а», которое является глаголом и означает «читать».

В тексте самого Корана используются самые разные названия Последнего Откровения:

  • «Фуркан», что означает в переводе «различение истины и лжи, запретного и дозволенного, зла и добра»;
  • «Китаб», что переводится как «книга»;
  • «Зикр», что в переводе означает «напоминание»;
  • «Танзиль», что переводится как «ниспослание»;
  • «Нур», что в переводе означает «свет».

Также печатные бумажные экземпляры Священной Книги Аллаха именуются термином «мусхаф».

Значение Корана в исламе

Исламская догматика определяет Коран как:

  • руководство, посланное Богом человечеству, представляющее собой последнее из Священных Писаний, которые Всевышний Аллах ниспосылал на землю;
  • Божье Слово, несотворенное и предвечное, которое является свидетельством пророчества и последним небесным откровением и подтверждает истинность всех тех священных Писаний, которые предшествовали ему. Это Божье слово отменяет те законы, которые провозгласили предшествующие Священные Писания, но утверждает последнее небесное законодательство, которое является самым совершенным;
  • ещё одно доказательство истинности пророческой миссии Посланника Аллаха ﷺ, как чудо, которое стало кульминационным в череде посланий Всевышнего человечеству. Череда посланий Бога человечеству началась с откровения пророку Адаму, и в эту серию божественных посланий входили и свитки Авраама, и послание Торы или Таурата, а также Псалтыря или Забура и Евангелия или Инджиля.

Содержание Корана

Коран

В Священном Коране содержатся основные идеи и принципы вероучения. Мусульманская религия гласит, что эти принципы и идеи Сам Аллах передал пророку Мухаммаду ﷺ через Своего ангела Джибриля.

Коран – это книга, в которой можно найти массу пересечений как с христианством, так и с иудаизмом. По мнению богословов ислама, это объясняется тем, что Всевышний уже ранее передавал свои заветы другим пророкам – Исе и Мусе.

Тексты Священной Книги Коран нередко обрывистые по своей тематической структуре, но они не являются противоречивыми по своей сути. Посредством Священной Книги Коран Всевышний Аллах обращается к неверующим с «вызовом», предлагая в Своём Писании найти противоречия, если они говорят о том, что Коран несовершенен и противоречив.

Также Коран дополняют хадисы пророка Мухаммада ﷺ, то есть устные рассказы или предания о жизни Посланника Аллаха ﷺ, его делах и высказываниях.

После кончины пророка Мухаммада ﷺ его сподвижники или последователи начали собирать такие хадисы в сборники, и эти сборники сформировали Сунну Пророка ﷺ, которая также является основой исламской религии.

Довольно большая часть текстов Корана посвящена жизнеописанию пророков, и во многом описания жизни пророков совпадает с тем вариантом, который представлен в Библии. Среди этих пророков из Ветхого Завета пророк Адам, пророк Ной, а также пророк Давид и пророк Соломон.

Также в Священной Книге Коран в текстах упомянуты и другие праведники и цари, о которых не сказано в Библии, такие как Зуль-Карнайн и Лукман. В Коране особенно часто упоминается пророк Мухаммад ﷺ, и о нём сказано, что после него не будет других пророков.

Структура Священной Книги Аллаха. Сколько сур в Коране?

Священная книга мусульман Коран поделена на главы или по-арабски «суры», имеющие как нумерацию, так и собственные названия, каждая сура, в свою очередь, поделена на стихи или аяты. На вопрос, сколько сур находится в Священном Коране, ответом является 114 сур. Суры Корана могут быть разной длины, состоять из разного количества аятов или стихов, строчек. Самые короткие суры состоят из трёх аятов, а самые длинные состоят из нескольких сотен аятов. Первые суры отличаются большим объёмом, а последние суры Корана в большинстве своём короткие, они состоят из небольшого количества аятов.

Суры Корана разнообразны по своему содержанию: в них можно встретить как изложение правовых основ ислама, так и предания, повествующие о реальных событиях, которые происходили в различный период.

Учёные подразделяют суры Корана на мединскую группу и мекканскую группу. Суры мекканской группы были ниспосланы в тот временной период, когда пророческая миссия Посланника Аллаха ﷺ проходила в период до его переселения из Мекки, а суры мединской группы относятся к тому периоду, когда Посланник Аллаха ﷺ уже совершил переселение в город Медина.

На вопрос о том, сколько аятов в Коране, можно ответить следующее: существует несколько результатов подсчётов, по которым количество аятов в Коране насчитывает более шести тысяч двухсот аятов и более трёхсот двадцати тысяч букв. Количество аятов в Коране не имеет принципиального значения, так как разногласие связано не с самим текстом Священного Писания, а лишь с тем, где и как разделять между собой тексты Корана на аяты.

Также Коран условно разделяют на тридцать частей или джузов.

Содержание Корана не может быть изменено, поскольку Всевышний Аллах сказал, что содержание Священной Книги Аллаха будет оберегаться Им до самого Судного Дня.

Суры Корана почти все начинаются одинаково со слов «Во имя Аллаха, Милостивого и Милосердного». Только девятая сура не начинается с таких слов.

Почти все суры в Коране располагаются не в хронологической последовательности. В начале Корана представлены суры самые длинные, а потом – по мере убывания числа стихов или аятов в составе сур.

Самые важные аяты и суры Корана

суры и аяты Корана

Одной из самых известных сур Корана является сура «Аль Фатиха», название которой в переводе с арабского на русский язык означает «Открывающая Книгу». Суру «Аль Фатиха» называют «Мать Корана». Эту суру мусульмане читают неоднократно в течение дня в составе пяти ежедневных обязательных молитв. Она является рукном, то есть обязательной частью каждого из ракаатов намаза.

Самая большая сура в Священном Коране называется сура Аль-Бакара, что переводится на русский язык как «Корова», данная сура является второй в Коране. 

Короткая по своему объёму, но великая по своему значению сто двенадцатая сура «Аль Ихлас» получила среди мусульман особое значение. В переводе с арабского языка на русский язык её название означает «Искренность».

Самым известным и значимым аятом Корана является двести пятьдесят пятый аят второй суры, который называется «Аль-Курсий», что в переводе с арабского на русский язык означает «Аят Трона». В аяте «Аль-Курсий» Священной Книги Коран про Аллаха содержится высказывание о том, что только Ему принадлежит владычество над Вселенной, которую создал Он.

Также к числу наиболее важных сур и аятов Корана относят аят тридцать пятый «Аят о Свете» из двадцать четвёртой суры, в котором описывается слава Всевышнего Аллаха.

Однако необходимо отметить, что все аяты и суры Священного Корана являются по своей значимости важными и бесценными, охватывающими разные временные периоды человечества, несущими законодательную базу для людских взаимоотношений, а также обращающимися лично к каждому человеку как обобщённо, так и в определённые обстоятельства жизни в которых оказывается человек и его душа.

История Корана

старинный Коран

800-летний Коран хранящийся в музее Турции

Ниспослание Корана в этот мир Всевышним Аллахом произошло в ночь Кадр. Но весь Коран был ниспослан Пророку Мухаммаду ﷺ постепенно, частями на протяжении двадцати трёх лет его жизни.

На протяжении всех лет, когда Пророк Мухаммад ﷺ осуществлял свою публичную пророческую деятельность, он ﷺ произнёс много различных изречений и целых проповедей, связанных с теми или иными ниспосланными аятами, которые ниспосылались Пророку ﷺ в определённых обстоятельствах. Те изречения, которые произносил Пророк Мухаммад ﷺ, стали преданиями или хадисами.

Исследователи затрудняются в том, чтобы установить точный хронологический порядок многих сур Корана, поскольку они располагаются в произвольном порядке. Но учёные применяют несколько способов для того, чтобы рассортировать по времени суры Корана. Одним из таких методов является опора на достоверные хадисы. Таким способом стало возможным разделение сур на мекканские и мединские, поскольку на правомерность такого разделения указывало одно из достоверных преданий. Но некоторые суры включают в себя откровения, ниспосланные в разные периоды, поэтому такое разделение не всегда возможно.

Составление письменного варианта Корана стало острой необходимостью после смерти пророка Мухаммада ﷺ, поскольку при жизни он ﷺ мог сам по просьбе своих сподвижников растолковать непонятные вопросы.

Умар и Абу Бакр дали поручение Зейду ибн-Сабиту, который был у Пророка Мухаммада ﷺ секретарём, составить сводку тех записей Корана со слов Посланника Аллаха ﷺ, какие только существуют. Зейд написал эту работу в короткие сроки, и тогда же им был представлен первоначальный вариант Священной Книги Коран в записанном виде. Работать над составлением такого первоначального свода было также поручено и другим людям.

После этого Зейд проделал огромную работу, чтобы свести вместе все записи Корана, и когда эта работа по написанию текстов была завершена, было приказано уничтожить все черновики. Та версия, которая получилась в результате такой работы, была возведена в статус канонической версии Корана, и её соответствие подтвердили те мусульмане, которые знали Коран наизусть.

Коран предписано читать с соблюдением определённых требований и правил, именуемых «таджвид», в распевной манере.

Мусульманину желательно заучить наизусть значительную часть Корана, и среди мусульман есть и такие, кто наизусть помнят весь текст.

В мусульманском образовании Священная Книга Аллаха Коран занимает значительное место, и в определённые периоды истории ислама Коран был единственным источником, с помощью которого строился образовательный процесс. На основе Корана проводилось обучение арабскому языку, который получил широкое распространение вместе с исламом. Также тесно связана с Кораном арабская литература, в которой можно встретить много отсылок к тексту Священной Книги Аллаха.

Связь Корана и науки

По мнению учёных богословов ислама, Коран – это не научный труд, но в нём упоминаются такие факты, которые связаны с разными областями науки, и это является прямым указанием на научный потенциал, содержащийся в Коране, который несоизмеримо выше того уровня, который имел место в обществе на момент ниспослания.

Современное исламское общество придерживается убеждения, что в Коране были предсказаны многие научные открытия и теории, выведенные уже в последующие века.

Существует целый ряд учёных, которые приняли ислам после того, как сделали определённое научное открытие и увидели, что оно уже полторы тысячи лет назад было упомянуто в тексте Корана.

Изучение Корана

По исламу, только Всевышний является источником рассказов из Священной Книги. Доказательством этому являются многие суры, в которых Всевышним сказано: «Мы ниспослали Коран» и прочее.

По мнению мусульманского сообщества, Всевышний ниспослал Пророку Мухаммаду ﷺ Коран в том числе для того, чтобы он ﷺ исправил все те искажения, которые люди внесли в Священные Писания, которые ниспосылались людям раньше, — Евангелие и Тору.

Для того чтобы изучить Коран, обучающемуся необходимо приложить достаточно много усилий и усердия как в арабском языке, так и в исламских науках: хадисах, толкованию Корана, а также правильному чтению Корана по таджвиду. Более детальные советы для изучения Корана даны в данной статье, а также здесь. Чтение Корана как в молитве — намазе, так и при обычном чтении должно проходить с правильным произношением, чтобы читающий не совершил грубые ошибки, которые могут менять смысл читаемого аята.

Коранические науки

Чем больше развивался ислам, чем больше распространял он своё влияние территориально, тем более возрастала потребность в том, чтобы подробно изучать содержимое Корана и комментировать его.

Книга по толкованию Корана получило название «тафсир» — в переводе с арабского на русский этот термин означает «толкование».

Сам Посланник Аллаха ﷺ положил начало тафсиру, поскольку уделял внимание толкованию и разъяснению текстов Корана, которые вызывали вопросы у его сподвижников.

Тафсир включает в себя также и комментирование текстов. В комментариях нуждаются те фрагменты текста, которые являются в определённой мере неясными по своему смыслу.

Трактовка Корана во многом опирается также на содержание хадисов Сунны Пророка Мухаммада ﷺ.

Мухаммад ат-Табари, знаменитый богослов, живший в третьем веке по мусульманскому календарю, а также его современники-комментаторы, в число которых входил и Ибн Абу Хатим, подвели итог той работе, которую провели ранние толкователи.

Позже авторами фундаментальных трудов по толкованию Корана стали Аль-Куртуби, Шаукани, Багави, Ибн аль-Кайим, а также аль-Хаким, Ибн Маджа и другие. Тафсир Корана был также написан такими известными богословами как Ас-Саади и Ибн Касиром, книги по толкованию Корана которых были переведены на русский язык. 

Перевод Корана на русский язык осуществлялся множество раз, ещё в советский период Коран на русском языке был напечатан в переводе Крачковского, однако данный перевод подвергся критике мусульманскими богословами за его неточность и неправильность. В постсоветский период было также издано несколько переводов Корана на русский язык, среди которых: перевод Пороховой, Эльмира Кулиева и абу Аделя. Смысловой перевод Кулиева и абу Аделя являются наиболее близкими по смыслу и точными, однако и они не передают весь смысл аятов, который можно узнать, только обратившись к толкованию Корана. Толкование Корана на русский язык было переведено от известных мусульманских богословов: Ас-Саади, Ибн Касира, Аль-Куртуби и Аль-Багави.

Оглав­ле­ние

  • Глава 1. Ком­по­зи­ция и харак­тер Корана
  • Ува­же­ние мусуль­ман к Корану
  • Боже­ствен­ное совер­шен­ство Свя­щен­ной Книги ислама
  • Исто­ри­че­ская свя­тость пись­мен­ного текста
  • План, при­рода и форма Корана
  • Струк­тура текста
  • Уни­каль­ные осо­бен­но­сти формы и стиля Книги
  • Наи­бо­лее важные суры и стихи Корана
  • Откры­ва­ю­щая глава и другие важные суры
  • Клише и зна­ме­на­тель­ные стихи
  • Суры, напи­сан­ные в Мекке и Медине
  • Стиль и харак­тер двух пери­о­дов жизни Мухам­мада
  • Теория отмены в Коране
  • Глава 2. Основ­ные док­трины и учения Корана
  • Дог­маты ислам­ской веры
  • День Страш­ного суда и вечные вопросы в Коране
  • Про­роки Вет­хого Завета и другие про­роки
  • Иисус и Мария в Коране
  • Другие веро­ис­по­ве­да­ния и Свя­щен­ные Книги в Коране
  • Таура и Инджил: откро­ве­ния Свя­щен­ных Книг про­шлого
  • Отно­ше­ние Корана к иудеям и хри­сти­а­нам
  • Основ­ные кора­ни­че­ские законы и обя­зан­но­сти
  • Шариат – пред­пи­сан­ные законы ислама
  • Особые законы, отно­ся­щи­еся ко вза­и­мо­от­но­ше­ниям людей
  • Глава 3. Мате­ри­аль­ное и духов­ное в книге Аллаха
  • Аллах – цен­траль­ная тема Корана
  • Основ­ной догмат ислама: «Нет Бога, кроме Аллаха»
  • При­рода и харак­тер Аллаха в Коране
  • Муж­чины и жен­щины как слуги Аллаха
  • Созда­ние всего сущего исклю­чи­тельно в услу­же­ние Аллаху
  • Неогра­ни­чен­ная власть Аллаха над своими слу­гами
  • Мятеж­ный дух, обу­ре­ва­ю­щий чело­ве­че­ство
  • Чело­ве­че­ство создано для горе­стей и страха
  • Болезнь в серд­цах лице­ме­ров
  • Вера в серд­цах пра­во­вер­ных
  • Харак­тер веру­ю­щих в Коране
  • Стрем­ле­ние уви­деть лик Аллаха, вели­кого и неви­ди­мого
  • Глава 4. Про­ис­хож­де­ние и источ­ники Корана
  • Ино­стран­ные эле­менты в тексте Корана
  • При­меры неа­раб­ских слов в Коране
  • Аллах, весы и рав­вины в Коране
  • Пре­да­ния иудей­ского фольк­лора в Коране
  • Исто­рия о Каине и погре­бе­нии тела Авеля
  • Авраам и уни­что­же­ние идолов
  • Другие иудей­ские источ­ники Корана
  • Хри­сти­ан­ские источ­ники и их вли­я­ние на Коран
  • Пре­да­ние о Марии – матери Иисуса
  • Другие апо­кри­фи­че­ские хри­сти­ан­ские источ­ники
  • Зоро­астрий­ские и буд­дий­ские источ­ники в Коране
  • Кон­цеп­ции, отно­ся­щи­еся к зоро­астрий­ской Авесте
  • Буд­дий­ское про­ис­хож­де­ние неко­то­рых кора­ни­че­ских тек­стов об Иисусе
  • Глава 5. Состав­ле­ние текста Корана
  • Пер­во­на­чаль­ный вид Корана
  • Первое собра­ние частей Корана под руко­вод­ством Абу Бакра
  • Пер­спек­тивы состав­ле­ния Корана Зайдом
  • Кри­ти­че­ский пере­смотр Усма­ном ком­пи­ля­ции Зайда
  • Приказ уни­что­жить все осталь­ные копии
  • Зайд пере­смат­ри­вает собран­ный Коран
  • Раз­но­чте­ния в других кодек­сах Корана
  • Абдал­лах ибн Масуд – авто­ри­тет в обла­сти Корана
  • Раз­но­чте­ния в кодек­сах Корана
  • Уте­рян­ные отрывки текста Корана
  • Мусхаф: непол­ная запись текста Корана
  • Стихи, уте­рян­ные из Корана
  • Сабаат-и-ахруф: семь спо­со­бов чтения
  • Сабаат-и-ахруф в хади­сах
  • Период ихтийар до вме­ша­тель­ства Ибн Муд­жа­хида
  • Ранние сохра­нив­ши­еся руко­писи Корана
  • Началь­ное раз­ви­тие текста
  • Кодексы Топ­капи и Самар­канда
  • Биб­лио­гра­фия
  • Коран – Свя­щен­ная Книга мусуль­ман
  • Источ­ники Корана

Глава 1. Ком­по­зи­ция и харак­тер Корана

Ува­же­ние мусуль­ман к Корану

Боже­ствен­ное совер­шен­ство Свя­щен­ной Книги ислама

Коран – это Свя­щен­ная Книга мусуль­ман всего мира. Он явля­ется боже­ствен­ным удо­сто­ве­ре­нием веры, кото­рую после­до­ва­тели ислама рев­ностно испо­ве­дуют. Мусуль­мане верят, что Коран был пере­дан миру Алла­хом через его послан­ника Мухам­мада. Но несмотря на то, что пророк ислама почи­та­ется как вели­чай­ший слуга Все­выш­него, к нему отно­сятся всего лишь как к чело­веку – вест­нику, кото­рый жил и умер подобно другим смерт­ным.

Счи­та­ется, что города Мекка и Медина, подобно Корану, свя­щенны для мусуль­ман, но, как и все прочие земные вещи в ислам­ском мире, они не более чем мате­ри­аль­ные части сотво­рен­ного порядка. Коран же, нис­по­слан­ный свыше, явля­ется кала­мом Аллаха, боже­ствен­ным Словом (или речью), выра­жа­ю­щим сифу, истин­ное свой­ство его суще­ство­ва­ния и лич­но­сти. И если пись­мен­ный или печат­ный текст Корана может быть вос­со­здан из зем­ного мате­ри­ала, то его истин­ная пер­во­ос­нова пред­став­ля­ется не чем иным, как запи­сью боже­ствен­ного сооб­ще­ния.

В началь­ные сто­ле­тия суще­ство­ва­ния ислама в мусуль­ман­ском мире раз­го­ре­лись дебаты о том, был ли Коран, явля­ю­щийся Словом Аллаха, создан в опре­де­лен­ный момент вре­мени? В связи с этой про­бле­мой воз­никла группа сво­бо­до­мыс­ля­щих людей, извест­ных как мута­зи­литы. Их центр рас­по­ла­гался в Баг­даде – городе, где воца­ри­лось прав­ле­ние абба­си­дов. Мута­зи­литы не сомне­ва­лись, что Коран явля­ется Словом Аллаха, но пола­гали, что чело­ве­че­ский интел­лект есть конеч­ный источ­ник всех знаний. Они учили, что Коран – только часть сотво­рен­ного порядка, он имеет начало и не может быть назван боже­ствен­ным.

Орто­док­саль­ные мусуль­мане кате­го­ри­че­ски высту­пали против этой точки зрения. Они счи­тали, что как Слово Аллаха Коран нельзя отде­лять от него, Коран сосу­ще­ствует с ним в веч­но­сти. Из своего боже­ствен­ного источ­ника Коран был нис­по­слан Мухам­маду в каче­стве откро­ве­ния в удоб­ный момент исто­рии чело­ве­че­ства. Точка зрения орто­док­сов побе­дила, и с тех пор счи­та­ется, что Коран изве­чен. Сам же Коран учит, что его пись­мен­ная форма – это точное отра­же­ние того, что начер­тано на небе:

И это досто­слав­ный, истинно, Коран! В хра­ни­мой (тща­тельно) скри­жали!

(Сура 85:21–22)

Боль­шин­ство англий­ских пере­во­дов Корана оза­глав­лено «Свя­щен­ный Коран», и хри­сти­ане могут пред­по­ло­жить, что он явля­ется мусуль­ман­ским экви­ва­лен­том Святой Библии. До извест­ной сте­пени обе Книги – и Коран, и Библия – явля­ются фор­мами Свя­щен­ного Писа­ния и пись­мен­ным источ­ни­ком всех знаний об откры­той Богом истине. Книги эти очень похожи. Однако суще­ствует одно фун­да­мен­таль­ное раз­ли­чие, кото­рое необ­хо­димо пол­но­стью осо­знать, чтобы понять при­чину глу­бо­кого почи­та­ния Корана мусуль­ма­нами. Библия – это сви­де­тель­ства мно­го­чис­лен­ных про­ро­ков Бога и апо­сто­лов Христа (в Ветхом и Новом Завете соот­вет­ственно), кото­рые писали, побуж­да­е­мые Духом Гос­под­ним и, сле­до­ва­тельно, сохра­нили Слово Божие для чело­ве­че­ства. Нередко Бог Сам гово­рил посред­ством этих писа­ний, и Его откро­ве­ния запе­чат­лены во мно­же­стве биб­лей­ских книг. Кроме того, по стилю каж­дого писа­ния всегда можно понять, что его авто­ром непо­гре­шимо руко­во­дил Дух Святой. Истин­ные слова Бога цити­ру­ются как очень важные сооб­ще­ния слу­ша­те­лям.

Аллах же, как пола­гают, сам был авто­ром Корана (хотя и в нем можно найти мно­же­ство отрыв­ков, где гово­рят люди, ангелы, про­роки и даже сатана или их слова кос­венно цити­ру­ются). Аллах прак­ти­че­ски всегда высту­пает в роли гово­ря­щего, и то, что было запи­сано Мухам­ма­дом, счи­та­ется откро­ве­нием Все­выш­него. На про­тя­же­нии два­дцати трех лет сооб­ще­ния пере­да­ва­лись про­року архан­ге­лом Джиб­ри­лом (биб­лей­ский Гав­риил (сура 2:97)), после того как его послали на первое небо в месяц рама­дан. В Коране Аллах гово­рит про­року:

Мы в Истине Коран послали, и в Истине нисшел он свыше. Тебя же Мы (о Мухам­мед!), лишь (благо)вестником и уве­ща­те­лем послали. Коран мы раз­де­лили (на айаты), чтоб людям ты читал его (не сразу), а делал про­ме­жутки (в чтенье), – (и потому) нис­по­сы­лали Мы его нис­по­сы­ла­нием, (что вре­ме­нем раз­ни­лось).

(Сура 17:105–106)

Очень часто Коран сам ссы­ла­ется на свою уни­каль­ность, утвер­ждая, что заклю­чает в себе «пре­крас­ней­шее Слово» (сура 39:23) и ника­кая ложь не может нахо­диться рядом с ним (сура 41:42). Далее Коран ведет речь о том, что он был нис­по­слан «на языке араб­ском, ясном» (сура 16:103), и обви­няет кле­вет­ни­ков, ста­вя­щих под сомне­ние боже­ствен­ное про­ис­хож­де­ние Книги, пред­ла­гая им самим сочи­нить что-либо подоб­ное:

А если вы в сомне­нии о том, что Нашему слуге Мы нис­по­слали, составьте хоть одну подоб­ную главу и при­зо­вите (всех, кого хотите) в сви­де­тели себе, помимо Бога, коль вы (в своих словах) прав­дивы.

(Сура 2:23)

Книга в бук­валь­ном смысле тре­бует от своих при­вер­жен­цев глу­бо­чай­шего ува­же­ния и почи­та­ния, и, надо ска­зать, мусуль­мане очень пре­данны ей. Им пред­пи­сано искать у Аллаха защиты от лука­вого, прежде чем начи­нать чтение Корана (сура 16:98), и пра­во­вер­ные делают это такими сло­вами: Аузу бил­лахи мин аш-шай­тани-р-раджим, что значит «Прошу защиты у Аллаха от сатаны, гони­мого кам­нями». Эти слова сопро­вож­да­ются словом бисмил­лахи – всту­пи­тель­ным словом к каждой главе Корана, за исклю­че­нием девя­той суры, кото­рая не начи­на­ется со слов Бисмил­лахи-р-Рах­мани-р-Рахим – «Во имя Аллаха Все­ми­ло­сти­вого и Мило­серд­ного!». И только затем сле­дует чтение Корана.

Чтобы вну­шить мусуль­ма­нам, что Коран явля­ется соб­ствен­ным Словом Аллаха, им пред­пи­сы­ва­ется при чтении посто­янно дер­жать текст в памяти, чтобы не было чтения ради чтения. Более того, очень важно, чтобы текст читался долж­ным обра­зом, поэтому мусуль­мане не оста­нав­ли­ва­ются ни перед чем, чтобы выучить наизусть огром­ные отрывки с целью дости­же­ния совер­шен­ства в чтении. Дело в том, что от мусуль­ма­нина тре­бу­ется зафик­си­ро­вать вни­ма­ние на Аллахе. Однако в отли­чие от хри­стиан, кото­рые читают Библию пре­иму­ще­ственно на своем родном языке, мусуль­мане ставят себе в заслугу умение читать Коран на языке ори­ги­нала, т. е. на араб­ском, даже в том случае, если они не совсем пони­мают, о чем идет речь:

Когда чита­ется Коран, вы слу­шайте его без­молвно, чтобы могли Гос­подню милость полу­чить. С бла­го­го­ве­нием, сми­ренно и без гром­ких слов ты вспо­ми­най о Гос­поде твоем в час утрен­ней зари, и в час вечер­ний, и здесь небреж­ным быть не должно.

(Сура 7:204–205)

Кроме того, читать Коран надо мед­ленно (сура 73:4), так как при чтении всегда может при­сут­ство­вать дух бла­го­го­вей­ной осве­дом­лен­но­сти самого Аллаха, и мусуль­мане-суфии (после­до­ва­тели суфизма, мистико-аске­ти­че­ского направ­ле­ния в исламе) выра­бо­тали для этой цели особые цере­мо­нии. «Упо­ми­на­ние» Аллаха в исламе известно как ал-зикр. Это слово часто встре­ча­ется в Коране, по опре­де­ле­нию кото­рого основ­ная функ­ция зикра заклю­ча­ется в упо­ми­на­нии Аллаха с целью про­слав­ле­ния его имени (напри­мер, сура 15:6, 9).

Исто­ри­че­ская свя­тость пись­мен­ного текста

На про­тя­же­нии жизни Мухам­мада фраг­менты Корана запи­сы­ва­лись во мно­же­стве копий и спустя неко­то­рое время после его смерти были систе­ма­ти­зи­ро­ваны в единый текст. В тече­ние многих сто­ле­тий Коран пере­пи­сы­вался от руки. Ста­рин­ные руко­писи всегда обла­дают боль­шой цен­но­стью, и надо пола­гать, что руко­пис­ные копии Корана почи­та­ются более всех других книг. Лишь недавно его начали печа­тать и про­да­вать во всем мире.

Сред­не­ве­ко­вые руко­писи Корана пере­пи­сы­ва­лись с вели­чай­шей осто­рож­но­стью и исклю­чи­тельно тща­тельно – не только с целью избе­жа­ния ошибок, но и для наи­бо­лее выра­зи­тель­ной пере­дачи текста. Ран­не­а­раб­ское куфи­че­ское письмо (а пись­мом про­фес­си­о­налы назы­вают почерк) было ценно как про­из­ве­де­ние искус­ства кал­ли­гра­фии, и пере­пис­чики сле­до­вали тексту со всей воз­мож­ной педан­тич­но­стью. Если им не уда­ва­лось в точ­но­сти вос­про­из­ве­сти какую-либо букву или даже отдель­ный штрих, стра­ница выбра­сы­ва­лась и работа начи­на­лась заново.

Спустя несколько сто­ле­тий пере­пи­сы­ва­ния Корана его текст стали укра­шать цвет­ными заго­лов­ками, а первая глава, извест­ная под назва­нием Сура­тул-Фатиха («Откры­ва­ю­щая глава»), наряду с несколь­кими сти­хами сле­ду­ю­щей главы, обрам­ля­лась орна­мен­том в восточ­ном стиле. Поля из золо­той фольги и кра­си­вая обводка объ­еди­ня­лись с темно-синим фоном. Для при­да­ния тексту изоб­ра­зи­тель­ной пыш­но­сти и бла­го­род­ства исполь­зо­ва­лись раз­лич­ные цвета и орна­мен­таль­ные мотивы (обычно из рас­ти­тель­ного мира), часто заклю­чен­ные в при­чуд­ли­вые меда­льоны. Подоб­ными укра­ше­ни­ями типа унван сопро­вож­да­лись прак­ти­че­ски все руко­пис­ные тексты. Заго­ловки других глав укра­ша­лись в той же цве­то­вой гамме.

В тече­ние сто­ле­тий менялся шрифт текста. Самые старые руко­пис­ные копии дошед­ших до нас отрыв­ков Корана, дати­ро­ван­ные вторым веком от зарож­де­ния ислама, напи­саны наклон­ным шриф­том ал-Маил. Впо­след­ствии наи­бо­лее попу­ляр­ным стал шрифт Насх, и боль­шая часть сохра­нив­шихся древ­них руко­пи­сей выпол­нена именно им. С один­на­дца­того века неко­то­рые руко­пис­ные и прак­ти­че­ски все печат­ные версии Корана исполь­зуют именно этот шрифт. Затем какое-то время при­ме­нялся похо­жий шрифт Сулуси (или Сулси), а в наши дни в неко­то­рых стра­нах, как, напри­мер, Алжире, Марокко и Тунисе, исполь­зу­ется кур­сив­ный шрифт Магриби (т. е. «запад­ный»). Более подроб­ную инфор­ма­цию на эту тему вы най­дете в послед­ней главе книги.

Убеж­де­ние, что Коран явля­ется неру­ко­твор­ным кала­мом Аллаха, повлекло за собой неко­то­рые тре­бо­ва­ния, кото­рые сопро­вож­дают чтение пере­пи­сан­ных от руки или отпе­ча­тан­ных копий текста. Особо ярост­ные орто­доксы пола­гают, что Коран не поз­во­лено не только откры­вать, но даже тро­гать никому, кроме пра­во­вер­ных мусуль­ман, да и те должны совер­шить спе­ци­аль­ное омо­ве­ние, прежде чем сде­лают это. В Коране по этому поводу ска­зано: «…при­кос­нуться могут лишь те, кто (телом и душою) чист…» (сура 56:79), а пре­да­ние так гово­рит о необ­хо­ди­мо­сти омо­ве­ния:

Абд Аллах б. Абу Бакр б. Хазм рас­ска­зы­вал: «То, что Коран напи­сан послан­ни­ком Аллаха (да пре­бу­дет он с миром), для Амра б. Хазма озна­чает, что никто не должен тро­гать Книгу без омо­ве­ния».

(Ал-Муватта Малика, с. 94)

Более того, суще­ствует обычай при­креп­лять неболь­шую полочку, на кото­рой хра­нится Коран в то время, когда его никто не читает, как можно ближе к крыше дома, поскольку он должен нахо­диться на самом высо­ком месте в доме. Мусуль­мане нико­гда не остав­ляют Коран на стуле, на скамье или кро­вати, так как счи­та­ется, что иму­ще­ство, при­над­ле­жа­щее людям, на кото­ром они сидят или лежат, совер­шенно непри­годно для этой Книги. По этой же при­чине Коран нико­гда не кладут на землю, потому что по ней люди ходят. В мечети Коран кладут на спе­ци­аль­ную дере­вян­ную под­ставку, а чита­ю­щий его чело­век сидит на земле. Прежде чем открыть Книгу, ее нужно поце­ло­вать, и после того как чтение закон­чено, ее необ­хо­димо закрыть, поскольку пове­рье, быту­ю­щее среди мусуль­ман, гласит, что сатана может прийти и про­чи­тать откры­тый Коран, если никто его в этот момент не читает.

В заклю­че­ние сле­дует отме­тить, что грам­ма­ти­че­ские осо­бен­но­сти Корана стали стан­дар­том, с кото­рым све­ряют всю араб­скую грам­ма­тику. Испо­кон веку счи­та­лось, что текст Корана без­упре­чен и, сле­до­ва­тельно, его стиль также явля­ется нормой, с пози­ции кото­рой оце­ни­ва­ются любые араб­ские пись­мен­ные работы. Всякое откло­не­ние от его стиля и грам­ма­тики счи­та­ется дефек­том. Многие запад­ные исто­рики пола­гают, что стиль неко­то­рых про­из­ве­де­ний араб­ской лите­ра­туры, цити­ру­е­мых в книге ал-Бакил­лани Иджаз ал-Куран, намного луч­шего каче­ства, чем одно­об­раз­ный тон Корана. Однако подоб­ные работы вынуж­денно ставят на второе место, потому что Коран счи­та­ется стан­дар­том, в соот­вет­ствии с кото­рым оце­ни­ва­ются все прочие лите­ра­тур­ные про­из­ве­де­ния (коти­ру­ю­щи­еся, есте­ственно, ниже!). Этот прин­цип незыб­лем также в обла­сти науч­ных сочи­не­ний и лите­ра­тур­ной кри­тики. Если кто-нибудь попы­та­ется создать «такую же суру», то по край­ней мере он должен знать о том, что пре­сло­ву­тый прин­цип срав­не­ния немед­ленно всту­пит в силу, а резуль­тат преду­га­дать несложно – ника­кой пер­спек­тивы на успех.

План, при­рода и форма Корана

Струк­тура текста

По объему Коран при­бли­зи­тельно равен Новому Завету, хотя его струк­тура и форма совер­шенно иные. Он вклю­чает в себя сто четыр­на­дцать сур, кото­рые раз­нятся по длине и содер­жа­ние кото­рых игно­ри­рует идею хро­но­ло­ги­че­ского порядка. Сура – это отры­вок Писа­ния. Так назы­ва­ется каждая глава Корана.

Самые длин­ные суры нахо­дятся в начале Книги, и по мере чтения Корана они ста­но­вятся все короче. Напри­мер, если вторая сура состоит из двух­сот вось­ми­де­сяти шести стихов (по-араб­ски – аятов), то в послед­них десяти сурах вы най­дете только по несколько строк.

Каждая сура имеет заго­ло­вок, обра­зо­ван­ный от глав­ного слова в тексте или имени, как пра­вило, сто­я­щего в начале текста. Неко­то­рые заго­ловки пред­став­ляют основ­ную тему суры. Напри­мер, две­на­дца­тая глава известна как Сурату-Юсуф («Глава Иосиф»), поскольку фигура Юсуфа явля­ется цен­траль­ной темой главы. Чита­телю инте­ресно будет узнать, что и другие биб­лей­ские про­роки не раз упо­ми­на­ются в тексте Корана, но имя Иосиф не встре­ча­ется больше нигде. Про­изо­шло это потому, что Мухам­мад услы­шал об Иосифе только в конце своей жизни, поскольку, как гово­рит пре­да­ние, эта глава была пере­дана ему одной из послед­них. При­ве­ден­ный ниже стих, взятый из всту­пи­тель­ной части главы, совер­шенно оче­видно пока­зы­вает, что Мухам­мад был очень взвол­но­ван этим откро­ве­нием:

Тебе Мы повест­вуем лучшим сказом Коран сей, что открыли Мы тебе, хотя ты прежде был из тех, кто пре­бы­вал в бес­печ­но­сти (не ведая об этом).

(Сура 12:3)

Девят­на­дца­тая сура оза­глав­лена Сурату-Марйам («Глава Мария»), поскольку глав­ной ее геро­и­ней явля­ется мать Иисуса.

Так же в Коране исполь­зу­ется и другое доста­точно опре­де­лен­ное деле­ние текста – на трид­цать отрез­ков прак­ти­че­ски равной длины. Каждый из них назы­ва­ется джузом, а в попу­ляр­ной пер­сид­ской тер­ми­но­ло­гии – сипа­ра­хом (где си – это трид­цать и парах – части). Между джу­зами и сурами отсут­ствует вза­и­мо­связь, и в руко­пис­ном Коране вы не най­дете доста­точно явного раз­гра­ни­че­ния джузов. Лишь в неко­то­рых местах по ходу текста их гра­ницы отме­чены меда­льо­нами. Во многих печат­ных копиях Корана первый стих каж­дого джуза выде­лен шриф­том дру­гого начер­та­ния или укра­шен орна­мен­том. Цель этого деле­ния заклю­ча­ется в том, чтобы предо­ста­вить воз­мож­ность мусуль­ма­нам читать Коран в каждую из трид­цати ночей свя­щен­ного месяца рама­дан – месяца, в тече­ние кото­рого все мусуль­мане должны соблю­дать пост от вос­хода до заката солнца.

В начале два­дцать девя­той суры Корана, сразу после слова бисмил­лахи, вы най­дете несколько араб­ских букв, кото­рые не обра­зуют слов. Никто не знает, что они озна­чают. Было пред­ло­жено много инте­рес­ных тол­ко­ва­ний и гипо­тез при попытке раз­га­дать их зна­че­ние. Неко­то­рые ученые пред­по­ла­гают, что эти буквы несут опре­де­лен­ный смысл, извест­ный только самому Мухам­маду, и никто, кроме него, ничего не может ска­зать по этому поводу. По край­ней мере шесть сур начи­на­ются этими бук­вами – алиф, лам, мим. Для мусуль­ман эта загадка лишена осо­бого зна­че­ния, поскольку самым важным счи­та­ется чтение Корана, чему и учит ислам.

Само слово ал-Куран озна­чает «чтение (вслух, наизусть)», и этот ритуал настолько серьезно вос­при­ни­ма­ется мусуль­ма­нами, что они тща­тельно выучи­вают пра­виль­ное про­из­но­ше­ние каж­дого слова. Испол­не­ние этого риту­ала сего­дня пере­росло в искус­ство – илму-т-тадж­вид, искус­ство чтения (Корана) нарас­пев (фак­ти­че­ское чтение Корана носит назва­ние тилава). В пре­да­нии гово­рится, что сам Мухам­мад очень серьезно под­хо­дил к вопросу пра­виль­ного чтения:

Джиб­рил обычно читал Коран перед нашим послан­ни­ком, да бла­го­сло­вит его Аллах, каждый год в месяц рама­дан. В тот год, когда послан­ник вздох­нул в послед­ний раз, архан­гел читал его дважды. Мухам­мад сказал: «Наде­юсь, что наш стиль чтения соот­вет­ствует послед­нему чтению Джиб­рила».

(Ибн Саад, Таба­кат, том 2, с. 243)

Каждая сура Корана раз­бита на корот­кие раз­делы, кото­рые назы­ва­ются рукуа. Мусуль­мане счи­тают необ­хо­ди­мым совер­шать поклоны, сим­во­ли­зи­ру­ю­щие глу­бо­кое почи­та­ние (руку), после завер­ше­ния чтения каж­дого такого раз­дела. Раз­делы эти обо­зна­чены на полях Корана араб­ской буквой аин, рядом с кото­рой ставят номер раз­дела и номера стихов. Очень часто эти обо­зна­че­ния укра­шены розет­ками, выпол­нен­ными с исполь­зо­ва­нием рас­ти­тель­ного орна­мента, или иными деко­ра­тив­ными рисун­ками.

У самого Корана име­ется мно­же­ство назва­ний. В суре 85:21 его назы­вают Куран Маджид («Досто­слав­ный Коран»), в суре 56:77 – Куран Карим («Бла­го­род­ный Коран»). В суре 36:2 ему при­своен титул Ал-Кура­нул-Хаким («Испол­нен­ный муд­ро­сти Коран»). Многие совре­мен­ные печат­ные копии Корана исполь­зуют одно или несколько подоб­ных назва­ний на титуль­ном листе Книги. Одно из таких изда­ний оза­глав­лено Куран Карим ва Фуркан Азым («Бла­го­род­ный Коран и Высо­кое Мерило»). Загла­вие Ал-Фуркан при­ме­нено к Корану в суре 25:1; оно пред­по­ла­гает, что Свя­щен­ная Книга явля­ется «мери­лом», с пози­ции кото­рого истина может быть отде­лена от лжи и правота от заблуж­де­ния.

Уни­каль­ные осо­бен­но­сти формы и стиля Книги

Коран отли­ча­ется от Библии тем, что он состав­лялся одним чело­ве­ком на про­тя­же­нии два­дцати трех лет его жизни. Только это обсто­я­тель­ство и повли­яло на длину и струк­туру Книги. До тех пор пока Мухам­мад был жив, суще­ство­вала воз­мож­ность при­тока нового мате­ри­ала.

В Книге, как гово­ри­лось ранее, отсут­ствует хро­но­ло­ги­че­ская после­до­ва­тель­ность. Охва­ты­вая зна­чи­тель­ную часть биб­лей­ской исто­рии с обшир­ными выска­зы­ва­ни­ями про­ро­ков, она не только не пыта­ется про­де­мон­стри­ро­вать какую-либо исто­ри­че­скую после­до­ва­тель­ность опи­сы­ва­е­мых собы­тий, но даже не упо­ми­нает время или место дей­ствия. Един­ствен­ное назва­ние места, встре­ча­ю­ще­еся в Коране, – это Мекка (Бакка (сура 3:96)), но вы не най­дете ни одной даты про­ис­хо­дя­щих в ней собы­тий, и если чита­тель Корана не узнал о них из дру­гого источ­ника, скажем из Библии, у него нет ника­кой надежды вос­со­здать для себя кар­тину про­ро­че­ской исто­рии.

Исто­рия Ионы не дати­ро­вана Биб­лией, и крат­кое повест­во­ва­ние о нем не дает ясной кар­тины того, что именно с ним про­ис­хо­дило. Исто­рия эта, лишь частично опи­сан­ная в суре 37:139–148, испы­ты­вает явный дефи­цит жиз­ненно важных дета­лей. Ссылки на города Фарсис и Нине­вию опу­щены, ничего не гово­рится о шторме, из-за кото­рого Иону бро­сили за борт корабля, в море, хотя эпизод со жре­бием описан пол­но­стью. Видимо, пред­по­ла­га­ется, что чита­тель должен быть знаком с основ­ными дета­лями исто­рии.

Пози­тив­ное каче­ство Корана состоит в том, что его можно рас­смат­ри­вать как Свя­щен­ное Писа­ние, создан­ное для нази­да­ния и поуче­ния, и поэтому у него нет необ­хо­ди­мо­сти отя­го­щать себя фак­ти­че­скими или хро­но­ло­ги­че­скими дета­лями, уво­дя­щими в глу­бины исто­рии. Он словно не заин­те­ре­со­ван в опи­сан­ных на его стра­ни­цах собы­тиях с точки зрения их исто­ри­че­ского раз­ви­тия, гео­гра­фи­че­ского поло­же­ния или лич­ност­ного уча­стия пер­со­на­жей исто­рии. По отно­ше­нию к истин­ному содер­жа­нию все это вто­рично и несу­ще­ственно, под­лин­ная тема Корана заклю­ча­ется в опыте обще­ния Аллаха с людьми в про­шлые вре­мена как образце для насто­я­щего и буду­щих поко­ле­ний.

И все-таки вре­ме­нами чита­тель не может осво­бо­диться от ощу­ще­ния, что недо­ста­ток подроб­но­стей явля­ется резуль­та­том отсут­ствия необ­хо­ди­мой инфор­ма­ции у автора Книги. Коран опи­сы­вает исто­рию, похо­жую на притчу, рас­ска­зан­ную про­ро­ком Нафа­ном царю Давиду во Второй книге Царств 12:1–6. Однако в Коране гово­рится, что этот случай имел место в реаль­ной жизни. К тому же здесь, в отли­чие от биб­лей­ского содер­жа­ния, два чело­века, всту­пив­шие в кон­фликт, яви­лись к Давиду, и один из них обви­нил дру­гого в том, что тот, имея девя­но­сто девять овец, забрал его един­ствен­ную овцу (сура 38:22–23). Давид, гневно обру­шив­шийся на обид­чика, неожи­данно понял, что в ходе раз­би­ра­е­мой им тяжбы при­го­вор выно­сится ему самому, и пал ниц, моля о про­ще­нии. Ничего не гово­рится о том, в чем состо­яла ошибка Давида, а также какое отно­ше­ние к нему имеет это дело. В суре 38:25, где гово­рится, что Аллах про­стил его за «это», нет ни тени намека, что же «это» такое. Не обра­тив­шись за спа­си­тель­ными разъ­яс­не­ни­ями к Библии, чита­тель нико­гда не поймет, о чем рас­ска­зы­вает Коран.

Непло­хим при­ме­ром про­из­воль­но­сти струк­туры Корана может послу­жить отры­вок, кото­рый сле­дует за исто­рией об Ионе в суре 37:149–157. В нем содер­жится напо­ми­на­ние о вере арабов-языч­ни­ков в то, что неко­то­рые идолы были дочерьми Аллаха. Как же у него могли быть дочери, рас­суж­дает Коран, если сами арабы поло­жи­тельно вос­при­ни­мали только рож­де­ние сыно­вей (согласно араб­ским обы­чаям, рож­де­ние сына – бла­го­сло­ве­ние, а рож­де­ние дочери – несча­стье)? Этот отры­вок не имеет ника­кой связи с преды­ду­щим. Фак­ти­че­ски весь Коран состав­лен подоб­ным обра­зом, однако этот послед­ний отры­вок сим­во­ли­зи­рует одну из уни­каль­ных осо­бен­но­стей Корана. В Книге посто­янно при­во­дятся дока­за­тель­ства, кото­рые должны убе­дить слу­ша­те­лей в истин­но­сти ее содер­жа­ния. При­зы­вая арабов-языч­ни­ков не упор­ство­вать в идо­ло­по­клон­стве, в каче­стве аргу­мен­тов Коран повсе­местно обра­ща­ется к сви­де­тель­ствам о едином источ­нике всего создан­ного (подобно тому, как Павел при­во­дил доводы в Посла­нии к Рим­ля­нам 1:20):

Кто посте­лил ковром вам землю, покро­вом небеса возвел, и из небес излил (обильно) воду, чтобы взрас­тить плоды для вашей пищи, – а потому, когда вам (истина) уже известна, вы в равные Ему других божеств не измыш­ляйте.

(Сура 2:22)

Подоб­ная аргу­мен­та­ция исполь­зу­ется и в суре 6:32, где при­во­дятся дока­за­тель­ства того, что в этом мире удо­воль­ствия жизни, без­условно, лег­ко­мыс­ленны и пре­хо­дящи и гораздо мудрее стре­миться к посто­ян­ному дому в жизни поту­сто­рон­ней. Несколь­кими сти­хами далее языч­ники спра­ши­вают, к кому они смогут обра­титься, если гнев Аллаха падет на них или неожи­данно про­бьет Послед­ний час (сура 6:40).

В поле­мике с хри­сти­ан­ской кон­цеп­цией непо­роч­ного зача­тия Коран задает рито­ри­че­ский вопрос: «Как может Он иметь ребенка, коль не было супруги у Него?» (сура 6:101). Поло­же­ние довольно дву­смыс­лен­ное, так как Мария задала подоб­ный же вопрос, но не в форме оскорб­ле­ния, а просто желая знать, как же она сможет родить сына, если у нее нет мужа (сура 3:47). А в сле­ду­ю­щих стихах Коран заяв­ляет, что Аллах может делать то, что поже­лает, и только он может ска­зать слово кун («будь») и файкун («будет»). Сура 19:21 добав­ляет, что Аллаху ничего не стоит делать подоб­ные вещи. При­водя такие аргу­менты, Коран должен был сам отве­тить на соб­ствен­ный вопрос в суре 6:101. Этот отры­вок явля­ется типич­ным среди мно­же­ства подоб­ных, где исполь­зу­ется дух спора и сопер­ни­че­ства.

В более ранних отрыв­ках Корана, кон­цен­три­ру­ю­щихся на острых про­ро­че­ских выска­зы­ва­ниях, исполь­зу­ется зара­зи­тель­ная рит­мич­ная проза и поэ­ти­че­ские приемы. Этот стиль, садж, про­па­дает в более позд­них отрыв­ках, име­ю­щих дело в боль­шей сте­пени с прак­ти­че­скими про­бле­мами, но в любом случае его исполь­зо­ва­ние явля­ется одной из ярких осо­бен­но­стей Корана (важно не забы­вать, что более ранние отрывки нахо­дятся в конце Книги, а более позд­ние, как это ни пара­док­сально, в начале).

Хотя Коран, как гласит легенда, явля­ется вечной Свя­щен­ной Книгой, а пророк ислама был при­зван с един­ствен­ной целью – пере­дать ее содер­жа­ние, ничего не добав­ляя от себя, Коран нахо­дится в диа­логе со своим вест­ни­ком и бес­ко­неч­ное коли­че­ство раз обра­ща­ется непо­сред­ственно к нему:

Ему при­ка­зали: «Скажи: „Всего лишь чело­век я, вам подоб­ный. Пришло мне Откро­ве­ние, что бог ваш – Бог Единый“».

(Сура 18:110)

«Зови на путь Гос­под­ний муд­ро­стью и добрым настав­ле­ньем и с ними спор доб­рей­шим обра­зом веди».

(Сура 16:125)

«О пророк! Веди суро­вую борьбу ты с лице­ме­рами и с теми, кто не верит, и против них непри­ми­ри­мым будь. И их жили­щем Ад пред­ста­нет – приют зло­ве­щий для невер­ных».

(Сура 66:9)

«(Пророк) нахму­рился и отвер­нулся оттого, что подо­шел к нему слепой (и речь пре­рвал). Как знать тебе, быть может, душу он свою очи­стить хочет? И он вос­при­мет уве­ща­ния твои и пользу извле­чет из них. Тому же, кто богат (и знатен), ты обра­ща­ешь все свое вни­ма­нье. Хотя твоей вины не будет, коль не очи­стится (его душа). А тем же, кто со тща­нием к тебе при­хо­дит, испы­ты­вая (в сердце) страх, пре­не­бре­га­ешь ты».

(Сура 80:1–10)

Коран – уни­каль­ная по своему харак­теру, стилю и форме Книга. Даже нему­суль­ма­нам стоит потра­тить время на озна­ком­ле­ние с ее осо­бен­но­стями, но гораздо важнее понять ее.

Наи­бо­лее важные суры и стихи Корана

Откры­ва­ю­щая глава и другие важные суры

Мусуль­мане верят, что неко­то­рые суры Корана обла­дают особой свя­то­стью, и счи­тают их чтение обя­за­тель­ным и достой­ным поощ­ре­ния. Наи­бо­лее важная из них – Сура­тул-Фатиха – зани­мает особое место в Коране и нахо­дится во всту­пи­тель­ной его части. Она состоит только из семи стихов, в отли­чие от других позд­них сур – самых длин­ных в тексте Корана. Звучит она как молитва, обра­щен­ная к Аллаху:

Во имя Аллаха Все­ми­ло­сти­вого и Мило­серд­ного! Хвала Аллаху, Гос­поду миров; Все­ми­ло­стив и Мило­сер­ден Он один, дня суд­ного один Он Вла­сте­лин. Лишь пред Тобой колени пре­кло­няем и лишь к Тебе о помощи взы­ваем: «Направь прямой стезею нас, чтоб Ты избрал для тех, кто мило­стью Твоею одарен, убе­реги нас от пути раз­гне­вав­ших Тебя и тех, кото­рые в неве­рии блуж­дают».

(Сура 1:1–7)

Это один из немно­гих отрыв­ков Корана, в кото­рых Аллах не гово­рит непо­сред­ственно сам, а текст вложен в уста мусуль­ман, покло­ня­ю­щихся ему. Каждый раз, когда мусуль­мане начи­нают молиться дома или при­хо­дят для моле­ния в мечеть, эта молитва Аллаху про­из­но­сится ими на араб­ском языке. Она звучит на празд­ни­ках и при испол­не­нии особых обря­дов, а также во многих иных слу­чаях. Каж­дого ребенка, родив­ше­гося в мусуль­ман­ской семье, обу­чают этой молитве, как только он в состо­я­нии ее выучить. Обычно молитва закан­чи­ва­ется словом амин – экви­ва­лен­том хри­сти­ан­ского «аминь». В ста­рин­ных руко­пис­ных текстах Корана этим словом, сим­во­ли­зи­ру­ю­щим конец опре­де­лен­ной части текста, завер­ша­ется каждая глава. Особый статус Сура­тул-Фатихи ста­но­вится оче­вид­ным в сле­ду­ю­щей цитате, в кото­рой она выде­лена как наи­бо­лее важный отры­вок Корана:

Тебе Мы дали семь (часто) чита­е­мых айатов и чтение Вели­кого Корана.

(Сура 15:87)

Тра­ди­ци­он­ные пре­да­ния о про­роке, хадисы, очень часто ссы­ла­ются на эту суру. Согласно одному из них, Мухам­мад гово­рил, что «семь (часто) чита­е­мых айатов» (сабаул-масани) – это семь стихов Откры­ва­ю­щей главы, а «Вели­кий Коран» (Ал-Кура­нул-Азым) – загла­вие одной из сур (Ал-Муватта Малика, с. 37). Другое рас­про­стра­нен­ное загла­вие этой суры – Уммул-Куран («Мать Корана»). Впро­чем, во многих клас­си­че­ских пере­во­дах Корана назва­ние этой второй суры звучит как «Корова». Уни­каль­ность ее состоит в том, что она – един­ствен­ная в Коране, где чело­век обра­ща­ется к Богу. По дру­гому пре­да­нию, Мухам­мад утвер­ждал, что ее чтение явля­ется клю­че­вым момен­том любой молитвы:

Тот, кто не читает Фати­хат ал-Китаб, не может счи­таться чело­ве­ком, сле­ду­ю­щим молитве.

(Ас-Сахих Муслима, том 1, с. 214)

Два других пре­да­ния гласят, что пророк лично опре­де­лил эту главу как наи­бо­лее зна­чи­мую во всем Коране:

Разве я не учил вас наи­бо­лее важной суре Корана? Он сказал это: «Да будет про­слав­лен Аллах, Гос­подь все­лен­ной».

(Ас-Сахих ал-Бухари, том 6, с. 490)

«Да будет про­слав­лен Аллах, Гос­подь все­лен­ной» – это итог или основа Корана, итог или основа Книги и семи часто чита­е­мых стихов.

(Китаб ас-сунан Абу Дауда, том 1, с. 382)

Во время офи­ци­аль­ных молитв, про­из­но­си­мых пять раз в день, только имам, глава общины, среди других молитв читает и эту суру. Но в пре­да­нии гово­рится, что все мусуль­мане должны созна­тельно про­из­но­сить слово амин в конце этой главы. Мухам­мад рас­ска­зы­вал, что ангелы небес­ные делают то же самое, и если слово амин, про­из­не­сен­ное каждым мусуль­ма­ни­ном, сов­па­дет с теми, кото­рые про­из­но­сят ангелы, то все его грехи будут про­щены (Ас-Сахих ал-Бухари, том 1, с. 416). Вряд ли можно пере­оце­нить важ­ность Откры­ва­ю­щей главы для мусуль­ман всего мира.

Суще­ствует еще одна корот­кая, но очень важная глава Сура­тул-Ихлас («Глава Непо­роч­ность»), кото­рая звучит так:

Во имя Аллаха Все­ми­ло­сти­вого и Мило­серд­ного! Скажи: «Он – Аллах – един; изве­чен Аллах один; не рождал Он, и не был рожден, и с Ним никто не срав­ним».

(Сура 112:1–4)

Еди­но­ли­чие Аллаха – основ­ная тема Корана, и идея его исклю­чи­тель­ной и абсо­лют­ной власти во все­лен­ной посто­янно повто­ря­ется в тексте. Это утвер­жде­ние направ­лено против язы­че­ского идо­ло­по­клон­ства сооте­че­ствен­ни­ков Мухам­мада и против хри­сти­ан­ской веры в Иисуса как Сына, рож­ден­ного от Бога. В апо­ло­ге­ти­че­ской лите­ра­туре совре­мен­ные мусуль­мане регу­лярно исполь­зуют эту кон­цеп­цию против хри­сти­ан­ства, и, веро­ятно, она явля­ется основ­ным аргу­мен­том ислама в поле­мике с иными веро­ис­по­ве­да­ни­ями.

Как гласит пре­да­ние, Мухам­мад гово­рил, что «эта сура рав­но­значна одной трети всего Корана» (Ас-Сахих ал-Бухари, том 6, с. 494), поэтому мусуль­мане ее регу­лярно читают, поскольку верят, что, про­чи­тав ее, они про­чи­тали треть всей Книги. Одна­жды пророк спро­сил своих после­до­ва­те­лей, смог бы хоть один из них про­честь треть Книги за ночь, и после того, как они выра­зили удив­ле­ние наив­но­стью его вопроса, он еще раз повто­рил, что эта сура «рав­но­значна одной трети всего Корана» (Ас-Сахих Муслима, том 2, с. 387).

По дру­гому пре­да­нию, пророк одна­жды услы­шал, как один чело­век читал эту главу, и сказал, что рай ему обес­пе­чен (Ал-Муватта Малика, с. 99). Один из спо­движ­ни­ков Мухам­мада тоже одна­жды слышал, как некий мусуль­ма­нин непре­рывно читал эту суру на про­тя­же­нии ночи. Не находя для себя воз­мож­ным читать эту очень корот­кую главу непре­рывно, он обра­тился к Мухам­маду с опро­вер­же­нием ее заяв­лен­ной экви­ва­лент­но­сти, но, как и все, полу­чил ответ, что Аллах сам указал на рав­но­знач­ность этой суры трети Корана (Китаб ас-сунан Абу Дауда, том 1, с. 383).

Есть еще одна сура, вызы­ва­ю­щая подоб­ный бла­го­го­вей­ный трепет наряду с преды­ду­щими двумя, – это 36‑я глава Корана Сура­тул-Йа-Син. Она названа так по двум буквам (йа и син) из раз­ряда уже упо­ми­нав­шихся необъ­яс­ни­мых букв, с кото­рых она начи­на­ется. Мусуль­ман­ские кал­ли­графы выде­ляют первые несколько стихов этой главы с особым высо­ко­про­фес­си­о­наль­ным мастер­ством. Ислам учит, что эта сура явля­ется серд­цем Корана. Пред­по­ла­га­ется, что все чита­ю­щие ее про­чи­тали Коран десять раз. Она регу­лярно вклю­ча­ется в мусуль­ман­ские молит­вен­ники, и зача­стую ее печа­тают как отдель­ную молитву.

Клише и зна­ме­на­тель­ные стихи

Вдо­ба­вок к своему рит­ми­че­скому харак­теру Коран полон острых клише. Веро­ятно, наи­бо­лее яркие из них – это имена, кото­рыми назы­вают Аллаха (обычно двумя) после стихов, обра­щен­ных к нему или к его дей­ствиям. Это, напри­мер, обра­ще­ние Аллаху-Тав­ва­бун-Рахи­мун («Аллах при­ем­лет обра­ще­ние, мило­стив» (сура 4:64)). В конце отрывка неве­ру­ю­щим заяв­ляют, что они найдут Аллаха именно таким, если придут к нему после своего непо­слу­ша­ния и попро­сят про­ще­ния у него, а также помо­лятся за свое про­ще­ние.

Другой отры­вок повест­вует, что Аллах взял Иисуса к себе, когда иудеи соби­ра­лись убить его, и делает заклю­че­ние: Ва кана Аллаху Азизан Хаки­ман («И Аллах Могу­ще­ствен­ный, Мудр» (сура 4:158)). Посте­пенно эти имена Аллаха были собраны вместе и обра­зо­вали список из девя­но­ста девяти имен.

В Коране есть несколько стихов исклю­чи­тель­ного харак­тера. Один из них – Айатул-Курси («Стихи о троне») – наи­бо­лее изве­стен. Веро­ятно, это одно из самых ярких выска­зы­ва­ний о все­лен­ском вла­ды­че­стве Аллаха над всем, что он создал, – и над нача­лом, и над завер­ше­нием, – с двумя типич­ными име­нами Аллаха, сви­де­тель­ству­ю­щими о его абсо­лют­ной власти и славе. Они нахо­дятся в самой длин­ной главе и звучат сле­ду­ю­щим обра­зом:

Аллах – нет боже­ства, кроме Него, живу­щего и само­су­щего извечно, – не скло­няет Его ни сон, ни дре­мота, землею и небом один Он вла­деет. Кто может всту­питься пред Ним без Его изво­ле­нья? Он ведает все, что тво­ре­нья Его испы­тали, и то, что за ними насту­пит вослед, и им из муд­ро­сти Его назна­чено послать лишь то, что Он доз­во­лит. Воз­вы­сит Он трон Свой на землю и небо – не в тягость Ему их охрана. В Своем могу­ще­стве велик Он и (в высшей сте­пени) воз­вы­шен.

(Сура 2:255)

И хотя Сура­тул-Фатиха счи­та­ется наи­бо­лее важной главой Корана, именно этот стих, как гово­рил Мухам­мад, стоит в книге на первом месте:

Убайй б. Кааб сказал: «Послан­ник Аллаха (да пре­бу­дет он с миром) сказал: „Абу-л-Мунзир, какой стих из книги Аллаха ты счи­та­ешь самым вели­ким?“ Я отве­тил: „Аллах и Его послан­ник знают лучше“. Он сказал: „Абу-л-Мунзир, какой стих из книги Аллаха ты счи­та­ешь самым вели­ким?“ Я сказал: „Аллах – нет боже­ства, кроме Него, живу­щего и само­су­щего извечно“. Затем он ударил меня в грудь и сказал: „Пусть знания будут для тебя радостны, Абу-л-Мунзир“».

(Китаб ас-сунан Абу Дауда, том 1. с. 383)

Из медин­ского пери­ода про­ро­че­ской миссии Мухам­мада можно выде­лить еще один пора­зи­тель­ный стих. Хотя его цен­траль­ной темой, как всегда, явля­ется Аллах, текст уводит нас в цар­ство мистики, опи­сы­вая славу Гос­пода. Этот стих очень высоко ценят суфии. Вот он:

Аллах есть Свет земли и неба, и Свет Его подо­бен нише, а в ней – све­тиль­ник, что в стекле, стекло же – точно яркая звезда, (роня­ю­щая) свет жем­чуж­ный. (Све­тиль­ник) зажи­га­ется от древа смо­ков­ницы бла­го­сло­вен­ной ни на востоке, ни на западе (земли), чье масло может вспых­нуть (светом), хотя огонь его и не кос­нулся. (Кла­дется) Свет на Свет (все выше к небе­сам), – и к Свету Своему ведет Аллах лишь тех, кого (Своей угодой) поже­лает. Так для людей Аллах при­во­дит притчи: Ему известна всякой вещи (суть).

(Сура 24:35)

Необ­хо­димо упо­мя­нуть две послед­ние суры Корана. Как и Откры­ва­ю­щая глава, они коротки, но на этот раз мусуль­мане не адре­суют свои про­слав­ле­ния Аллаху, а читают закли­на­ния, ища спа­се­ния в первую оче­редь у Гос­пода Рас­света от тем­ноты, от тех, кто прак­ти­кует тайные знания (магию), и тех, кто насы­лает порчу, такую, как хорошо извест­ный дурной глаз (сура 113:1–5). Эта глава известна как Сура­тул-Фаляк («Рас­свет»). Другая глава име­ну­ется Сурату-н-Нас («Люди»), поскольку здесь Аллах изоб­ра­жа­ется Гос­по­дом Людей, у кото­рого ищут защиты от шеп­ту­нов – как из числа бесов, так и из числа людей (сура 114:1–6).

Айша, одна из жен Мухам­мада, рас­ска­зы­вала, что пророк посто­янно читал эти две суры. Каждую ночь он скла­ды­вал руки в форме чаши и дул над ними после про­чте­ния обеих сур, так же, как и после чтения главы Сура­тул-Ихлас. Затем он рас­ти­рал руками все части тела, до кото­рых мог дотя­нуться, начи­ная с головы, лица и перед­ней части тела. Обычно он про­де­лы­вал это три раза. Если он был болен, то читал эти суры еще раз и дул на свое тело. В такие моменты Айша обычно тоже читала их над ним и рас­ти­рала руками его тело, наде­ясь на бла­го­сло­ве­ние (Ас-Сахих ал-Бухари, том 6, с. 495). Один из после­до­ва­те­лей Мухам­мада запи­сал сле­ду­ю­щее про­ис­ше­ствие, после кото­рого пророк спе­ци­ально реко­мен­до­вал читать эти две суры в каче­стве защиты:

Укба б. Амир сказал: «Когда я путе­ше­ство­вал с послан­ни­ком Аллаха (да пре­бу­дет он с миром), между ал-Джуфой и ал-Абвой нас настиг силь­ный ветер и непро­гляд­ная тем­нота оку­тали нас. Тогда послан­ник Аллаха (да пре­бу­дет он с миром) начал искать спа­се­ния у Аллаха, читая: „Я ищу спа­се­ния у Гос­пода Рас­света“ и „Я ищу спа­се­ния у Гос­пода Людей“. Затем он сказал: „Укба, всегда говори так, когда ищешь защиты у Аллаха, так как для этой цели ничто не может срав­ниться с (этими сурами)“. Он сказал: „Я слышал, как он декла­ми­ро­вал их, ведя людей на молитву“».

(Китаб ас-сунан Абу Дауда, том 1. с. 383)

Нет боль­шей чести для мусуль­ман, чем читать Коран, но эти суры и стихи обла­дают в их глазах исклю­чи­тель­ной цен­но­стью, а личное одоб­ре­ние каждой из них самим про­ро­ком обес­пе­чи­вает им особое поло­же­ние в Коране и непре­мен­ное чтение мусуль­ма­нами при любом удоб­ном случае.

Суры, напи­сан­ные в Мекке и Медине

Стиль и харак­тер двух пери­о­дов жизни Мухам­мада

Одной из про­блем, с кото­рой стал­ки­ва­ются изу­ча­ю­щие Коран, явля­ется не только полное отсут­ствие в нем хро­но­ло­ги­че­ской после­до­ва­тель­но­сти опи­сы­ва­е­мых собы­тий, но и то, что сами суры зача­стую состав­лены из отрыв­ков, при­над­ле­жа­щих раз­лич­ным – мек­кан­скому и медин­скому – пери­о­дам про­ро­че­ской миссии Мухам­мада. Однако между этими отрыв­ками суще­ствует отчет­ли­вая раз­ница, кото­рую можно рас­по­знать по при­роде этих двух этапов жизни про­рока. Живя в Мекке, Мухам­мад рас­смат­ри­вал себя, в первую оче­редь, как чело­века, при­зван­ного открыть своему народу истину и увести его от идо­ло­по­клон­ства. Суры того вре­мени в основ­ном про­ро­че­ские и поучи­тель­ные по своему харак­теру. В Медине же Мухам­мад ста­но­вится лиде­ром сооб­ще­ства, и суры этого пери­ода, в про­ти­во­по­лож­ность мек­кан­ским, гро­моздки и явля­ются пра­во­выми по содер­жа­нию и стилю.

Мек­кан­ские суры кон­цен­три­ру­ются на про­бле­мах, зани­ма­ю­щих прежде всего самого Мухам­мада, в част­но­сти на непо­кор­но­сти его соб­ствен­ного народа, гря­ду­щем пра­во­су­дии и участи каж­дого чело­века попасть в рай или ад. Воз­можно, самой пора­зи­тель­ной темой этого пери­ода можно назвать Ал-Йаум («День») – Вели­кий день Страш­ного суда. Коран полон пре­ду­пре­жде­ний об этом ужас­ном собы­тии, для его изоб­ра­же­ния исполь­зу­ется очень выра­зи­тель­ный язык. Оно опи­сы­ва­ется как «покры­ва­ю­щий исход» (сура 88:1): ад пред­ста­нет перед людьми (сура 89:23), и ни единая душа не сможет помочь другой, поскольку при­ка­зы­вать в этот день дано одному Аллаху (сура 82:19). Участь неве­ру­ю­щих будет ужасна:

В тот День уни­жен­ными будут лица у одних, на них и (тяжкий) труд и утом­ле­нье, когда в пыла­ю­щий Огонь они всту­пают, когда кипя­щею струей дают им жажду уто­лить, и ника­кой еды у них не будет, помимо горь­кого дари, кото­рое дород­ства не дает, как и от голода не избав­ляет.

(Сура 88:2–7)

Но пра­во­вер­ные будут бла­го­слов­лены в этот День. Окру­жа­ю­щие их пред­меты, оза­рен­ные светом кра­соты и радо­стью, будут такими удоб­ными, какими они только поже­лают их видеть (сура 76:11), а одежды будут щедро укра­шены. Пра­вед­ники будут пить чистое и святое вино (сура 76:21) и сме­яться над невер­ными (сура 83:34). Боль­шин­ство кора­ни­че­ских кон­цеп­ций небес сле­дует биб­лей­ским, но, по всей види­мо­сти, упор в них дела­ется в боль­шей сте­пени на удо­воль­ствиях спа­сен­ных от адских мук людей, чем на позна­нии ими совер­шен­ного харак­тера Бога. В каче­стве кон­тра­ста ужасам ада в отрывке рас­ска­зы­ва­ется о лег­ко­сти поло­же­ния оби­та­те­лей рая:

Другие ж лица в этот День испол­нятся бла­жен­ства, доволь­ствием в стрем­ле­нии своем, в саду воз­вы­шен­ном, лишен­ном пусто­сло­вья, с источ­ни­ком про­точ­ных вод. В нем высятся седа­лища для них, постав­лены пред ними чаши, подушки сло­жены рядами, (у ног) разо­стланы ковры.

(Сура 88:8–16)

Среди всего ска­зан­ного пророк напо­ми­нает, что он – только вест­ник для тех, кто с бла­го­го­вей­ным стра­хом ожи­дает этого Дня (сура 79:45). Но как только Мухам­мад утвер­дился в Медине, тон стихов начал меняться. Если в Мекке Коран обра­щался непо­сред­ственно к послан­нику или его сооте­че­ствен­ни­кам, то в Медине боль­шин­ство отрыв­ков адре­су­ется к ком­муне веру­ю­щих и начи­на­ются с фразы Йа айу­хал­ла­зина аману («О те, кото­рые уве­ро­вали»). Текст, что сле­дует за этими сло­вами, зача­стую имеет зако­но­да­тель­ную при­роду и состав­ляет боль­шую часть мусуль­ман­ских зако­нов, из них состав­лен шариат. Упор в этих стихах дела­ется в основ­ном на соци­аль­ную этику мусуль­ман­ской уммы (рели­ги­оз­ной общины), про­ве­де­ние кам­па­ний и сра­же­ний, общие обычаи и эта­лоны пове­де­ния, а также рели­ги­оз­ную совесть. Обсуж­да­ются также брак и смерть.

Медин­ские суры рас­смат­ри­вают отмену ростов­щи­че­ства и взи­ма­ние про­цен­тов (сура 2:278), законы насле­до­ва­ния (сура 4:11–12), запреты, свя­зан­ные со сте­пе­нями род­ства (сура 4:23), иму­ще­ство сирот (сура 4:6–10), запреты на вино и азарт­ные игры (сура 5:93–94) и тому подоб­ные вещи.

Одной из глав­ных тем этих сур явля­ется фигура про­рока ислама Мухам­мада. Несмотря на то, что в мек­кан­ских сурах к нему часто обра­ща­ются лично, его пози­ция оста­ется не более чем пози­цией чело­века, пере­да­ю­щего откро­ве­ния Аллаха. Однако в Медине он выдви­га­ется чуть ли не на первую роль, и в более позд­них отрыв­ках Корана людям пред­пи­сы­ва­ется под­чи­няться Аллаху и его послан­нику (сура 48:17), так как вер­ность одному ста­но­вится неот­де­ли­мой от пре­дан­но­сти дру­гому.

В медин­ских сурах о Дне Страш­ного суда и судьбе чело­ве­че­ства Коран пре­под­но­сит новые откро­ве­ния, име­ю­щие отно­ше­ние к лич­но­сти про­рока и его част­ной жизни. Напри­мер, ему предо­став­лено особое раз­ре­ше­ние брать в жены любую веру­ю­щую жен­щину, соглас­ную посвя­тить себя про­року (раз­ре­ше­ние было дано исклю­чи­тельно про­року и не рас­про­стра­ня­лось на осталь­ных веру­ю­щих, «чтобы не было стес­не­ния тебе» (сура 33:50)). В другом стихе при­во­дится выска­зы­ва­ние о том, что якобы на особой таб­личке, хра­ня­щейся на небе­сах, запи­сано, что Мухам­мад может оста­ваться с любой из своих жен по своему выбору и что он не совер­шит ничего предо­су­ди­тель­ного, если отдаст пред­по­чте­ние одной из них, игно­ри­руя других. Веру­ю­щим пред­пи­сы­ва­ется при­зы­вать на него свои бла­го­сло­ве­ния и при­вет­ство­вать его с боль­шим ува­же­нием, так как Аллах и его ангелы делают это (сура 33:56). Более того, все те, кто надо­едает про­року или раз­дра­жает его (и волей-нево­лей самого Аллаха), будут про­кляты Алла­хом как в этой жизни, так и в после­ду­ю­щей (сура 33:57). Спо­движ­ники про­рока полу­чают четкие пред­пи­са­ния эти­кета, кото­рые должны неукос­ни­тельно соблю­даться ими при при­бли­же­нии к его апар­та­мен­там:

О вы, кто верует! В дома про­рока не вхо­дите, пока вам не поз­во­лят к тра­пезе прийти, но и тогда (не при­хо­дите раньше), чтоб вам не дожи­даться (и не стес­нять хозяев). Когда вас позо­вут, вхо­дите. Отку­шав же сполна, (ста­рай­тесь поско­рее) разой­тись, бес­це­ре­монно не входя в беседу (с теми, кто вас в нее не при­гла­шает). Подоб­ный (ход вещей) про­рока удру­чает, и он сты­дится отка­зать (в обще­ньи вам), Аллах же не сты­дится правды.

(Сура 33:53)

Рас­по­ло­же­ние глав Корана, когда ранние мек­кан­ские суры ока­за­лись в конце книги, а позд­ние медин­ские – в начале, таково, что слу­чай­ный чита­тель пере­стает улав­ли­вать смысл про­ис­хо­дя­щих собы­тий, теряя связь между ними, но именно в этом, как пола­гают, и про­яв­ля­ется четкая осве­дом­лен­ность Корана в вечных вопро­сах бытия, дающих дорогу делам более прак­тич­ной, земной при­роды.

Теория отмены в Коране

Одной из уни­каль­ных осо­бен­но­стей Корана явля­ется его учение о том, что Аллах может отме­нить или анну­ли­ро­вать ранее изло­жен­ные догмы Свя­щен­ного Писа­ния, просто заме­нив их какими-то дру­гими. Эта тен­ден­ция имеет отно­ше­ние не только к Свя­щен­ным Писа­ниям, суще­ство­вав­шим до воз­ник­но­ве­ния ислама, но и к самому Корану. В Коране можно найти совер­шенно четкое заяв­ле­ние о том, что неко­то­рые из ранних стихов были заме­нены более позд­ними откро­ве­ни­ями. Мухам­мад всегда рас­смат­ри­вал Аллаха как пол­но­власт­ного пове­ли­теля все­лен­ной, и то, что он может отме­нять свои ука­за­ния, вно­сить в них изме­не­ния или заме­нять их дру­гими, в полной мере гар­мо­ни­рует с харак­те­ром его вер­хов­ного прав­ле­ния. Пророк не видел причин под­вер­гать это право сомне­нию. Ниже при­ве­ден один из наи­бо­лее извест­ных стихов Корана, под­твер­жда­ю­щих это:

Мы не отме­ним ни одного айата и вам не пове­лим забыть его, пока на смену лучший или схожий не дадим. Ужель не знаешь ты, что Все­мо­гущ Аллах над всем!

(Сура 2:106)

На заре ислама этот стих не вызы­вал споров. Все просто вос­при­няли смысл дан­ного выска­зы­ва­ния, кото­рый заклю­ча­ется в том, что опре­де­лен­ные стихи и отрывки Корана могут быть заме­нены более позд­ними. В связи с этим был состав­лен список отрыв­ков текста, заме­щен­ных более позд­ними откро­ве­ни­ями. Напри­мер, в одном из отрыв­ков Коран учит, что упо­треб­ле­ние вина может иметь как поло­жи­тель­ный, так и отри­ца­тель­ный эффект (сура 2:219), а когда Мухам­мад воз­гла­вил в Медине ком­муну веру­ю­щих, его после­до­ва­те­лям было ска­зано не при­сту­пать к молитве в нетрез­вом состо­я­нии (сура 4:43). Позже упо­треб­ле­ние алко­голя было пол­но­стью запре­щено (сура 5:93–94).

Два вели­ких тол­ко­ва­теля Корана Бай­дави и Замах­шари пыта­лись рас­крыть смысл подоб­ных откро­ве­ний Корана в кон­тек­сте заме­ще­ний одного отрывка другим. Замах­шари гово­рил, что сура 2:106 была открыта с целью про­ти­во­дей­ствия несо­гла­сию арабов-языч­ни­ков с тем, что Мухам­мад мог при­ка­зы­вать своим после­до­ва­те­лям делать какие-то опре­де­лен­ные вещи, а затем запре­щал их, давая совер­шенно про­ти­во­по­лож­ные пору­че­ния. В отли­чие от других тол­ко­ва­те­лей, при­дер­жи­ва­ю­щихся мнения, что отме­нен­ные стихи оста­лись в Коране, он считал, что Аллах наме­ренно убирал (азала) один отры­вок, чтобы вста­вить на его место другой, при­ка­зы­вая архан­гелу Джиб­рилу, веда­ю­щему пере­да­чей откро­ве­ний, объ­яв­лять, что тот или иной отры­вок удален с целью замены его другим.

Бай­дави также пола­гал, что стих мансух («отме­нен­ный») больше не имеет ника­кой силы. Он утерял свои рели­ги­оз­ные каче­ства, соот­вет­ственно нет ника­кого смысла читать его, и ника­кой закон, осно­ван­ный на этом отрывке, больше не дей­ствует. Бай­дави утвер­ждал, что стихи насх, т. е. стихи, заме­ща­ю­щие уда­лен­ные, вклю­ча­лись в текст тогда, когда этого тре­бо­вали обсто­я­тель­ства. Законы, сфор­му­ли­ро­ван­ные Алла­хом для того, чтобы нести чело­ве­че­ству добро, а также для при­ня­тия людьми реше­ний в опре­де­лен­ных ситу­а­циях, с тече­нием вре­мени меня­лись, и чело­век должен при­ни­мать их, поскольку в новых обсто­я­тель­ствах они ста­но­вятся более необ­хо­ди­мыми и важ­ными. То, что было выгодно в одно время, может при­не­сти вред в другое. Поэтому Аллах остав­ляет за собою право изме­нять свои откро­ве­ния так, как счи­тает это нужным.

Совер­шенно невоз­можно опре­де­лить, какие отрывки были уда­лены из текста Корана в резуль­тате их анну­ли­ро­ва­ния и заме­нены дру­гими для чтения их во время молитвы по ночам. В Мекке обычно чтение и молитва совер­ша­лись в предут­рен­ние часы – первые мусуль­мане не были тогда обре­ме­нены житей­скими про­бле­мами. В самых ранних отрыв­ках им пред­пи­сы­ва­лось молиться при­бли­зи­тельно поло­вину ночи и в это же время читать Коран (сура 73:2–4). После того как ново­об­ра­щен­ные утвер­ди­лись в Медине, еже­днев­ные дела, свя­зан­ные с удо­вле­тво­ре­нием потреб­но­стей рас­ту­щей мусуль­ман­ской общины, чрез­вы­чайно услож­няли их долгие ночные бдения, и в резуль­тате рас­по­ря­же­ние было смяг­чено. В той же самой суре, но в более позд­нем отрывке гово­рится, что Аллах осве­дом­лен о том, что его после­до­ва­тели встают во второй поло­вине ночи для молитвы, он знает, что они не могут вести учет своей заня­то­сти, поэтому он ожи­дает от них чтения Корана и молитв в удоб­ное для них время. Он знает, что неко­то­рые из них больны, другие утом­лены путе­ше­ствием, а третьи при­ни­мают уча­стие в кам­па­ниях и сра­жа­ются (сура 73:20). Поэтому рас­по­ря­же­ния, данные в ранних отрыв­ках насчет четко уста­нов­лен­ного вре­мени чтения и молитвы, анну­ли­ру­ются.

В Коране можно найти еще несколько стихов, недву­смыс­ленно заяв­ля­ю­щих, что Аллах может изме­нить свои откро­ве­ния, заме­нив одно другим:

Когда одно зна­ме­ние Корана другим Мы заме­нить (изво­лим) – ведь, истинно, Аллаху лучше знать, что Он нис­по­сы­лает – то гово­рят они: «Ты – выдум­щик, и только!» Нет! Боль­шин­ство из них не знает.

(Сура 16:101)

Аллах Своим жела­нием сти­рает (заветы про­шлого, изжив­шие себя), и утвер­ждает (муд­ро­стью Своей те из Своих уста­нов­ле­ний, что над­ле­жит по стро­го­сти блюсти). Ведь у Него – Мать Вечной Книги.

(Сура 13:39)

Суще­ство­вало совер­шенно четкое учение об отмене неко­то­рых стихов Корана, кото­рое даже было закреп­лено пер­выми пра­во­ве­дами ислама. И несмотря на это совре­мен­ные мусуль­ман­ские ученые, кото­рые гово­рят, что Коран не может счи­таться совер­шен­ным Свя­щен­ным Писа­нием, если какие-то части его текста были заме­нены дру­гими или совсем уда­лены из Книги, пыта­ются дока­зать, что на самом деле Аллах отме­нял неко­то­рые из пред­ше­ству­ю­щих Корану писа­ний (каждое из кото­рых в Коране назы­вают китаб (книга)), а не отрывки самого Корана.

Этот логи­че­ский вывод не может быть принят, так как в Коране нико­гда не гово­ри­лось об уда­ле­нии из его струк­туры каких-либо книг – наобо­рот, Аллах заме­щал одни аяты дру­гими (сура 16:101). Слово аят часто исполь­зуют в зна­че­нии «сви­де­тель­ство» (как одно из чудес Иисуса), но в тексте Корана оно также отно­сится к стихам самой Книги. Аллах посы­лал Мухам­маду свои откро­ве­ния (или стихи – аяты), кото­рые были всем чем угодно, только не пороч­ным, под­ле­жа­щим уни­что­же­нию тек­стом (сура 2:99). Просто было при­нято реше­ние отме­нять стихи или пере­пи­сы­вать их содер­жа­ние на более позд­ние откро­ве­ния, что, впро­чем, давало повод оппо­нен­там про­рока обви­нять его в фаль­си­фи­ка­ции текста.

Сура 2:106 повест­вует не только об отмене откро­ве­ний Аллаха, но и о том, что они были им забыты. Вряд ли это можно отне­сти на счет преды­ду­щих писа­ний, кото­рые были хорошо известны и сохра­нены наряду со зна­ме­ни­тыми на весь мир тыся­чами других руко­пи­сей. Это, скорее, имеет отно­ше­ние к стихам самого Корана, кото­рые с тече­нием вре­мени должны были забыться или про­игно­ри­ро­ваться Мухам­ма­дом и его спо­движ­ни­ками.

Глава 2. Основ­ные док­трины и учения Корана

Дог­маты ислам­ской веры

При отсут­ствии хро­но­ло­ги­че­ской после­до­ва­тель­но­сти собы­тий, опи­сы­ва­е­мых в Коране, весьма суще­ствен­ным может пока­заться обна­ру­же­ние в начале Книги Адама и Евы, а также исто­рии их паде­ния. Повест­во­ва­ние о них очень схоже с рас­ска­зом в Книге Бытия о том, как Бог дал Адаму власть над землей.

По Корану, первый чело­век был хали­фом (пред­ста­ви­те­лем) Аллаха. Более того, Аллах посе­лил Адама в чудес­ном саду и при­ка­зал ему не есть плодов с одного дерева. Однако сатана убедил Адама и его жену (ее имя в Коране не сооб­ща­ется) ослу­шаться Аллаха. За это ослу­ша­ние они и были изгнаны из сада. Им было ска­зано, что с этого момента их домом станет ал-ард (земля) и что их потомки будут враж­до­вать друг с другом. Однако Коран добав­ляет, что Гос­подь повер­нулся к Адаму в состра­да­нии (сура 2:30–39). Поскольку в Коране дважды исполь­зу­ется слово хабата (посы­лать вниз) в опи­са­нии боже­ствен­ного нака­за­ния, мусуль­мане верят, что изна­чально сад нахо­дился на небе­сах и людей сослали на землю за совер­шен­ный грех. Вера мусуль­ман в то, что все опи­сы­ва­е­мые собы­тия про­ис­хо­дили на небе­сах, в раю, под­твер­жда­ется сло­вами фи Джан­нати Адн в суре 9:72 (джанна по-араб­ски озна­чает «сад»; это одно из назва­ний рая в исламе). Мусуль­мане верят, что речь идет об Эдем­ском саде, где жили Адам и Ева. Однако в кор­рект­ном пере­воде это выра­же­ние озна­чает просто Сады бла­жен­ства. Но в Коране в начале повест­во­ва­ния Аллах совер­шенно одно­значно гово­рит анге­лам, что создаст своего пред­ста­ви­теля фи-л-ард, на земле (сура 2:30). Это при­во­дит к мысли о том, что изгна­ние первых людей про­изо­шло, скорее всего, не с небес, а из состо­я­ния бла­жен­ства.

В одном из отрыв­ков Корана сооб­ща­ется, что сатана обо­льстил Адама и Еву и обма­ном подвел их к паде­нию. Они испы­тали чув­ство стыда и при­зна­лись Аллаху в том, что обес­че­стили свои души, сказав при этом, что если он не про­стит их и не про­явит к ним состра­да­ния, то они, несо­мненно, погиб­нут (сура 7:20–23). Аллах не менее трех раз обра­ща­ется непо­сред­ственно к чело­ве­че­скому роду по поводу слу­чив­ше­гося, напри­мер в стихах Бани Адам («Дети Адама»). В них гово­рится, что люди не должны сты­диться того, что смогли поз­во­лить сатане соблаз­нить себя.

Мусуль­мане верят, что Адам был про­ро­ком (хотя он нико­гда не удо­ста­и­вался такой чести в Коране), поскольку имел калам (слово) от Гос­пода (сура 2:37) и ему было нис­по­слано наитие, как другим про­ро­кам. По той при­чине, что про­роки в учении ислама были без­грешны, мусуль­мане стре­ми­лись свести к нулю Ада­мово непо­слу­ша­ние, назы­вая его «ошиб­кой» и аргу­мен­ти­руя это тем, что он просто «забыл» о при­казе не есть плодов с запрет­ного древа. Доста­точно сложно усмот­реть здесь про­стую забыв­чи­вость, если иметь в виду, что сатана напом­нил Адаму о при­казе, когда убеж­дал съесть запрет­ный плод (сура 7:20). Инте­ресно было бы узнать, каким иным обра­зом грех мог про­ник­нуть в мир, если не через это изна­чаль­ное непод­чи­не­ние, и кто иной, если не Адам, мог при­не­сти его людям.

Коран сле­дует Библии в утвер­жде­нии, что люди совер­шали дурные поступки со вре­мени своего появ­ле­ния на свет, и рас­смат­ри­вает про­сту­пок Адама и Евы как пер­во­род­ный грех. Тем не менее, в отли­чие от Библии, Коран не счи­тает, что люди склонны ко греху и их гре­хов­ная сущ­ность должна быть изме­нена. При этом он рас­смат­ри­вает грех как огром­ную про­блему во вза­и­мо­от­но­ше­ниях чело­века с Богом. Поэтому Коран, как и Библия, счи­тает поиски спа­се­ния души высшей целью чело­ве­че­ской жизни. Однако этот груз лежит на плечах каж­дого чело­века, кото­рый лично, своими дей­стви­ями, должен заслу­жить одоб­ре­ние Аллаха. О чьем-либо заступ­ни­че­стве не может быть и речи:

И бой­тесь Дня, в кото­рый ни одна душа грехи другой души не поне­сет – заступ­ни­че­ства за нее (Гос­подь) не примет, и воз­ме­ще­ния (в оплату за грехи) Он не возь­мет, и ни одной (из греш­ных душ) ока­зана не будет помощь.

(Сура 2:48)

Для обо­зна­че­ния греха в Коране исполь­зу­ются три раз­лич­ных слова. Нару­ше­ние цере­мо­ни­аль­ных зако­нов и уста­нов­лен­ных образ­цов пове­де­ния обычно опре­де­ля­ется сло­вами исм и замб. Акты серьез­ного непо­ви­но­ве­ния Аллаху и неже­ла­ние сле­до­вать уста­нов­лен­ным им стан­дар­там жизни – словом хатиа. Все, кто упор­ствует в своих грехах, будут нака­заны как в этой, так и в после­ду­ю­щей жизни. Все, кто верит в тор­же­ство тще­сла­вия и обмана, будут также осуж­дены (сура 47:3).

И тем не менее самой излюб­лен­ной темой Корана оста­ется Аллаху Гафу­рун Рахи­мун («Аллах – Про­щающ, Мило­серд») (сура 9:5). Эти два титула появ­ля­ются в тексте Корана не менее шести­де­сяти шести раз.

Един­ствен­ный непро­сти­тель­ный грех в исламе – это ширк, т. е. упо­доб­ле­ние кого-либо или чего-либо Аллаху:

И нико­гда Аллах вам не про­стит, коль в равные Ему другие (боже­ства) вы при­да­ете. И кроме этого (греха) про­стит Он все и всем, кому желает. Но тот, кто в сото­ва­рищи Аллаху другие измыш­ляет (боже­ства), творит наи­выс­ший грех (и нико­гда прощен не будет).

(Сура 4:48)

Нет ника­кого про­ще­ния тому, кто умер в неве­рии, не стоит ожи­дать ника­кой помощи тому, кто творил зло, пока смерть не пришла за ним и он не рас­ка­ялся (сура 4:18); но все те, кто грешил по неве­де­нию, кто пока­ялся перед Алла­хом, полу­чат про­ще­ние, поскольку Аллах повер­нется к ним в состра­да­нии (сура 4:17). Тема спа­се­ния в Коране, пожа­луй, лучше всего отра­жена в при­ве­ден­ном ниже стихе:

Помимо тех, кото­рые рас­ка­ются и (в Гос­пода) уверят, и будут доброе тво­рить. Они войдут в Сады Эдема и им обид не при­чи­нят ни в чем…

(Сура 19:60)

Люди склонны ко греху, и это глав­ная при­чина, по кото­рой они не увидят рая. Однако в Коране чело­век не обла­дает гре­хов­ной при­ро­дой и не отстра­ня­ется от Аллаха пол­но­стью. Он будет прощен и обре­тет рай при усло­вии, что пока­ется в пре­гре­ше­ниях, пове­рит в Аллаха и будет совер­шать добрые дела. Из при­ве­ден­ного отрывка суры 19 совер­шенно оче­видно, что истинно веру­ю­щими могут быть только те мусуль­мане, кото­рые под­чи­ня­ются Аллаху. Причем не те, кто только верует и творит добрые дела, но именно те, «кто… верит в то, что Мухам­маду в откро­ве­нии дано» (сура 47:2).

Слово «спа­се­ние» (наджат) дважды встре­ча­ется в Коране (сура 40:41) в кон­тек­сте избав­ле­ния от адского пла­мени (ан-Нар). Однако тема спа­се­ния в тексте Книги трак­ту­ется как цель всего чело­ве­че­ства. Веру­ю­щий, кото­рый испо­ве­дует свою веру на прак­тике, остав­ляет свой дом, чтобы сра­жаться на пути, ука­зан­ном Алла­хом, и помо­гать своему про­року (сура 8:75). Он не при­чи­няет вреда другим и делает все воз­мож­ное, чтобы при­дер­жи­ваться запо­ве­дей Аллаха, а посему имеет хоро­шие шансы на при­зна­ние своих заслуг и милость. Аллах про­стит ему все самые страш­ные грехи и воз­на­гра­дит его за добрые дела, и веру­ю­щий будет принят им. Про­ще­ние оста­ется пре­ро­га­ти­вой исклю­чи­тельно Аллаха, и он пожа­лует его всем, кто дей­стви­тельно стре­мится к нему.

День Страш­ного суда и вечные вопросы в Коране

Подобно Библии, Коран смот­рит на исто­рию чело­ве­че­ства как на неумо­ли­мое дви­же­ние к наи­выс­шей точке раз­ви­тия, когда весь чело­ве­че­ский род будет при­зван дер­жать ответ. Чело­ве­че­ство раз­де­лится на две группы: первая после­дует в рай, другая – в ад. В этот День вос­крес­нут мерт­вые, дабы пройти через суди­лище на равных с живыми. Он носит два назва­ния: Йаум ал-Кийама (День Вос­кре­се­ния из мерт­вых (сура 2:85)) и Йаум ал-Баас (День Про­буж­де­ния (сура 30:56)). Все собы­тия про­изой­дут неожи­данно и непре­менно будут сопро­вож­даться осо­быми зна­ме­ни­ями. Для неве­ру­ю­щих этот День станет вре­ме­нем Страш­ного суда Аллаха, кото­рый будет вер­шить абсо­лют­ное пра­во­су­дие. Каждый чело­век пред­ста­вит о себе полный отчет, и все его добрые и злые дела будут взве­шены на мизане (весах). Тот, кто отри­цает этот День и отвер­гает сви­де­тель­ства Аллаха, найдет записи о себе в Сидж­жиле, книге, реги­стри­ру­ю­щей все дела греш­ника и отправ­ля­ю­щей его в ад. Веру­ю­щие, про­жив­шие пра­вед­ную жизнь с Алла­хом в сердце, обна­ру­жат записи о себе в Иллий­уне, книге, направ­ля­ю­щей пра­вед­ника в рай­ские Сады насла­жде­ния (сура 83:7–28).

Хотя в назва­нии этого собы­тия при­сут­ствует слово «день», к такому поня­тию, как время, оно не имеет ника­кого отно­ше­ния. В одном место­пи­са­нии гово­рится, что День Страш­ного суда будет про­дол­жаться, в соот­вет­ствии с чело­ве­че­ским лето­счис­ле­нием, «тысячу лет» (сура 32:5). Другой отры­вок назы­вает цифру «пять­де­сят тысяч лет» (сура 70:4). Мусуль­ман­ские тол­ко­ва­тели пред­ла­гают в каче­стве объ­яс­не­ния дан­ного несо­от­вет­ствия три вари­анта. Первый вари­ант: это про­ти­во­ре­чие явля­ется пока­за­те­лем того, что никто в дей­стви­тель­но­сти не знает, каким вре­ме­нем руко­вод­ство­вался Аллах, опре­де­ляя про­дол­жи­тель­ность Дня. Второй: это не реаль­ные зна­че­ния, а фигу­раль­ные, и их нельзя вос­при­ни­мать бук­вально. И, нако­нец, третий: исполь­зо­ва­ние вре­мен­ных вели­чин служит выра­зи­тель­ным сред­ством для демон­стра­ции дли­тель­но­сти ужаса, кото­рым напол­нен День Страш­ного суда.

Боль­шин­ство людей не про­жи­вет доста­точно долго в этот День, он попро­сту пре­рвет их жизни. Высшим про­яв­ле­нием ужаса для них станет лик смерти, Ал-Маут. В Коране момент встречи с ним носит назва­ние Ал-Йакин («Неиз­беж­ность») (сура 15:99). Каждой душе пред­на­зна­чено быть испы­тан­ной им, и от него нет спа­се­ния (сура 2:185). Что бы ни пред­при­ни­мали неве­ру­ю­щие, желая избе­жать встречи с ликом смерти или спря­таться от рас­платы, они непре­менно будут обна­ру­жены в долж­ное время (сура 4:78). Пра­во­вер­ным же не стоит бояться этого Дня.

Кора­ни­че­ская кон­цеп­ция рая заклю­ча­ется в вели­ком бла­жен­стве. Оби­та­тели Сада веч­но­сти будут уто­лять жажду чистым вином из сосу­дов, опе­ча­тан­ных муску­сом, сме­шан­ным с тас­ни­мом – нек­та­ром с тон­чай­шим вкусом (сура 83:25–27). Их жилища будут окру­жены садами, в супруги будут даны «чер­но­окие, боль­шегла­зые, подоб­ные жем­чугу хра­ни­мому» гурии, кото­рых не кос­нулся «ни чело­век, ни джинн». Они будут веч­ными дев­ствен­ни­цами – верхом жела­ний (суры 56, 22:36–37), и когда пра­вед­ники воз­ля­гут на ложа, гурии и слуги, обла­да­ю­щие вечной юно­стью, будут испол­нять все их жела­ния.

В Коране ничего не ска­зано о воз­на­граж­де­нии в раю доб­ро­де­тель­ных женщин, и, похоже, эта Книга кон­цен­три­ру­ется исклю­чи­тельно на муж­ских удо­воль­ствиях. В любом из опи­са­ний рая акцент дела­ется на поис­тине рай­ских усло­виях суще­ство­ва­ния пра­во­вер­ного на небе­сах, а не на совер­шен­ство­ва­нии его харак­тера и позна­нии им Бога. Оче­видно, по учению Корана, одна из клю­че­вых потреб­но­стей чело­века в буду­щей жизни – это потреб­ность в плот­ских насла­жде­ниях. И, сле­до­ва­тельно, все пре­ле­сти рая, опи­сан­ные в Коране, – вос­хи­ти­тель­ные напитки, кра­си­вая обста­новка и пре­крас­ные жен­щины – заклю­ча­ются в удо­вле­тво­ре­нии при­хо­тей. Коран про­еци­рует суще­ству­ю­щее на земле раз­ли­чие между муж­чи­нами и жен­щи­нами на небеса.

С другой сто­роны, ад в Коране – это кипя­щая жид­кость и все­по­гло­ща­ю­щее дья­воль­ское пламя, в кото­ром греш­ники, зако­ван­ные в цепи, будут мучиться вечно. Еще нико­гда и никому не было поз­во­лено поки­нуть ад или избе­жать его ужаса (сура 74:28–29). Неко­то­рое время несчаст­ные жертвы будут уто­лять жажду кипя­щей водой, затем – густой ледя­ной жид­ко­стью тем­ного цвета (cура 38:57). И хотя они нико­гда больше не вер­нутся к жизни, в смерти им тоже будет отка­зано. Они будут умо­лять охра­ня­ю­щего их ангела пре­кра­тить их стра­да­ния:

«О Малик!», воз­зо­вут они, «(уж лучше б) твой Гос­подь послал нам (быст­рую) кон­чину!» Но тот отве­тит: «Нет! Вам оста­ваться здесь навечно!»

(Сура 43:77)

Греш­ники захо­тят вер­нуться на землю, чтобы испра­вить свои ошибки, иску­пить свои грехи, но и в этом им будет отка­зано. Огонь обо­жжет их лица, и они будут гри­мас­ни­чать обо­жжен­ными губами, взывая к Аллаху с прось­бой выве­сти их из ада, обещая нико­гда больше не тво­рить зла (cура 23:103–108). Неуто­ли­мое жела­ние огня – погло­щать все больше и больше – очень образно пред­став­лено в сле­ду­ю­щем стихе:

В тот День Мы Ад вос­про­сим: «Сполна ль напол­нен ты?» Отве­тит он: «А есть ли кто-нибудь еще? (Готов всегда при­нять я)».

(Сура 50:30)

Во многом дог­маты кора­ни­че­ского учения о вза­и­мо­от­но­ше­ниях чело­ве­че­ства с Богом, поис­ках спа­се­ния души и опре­де­ле­нии пра­во­вер­ных и невер­ных в рай и ад имеют ана­ло­гию с биб­лей­скими. Но в Коране ничего не гово­рится об Иску­пи­теле людей, неко­гда являв­шихся вра­гами Гос­пода по при­роде своей, от кабалы греха и духов­ной смерти. И поэтому в конеч­ном счете ислам и хри­сти­ан­ство явля­ются двумя совер­шенно раз­лич­ными по своей сути рели­ги­ями. Одна стоит на пози­ции спа­се­ния, осно­ван­ного на благих делах и соблю­де­нии обря­дов, другая учит о спа­се­нии по бла­го­дати.

Про­роки Вет­хого Завета и другие про­роки

Зна­чи­тель­ной темой Корана явля­ется про­ро­че­ская дея­тель­ность назна­чен­ных Алла­хом послан­ни­ков. Пророк на араб­ском языке назы­ва­ется наби, хотя в книге обычно исполь­зу­ется мно­же­ствен­ное число этого суще­стви­тель­ного – анбийа или набийун. Также про­рока назы­вают расул (вест­ник, послан­ник). Иисус и Мухам­мад оба имеют этот титул.

Про­роки – это пред­ста­ви­тели Аллаха, при­зван­ные при­ве­сти чело­ве­че­ство к позна­нию Бога и истине: (Ведь неко­гда) одной общи­ной жили люди, и посы­лал Гос­подь про­ро­ков к ним, чтобы, неся благую весть, могли предо­сте­речь они людей, и с ними Книгу истины послал, чтоб рас­су­дили меж собою то, в чем разо­шлись…

(Сура 2:213)

Мусуль­ма­нам было запо­ве­дано верить во всех истин­ных про­ро­ков Аллаха, не делая между ними раз­ли­чия. Ислам вос­при­нял весь ряд про­ро­ков иудео-хри­сти­ан­ского насле­дия. Коран пере­чис­ляет Авра­ама, Изма­ила, Исаака, Иакова, Моисея и Иисуса как про­ро­ков, кото­рых Аллах посы­лал в преж­ние вре­мена (сура 3:84). Он при­знает, что Ал-Китаб (Свя­щен­ное Писа­ние), Ал-Хукм (Боже­ствен­ный при­го­вор) и Ал-Нубувва (Про­ро­че­ство) были посланы исклю­чи­тельно детям Изра­и­ле­вым (сура 45:16). Многие кора­ни­че­ские исто­рии об этих про­ро­ках до извест­ной сте­пени сле­дуют биб­лей­ским ска­за­ниям с добав­ле­нием еврей­ского фольк­лора. В целом записи в Коране весьма отры­вочны, и, как уже гово­ри­лось, чита­тели, не зна­ко­мые с Биб­лией, вряд ли полу­чат точное пред­став­ле­ние о том, что гово­рится в нем о про­ро­ках.

На фоне мно­го­чис­лен­ных рас­ска­зов о вели­ких пат­ри­ар­хах ранней изра­иль­ской исто­рии в Коране ни слова не гово­рится о не менее вели­ких про­ро­ках, таких как Исаия, Иезе­ки­иль и Иере­мия. Един­ствен­ная фигура, заим­ство­ван­ная из более позд­ней исто­рии, о кото­рой упо­ми­нает Коран, – это Иона, чей крат­кий био­гра­фи­че­ский очерк имеет место в Библии.

Другим зна­чи­тель­ным упу­ще­нием Корана в изло­же­нии исто­рии про­ро­ков Вет­хого Завета явля­ется отсут­ствие упо­ми­на­ний о жерт­во­при­но­ше­ниях как неотъ­ем­ле­мой части изра­иль­ской рели­гии. Исчер­пы­ва­ю­щие ука­за­ния, данные Моисею по поводу жерт­во­при­но­ше­ний все­со­жже­ния, жерт­во­при­но­ше­ний за грех и других, при­укра­шены в Коране. Ничего кон­крет­ного не гово­рится о древ­нем иеру­са­лим­ском храме – он упо­ми­на­ется лишь как центр риту­ала жерт­во­при­но­ше­ний (сура 17:7). Хотя Коран и при­знает, что Иисус Хри­стос был про­ро­ком, он даже отда­ленно не упо­ми­нает о Его вели­кой иску­пи­тель­ной миссии – един­ствен­ной огром­ной жертве за при­ми­ре­ние чело­ве­че­ства с Богом.

Похоже, знания Мухам­мада о биб­лей­ских про­ро­ках росли по мере его обще­ния с иуде­ями и про­све­щен­ными людьми своей нации. Однако без доступа к непо­сред­ствен­ным источ­ни­кам знания он был не в состо­я­нии вполне овла­деть данным пред­ме­том. Точ­ность его сооб­ще­ний воз­рас­тала с уве­ли­че­нием объема полу­ча­е­мой им инфор­ма­ции. Хоро­шим при­ме­ром этому может послу­жить исто­рия Лута (про­рока Лота), опи­сы­ва­е­мая в Коране. Про­стой факт вне­се­ния его в список истин­ных про­ро­ков ука­зы­вает на хри­сти­ан­ское вли­я­ние, кото­рому под­вергся Мухам­мад, поскольку упо­ми­на­ние о про­роке можно найти только в более позд­них иуда­ист­ских доку­мен­тах. В Библии Лот опи­сы­ва­ется во Втором посла­нии Петра 2:7–8 как «пра­вед­ная» фигура одного уровня с Ноем, Авра­амом и дру­гими вели­кими пат­ри­ар­хами.

В ранних запи­сях Корана нет ни слова о бег­стве Лота из Содома, не упо­ми­на­ется и раз­ру­ше­ние города. В них рас­ска­зы­ва­ется только о том, как Лот вместе со своей семьей был спасен, а его народ из-за про­ти­во­дей­ствия, ока­зы­ва­е­мого Лоту, был уни­что­жен. Дальше речь идет о том, как некая «ста­руха», повре­ме­нив­шая с бег­ством из города, тоже была уни­что­жена (суры 26:171, 37:135). Лишь в более позд­них отрыв­ках впер­вые появ­ля­ется сооб­ще­ние об ангель­ских послан­ни­ках в чело­ве­че­ском обли­чье. Здесь же «ста­руха» обрела образ Лото­вой жены, отстав­шей во время бег­ства (сура 27:57).

В другом, более позд­нем фраг­менте Корана перед Авра­амом пред­стали ангелы, изве­стив его о цели своей миссии – спа­се­нии его пле­мян­ника. На этот раз упо­ми­на­ется город, в кото­ром жил Лот со своими недру­гами, но не упо­ми­на­ется его назва­ние. По при­бы­тии в город ангелы делятся с Лотом своими наме­ре­ни­ями, при­ка­зы­вая ему быть пол­но­стью гото­вым к ноч­ному бег­ству. Они пове­ле­вают ему во время бег­ства ни в коем случае не огля­ды­ваться назад, что бы ни слу­чи­лось. Также они откры­вают Лоту реше­ние Аллаха об уни­что­же­нии города утром (сура 15:51–66).

Только после этого горо­жане потре­бо­вали от Лота выве­сти из города при­шед­ших к нему моло­дых людей (анге­лов). Лот отка­зал им в этом, ссы­ла­ясь на то, что они его гости. Утром ярость Аллаха изли­лась на горо­жан и уни­что­жила их. Эта исто­рия в целом повто­ряет биб­лей­скую, за исклю­че­нием одного момента. В Библии ангелы рас­ска­зали Лоту о своей цели и о себе уже после его ссоры с жите­лями города. То, что в Коране собы­тия сле­дуют в обрат­ном порядке, при­вно­сит в исто­рию зага­доч­ность и неяс­ность. Навер­няка Лот реа­ги­ро­вал бы более реши­тельно на тре­бо­ва­ния о выдаче моло­дых людей, знай он зара­нее, что его гостями в дей­стви­тель­но­сти были два небес­ных ангела, обле­чен­ных вла­стью раз­ру­шить город и уни­что­жить его насе­ле­ние.

В Коране, однако, суще­ствует еще один отры­вок, в кото­ром эта исто­рия более при­бли­жена к биб­лей­ской. В нем упо­ми­на­ется молитва Авра­ама о спа­се­нии родных Лота. После того как жители города потре­бо­вали от Лота выдачи при­шед­ших к нему гостей, те откры­лись ему и ска­зали, что явля­ются послан­ни­ками Гос­пода и что Лот будет спасен и ночью должен будет бежать из города (сура 11:74–81).

Эти про­ти­во­ре­чия не явля­ются в тексте Корана исклю­че­нием. Если бы в Книге была лишь пара подоб­ных при­ме­ров, веро­ятно, их можно было бы легко объ­яс­нить. Однако их так много, что сам собою напра­ши­ва­ется вывод: точ­ность опи­са­ния в Коране биб­лей­ских собы­тий непо­сред­ственно зави­села от роста позна­ния Библии Мухам­ма­дом. И еще: он черпал инфор­ма­цию не из откро­ве­ний, нис­по­слан­ных свыше, а от раз­лич­ных окру­жав­ших его источ­ни­ков.

Иисус и Мария в Коране

Четыре пер­со­нажа Нового Завета имеют в Коране сле­ду­ю­щие имена: Иса (Иисус), Марйам (его мать Мария), Яхья (Иоанн Кре­сти­тель) и Зака­рийа (Заха­рия, отец Иоанна). Как уже гово­ри­лось ранее, Мария – един­ствен­ная жен­щина, кото­рую в Коране назы­вают по имени и кото­рая поль­зу­ется в нем зна­чи­тель­ным ува­же­нием. Почте­ние к ней в первую оче­редь исхо­дит из ее ста­туса – дева, мать Иисуса. Повест­во­ва­ние о зача­тии и рож­де­нии Иисуса широко рас­кры­ва­ется в сурах 3:42–47 и 19:16–34. О цело­муд­рии Марии ска­зано в сле­ду­ю­щем отрывке:

И ту, что сохра­нила дев­ствен­ную (плоть), и Мы от духа Нашего в нее вдох­нули, и сде­лали ее и ее сына зна­ме­нием для всех миров.

(Сура 21:91)

Иисусу в Коране как одному из вели­чай­ших про­ро­ков Бога выра­жа­ется глу­бо­кое ува­же­ние. Ему при­сво­ены уни­каль­ные титулы, такие как Ал-Масих (Мессия), Кали­ма­туху (Его слово) и Рухун Минху (Дух от Него). Все эти титулы при­над­ле­жат Ему одному (сура 4:171), хотя в Книге не пред­при­ни­ма­ется ника­ких попы­ток объ­яс­нить их про­ис­хож­де­ние. И не только Его чудес­ное рож­де­ние опи­сы­ва­ется с исполь­зо­ва­нием тер­ми­нов, подоб­ных биб­лей­ским, – Коран при­ем­лет Его воз­не­се­ние на небеса после смерти (сура 4:158) и упо­ми­нает о его воз­вра­ще­нии на землю в каче­стве зна­ме­нья Часа (сура 43:61). Коран также при­знает Его спо­соб­ность с поз­во­ле­ния Аллаха тво­рить чудеса: ожив­лять гли­ня­ные фигурки птиц, лечить про­ка­жен­ных, давать зрение слепым от рож­де­ния и воз­вра­щать к жизни умер­ших (сура 5:113). И еще: хотя Коран и сле­дует биб­лей­ским писа­ниям, он часто меняет их раз­но­об­раз­ными спо­со­бами, что еще раз под­твер­ждает то, что Мухам­мад не был пол­но­стью осве­дом­лен в данной обла­сти и черпал знания извне.

По сви­де­тель­ству Корана, уче­ни­ков Иисуса одна­жды попро­сили узнать у Учи­теля, сможет ли Гос­подь послать с небес на землю стол, напол­нен­ный яст­вами. Тогда уче­ники обра­ти­лись к Иисусу, заве­рив его в том, что в этом чуде они хотят уви­деть лишь под­твер­жде­ние истин­но­сти всего того, что Он гово­рил им. Иисус начал молиться, чтобы Бог послал на землю этот стол, и хотя Бог согла­сился выпол­нить просьбу, при этом Он выра­зил свое разо­ча­ро­ва­ние в недо­ста­точ­но­сти их веры (сура 5:115–118). В этом повест­во­ва­нии пере­пу­таны две биб­лей­ские исто­рии – тре­бо­ва­тель­ный вопрос изра­иль­тян в пустыне во вре­мена Моисея: «Может ли Бог при­го­то­вить тра­пезу в пустыне?» (Пс.77:19) и Тайная вечеря из Нового Завета, когда Иисус сидел за столом со своими уче­ни­ками и давал им есть хлеб как символ Своего тела, кото­рое должно быть рас­пято, и пить вино как символ Своей крови, кото­рая будет про­лита.

Несмотря на то, что Коран во многом согла­ша­ется с Биб­лией отно­си­тельно лич­но­сти Иисуса и Его жизни, он кате­го­ри­че­ски отри­цает две наи­бо­лее важные осо­бен­но­сти мес­си­ан­ской роли Христа. Во-первых, Коран отри­цает факт рас­пя­тия:

За то, что гово­рили: «Убит был нами сын Марйам – Мессия Иисус, послан­ник Божий». Но ими не был он убит, и не распят. Им лишь пред­ста­ви­лось все это, и кто заво­дит спор о нем, в сомне­ниях об этом пре­бы­вает. У них нет ника­кого знания (об этом), и сле­дуют они своим пред­по­ло­же­ньям, – ведь, истинно, убит он не был. Нет, (не был он убит)! Гос­подь вознес его к Себе. Ведь Он велик и мудр!

(Сура 4:157–158)

Это един­ствен­ное место­пи­са­ние, в кото­ром Коран, отри­цая Хри­стово рас­пя­тие, пола­гает этот факт кле­ве­той иудеев, причем без каких-либо ссылок на хри­сти­ан­ский взгляд на иску­пи­тель­ную цель этого собы­тия. Кора­ни­че­ское отри­ца­ние факта смерти Иисуса на кресте явля­ется одним из глав­ных пово­дов для непре­кра­ща­ю­щихся споров между хри­сти­а­нами и мусуль­ма­нами. Объ­яс­не­ние типа «это было сде­лано, чтобы им пока­за­лось, будто они рас­пяли Христа» истол­ко­вы­ва­ется мусуль­ма­нами сле­ду­ю­щим обра­зом: Аллах допу­стил, чтобы кто-то другой, очень похо­жий на Иисуса, был распят вместо Него. Иисуса взяли на небеса живым, Он не умирал вообще, потому что Ему пред­стоит вер­нуться в поло­жен­ное время.

С еще боль­шим энту­зи­аз­мом отри­ца­ется в Коране боже­ствен­ность Иисуса, а уча­стие Аллаха в его рож­де­нии рас­смат­ри­ва­ется как серьез­ное бого­хуль­ство. Из при­ве­ден­ного ниже отрывка видно, с какой страст­но­стью Коран отри­цает веру хри­стиан в то, что Иисус был Сыном Гос­под­ним:

И иудеи гово­рят: «Узайир – сын Гос­по­ден». А хри­сти­ане гово­рят: «Мессия – Божий сын». Эти слова звучат в устах их – так говоря, они упо­доб­ля­ются невер­ным, кото­рые до них (гре­шили тем же). Да пора­зит их Бог (за это)! Как же они отвра­щены от (Истины) Его!

(Сура 9:30)

В другом месте Коран вос­кли­цает, что иметь сына отнюдь не явля­ется пред­ме­том гор­до­сти для Аллаха (сура 4:171). При­ни­мать Иисуса как Бога – значит кле­ве­тать на Все­выш­него, ведь при­зна­ние факта суще­ство­ва­ния Сына экви­ва­лентно при­зна­нию того, что у Аллаха есть «напар­ник», а это невоз­можно, потому что Аллах – един­ствен­ный Бог (сура 9:31). Коран назы­вает бого­хуль­ством и то утвер­жде­ние, что Иисус, сын Марии, – Мессия. Это также исклю­чено, поскольку Аллах, если захо­чет, может уни­что­жить своей все­мо­гу­щей волей и Иисуса, и Марию (сура 5:19). Иисус просто нахо­дится в поле зрения Аллаха, как и Адам. Аллах создал их одним словом «Будь!» и они «стали быть» (сура 3:59).

Иисус Хри­стос рас­смат­ри­ва­ется в Коране исклю­чи­тельно как пророк, подоб­ный многим, жившим до него, ничем не отли­ча­ю­щийся от Мухам­мада – послед­него про­рока, чей приход Он сам же пред­ска­зал (сура 61:6). Скорее всего, Мухам­мад, осу­див­ший в свое время арабов-языч­ни­ков за их покло­не­ние идолам как доче­рям Аллаха, кото­рые якобы будут хода­тай­ство­вать перед Все­выш­ним за арабов, не видел теперь боль­шой раз­ницы между языч­ни­ками и хри­сти­а­нами, веру­ю­щими в Иисуса, Сына Божия, роль Кото­рого состоит в том, чтобы про­сить за свой народ. Оба веро­ва­ния были отверг­нуты им как куфр (неве­рие, непри­зна­ние Аллаха). Еще один аргу­мент в пользу ислам­ских пред­став­ле­ний о небо­же­ствен­но­сти Христа таков: Иисус Сам при­зы­вал Свой народ покло­няться Аллаху, Своему и их Гос­поду, един­ствен­ному Богу, с кото­рым нельзя рав­нять ни одного бога (сура 5:75).

В то время как хри­сти­ане открыто сви­де­тель­ствуют: «Гос­подь наш и Спа­си­тель Иисус Хри­стос» (выра­же­ние это можно найти во Втором посла­нии Петра 3:18), Коран заяв­ляет: несмотря на то, что прак­ти­че­ски все сто­роны жизни и харак­тера Иисуса могут быть при­няты, Он не Гос­подь и не Спа­си­тель. Такое отри­ца­ние явля­ется основ­ной при­чи­ной про­ти­во­сто­я­ния между исла­мом и хри­сти­ан­ством.

Другие веро­ис­по­ве­да­ния и Свя­щен­ные Книги в Коране

Таура и Инджил: откро­ве­ния Свя­щен­ных Книг про­шлого

Мухам­мад знал, что задолго до начала его миссии рас­се­ян­ные по всей Аравии иудеи и хри­сти­ане имели Свя­щен­ные Писа­ния, кото­рые рев­ностно сохра­ня­лись на языке ори­ги­нала. Когда Мухам­мад начал полу­чать откро­ве­ния на своем родном языке, араб­ском, то он верил, что на него также нис­по­слано наитие – вести свой народ по пра­вед­ному пути, и его Писа­ние скоро станет извест­ным как Ал-Куран (Изло­же­ние). Свя­щен­ную Книгу иудеев он назы­вал Ат-Таура (Тора, Закон), а Свя­щен­ное Писа­ние хри­стиан – Ал-Инджил (Еван­ге­лие). В Коране эти Книги именно так и име­ну­ются – без каких-либо разъ­яс­не­ний по поводу зна­че­ния или смысла их назва­ний. На про­тя­же­нии всего текста Корана после­до­ва­тели обоих веро­ис­по­ве­да­ний име­ну­ются Ахл ал-Китаб (Люди Книги), и хотя о них отзы­ва­ются здесь вполне ува­жи­тельно и всегда отде­ляют их от язы­че­ских идо­ло­по­клон­ни­ков, отно­ше­ние к ним, как пра­вило, не лишено уко­ризны. Коран счи­тает, что они укло­ня­ются от своих Писа­ний и выхо­дят за рамки своих рели­гий (суры 4:171, 5:80). Если бы они истинно верили и были доб­ро­де­тельны, Аллах про­стил бы их грехи и ввел в Сады бла­жен­ства (сура 5:68). Если бы только Ахл ал-Китаб твердо при­дер­жи­ва­лись Тауры и Инджила, они бы насла­жда­лись бес­ко­неч­ным сча­стьем (сура 5:69). Их смело обви­няли:

Скажи: «О люди Книги! Ничто (на сей земле) не станет вам опорой, пока вы твердо не после­ду­ете Торе, Еван­ге­лию и тому, что вам нис­по­слано (сейчас) от вашего Вла­дыки!..»

(Сура 5:68)

По всей види­мо­сти, Мухам­мад пола­гал, что эти две Книги были точным подо­бием его Корана и что каждая из них была Свя­щен­ным Писа­нием, в кото­ром Аллах еди­но­лично высту­пал в роли автора и кото­рое было пере­дано его полу­ча­те­лям. Коран и сейчас счи­та­ется араб­ским экви­ва­лен­том этих двух Книг. Еван­ге­лие, как гово­рится в Коране, было пере­дано Иисусу (сура 57:27), а Тора была пере­дана иудеям, чтобы про­роки и рав­вины могли осно­вы­ваться на ней (сура 5:47). Каж­дому дан Закон (шариат) и дорога к свету (сура 5:51). Коран был пере­дан Мухам­маду, дабы под­твер­дить про­шлые откро­ве­ния и сохра­нить их целост­ность и чистоту.

В Коране гово­рится и о других Свя­щен­ных Писа­ниях, пере­дан­ных про­ро­кам, в част­но­сти о Забуре (Псал­мах), кото­рые полу­чил Давид (суры 4:163, 7:55). Также утвер­жда­ется, что Иисус лично засви­де­тель­ство­вал Тауру, послан­ную для того, чтобы уза­ко­нить для Изра­иля неко­то­рые огра­ни­че­ния, изло­жен­ные в ней (сура 3:50). Един­ствен­ная истин­ная цитата из Забура в Коране:

«…землю в насле­дие возь­мут лишь пра­вед­ные слуги…»

(Сура 21:105)

А крот­кие насле­дуют землю и насла­дятся мно­же­ством мира.

(Пс.36:11)

И хотя в Коране больше нет подоб­ных цитат ни из Тауры, ни из Инджила, многие их учения появ­ля­ются в нем в раз­но­об­раз­ных формах. Несо­мненно, эти две Книги рас­смат­ри­ва­ются как основ­ные Свя­щен­ные Писа­ния, пред­ше­ству­ю­щие Корану, и обе часто упо­ми­на­ются (напри­мер, сура 48:29). Появ­ле­ние самого Мухам­мада как про­рока из народа, до тех пор не имев­шего своей Свя­щен­ной Книги, было пред­ска­зано:

Кто сле­дует послан­нику сему, необ­ра­зо­ван­ному, неуче­ному про­року, кото­рого они нахо­дят запи­сан­ным у них и в Торе, и в Инджил; кто им добро велит и запре­щает злое, кто раз­ре­шает им благую снедь и запре­щает всяку мер­зость; кто с них сни­мает бремя и оковы, кото­рые (пред­пи­саны) им были…

(Сура 7:157)

Два первых сто­ле­тия суще­ство­ва­ния ислама мусуль­ман­ские ученые стал­ки­ва­лись со мно­гими труд­но­стями в тол­ко­ва­нии Кора­ном Тауры и Инджила. Они обна­ру­жили, что Свя­щен­ные Писа­ния иудеев и хри­стиан – Ветхий и Новый Завет – даже отда­ленно не напо­ми­нают Коран и были посланы Моисею и Иисусу самим Алла­хом. Их ужас возрос еще более, когда они узнали, что Новый Завет явля­ется абсо­лютно и истинно хри­сти­ан­ским по содер­жа­нию, что Иисус – это Сын Бога, кото­рый умер на кресте во имя про­ще­ния грехов чело­ве­че­ских. Сна­чала они пыта­лись давать новое истол­ко­ва­ние обеим Свя­щен­ным Книгам, тщась при­ве­сти их в соот­вет­ствие с Кора­ном, но такие мусуль­ман­ские бого­словы, как Ибн Хазм, обна­ро­до­вали учение о том, что насто­я­щие Таура и Инджил были иска­жены и потому не заслу­жи­вают дове­рия. Для под­дер­жа­ния этой точки зрения были пред­при­няты поиски ука­за­ний на этот факт в самом Коране, но ничего из этого не вышло. Несмотря на то, что Коран часто осуж­дал иудеев и хри­стиан за отступ­ле­ние от своих учений, он нико­гда не обви­нял их в иска­же­нии их Свя­щен­ных Писа­ний.

Неко­то­рых иудеев и хри­стиан обви­няли в том, что после при­хода к ним Мухам­мада они отбро­сили Кита­бал­лах (Свя­щен­ное Писа­ние Аллаха) (сура 2:101), неко­то­рых – в том, что они иска­жают слова Писа­ния (суры 4:46, 5:44), других – в том, что они пред­на­ме­ренно иска­зили смысл Слова Аллаха, после того как про­чи­тали и поняли его (сура 2:75). В связи с этим воз­никло учение тахриф маа­нави об иска­же­нии посла­ний Свя­щен­ных Книг. Такое обви­не­ние было самым рас­про­стра­нен­ным – его выдви­гали против иудеев и хри­стиан в ранний период раз­ви­тия ислама и им поль­зо­ва­лись на про­тя­же­нии дол­гого вре­мени.

Более позд­ние бого­словы создали учение тахриф лафзи об иска­же­нии самого текста посла­ний. По всей види­мо­сти, для них это был един­ствен­ный способ объ­яс­нить оче­вид­ные несо­от­вет­ствия между насто­я­щими Свя­щен­ными Писа­ни­ями, кото­рыми вла­дели иудеи и хри­сти­ане, и их изоб­ра­же­нием в Коране. Самый попу­ляр­ный текст, при­во­ди­мый в под­держку этой теории, звучит так:

Средь них есть и такие, кто весть Писа­ния своими язы­ками иска­жают, ста­ра­ясь убе­дить вас в том, что таковы слова Гос­подни. «Сие – от Бога», – гово­рят они. Но это вовсе не от Бога! Они воз­во­дят против Бога эту ложь и сами ведают в душе об этом.

(Сура 3:78)

Тем не менее на стра­ни­цах Корана вы не най­дете прямых обви­не­ний в адрес иудеев и хри­стиан в иска­же­нии тек­стов Свя­щен­ных Писа­ний, только в ином их истол­ко­ва­нии. В каче­стве под­держки этого учения часто цити­руют стих, кото­рый обви­няет ино­вер­цев в том, что они сами напи­сали Свя­щен­ную Книгу, утвер­ждая, что «от Гос­пода сие», только лишь затем, чтобы выдать ее за истин­ное Писа­ние (сура 2:79). Но все же ника­ких обви­не­ний по поводу иска­же­ний текста не выдви­га­ется.

С другой сто­роны, Коран недву­смыс­ленно утвер­ждает, что Таура и Инджил были насто­я­щими Свя­щен­ными Писа­ни­ями, кото­рыми вла­дели иудеи и хри­сти­ане при жизни Мухам­мада. Ахлул Инджил (Людям Еван­ге­лия) было ска­зано посту­пать так, как Аллах запо­ве­до­вал в нем (сура 5:50). Иудеям, в свою оче­редь, адре­со­ван вопрос, зачем они пришли к Мухам­маду за пра­во­су­дием, когда у них есть Таура, в кото­рой содер­жатся четкие пра­во­вые ука­за­ния Аллаха (сура 5:46). Вряд ли бы иудеи были отправ­лены к Тауре, если бы суще­ство­вала уве­рен­ность в том, что ее текст дей­стви­тельно «испор­чен». Ведь совер­шенно одно­значно ска­зано, что Таура была у них (индахум), т. е. у иудеев. Подоб­ное выра­же­ние, каса­ю­ще­еся как Тауры, так и Инджила, можно найти в суре 7:157. В Коране нет ни намека на то, что Мухам­мад когда-либо пола­гал, что Свя­щен­ные Писа­ния, кото­рыми вла­дели иудеи и хри­сти­ане, могли быть чем-то иным, кроме ори­ги­наль­ных Книг, кото­рые были открыты им самим Алла­хом.

Ветхий и Новый Завет никак не может счи­таться испор­чен­ным или иска­жен­ным редак­ци­ями ори­ги­наль­ного текста. В нем содер­жатся раз­но­об­раз­ные писа­ния раз­лич­ных про­ро­ков и апо­сто­лов, вклю­чая поэзию, пре­да­ния, письма, био­гра­фи­че­ские и про­ро­че­ские тексты. Ветхий Завет соби­рался веками и совер­шенно не похож на писа­ние, пере­дан­ное непо­сред­ственно одному Моисею. То же самое и с Новым Заве­том – он никак не напо­ми­нает откро­ве­ние, нис­по­слан­ное Иисусу. Это собра­ние запи­сей его бли­жай­ших после­до­ва­те­лей о Нем и завет, кото­рый Он провел в жизнь.

Можно еще пред­по­ло­жить, что, будучи неве­же­ствен­ным в отно­ше­нии истин­ного содер­жа­ния Писа­ний, при­над­ле­жа­щих Людям Книги, Мухам­мад неверно истол­ко­вал Ветхий и Новый Завет как Тауру и Инджил, пере­дан­ные лично Моисею и Иисусу. Но Коран не отри­цает их боже­ствен­но­сти и под­лин­но­сти.

Отно­ше­ние Корана к иудеям и хри­сти­а­нам

Несмотря на высо­кое ува­же­ние к Свя­щен­ным Книгам, общий тон Корана в отно­ше­нии иудеев и хри­стиан оста­ется нега­тив­ным, осо­бенно это каса­ется иудеев. Правда, вре­ме­нами можно встре­тить поло­жи­тель­ную оценку неко­то­рых лич­но­стей из числа тех, кто, судя по всему, сле­дует по пути доб­ро­де­тели и для кого сохра­ня­ется место на небе­сах:

Среди людей Писа­ния (свя­того) поис­тине есть те, кто в Гос­пода уверил, и верит в то, что вам нис­по­слано и им, в сми­ре­нии скло­нив­шись перед Богом…

(Сура 3:199)

Суще­ствуют и иные отрывки на эту тему, но во всех неиз­мен­ным оста­ется то, что только неболь­шая группа Людей Книги будет при­нята в День Страш­ного суда. Счи­та­ется, что осталь­ные отвер­ну­лись от пути Аллаха, они же про­ти­во­сто­яли его про­року. Их сле­дует под­верг­нуть осме­я­нию за при­тя­за­ния на моно­по­ли­за­цию истины и даже более того – моно­по­ли­за­цию ее в отрыве друг от друга:

И иудеи гово­рят: «У хри­стиан основы нет». И гово­рят хри­сти­ане: «Основы иудеи не имеют», хотя читают ту же Книгу. Подобно этим же словам звучат и речи тех, кото­рые (пока) не разу­меют. Но в Судный день поис­тине Гос­подь все споры между ними раз­ре­шит.

(Сура 2:113)

Подоб­ным же обра­зом каждая сто­рона упре­кает другую в утвер­жде­нии, что никто не попа­дет в рай, если не явля­ется иудеем или хри­сти­а­ни­ном соот­вет­ственно (сура 2:111), а также в том, что каждая сто­рона про­воз­гла­шает Авра­ама после­до­ва­те­лем своей веры, тогда как Таура и Инджил были пере­даны им гораздо позже (сура 3:65). Доста­точно трудно про­сле­дить логику Корана в этом вопросе, поскольку он утвер­ждает, что Авраам не был ни иудеем, ни хри­сти­а­ни­ном, а был он пра­во­вер­ным мусуль­ма­ни­ном (сура 3:67). Вряд ли это воз­можно, если вспом­нить, что Коран был напи­сан после Тауры и Инджила.

Коран посто­янно при­ди­ра­ется к иудеям. Послед­ние обви­ня­ются в том, что охотно выслу­ши­вали всякую ложь (сура 5:44, 67), рас­смат­ри­ва­ются как закля­тые враги мусуль­ман, полные реши­мо­сти увести их с пра­вед­ного пути. Коран назы­вает их самыми жад­ными людьми на земле наряду с идо­ло­по­клон­ни­ками, уве­ряет, что каждый из них так цеп­ля­ется за жизнь, как будто соби­ра­ется про­жить тысячу лет (сура 2:96), име­нует «неис­пра­ви­мыми греш­ни­ками» (сура 5:84) и самыми упря­мыми из всех оппо­нен­тов Мухам­мада:

И ты уви­дишь, что из всех людей силь­нее всех вражда к уве­ро­вав­шим (в Бога) языч­ни­ков и иудеев…

(Сура 5:82)

О хри­сти­а­нах Коран вре­ме­нами выска­зы­ва­ется с боль­шей бла­го­склон­но­стью. В про­ти­во­вес своей враж­деб­но­сти к иудеям Коран гово­рит о них:

И, несо­мненно, ты най­дешь, что ближе всех в любви к уве­ро­вав­шим те, кто гово­рит: «Мы – назо­реи». И это потому, что среди них есть иереи и монахи, кото­рые гор­дыни лишены (и не воз­но­сятся перед дру­гими).

(Сура 5:82)

Однако и их он часто осуж­дает – в осо­бен­но­сти за их склон­ность замы­каться в мона­ше­стве, кото­рого Аллах никому не пред­пи­сы­вал (сура 57:27), а также за пре­да­ние забве­нию согла­ше­ния, кото­рое Аллах заклю­чил с ними (сура 5:15). Их упре­кают и в том, что они отно­сятся к мона­хам, свя­щен­ни­кам и Мессии, сыну Марии, как к своим пове­ли­те­лям, тогда как им прямо было при­ка­зано покло­няться только Аллаху (сура 9:31). Основ­ное обви­не­ние – за пре­уве­ли­че­ния в своей рели­гии.

Время шло, и прак­ти­че­ски на закате жиз­нен­ного пути Мухам­мада его армии столк­ну­лись на севере Аравии с хри­сти­ан­скими арми­ями. С тех пор отно­ше­ние мусуль­ман к хри­сти­а­нам стало более враж­деб­ным. В первое время их обви­няли в том, что они не лучше идо­ло­по­клон­ни­ков, бого­хуль­ству­ю­щих против Аллаха, что они гово­рят, будто он – одна часть троицы, две другие – Мария и Иисус (сура 5:76). Как и иудеев, их жестко кри­ти­ко­вали, назы­вая неис­пра­ви­мыми греш­ни­ками, высту­па­ю­щими против зако­нов Аллаха. Хотя Коран и засви­де­тель­ство­вал им свое почте­ние как бли­жай­шим сосе­дям, по-доб­рому отно­ся­щимся к мусуль­ма­нам, все же послед­ним он запре­тил тесно общаться с ними или помо­гать им:

О вы, кто верует! Себе в друзья и покро­ви­тели вы не берите ни иудеев, ни хри­стиан, они – друзья один дру­гому. А тот из вас, кто их берет в друзья, тот сам – из их числа…

(Сура 5:51)

В резуль­тате мно­го­чис­лен­ных пере­бра­нок с иуде­ями и воен­ных бата­лий с хри­сти­а­нами Мухам­мад на склоне жизни при­звал свой народ сра­жаться с теми и дру­гими как с идо­ло­по­клон­ни­ками:

Сра­жай­тесь с теми из людей Писа­ния (свя­того), кто в Гос­пода и в Судный день не верит, и не счи­тает запре­щен­ным то, что не доз­во­лено Алла­хом и Его про­ро­ком, не при­зна­вая Истины рели­гии Аллаха, – до тех пор, пока они вам дань пла­тить не станут, своею соб­ствен­ной рукой, в сми­ре­нии покор­ном.

(Сура 9:29)

И хотя вре­ме­нами Коран тер­пимо отно­сится к иудеям и хри­сти­а­нам и даже заяв­ляет, что истинно доб­ро­де­тель­ные люди из их числа будут воз­на­граж­дены в раю и удо­сто­ятся мило­сти Аллаха, в целом отно­ше­ние к ним враж­деб­ное. Мусуль­мане рас­це­ни­вают иудеев и хри­стиан как серьез­ных оппо­нен­тов про­рока, а их при­сут­ствие в каче­стве сосе­дей рас­смат­ри­ва­ется как угроза про­цве­та­нию мусуль­ман, кото­рых они могут увести с пра­вед­ного пути.

Основ­ные кора­ни­че­ские законы и обя­зан­но­сти

Шариат – пред­пи­сан­ные законы ислама

Несмотря на то, что ислам явля­ется рели­гией четких зако­нов и норм и мусуль­мане часто кри­ти­ку­ются за педан­тич­ное сле­до­ва­ние всем пред­пи­са­ниям Корана, сам по себе он не явля­ется сбор­ни­ком правил и указов. Тем не менее он глу­боко про­ни­кает в чело­ве­че­ские вза­и­мо­от­но­ше­ния, пред­пи­сы­вает мно­же­ство риту­а­лов и уста­нав­ли­вает пра­вила пове­де­ния, нака­за­ния и тому подоб­ные вещи. Закон в исламе изве­стен как шариат, путь или образ жизни, кото­рому необ­хо­димо сле­до­вать, дабы стать пра­во­вер­ным мусуль­ма­ни­ном, под­чи­нен­ным истине и воле Аллаха. Само слово «шариат» почти не исполь­зу­ется в Коране, но появ­ле­ние его в данном тексте опре­де­ляет его гене­раль­ное поло­же­ние в мусуль­ман­ском веро­ис­по­ве­да­нии:

Потом Мы (пове­ле­нием Своим) тебя наста­вили на путь Закона (шери­ата), – так следуй же ему, а не стра­стям людей, кото­рые не знают.

(Сура 45:18)

Дека­лог в хри­сти­ан­ской Библии, более извест­ный как десять запо­ве­дей, явля­ется про­то­ти­пом основ­ных зако­нов Аллаха, и хотя они (запо­веди) не изло­жены в Коране так же кате­го­рично, как в Исходе 20:1–17 и Вто­ро­за­ко­нии 5:6–21, они в той или иной форме появ­ля­ются в раз­лич­ных отрыв­ках его текста.

Коран под­твер­ждает, что законы Бога были пере­даны Моисею на двух камен­ных скри­жа­лях:

И начер­тали для него Мы на скри­жа­лях суть всякой вещи и разъ­яс­не­ние поня­тий всех вещей…

(Сура 7:145)

Один из отрыв­ков Корана (сура 17:23–40) звучит так же, как отры­вок из Левита. Многие из десяти запо­ве­дей четко вос­про­из­ве­дены в нем. Запо­ведь Бога о том, что покло­няться сле­дует только Ему одному, объ­еди­нена с пред­пи­са­нием отно­ситься по-доб­рому и с почте­нием к роди­те­лям (сура 17:23). Пре­лю­бо­де­я­ние запре­щено, поскольку постыд­ные и гре­хов­ные деяния откры­вают путь другим грехам. Поку­ше­ние на чужую жизнь, за исклю­че­нием слу­чаев, име­ю­щих полное осно­ва­ние для него, также запре­щено, поскольку Аллах сделал жизнь свя­щен­ной (сура 17:32–33). Отру­ба­ние конеч­но­стей пред­пи­сано в каче­стве нака­за­ния за воров­ство (сура 5:41). Ничто на свете не может слу­жить пред­ме­том покло­не­ния наряду с Алла­хом, это совер­шенно спра­вед­ливо при­ве­дет идо­ло­по­клон­ника в ад (сура 17:39). В Коране мы найдем и третью запо­ведь, в кото­рой гово­рится, что поскольку имена Аллаха явля­ются самыми пре­крас­ными из всего суще­ству­ю­щего, то тот, кто посмеет осквер­нить их, будет нака­зан (сура 7:180). В Коране также упо­ми­на­ется и уста­нов­ле­ние свя­щен­ного дня отдох­но­ве­ния для иудеев, дня, кото­рый необ­хо­димо строго соблю­дать и кото­рый они склонны нару­шать (сура 7:163). Гово­рить ложь – без­нрав­ственно (сура 51:10). А деся­тая запо­ведь звучит так:

И не желайте вы тех благ, кото­рыми Гос­подь одних из вас перед дру­гими наде­лил. Муж­чине над­ле­жит все то, что он заслу­жит, и жен­щина полу­чит то, что должно ей. Себе ж щедрот вы испро­сить должны у Бога. Гос­подь, поис­тине, о всякой вещи знающ!

(Сура 4:32)

В совре­мен­ном мусуль­ман­ском обще­стве шариат отно­сится в основ­ном к пред­пи­сан­ным риту­а­лам, охва­ты­ва­ю­щим каждый аспект пове­де­ния мусуль­ман. Он озна­чает гораздо больше, чем про­стое послу­ша­ние нис­по­слан­ным зако­нам, он содер­жит в себе стан­дарты этики и детально регла­мен­ти­рует рели­ги­оз­ную, соци­аль­ную, поли­ти­че­скую и быто­вую жизнь после­до­ва­те­лей ислама. И тем не менее в первую оче­редь он зани­ма­ется внеш­ними фор­мами и пред­пи­са­ни­ями. Напри­мер, слово адаб наи­бо­лее часто исполь­зу­ется для опре­де­ле­ния более тонких дета­лей пове­де­ния и знаков вни­ма­ния между мусуль­ма­нами и их еди­но­вер­цами. Так, необ­хо­димо всегда при­вет­ство­вать своего собрата по вере сло­вами ас-саламу алай­кум – «да будет с Вами мир». Ответ должен зву­чать так же. Шариат вклю­чает в себя и этикет, кото­рому необ­хо­димо сле­до­вать при обще­нии или веде­нии дел с нему­суль­ма­нами.

Очень важное раз­гра­ни­че­ние дела­ется в исламе между про­ти­во­за­кон­ными, или запре­щен­ными, и обще­при­ня­тыми, то есть закон­ными, вещами. Первое поня­тие из этого ряда известно как харам и озна­чает «запрет­ное, непри­кос­но­вен­ное». Слово это может быть исполь­зо­вано как в свя­щен­ном, так и в обы­ден­ном смысле. Напри­мер, Свя­щен­ная Мечеть в Мекке названа Масджид ал-Харам. В данном случае слово исполь­зу­ется в пози­тив­ном смысле. Свиное мясо, с другой сто­роны, явля­ется запрет­ным как харам, поскольку оно нечи­сто. Мясо осталь­ных живот­ных счи­та­ется раз­ре­шен­ным в пищу и опре­де­ля­ется как халал, т. е. закон­ное, над ним про­из­несли бисмил­лахи, это отно­сится и к осталь­ным про­дук­там, напри­мер к молоч­ным, – они тоже под­па­дают под статус халал, поскольку в них отсут­ствуют запре­щен­ные жиры или иные веще­ства.

Боль­шин­ству чита­те­лей хорошо известны опи­сан­ные в лите­ра­туре жесто­кие нака­за­ния, прак­ти­ку­е­мые в исламе. Однако многие ислам­ские страны лишь в недав­нем про­шлом начали при­ме­нять эти нака­за­ния, в то время как Сау­дов­ская Аравия со всей стро­го­стью нала­гала их на про­тя­же­нии многих сто­ле­тий. Эти нака­за­ния, извест­ные как худуд (огра­ни­че­ния), фак­ти­че­ски явля­ются состав­ля­ю­щими уго­лов­ных зако­нов ислама. Так, нака­за­ние за воров­ство, сирка, пред­по­ла­гает отру­ба­ние кисти руки:

И вору и воровке отсе­кайте руки, как воз­да­я­ние за то, что (души их) усво­или себе – как нака­за­ние от Бога, ведь Он, поис­тине велик и мудр!

(Сура 5:38)

Однако в хади­сах гово­рится, что этот при­го­вор должен выно­ситься только в экс­тре­маль­ных слу­чаях, когда вор украл дей­стви­тельно что-то ценное:

Айша рас­ска­зы­вала, что послан­ник Аллаха (да пре­бу­дет он с миром) гово­рил: «Рука вора должна быть отруб­лена только за чет­верть динара или боль­шую сумму».

(Ас-Сахих Муслима, том 3, с. 907)

В другом пре­да­нии гово­рится, что не сле­дует отру­бать руку в случае кражи рас­те­ний или фрук­тов, когда раб поку­сился на соб­ствен­ность своего хозя­ина (поскольку и сам раб, и все, что он имеет, явля­ется соб­ствен­но­стью хозя­ина) или когда укра­ден­ная вещь не пред­став­ляет ком­мер­че­ской цен­но­сти. И тем не менее непре­клон­ное испол­не­ние дан­ного пред­пи­са­ния при жизни самого Мухам­мада и без­жа­лост­ный харак­тер нака­за­ния можно уви­деть в сле­ду­ю­щем опи­са­нии харак­тер­ного инци­дента:

К послан­нику Аллаха (да пре­бу­дет он с миром) при­вели вора и отру­били ему руку. Затем он при­ка­зал пове­сить ее вору на шею.

(Китаб ас-сунан Абу Дауда, том 3, с. 1230)

За супру­же­скую измену в мусуль­ман­ских стра­нах заби­вают кам­нями насмерть, а в Аравии отру­бают голову, несмотря на то, что Коран пред­пи­сы­вает за это пре­ступ­ле­ние нака­за­ние в сто ударов плетьми (сура 24:2). Мусуль­ман­ские пра­во­веды учат, что это нака­за­ние при­ме­ня­ется только к неже­на­тым муж­чи­нам или неза­муж­ним жен­щи­нам, сожи­тель­ству­ю­щим с замуж­ними жен­щи­нами или жена­тыми муж­чи­нами, и что тех и других необ­хо­димо каз­нить самыми раз­но­об­раз­ными спо­со­бами, опи­сан­ными в хади­сах и при­ме­ня­е­мыми уже при жизни самого Мухам­мада.

Особые законы, отно­ся­щи­еся ко вза­и­мо­от­но­ше­ниям людей

В Коране опи­сы­ва­ются законы и реко­мен­да­ции, охва­ты­ва­ю­щие бес­ко­неч­ное коли­че­ство аспек­тов вза­и­мо­от­но­ше­ний между мусуль­ма­нами как в мусуль­ман­ских обще­ствах, так и там, где мусуль­мане нахо­дятся в мень­шин­стве. Умма (община) – пре­ва­ли­ру­ю­щий фактор бла­го­со­сто­я­ния любого обще­ства в целом. Мусуль­ма­нин прежде всего несет ответ­ствен­ность за выпол­не­ние обя­за­тельств перед своим собра­том по вере, и только затем – в обще­при­ня­том порядке. Этим объ­яс­ня­ется тен­ден­ция мусуль­ман, нахо­дя­щихся в мень­шин­стве, соби­раться вместе и фор­ми­ро­вать соб­ствен­ные группы и орга­ни­за­ции, даже несмотря на то, что подоб­ные сооб­ще­ства или орга­ни­за­ции уже суще­ствуют в их непо­сред­ствен­ном окру­же­нии. Послед­ний шах Ирана в период своего цар­ство­ва­ния делал все воз­мож­ное, чтобы убе­дить своих под­дан­ных в первую оче­редь рас­смат­ри­вать себя как персов, а уже во вторую – как мусуль­ман. Аятолла Хомейни с при­хо­дом к власти рас­ста­вил все точки над i, заявив, что в первую оче­редь они – мусуль­мане и ни о чем другом речи быть не может. И хотя многие мусуль­мане на Западе при­ни­мают уча­стие в делах госу­дар­ства и вносят вклад в бла­го­со­сто­я­ние всего обще­ства, они, как пра­вило, фор­ми­руют соб­ствен­ные тесные сооб­ще­ства с целью защиты своей мусуль­ман­ской само­быт­но­сти.

Чело­ве­че­ские вза­и­мо­от­но­ше­ния рас­смат­ри­ва­ются в Коране по боль­шей части с прак­ти­че­ской точки зрения, нежели с иде­а­ли­сти­че­ской. Поэтому брак, никах, в исламе не явля­ется таин­ством, это, скорее, дого­вор между сто­ро­нами, кото­рый в соот­вет­ству­ю­щих слу­чаях может быть рас­торг­нут посред­ством раз­вода. Но все-таки развод счи­та­ется необ­хо­ди­мым злом, или бед­ствием, а не сво­бод­ным выбо­ром, доступ­ным мусуль­ма­нам.

Коран назы­вает брак еще одним словом – мисак (дого­вор) (сура 4:21). Так же, как и Библия, он запре­щает браки между нахо­дя­щи­мися в близ­ком род­стве людьми (сура 4:23), и так же, как и Библия, он опре­де­ляет мужа главой семьи, требуя, чтобы жена под­чи­ня­лась ему и забо­ти­лась о домаш­нем хозяй­стве. Жен­щи­нам мусуль­ман­кам раз­ре­шено выхо­дить замуж только за мужчин мусуль­ман, в то время как муж­чины мусуль­мане могут брать в жены женщин и иудеек, и хри­сти­а­нок:

…Доз­во­лена вам также пища тех, кому было нис­по­слано Писа­нье и ваша пища им раз­ре­шена. Раз­ре­шено вам в жены брать не только цело­муд­рен­ных, уве­ро­вав­ших в Бога, но также цело­муд­рен­ных из тех, кому нис­по­слано Писа­ние до вас…

(Сура 5:5)

И хотя таких жен нельзя при­нуж­дать отка­зы­ваться от своей веры в пользу ислама, его непи­са­ные законы с пре­зре­нием отно­сятся к идее, что мусуль­ма­нин может взять в жены, напри­мер, хри­сти­анку, кото­рая отка­зы­ва­ется отречься от своей веры:

Нафи рас­ска­зы­вал: «Когда бы Ибн Умара ни спро­сили о браке с хри­сти­ан­ской или иудей­ской жен­щи­ной, он отве­чал: „Аллах сделал неза­кон­ным для пра­во­вер­ного брак с жен­щи­нами, кото­рые отвра­щают спут­ни­ков от покло­не­ния Аллаху, и я не знаю боль­шего зла, чем отвра­ще­ние спут­ни­ков от покло­не­ния Аллаху жен­щи­ной, гово­ря­щей, что Иисус – ее Гос­подь, в то время как он – просто один из слуг Аллаха“».

(Ас-Сахих ал-Бухари, том 7, с. 155)

Известно, что Коран раз­ре­шает поли­га­мию, но ни одной жен­щине в исламе не раз­ре­шено иметь более одного мужа. Мужьям раз­ре­шено иметь до четы­рех жен, но если они опа­са­ются, что не смогут спра­вед­ливо и бес­при­страстно отно­ситься ко всем своим женам, им должно оста­но­виться на одной супруге (сура 4:3). По случаю женитьбы муж должен дать жене при­да­ное в каче­стве доб­ро­воль­ного дара, но если жена по соб­ствен­ной ини­ци­а­тиве отка­жется от него или решит вер­нуть часть при­да­ного назад, он должен реа­ги­ро­вать на это поло­жи­тельно и с готов­но­стью (сура 4:4).

Хотя ислам зача­стую тре­бует от женщин покор­но­сти и под­чи­не­ния муж­чи­нам, Коран посто­янно ока­зы­вает им особое вни­ма­ние. Жен­щины счи­та­ются слабым полом и должны под­чи­няться своим мужьям, но послед­ним посто­янно и насто­я­тельно реко­мен­ду­ется забо­титься о своих женах. Если жена опа­са­ется жесто­ко­сти или невы­пол­не­ния обя­за­тельств со сто­роны мужа и скло­ня­ется к раз­воду, а муж согла­сен на развод, никто не будет их осуж­дать или пори­цать, если они решат вопрос между собой мирным путем. В Коране суще­ствует пример, где жене отве­дено право высту­пить ини­ци­а­то­ром раз­вода (сура 4:128).

Мужчин пре­ду­пре­ждают, что они нико­гда не смогут быть пол­но­стью спра­вед­ли­выми и чест­ными с жен­щи­нами, как бы ни ста­ра­лись, но они нико­гда не должны бро­сать жен­щину на про­из­вол судьбы.

Дру­же­ское пони­ма­ние вкупе со сдер­жан­но­стью – таким должно быть отно­ше­ние мусуль­ма­нина к жене (сура 4:129). Муж­чины явля­ются защи­той и под­держ­кой жен­щи­нам, неза­ви­симо от того, боятся ли они, что их жены неверны им. Если мужья подо­зре­вают своих жен в супру­же­ской невер­но­сти, им дано право убеж­дать и настав­лять их. В случае, если жен­щины не рас­ка­и­ва­ются, сле­дует отка­заться делить с ними супру­же­ское ложе и в каче­стве послед­него сред­ства раз­ре­ша­ется побить их (сура 46:34).

Это всего лишь неболь­шой пере­чень типич­ных зако­нов и поста­нов­ле­ний Корана, охва­ты­ва­ю­щих один аспект чело­ве­че­ских вза­и­мо­от­но­ше­ний – брак. Шариат регу­ли­рует такие вопросы, как развод, чисто­плот­ность и тому подоб­ные вещи.

Осве­дом­лен­ность все­ви­дя­щего ока Аллаха явля­ется основ­ным регу­ли­ров­щи­ком во всех обла­стях чело­ве­че­ского пове­де­ния. Хотя особые поста­нов­ле­ния и законы затра­ги­вают даже еже­днев­ные дела мусуль­ман, боль­шая часть учений Корана пре­под­но­сится в форме сове­тов, при­зы­ва­ю­щих их жить пра­ведно. Коран более наце­лен мудро руко­во­дить, нежели при­ну­ди­тельно регу­ли­ро­вать каждую сто­рону чело­ве­че­ской жизни. Он нико­гда не стре­мится сде­лать из чело­века раба тра­ди­ций – скорее, желает помочь познать себя суще­ством, обла­да­ю­щим правом жить соб­ствен­ной жизнью, поз­во­ляя выби­рать опре­де­лен­ные огра­ни­че­ния и прин­ципы пове­де­ния. (Мно­же­ство опи­сан­ных в хади­сах обы­чаев, уста­нав­ли­ва­ю­щих соблю­де­ние правил и риту­а­лов, регу­ли­ру­ю­щих прак­ти­че­ски каждый шаг в жизни чело­века, в дей­стви­тель­но­сти не соблю­да­ется.)

Глава 3. Мате­ри­аль­ное и духов­ное в книге Аллаха

Аллах – цен­траль­ная тема Корана

Основ­ной догмат ислама: «Нет Бога, кроме Аллаха»

Если мы зада­димся вопро­сом: что убе­дило Мухам­мада в том, что он при­зван в каче­стве послед­него про­рока Бога, то в ответ, скорее всего, услы­шим, что его пер­во­на­чаль­ного виде­ния на горе Хира было для этого вполне доста­точно. Этого виде­ния про­року хва­тило, чтобы убе­дить себя в том, что все, что снис­хо­дило на него впо­след­ствии, – либо в каче­стве экзо­те­ри­че­ского опыта, либо как внут­рен­нее вдох­но­ве­ние – явля­лось сверхъ­есте­ствен­ным, а сле­до­ва­тельно – боже­ствен­ным. Можно было бы ска­зать и то, что его совесть была удо­вле­тво­рена одной непре­взой­ден­ной доми­ни­ру­ю­щей исти­ной – исти­ной об абсо­лют­ном един­стве Аллаха, Все­дер­жи­теля все­лен­ной. Совер­шенно оче­видно, что Мухам­мад был убеж­ден в том, что, обла­дая этой исти­ной как основ­ным поло­же­нием, сущ­но­стью своих сооб­ще­ний, он обле­чен боже­ствен­ными пол­но­мо­чи­ями вести за собой своих заблуд­ших зем­ля­ков.

Можно с боль­шой долей уве­рен­но­сти ска­зать, что утвер­жде­ние Ла илаха иллал­лахи («Нет Бога, кроме Аллаха») явля­ется основ­ной мыслью Корана, вокруг кото­рой вра­ща­ются все другие его идеи. Это выра­же­ние в раз­лич­ных вари­ан­тах встре­ча­ется в Коране не менее два­дцати семи раз (сура 73:9 и др.), оно фор­ми­рует первую часть фун­да­мен­таль­ного ислам­ского учения: «Нет Бога, кроме Аллаха, и Мухам­мад – послан­ник Аллаха». Боль­шая часть Корана выде­ляет этот факт в про­ти­во­по­лож­ность идо­ло­по­клон­ству язы­че­ской Аравии и «заблуж­де­ниям» Людей Книги, кото­рые были склонны ассо­ци­и­ро­вать с Алла­хом кого-то еще.

Имя Аллах встре­ча­ется в Книге около трех тысяч раз. Само по себе оно не имеет рода, но об Аллахе всегда гово­рят в муж­ском роде: Хувал­ла­хул­лази ла илаха илла хува («Кроме него дру­гого боже­ства не суще­ствует!») (сура 59:22). Обе части выра­же­ния начи­на­ются и закан­чи­ва­ются место­име­нием в муж­ском роде хува. Точно так же, как муж­чина гла­вен­ствует над жен­щи­ной, так и Бог гла­вен­ствует над чело­ве­че­ством. Явля­ясь лич­но­стью, а не ней­траль­ным духом, он опи­сы­ва­ется в муж­ском роде как в Библии, так и в Коране. Часто об Аллахе гово­рят во мно­же­ствен­ном числе «Мы» (место­име­ние нахну исполь­зу­ется в суре 56:73). Это грам­ма­ти­че­ская форма явля­ется свое­об­раз­ным спо­со­бом пока­зать его неогра­ни­чен­ное гос­под­ство над всей все­лен­ной. Точно так же англий­ские монархи, под­чер­ки­вая свою власть, исполь­зуют коро­лев­ское «Мы» (вспом­ним зна­ме­ни­тое клише коро­левы Вик­то­рии «Мы недо­вольны»).

Многие ученые отри­ца­тельно отно­сятся к тому, что в Коране есть выска­зы­ва­ния об Аллахе в тре­тьем лице. Неко­то­рые из них нахо­дят непо­нят­ным, что о нем часто гово­рят неза­ви­симо от него самого, если при­нять во вни­ма­ние факт, что Аллах явля­ется еди­но­лич­ным авто­ром Корана. С другой сто­роны, если Книга была вестью миру, пере­дан­ной через ангель­ского послан­ника, было бы довольно странно вос­при­ни­мать ее текст в форме част­ной, интим­ной беседы между про­ро­ком и его Гос­по­дом.

Тем не менее Коран посто­янно побуж­дает Мухам­мада крепко дер­жаться за Аллаха как за един­ствен­ный источ­ник жизни и надежду на буду­щее. Что именно про­воз­гла­шать окру­жа­ю­щим про­рока язы­че­ским без­бож­ни­кам, ему совер­шенно точно было ука­зано в стихах, кото­рые сим­во­ли­зи­руют огром­ный смысл гос­под­ства Аллаха и явля­ются лейт­мо­ти­вом всего Корана:

Скажи: «Взываю я лишь к своему Вла­дыке, и в покло­не­нии Ему других богов не измыш­ляю». Скажи: «Не вла­стен я ни злом (вас нака­зать), (и ни добром) на путь вас пра­вед­ный наста­вить». Скажи: «Никто меня от Гос­пода не защи­тит, и не найти убе­жища нигде мне, кроме как у Бога, коль я не пере­дам (того, что Он вещает), Его посла­ний (вам не изъ­ясню). А тем, кто будет непо­слу­шен Аллаху и послан­нику Его, назна­чен Ад, где пре­бы­вать им вечно».

(Сура 72:20–23)

«Гос­подь запада и востока! Нет Бога, кроме Него!» – настой­чи­вое утвер­жде­ние и цен­траль­ная тема Корана. Суще­ство­ва­ние Аллаха счи­та­ется само собой разу­ме­ю­щимся и не тре­бу­ю­щим дока­за­тельств. Коран при­зы­вает к осо­зна­нию гос­под­ства Аллаха и к покло­не­нию его славе. Разу­ме­ется, в те вре­мена атеизм был совер­шенно неиз­ве­стен. Неве­ру­ю­щих упре­кали не в том, что они вообще не верят в Бога (Аллаха), а в том, что они отво­ра­чи­ва­ются от него в сто­рону других богов или отож­деств­ляют его с кем-либо еще. Отсюда и про­ис­те­кает утвер­жде­ние, что нет дру­гого Бога, кроме Аллаха. Инте­ресно отме­тить, что Коран не отри­цает суще­ство­ва­ние иных богов – его утвер­жде­ние отно­сится только к воз­мож­ным кон­ку­рен­там, а также поли­те­изму:

Если б на небе и земле были другие боже­ства, кроме Аллаха, на них бы не было порядка нико­гда!..

(Сура 21:22)

Поскольку Аллах неви­дим, то дока­за­тель­ство его суще­ство­ва­ния не явля­ется про­бле­мой. Никто не может уви­деть его или полу­чить личные знания о его реаль­но­сти: от людей тре­бу­ется верить в то, что им открыто. Очень важно всту­пить с ним в пра­виль­ные вза­и­мо­от­но­ше­ния. Для этого пред­пи­сано под­чи­няться его зако­нам и вести достой­ный истин­ного мусуль­ма­нина образ жизни. Вера в Аллаха явля­ется в Коране основ­ной темой. Участь же тех, кто отка­зы­ва­ется при­нять его, слиш­ком ужасна, чтобы можно было даже поду­мать о неве­рии.

Исклю­чи­тель­ные по зна­чи­мо­сти и часто повто­ря­ю­щи­еся слова, кото­рые демон­стри­руют без­рас­суд­ное пре­не­бре­же­ние Алла­хом, – мин дунил­лахи («кроме Аллаха» или «без Аллаха»). Мысль, вызы­ва­ю­щая отвра­ще­ние! Ведь она так легко может посе­литься в умах и серд­цах людей, не только пред­на­ме­ренно отка­зы­ва­ю­щихся от его власти, но даже слу­чайно не ока­зав­ших ему долж­ного вни­ма­ния. Мысли или дей­ствия без доста­точ­ной осве­дом­лен­но­сти об Аллахе уводят чело­века с истин­ного пути. Отсюда берут начало мно­го­чис­лен­ные пред­пи­са­ния Корана все время поми­нать или про­слав­лять (зикр) имя Бога (сура 57:16).

Вали и насир – слова, с помо­щью кото­рых в Коране чаще всего дела­ется акцент на необ­хо­ди­мо­сти посто­янно пом­нить Аллаха. Эти два слова, име­ю­щие оди­на­ко­вое зна­че­ние, уси­ли­вают осо­зна­ние того факта, что он – един­ствен­ный защит­ник людей и покро­ви­тель все­лен­ной. Их и пере­во­дят как «защит­ник», «опекун», «заступ­ник», «помощ­ник», «изба­ви­тель». Они встре­ча­ются сов­местно с выра­же­нием мин дунил­лахи в сле­ду­ю­щем стихе:

И не найдет он, кроме Бога, ни покро­ви­теля, и ни помощ­ника себе.

(Сура 4:123)

Несмотря на кажу­ще­еся порой бла­го­по­лу­чие жизни, было бы наив­ным для кого бы то ни было пола­гать, что можно по-насто­я­щему про­цве­тать или наде­яться попасть в рай после смерти, живя «без Аллаха». Язы­че­ский идо­ло­по­клон­ник сам под­вер­гает себя опас­но­сти лишиться бла­го­склон­но­сти Аллаха, отвер­нув­шись от него в сто­рону других божеств, неве­ру­ю­щий – пола­га­ясь на свою гор­дость и само­до­ста­точ­ность.

При­рода и харак­тер Аллаха в Коране

Неумо­лимо и посто­янно утвер­ждая, что Аллах уни­ка­лен и совер­ше­нен, Коран уди­ви­тельно мало гово­рит о его лич­но­сти или харак­тере. Не в пример Библии, где чув­ства и настро­е­ния Бога ярко рас­кры­ва­ются через его отно­ше­ния с людьми, при про­чте­нии Корана созда­ется впе­чат­ле­ние, что Аллах вовсе лишен лич­ност­ных качеств. Сопе­ре­жи­ва­ние и другие чув­ства даже отда­ленно не свой­ственны ему. Акцент дела­ется на его высшем руко­вод­стве всем сущим, его неогра­ни­чен­ном управ­ле­нии чело­ве­че­ством, власти бла­го­слов­лять или про­кли­нать, судить или про­щать, давать бла­го­со­сто­я­ние или погру­жать в бед­ность – все как он поже­лает. Он явля­ется Гос­по­дом всех миров и не нуж­да­ется в полу­че­нии энер­гии извне, в чьем-либо содей­ствии или защите. Он никому не под­от­че­тен. Обя­за­тель­ства лежат непо­сред­ственно на плечах тех, кого он создал, дабы они искали его мило­сти. Они не могут апел­ли­ро­вать к чему-то сви­де­тель­ству­ю­щему против него (что с успе­хом делали многие биб­лей­ские про­роки, как, напри­мер, Моисей, напом­нив­ший Богу об обе­ща­ниях, данных Им Авра­аму, а также об обе­ща­нии отвра­тить свой гнев от еврей­ского народа, когда Он заду­мал уни­что­жить его).

В резуль­тате многие мусуль­ман­ские ученые более позд­них сто­ле­тий, пыта­ясь опре­де­лить харак­тер Аллаха, неиз­менно кон­цен­три­ро­вали свое вни­ма­ние на том, чего у него нет. Абул Хасан Али ал-Ашари, извест­ный теолог, родив­шийся в Басре спустя три сто­ле­тия после смерти Мухам­мада, в своем про­из­ве­де­нии Мака­лат ал-Исла­мийин нари­со­вал весьма несим­па­тич­ный образ Аллаха. Он гово­рил, что у Аллаха нет тела, он нема­те­ри­а­лен, и у него нет объема. Ни одно место не в состо­я­нии заклю­чать его в себе, и время не каса­ется его. Ничего из того, что можно ска­зать о его созда­ниях, не может быть исполь­зо­вано в каче­стве исход­ного мате­ри­ала для его опи­са­ния. Ничего из того, что можно пред­ста­вить рас­суд­ком или вооб­ра­зить, при­звав на помощь фан­та­зию, не имеет с ним сход­ства. Его невоз­можно уви­деть гла­зами, нельзя испы­тать удо­воль­ствие или радость, постиг­нув его. Его ничто не вол­нует.

Другой ранний мусуль­ман­ский ученый резю­ми­ро­вал отно­ше­ние мусуль­ман к образу Аллаха, сказав: что бы ни при­ду­мал чело­век, пыта­ясь пред­ста­вить его себе, он не явля­ется этим!

Что же в таком случае можно ска­зать опре­де­лен­ного о том, каков Аллах? В Коране пере­чис­лено мно­же­ство аспек­тов его сущ­но­сти. Мусуль­мане гово­рят, что всего их девя­но­сто девять. Они опре­де­ляют его харак­тер и то, что чело­век может ожи­дать от него. Три­на­дцать из них пере­чис­лены в при­ве­ден­ном ниже отрывке. В списке или ката­логе девя­но­ста девяти имен Аллаха они зани­мают первые места в порядке их пере­чис­ле­ния:

И Он – Аллах! Кроме него дру­гого боже­ства не суще­ствует. Он ведает о всем, что скрыто иль открыто (вам). <…> Он – царь, Он – свят, источ­ник совер­шен­ства, Он мир дарит, запо­ве­дает веру и блюдет сохран­ность; Вер­хов­ный судия, что власти без­гра­нич­ной пре­ис­пол­нен. Хвала же Гос­поду! Он выше всех божеств, что люди измыш­ляют в равные Ему! И Он – Аллах, Творец (Все­лен­ной), созда­тель (совер­шен­ного порядка в ней), обра­зо­ва­тель (высших форм и видов), – к Нему – пре­крас­ней­шие имена вос­хо­дят, и все, что в небе­сах и на земле, хвалу и славу воз­дает Аллаху, (кто без­гра­нично) мудр и велик!

(Сура 59:22–24)

Однако ни одно из этих имен не рас­кры­ва­ется по ходу повест­во­ва­ния, все они как бы без­до­ка­за­тельны. Более того, неко­то­рые мусуль­ман­ские ученые пола­гают, что эти имена явля­ются исклю­чи­тельно атри­бу­тами и что Аллах, если поже­лает, может просто отме­нить или анну­ли­ро­вать их все. Гово­рят, что они явля­ются харак­тер­ными осо­бен­но­стями, кото­рые опре­де­ляют его пове­де­ние и вза­и­мо­от­но­ше­ния со своими созда­ни­ями и ни в коем случае не выра­жают каких-либо особых качеств его суще­ство­ва­ния или харак­тера.

Извест­ный бого­слов Абу Хамид Мухам­мад ал-Газали, живший спустя пять веков после Мухам­мада, напи­сал книгу, в кото­рой пере­чис­лены все девя­но­сто девять имен Аллаха и кото­рую он назвал Ал-Максад ал-Асна. Говоря о кора­ни­че­ском имени Ал-Вадуд (Любя­щий), кото­рое дважды встре­ча­ется в книге (суры 11:90, 85:14), он утвер­ждал, что поскольку в наме­ре­ния Аллаха входит делать добро чело­ве­че­ству и быть состра­да­тель­ным, то его любовь должна опре­де­ляться исклю­чи­тельно как цель утвер­ждать и пока­зы­вать свою бла­го­склон­ность по отно­ше­нию к тому, кто ищет ее. Он выше сопе­ре­жи­ва­ния, ассо­ци­и­ру­е­мого с про­стым чело­ве­че­ским сочув­ствием. Его любовь и мило­сер­дие моти­ви­ру­ются только соб­ствен­ной выго­дой, а не сопе­ре­жи­ва­ни­ями.

В конеч­ном итоге Аллах в исламе вопло­щает до неко­то­рой сте­пени ста­тич­ную кон­цеп­цию Бога. Для него было бы честью ска­зать, что он может погру­зиться в глу­бину своего духа с чув­ствами и искрен­ними эмо­ци­ями, но при этом быть выше всего этого, демон­стри­руя свою непо­ко­ле­би­мость. Аллах в Коране неиз­мен­ный просто по той при­чине, что у него нет такого харак­тера. Он то, что он есть. Пра­виль­ность отно­ше­ния к нему людей обу­слов­лена лишь тем, что люди при­ни­мают его, а не познают лично. Его абсо­лют­ная уни­каль­ность ставит его в обособ­лен­ное поло­же­ние от всего создан­ного им – это образ оди­но­кого Бога, не нуж­да­ю­ще­гося в чьем-либо обще­стве. Из данной кон­цеп­ции про­ис­те­кает реак­ция мусуль­ма­нина на лич­ность Аллаха и отно­ше­ние к своей лич­но­сти и миссии: рожден быть слугой, кото­рый связан обя­за­тель­ством под­чи­няться кодексу пове­де­ния и образ­цам рели­ги­оз­ного покло­не­ния, пред­пи­сан­ным Созда­те­лем, кото­рый имеет право посту­пать так, как счи­тает нужным, чьи дей­ствия не могут быть под­верг­нуты сомне­нию и кому должно предо­ста­вить отчет о своей жизни.

Муж­чины и жен­щины как слуги Аллаха

Созда­ние всего сущего исклю­чи­тельно в услу­же­ние Аллаху

Власть Аллаха над всем сущим волей-нево­лей при­во­дит к мысли, что все­лен­ная и все, что в ней, были созданы с един­ствен­ной целью – слу­жить ему. В отли­чие от хри­сти­ан­ской веры, где любовь Бога к чело­ве­че­ству выра­зи­лась через лич­ность Иисуса Христа, Кото­рый высту­пил в роли Божьего слуги, чтобы спасти мир и убе­дить людей в том, что они могут стать детьми Бога и сона­след­ни­ками вечной жизни, ислам отво­дит людям роль в каче­стве слуг Бога без какой-либо надежды, что они когда-нибудь раз­де­лят его славу. Аллаху при­над­ле­жит пре­ро­га­тива посту­пать так, как он счи­тает нужным, и избе­гать всякой личной связи с людьми, дабы не быть вынуж­ден­ным выпол­нять какие-нибудь обя­за­тель­ства по отно­ше­нию к ним. Само­до­ста­точ­ность Аллаха, зави­си­мость от него людей и их обя­за­тель­ство слу­жить ему сум­ми­ро­ваны в при­ве­ден­ном ниже отрывке:

Я создал джин­нов и людей лишь для того, чтоб Мне они слу­жили.

(Сура 51:56)

Анге­лов в Коране назы­вают ибаду-р-Рахман (слуги Состра­да­тель­ного). Между Алла­хом и всем его тво­ре­нием суще­ствует непре­одо­ли­мая про­пасть. Назна­че­ние всего создан­ного им во все­лен­ной отоб­ра­жено в этом выра­зи­тель­ном выска­зы­ва­нии:

И всяк, кто на земле и в небе пре­бы­вает, при­хо­дит к Мило­серд­ному как раб.

(Сура 19:93)

Отсюда про­ис­хо­дит и само назва­ние мусуль­ман­ской веры: Ислам – это Под­чи­не­ние. Все истин­ные пра­во­вер­ные под­чи­ня­ются своему Гос­по­дину, власт­ву­ю­щему над небе­сами.

Нельзя ска­зать, что Аллах совер­шенно без­раз­ли­чен к людям. Вни­ма­ние, ока­зы­ва­е­мое им в Коране, рав­но­значно вни­ма­нию, ока­зы­ва­е­мому самому Аллаху. Коран в равной сте­пени рас­смат­ри­вает при­роду чело­века с его пове­де­нием, пси­хо­ло­гией, обя­зан­но­стями, пред­на­зна­че­нием и высшую власть самого Аллаха. Спа­се­ние рода чело­ве­че­ского явля­ется одной из наи­важ­ней­ших тем Корана. Коран вновь и вновь заост­ряет вни­ма­ние, что он не был бы послан людям, будь у Аллаха иные наме­ре­ния. Судьбу чело­ве­че­ства, высве­чен­ную в Коране, не опре­де­ляют капризы или при­хоти Аллаха. Спа­се­ние явля­ется высшей целью реше­ний Аллаха, кото­рые он не отме­няет.

Тем не менее поскольку Аллах – гос­по­дин своих слуг, а не отец, как биб­лей­ский Бог, его роль во вза­и­мо­от­но­ше­ниях с чело­ве­ком заклю­ча­ется в утвер­жде­нии своего вели­чия и власти. Истин­ный абд (слуга) Аллаха должен быть заин­те­ре­со­ван, в первую оче­редь, в пре­иму­ще­ствах несе­ния покор­ной службы. Сми­ре­ние, скром­ность, абсо­лют­ное послу­ша­ние и под­чи­не­ние пред­пи­сан­ным формам покло­не­ния кажутся в этой связи наи­бо­лее выда­ю­щи­мися свой­ствами божьего чело­века. В хри­сти­ан­стве же отдают пред­по­чте­ние таким каче­ствам, как любовь, радость, само­от­вер­жен­ность, дол­го­тер­пе­ние и про­ще­ние. Истин­ный мусуль­ма­нин обра­щает самое при­сталь­ное вни­ма­ние на волю Аллаха, стре­мясь без­ро­потно под­чи­ниться его при­ка­зам. В при­ве­ден­ном ниже отрывке пока­зана пол­нота власти Аллаха и призыв к слу­же­нию ему:

Гос­подь небес, земли, а также и того, что между ними. Так покло­няйся же Ему и в этом покло­не­нии тер­пе­ние и стой­кость сохра­няй. Неужто знаешь ты того, кто именем Его (спо­со­бен) назы­ваться?

(Сура 19:65)

Поэтому совер­шенно неуди­ви­тельно, что в Коране огром­ное зна­че­ние при­да­ется таким тер­ми­нам, как таа (пови­но­ве­ние (Аллаху)), кунут (набож­ность), хушу (покор­ность) и тадарру (сми­ре­ние). Все они – полная про­ти­во­по­лож­ность упор­ному отказу под­чи­няться откро­ве­ниям Аллаха. Отказ от послу­ша­ния – логи­че­ское осно­ва­ние жесто­ко­сер­дия и без­ду­хов­но­сти. Коран по-осо­бен­ному отно­сится к этой кон­цеп­ции и рас­смат­ри­вает ее как рас­про­стра­нен­ные настро­е­ния времен Джа­хи­лийи (Вре­мени неве­же­ства) в доис­лам­ский период, а также как при­чину для отвер­же­ния кора­ни­че­ских откро­ве­ний неве­ру­ю­щими времен Мухам­мада.

Уве­рен­ность в чело­ве­че­ских силах, спо­соб­но­стях и изоб­ре­та­тель­но­сти счи­та­ется типич­ным каче­ством, пре­пят­ству­ю­щим чело­веку стать абд Аллаха, так же, как и непри­зна­ние его власти над собой или отста­и­ва­ние своей неза­ви­си­мо­сти. Дей­стви­тельно, эти каче­ства были отли­чи­тель­ными осо­бен­но­стями харак­тера арабов, живших в доис­лам­ский период. Коран опи­сы­вает случай, когда неве­ру­ю­щие, неистово про­ти­во­сто­яв­шие Мухам­маду, впо­след­ствии ста­но­ви­лись вспыль­чи­выми. Слово, исполь­зу­е­мое в тексте Корана для опи­са­ния этого состо­я­ния, хамийа, озна­чает горя­чую реши­мость в отста­и­ва­нии и защите своего мнения. Коран особо выде­ляет это поня­тие – хамий­а­тул­джа­хи­лийа – горя­чее про­ти­во­сто­я­ние, харак­те­ри­зу­ю­щее доис­лам­ские вре­мена неве­же­ства до воз­ник­но­ве­ния ислама. И вот в про­ти­во­по­лож­ность этим каче­ствам Аллах нис­по­слал уми­ро­тво­рен­ность и урав­но­ве­шен­ность своему послан­нику и всем веру­ю­щим. Слово, исполь­зу­е­мое для про­ти­во­по­став­ле­ния двух настро­е­ний, душев­ных состо­я­ний, звучит как сакина и близко по зна­че­нию древ­не­ев­рей­скому шехина (сура 48:26). Вели­чие Аллаха состоит в его здра­во­мыс­лии отно­си­тельно мир­ного сосу­ще­ство­ва­ния с ним, и именно это каче­ство должно харак­те­ри­зо­вать тех, кто дей­стви­тельно явля­ется его слу­гами.

Арабы доис­лам­ской Аравии гор­ди­лись при­над­леж­но­стью к своему роду и жестоко мстили любому члену дру­гого рода или пле­мени, нанес­шему обиду или ране­ние их соро­ди­чам или сопле­мен­ни­кам, неза­ви­симо от при­чины инци­дента (была ли она оправ­дана или нет). Они нико­гда не при­ни­мали ничего, что раз­ру­шало их чув­ство соб­ствен­ного досто­ин­ства, и яростно давали отпор любому, кто унижал их тем или иным спо­со­бом. Это было сущ­но­стью высо­ко­ме­рия арабов до при­хода ислама. Абид ибн ал-Абрас, поэт, живший в те дале­кие вре­мена, писал в своей книге Диван (том 40, стих 20): «Мы реши­тельно отка­зы­ва­емся под­чи­няться чьему бы то ни было руко­вод­ству, кем бы он ни был! Более того, мы заста­вим всех под­чи­няться нашим ука­за­ниям, причем никого при этом не при­нуж­дая». Именно этот занос­чи­вый дух Мухам­мад считал при­чи­ной про­ти­во­сто­я­ния его учению сми­ренно под­чи­ниться и стать слугой – в данном случае самого Аллаха.

Иудеев и хри­стиан не обви­няли в тще­сла­вии неве­рия, но их упре­кали в том, что они счи­тали себя детьми Аллаха и, более того, люби­мыми его детьми. Если это так, то тогда почему Аллах нака­зы­вает их за грехи? В дей­стви­тель­но­сти они всего лишь люди, кото­рых создал Аллах себе в услу­же­ние. Одному Аллаху при­над­ле­жит власть на небе­сах и на земле (сура 5:20). Эта тема посто­янно свя­зы­ва­ется в Коране с Иису­сом Хри­стом:

И нико­гда Мессия не пре­зреет слу­же­нием и покло­не­ньем Богу, как то и ангелы, при­бли­жен­ные к Богу…

(Сура 4:172)

В другом стихе, говоря об Иисусе, Коран резко заяв­ляет: Ин хува илла абдун – «Он был всего лишь раб (Гос­по­ден)» (сура 43:59). Инте­ресно обна­ру­жить повест­во­ва­ние в Коране, где гово­рится, что Сам Иисус заявил: Инни абдул­лахи – «Я – раб Аллаха» (сура 19:30). В отрывке гово­рится, что когда Он появился на свет, род­ствен­ники Марии обви­нили ее в том, что она родила ребенка вне закон­ного брака. Когда же она ука­зала на Иисуса, лежа­щего в колы­бели, Он про­из­нес речь, кото­рая начи­на­лась с при­ве­ден­ного выше выска­зы­ва­ния. Данное собы­тие не имеет парал­ле­лей с Биб­лией, но оно соот­но­сится с апо­кри­фи­че­ским «Араб­ским еван­ге­лием дет­ства», автор кото­рого неиз­ве­стен. Исто­рия об Иисусе, про­из­но­ся­щем речь в колы­бели, при­во­дится и в начале Корана. Но только здесь гово­рится о том, что Он обра­тился к Своей матери Марии со сло­вами: Инни хува Иса ибнулла – «Я Иисус, сын Бога» и затем про­дол­жил, что Он и есть то самое Слово, кото­рое послал Бог и о кото­ром архан­гел Гав­риил объ­явил ей, и что Бог Отец послал его как бла­го­сло­ве­ние наро­дам мира. В целом эта исто­рия сильно напо­ми­нает буд­дий­скую, в кото­рой повест­ву­ется о том, как Будда раз­го­ва­ри­вал со своей мате­рью, будучи еще в мла­ден­че­ском воз­расте. Пока­за­тельно, что Коран, дабы сохра­нить после­до­ва­тель­ность своего учения о том, что Мессия явля­ется не кем иным, как слугой Аллаха, изме­нил пер­во­на­чаль­ное заяв­ле­ние, сде­лан­ное Иису­сом о том, что Он сын Бога.

Неогра­ни­чен­ная власть Аллаха над своими слу­гами

Мухам­мад, как и все, также явля­ется слугой Аллаха, почет­ным слугой («Наш слуга» (сура 2:23)). Он нахо­дится в гар­мо­нии с целями и наме­ре­ни­ями Аллаха и послу­шен его воле. Все истинно пра­во­вер­ные тоже рас­смат­ри­ва­ются как ува­жа­е­мые и бла­го­род­ные слуги. В главе, повто­ря­ю­щей основ­ные собы­тия из жизни неко­то­рых про­ро­ков, их назы­вают иба­дул­ла­хил­мух­ли­син («посвя­щен­ные слуги Аллаха» (суры 37, 160, 169 и др.)) – в пяти слу­чаях и иба­ду­нал­му­ми­нин («наши веру­ю­щие слуги») – в четы­рех слу­чаях. В Коране нет пред­став­ле­ния о раб­ском слу­же­нии – наобо­рот, гово­рится о гар­мо­нич­ных и мирных отно­ше­ниях с Алла­хом, где Аллах и веру­ю­щие, сми­ренно испол­ня­ю­щие запо­веди, пони­мают друг друга. Поэтому посто­янно утвер­жда­ется, что Аллах мягок со своими слу­гами (сура 2:207), всегда следит за ними и их дей­стви­ями и посто­янно испы­ты­вает их (сура 3:15). Он нико­гда не бывает неспра­вед­лив по отно­ше­нию к ним (сура 3:182), но при этом всегда оста­ется все­силь­ным (сура 6:18). Однако суще­ствует послед­ний аспект вза­и­мо­от­но­ше­ний, кото­рый сво­дится к тому, что в конце концов Аллах не несет ника­кой ответ­ствен­но­сти ни перед кем, и никто не может потре­бо­вать от него отчета. Люди просто оста­ются его слу­гами и не более.

Аллах награж­дает веру­ю­щих и дарует им свое рас­по­ло­же­ние, руко­вод­ству­ясь исклю­чи­тельно своим выбо­ром, и никто не может задать вопрос, почему он пред­по­чел одного дру­гому. Никто не может спро­сить, почему он выбрал иудеев, дабы явить им свои мило­сти, когда послал им про­ро­че­ство­ва­ние и Свя­щен­ную Книгу, и почему не делает этого более. Все про­ис­хо­дило исклю­чи­тельно по его жела­нию и бла­го­даря его власти.

Над всеми Он сту­пе­нями воз­вы­шен, Вла­сти­тель трона! Своим веле­нием Он дух низ­во­дит тому из Своих слуг, к кому бла­го­во­лит, чтоб тот напо­ми­нал о Дне сви­да­нья (всем людям), – о Дне, когда они пред­ста­нут (перед Ним).

(Сура 40:5–16)

Власть Аллаха над своими слу­гами дает ему право помочь любому, сооб­ра­зу­ясь со своей волей (сура 7:128), а также даро­вать, по своему выбору, особое управ­ле­ние тем, к кому он питает рас­по­ло­же­ние (сура 6:88). Никто не может спро­сить, при­не­сут ли его дей­ствия боль или насла­жде­ние – все будет так, как он поже­лает (сура 10:107). Он может рас­ши­рить или скон­цен­три­ро­вать круг счаст­лив­цев в соот­вет­ствии со своим правом выби­рать (сура 28:82). Это тоталь­ное гос­под­ство над наро­дом в свое время поро­дило среди мусуль­ман фата­ли­сти­че­ское отно­ше­ние к жизни. Что бы ни слу­чи­лось, неважно – при­ве­дет ли это к добру или ко злу, все в его воле. Если все равно никто не может про­ти­во­сто­ять этому, зачем вообще бороться за свой успех? Просто прими то, что тебе дают, поскольку то, что тебе дают, – именно то, что он наме­ре­ва­ется тебе дать. Подоб­ное отно­ше­ние к жизни повли­яло на образ мыш­ле­ния многих мусуль­ман.

Поэтому нет ничего уди­ви­тель­ного, что в пре­да­ниях (в сводах хади­сов) опи­сы­ва­ются собы­тия, про­ис­хо­див­шие в самом начале сози­да­тель­ного про­цесса, когда Аллах пред­опре­де­лял все дей­ствия и участь людей в соот­вет­ствии со своими целями еще до того, как они были созданы. Одно из таких повест­во­ва­ний гласит:

Умар б. ал-Хаттаб рас­ска­зы­вал: «Я слышал, как послан­ника Аллаха (да пре­бу­дет он с миром) спро­сили, и он отве­тил: „Бог создал Адама, затем поло­жил Свою правую руку ему на спину и сказал: ‘Мы создали их для небес: эти будут совер­шать дей­ствия, под­хо­дя­щие оби­та­те­лям Рая’. Затем поло­жил левую руку ему на спину и сказал: ‘Мы создали их для ада, и эти будут совер­шать дей­ствия, под­хо­дя­щие аду’“»

(Ал-Муватта Малика, с. 374)

Сам Коран под­дер­жи­вает кон­цеп­цию, что те, кого направ­ляют по пра­вед­ному пути, оста­нутся только на нем, из-за пред­на­чер­тан­ного указа Аллаха. Те же, кто сбился с пути, посту­пают так именно потому, что Аллах пред­на­ме­ренно поста­вил их в такое поло­же­ние. Для послед­них не будет иного заступ­ника, кроме Аллаха, и они будут бро­шены в страш­ное адское пламя, потому что они отвергли его знаки и не пове­рили в воз­рож­де­ние, что было для них пред­на­чер­тано (сура 17:97–98). Нет ничего стран­ного в том, что мусуль­мане фата­ли­сти­че­ски смот­рят на жизнь и на свою судьбу. Другое пре­да­ние опи­сы­вает очень инте­рес­ную исто­рию о самом начале созда­ния, в кото­рой Адам оправ­дан за свой про­сту­пок. Объ­яс­ня­ется это тем, что он сделал лишь то, что ему было пред­на­чер­тано:

Абу Хурайра рас­ска­зы­вал, как послан­ник Аллаха (да пре­бу­дет он с миром) гово­рил: «Одна­жды между Адамом и Мои­сеем возник спор. Моисей гово­рил: „Это ты тот Адам, чья ошибка яви­лась при­чи­ной изгна­ния тебя из Рая?“ Адам отве­тил ему: „А это ты тот Моисей, кото­рого Аллах выбрал своим вест­ни­ком к людям, и ты обви­ня­ешь меня в деле, кото­рое было пред­опре­де­лено для меня еще до моего созда­ния?“ Вот таким обра­зом Адам пре­взо­шел Моисея».

(Ас-Сахих Муслима, том 4, с. 1396)

Коран заяв­ляет, что он дей­стви­тельно явля­ется посла­нием всему миру и всем тем, кто желает идти прямым, пра­вед­ным путем, но никто не может сде­лать этого до тех пор, пока сего не поже­лает Гос­по­дин всех миров (сура 81:27–29). Поэтому хотя между Алла­хом и его слу­гами и могут иметь место при­ят­ные вза­и­мо­от­но­ше­ния, они под­дер­жи­ва­ются только потому, что он решил выве­сти слуг на свой путь. При этом он остав­ляет за собой право сохра­нять все­объ­ем­лю­щий кон­троль над ними и посту­пать с ними так, как сочтет нужным. Эта док­трина запол­няет разум и души мусуль­ман. Она очень сильно отли­ча­ется от хри­сти­ан­ской кон­цеп­ции позна­ния Бога Отца, Кото­рый из любви к тем, кого назы­вает Своими детьми, нико­гда не станет обра­щаться с ними свое­нравно, а в полной без­опас­но­сти при­ве­дет их в Свое Цар­ство, на небеса.

Мятеж­ный дух, обу­ре­ва­ю­щий чело­ве­че­ство

Чело­ве­че­ство создано для горе­стей и страха

Коран избе­гает учения о пер­во­род­ном грехе, но он гово­рит о том, что боль­шая часть чело­ве­че­ства живет с непри­яз­нью по отно­ше­нию к Богу. Он предъ­яв­ляет откро­вен­ные обви­не­ния чело­ве­че­скому роду:

Мы чело­века создали на тяготы (земные), – так неужели он вооб­ра­жает, что здесь над ним никто не вла­стен? Он может гово­рить: «Я запла­тил за все сполна!» Ужель он думает, никто его не видит? И разве не дано ему двух глаз? И языка, и пары губ? И не ука­заны два глав­ных направ­ле­нья (добра и зла)? Но не спешит избрать стезю крутую чело­век!

(Сура 90:411)

В то же самое время Коран учит, что Аллах мило­сер­ден к людям, пере­да­вая им аяты (знаки) и посы­лая своих про­ро­ков и вест­ни­ков. Он будет нахо­дить людей, подав­лен­ных стра­да­ни­ями и несча­стьями, и будет вооду­шев­лять их, дабы они познали сми­рен­ность. Их стра­да­ния пре­вра­тятся в про­цве­та­ние, и все блага небес и земли про­льются на них, если они верят в него и боятся. Но, несмотря на это, они про­дол­жают отвер­гать его истины, поэтому ему при­дется при­звать их к ответу за их зло­де­я­ния (сура 7:94–96).

Един­ственно верным откли­ком на бла­го­склон­ность Аллаха, гово­рит Коран, должен быть дух шукр (бла­го­дар­но­сти или при­зна­тель­но­сти) по отно­ше­нию к нему. В тексте Корана слова иман (вера) и шукр зача­стую сино­ни­мичны. Про­ти­во­по­лож­ный им термин – куфр (неве­рие или небла­го­дар­ность). Чаще всего именно этот дух небла­го­дар­но­сти напол­няет мысли людей, и Коран гово­рит:

Поис­тине, и Богу своему небла­го­да­рен чело­век, и сам сви­де­тель­ствует это (своими греш­ными делами), и неот­сту­пен в алч­но­сти своей к земным богат­ствам чело­век.

(Сура 100:68)

Един­ствен­ное, на что могут наде­яться непо­кор­ные, – это рас­ка­я­ние и просьба о про­ще­нии. И пусть они явля­ются бли­жай­шими род­ствен­ни­ками истинно веру­ю­щих, но если они про­дол­жают упор­ство­вать в своей небла­го­дар­но­сти и неве­рии, им не будет даро­вано про­ще­ние (сура 9:113). Даже если сам Мухам­мад просил бы за них про­ще­ние целых семь­де­сят раз, Аллах нико­гда бы не про­стил их, поскольку они отвер­гают его, – Аллах не руко­во­дит и не направ­ляет тех, кто упор­ствует в своей непо­кор­но­сти (сура 9:80). Хуже всего, конечно, при­дется неве­ру­ю­щим, чьим прин­ци­пом явля­ется истигна, само­до­ста­точ­ность, т. е. жизнь без Аллаха в сердце. Истигна явля­ется пре­де­лом непо­кор­но­сти (сура 96:6–7).

Коран уде­ляет огром­ное вни­ма­ние духу неве­рия, а также жесто­ко­сер­дию по отно­ше­нию к Аллаху в серд­цах боль­шин­ства людей. Только те, кто обла­дает истин­ной верой и совер­шает доб­ро­де­тель­ные поступки, твердо при­дер­жи­ва­ясь истины, исклю­ча­ются из числа тех, о ком гово­рят: «чело­век всегда убыток терпит» (сура 103:2). И хотя в отли­чие от Библии Коран не счи­тает, что люди по своей при­роде пре­бы­вают в раб­стве греха и сла­бо­стей и не могут спасти соб­ствен­ные души без мило­сер­дия Бога, он под­твер­ждает все­лен­скую склон­ность чело­ве­че­ства к без­бо­жию и греху. При­ве­ден­ный ниже стих тесно соот­но­сится с биб­лей­ской темой:

И я себя оправ­ды­вать не стану – ведь (всякая) душа скло­ня­ется ко злу, если Гос­подь мой мило­стью ее не осе­няет. Гос­подь мой, истинно, про­щающ, мило­серд!

(Сура 12:53)

В другом отрывке Коран раз­об­ла­чает склон­ность людей к раз­дра­жи­тель­но­сти и капри­зам. Это когда зави­си­мость от Аллаха ими пол­но­стью игно­ри­ру­ется, и они все­цело предо­став­лены самим себе:

Поис­тине, был бес­по­кой­ным создан чело­век. Когда его кос­нется зло, он полон (бес­ко­неч­ных) жалоб; когда ж к нему добро при­хо­дит, ста­но­вится он скуп (и недо­сту­пен).

(Сура 70:19–21)

Одним из самых рас­про­стра­нен­ных слов в Коране для обо­зна­че­ния сущ­но­сти всех грехов по отно­ше­нию к Аллаху явля­ется зулм, что значит «без­за­ко­ние». Мно­го­бо­жие счи­та­ется самым боль­шим зулмом, т. е. пре­гре­ше­нием (сура 31:14). Это слово исполь­зу­ется в основ­ном для опре­де­ле­ния вреда, при­чи­нен­ного чело­ве­ком своему ближ­нему. Это может быть неспра­вед­ли­вость, обман, мошен­ни­че­ство и тому подоб­ное. Во многих слу­чаях, гово­рит Коран, люди, посту­па­ю­щие подоб­ным обра­зом, совер­шают зулм ан-нафс, т. е. при­чи­няют вред соб­ствен­ным душам (сура 2:57). С другой сто­роны, никто не может обви­нить Аллаха в совер­ше­нии зулма в его делах с людьми. Аллах руко­вод­ству­ется исклю­чи­тель­ной спра­вед­ли­во­стью в отно­ше­нии своих созда­ний. Пре­гре­ше­ния, кото­рые совер­шают люди, при­но­сят им несча­стья. То, что они стра­дают из-за соб­ствен­ного без­рас­суд­ства, про­ис­хо­дит лишь из-за деяний, кото­рые они сотво­рили своими руками (сура 22:10). Иногда Коран воз­ла­гает этот дух пре­гре­ше­ний не только инди­ви­ду­ально на какого-то чело­века или группу людей, но и на целый народ и даже на обще­ствен­ный строй. И тем не менее подоб­ные пре­гре­ше­ния не рас­смат­ри­ва­ются как оскорб­ле­ние славы Аллаха, скорее, это оши­боч­ное дей­ствие, кото­рое при­чи­няет боль­шой вред и трав­ми­рует тех, кто совер­шает его. Тема в данном случае оста­ется преж­ней, а именно: тен­ден­ция к пре­гре­ше­ниям пре­об­ла­дает среди людей и явля­ется тем курсом, кото­рому боль­шин­ство из них будет сле­до­вать.

Болезнь в серд­цах лице­ме­ров

Среди пороч­ных невер­ных Коран выде­ляет группу людей, винов­ных в боль­шем, чем просто пре­гре­ше­ния. Это муна­фи­кун (лице­меры), кото­рые симу­ли­руют веру в Аллаха или пре­дан­ность общине веру­ю­щих, в то время как их сердца далеки от них. О людях такого склада Мухам­мад отзы­вался как о чем-то мерз­ком, вну­ша­ю­щем отвра­ще­ние. Группа таких людей в Медине, внешне про­яв­ляв­ших глу­бо­кую пре­дан­ность его делу, когда он впер­вые стал лиде­ром, на деле много раз дока­зы­вала свою нена­деж­ность и, что гораздо хуже, в тайне оста­ва­лась враж­дебно настро­ен­ной к истинно веру­ю­щим. Их руко­во­ди­те­лем был некто Абдал­лах ибн Убайй, кото­рый в то время принял сто­рону Мухам­мада, а затем бросил его и увел за собой своих после­до­ва­те­лей. Собы­тия эти про­изо­шли неза­долго до битвы при Ухуде, и пора­же­ние мусуль­ман было отча­сти вызвано опу­сто­ше­нием в их душах в резуль­тате ухода Абдал­лаха и других. Почти треть армии Мухам­мада ушла с поле боя и вер­ну­лась в Медину. После­до­ва­тели Абдал­лаха пред­по­чли защи­щать свои дома вблизи город­ских стен.

И все же Коран рас­смат­ри­вает склон­ность к двое­ду­шию как нечто более серьез­ное, нежели нело­яль­ность к мусуль­ман­ской общине. Это душев­ная болезнь. Не менее три­на­дцати раз Книга свя­зы­вает муна­фи­ку­нов с «теми, у кого в сердце посе­ли­лась болезнь». Эта марад (болезнь) застав­ляет их обма­ны­вать пра­во­вер­ных (сура 8:49). Посто­ян­ное упо­треб­ле­ние вместе этих двух выра­же­ний пред­по­ла­гает, что они рас­смат­ри­ва­ются как сино­нимы. Было бы уместно пред­по­ло­жить, что лице­меры и их непо­сто­ян­ство вызы­вали у Мухам­мада отвра­ще­ние. Совер­шенно оче­видно, что он рас­смат­ри­вал боль­ных лице­ме­рием как опас­ную группу людей, чья пре­дан­ность в любое время может обер­нуться враж­деб­но­стью.

Если зулм охва­ты­вает все виды пре­гре­ше­ний, будь они из обла­сти соци­аль­ной, мораль­ной или рели­ги­оз­ной, нифак (лице­ме­рие) имеет исклю­чи­тельно рели­ги­оз­ную почву. Поскольку Мухам­мад считал себя не только поли­ти­че­ским лиде­ром Медины, но также и про­ро­ком Аллаха, послан­ным своему народу, нет ничего уди­ви­тель­ного в том, что он видел в их непо­сто­ян­стве вызов искрен­но­сти своих про­ро­че­ских убеж­де­ний. Эта точка зрения объ­яс­няет и то, почему он считал, что их души одер­жимы болез­нью. Коран отно­сится к ним хуже, чем к неве­ру­ю­щим, – при­мерно так же, как Иисус отно­сился к фари­сеям:

И лице­ме­рам видится, что (хит­ро­стью своей) они про­во­дят Бога, тогда как Он про­во­дит их. Когда они ста­но­вятся к молитве, то делают сие небрежно, лишь напо­каз перед людьми, а к Богу обра­ща­ются так мало!

(Сура 4:142)

Их непред­на­ме­рен­ное рав­но­ду­шие счи­та­ется при­чи­ной их гибели. Биб­лей­ский упрек «…ты ни холо­ден, ни горяч…» (Откр.3:15) в данном случае имеет прямую парал­лель с про­ци­ти­ро­ван­ной сурой. Таких людей счи­тают не рав­но­душ­ными веру­ю­щими, а худ­шими вра­гами Аллаха, чья судьба уже опре­де­лена и опе­ча­тана:

(Все) лице­меры – и мужи и девы – все одной породы: они к пре­ступ­ному друг друга под­стре­кают, и отвле­кают от бла­гого, и скупы руки их (и души). Они забыли Бога, и их забыл Гос­подь. Поис­тине, рас­путны лице­меры и без­за­ко­ние (творят).

(Сура 9:67–68)

Лице­ме­ров не только откро­венно осуж­дают, но также прочат им быть бро­шен­ными в самые глу­бины адского огня (сура 4:145). Крат­кий анализ неко­то­рых особых слу­чаев их про­ти­во­сто­я­ния Мухам­маду за послед­ние десять лет его жизни в Медине пока­зы­вает, почему пророк так сильно нена­ви­дел лице­ме­ров и считал, что они хуже неве­ру­ю­щих:

А тем, кото­рые уве­ро­вали в Бога, потом же отрек­лись, потом уве­ро­вали вновь, потом же отрек­лись опять, и тем неве­рие уси­лили свое, – тех не про­стит Гос­подь, прямой стезею не напра­вит. Ты весть благую лице­ме­рам сообщи: их ждут мучи­тель­ные кары.

(Сура 4:137–138)

В свое время лице­меры пуб­лично при­зн­бют, что Мухам­мад был послан как вест­ник Аллаха, хотя в серд­цах своих они желали бы обрат­ного. Они могут поклясться, дабы убе­дить мусуль­ман в том, что они были искренни, но это будет только воз­мож­ность для них засло­нить от других путь Аллаха (сура 63:1–2). В сле­ду­ю­щем отрывке Мухам­мада пре­ду­пре­ждают о таких людях:

Когда ты видишь их, тебя их вид пре­льщает, и когда речь они ведут, с охотой вни­ма­ешь их словам, – они подобны при­став­ным стол­бам, (их совесть нечи­ста), и каждый вскрик им кажется враж­деб­ным. Они – враги, и опа­сайся их. На них лежит про­кля­тие Аллаха. О, как обма­нуты они (в своих надеж­дах)!

(Сура 63:4)

В этой же главе дается крат­кая ссылка на случай, кото­рый про­изо­шел во время их выступ­ле­ния с Мухам­ма­дом в поход против пле­мени бану муста­лик. Абдал­лах ибн Убайй пред­ло­жил, что если бы он и его спо­движ­ники вер­ну­лись в город (Медину), то они, «самая могу­ще­ствен­ная» группа, изгнали бы оттуда «пре­зрен­ную» группу, а именно про­рока и его после­до­ва­те­лей, группу, кото­рая пришла из Мекки. Однако Коран утвер­ждает, что истин­ное могу­ще­ство при­над­ле­жит одному Аллаху, даже если кто-то этого не знает (сура 63:8).

В другом отрывке «те, у кого в сердце посе­ли­лась болезнь», упре­ка­ются в наме­рен­ном под­стре­ка­тель­стве к вос­ста­нию жите­лей города (сура 33:60). В другом случае их упре­кают в том, что они веро­ломно пообе­щали иудеям, жившим в окрест­но­стях города, под­дер­жать их в случае напа­де­ния или изгна­ния из города (сура 59:11). Известно, что они дока­зали свою абсо­лют­ную нена­деж­ность именно тогда, когда их помощь была дей­стви­тельно необ­хо­дима.

В целом Коран очень невы­со­кого мнения о чело­ве­че­стве. Дух строп­ти­во­сти и непо­кор­но­сти про­пи­ты­вает чело­ве­че­ское племя, и только искрен­нее рас­ка­я­ние, покор­ность, обра­ще­ние к Аллаху дают надежду на то, что Аллах его про­стит и примет.

Вера в серд­цах пра­во­вер­ных

Харак­тер веру­ю­щих в Коране

Одно из самых рас­про­стра­нен­ных слов в Коране, амана, озна­чает «верить». Важ­ней­шая доб­ро­де­тель, больше, чем что-либо иное, харак­те­ри­зу­ю­щая истин­ных мусуль­ман, пред­став­ляет собой веру в Аллаха и его волю. Откро­ве­ния об этом можно найти в Коране. Одно из имен Аллаха в Коране, Ал-Мумин (Верный), про­ис­хо­дит от того же корня, что и амана. Нередко в среде мусуль­ман можно услы­шать обра­ще­ние к после­до­ва­те­лям ислама: Йа айю­хал­ла­зина аману («О вы, кто верует!»). Типич­ный стих, содер­жа­щий это пред­пи­са­ние, наряду с при­зы­вом жить пра­вед­ной жизнью, звучит так:

О вы, кто верует! В сми­ре­нии колена пре­кло­ните, падите ниц пред Гос­по­дом своим в бла­го­го­вей­ном покло­не­нии Ему! Тво­рите доброе, чтобы познать бла­жен­ство!

(Сура 22:77)

Рас­про­стра­нен­ность идо­ло­по­клон­ства по всему Ара­вий­скому полу­ост­рову в период жизни Мухам­мада дала про­року воз­мож­ность раз­гля­деть про­блему, суще­ство­вав­шую между истин­ной верой и ложью, и сво­ди­лась она к одному про­стому прин­ципу. Вера в Аллаха как в един­ствен­ного Бога, вылив­ша­яся в фун­да­мен­таль­ное утвер­жде­ние «Нет Бога, кроме Аллаха», рас­смат­ри­ва­лась как раз­де­ля­ю­щая черта между истин­ным мусуль­ма­ни­ном и неве­ру­ю­щим. В послед­ние годы жизни у Мухам­мада воз­никли вопросы к хри­сти­ан­ской и иудей­ской вере в Бога, также моно­те­и­сти­че­ской. Обо­зна­чи­лись же они тогда, когда иудеи и хри­сти­ане отвер­гали его как апо­стола Аллаха. Вся дея­тель­ность Мухам­мада в Мекке была выстро­ена на том осно­ва­нии, что он являлся зна­ме­нос­цем истины Аллаха, направ­лен­ной против лжи араб­ских языч­ни­ков-идо­ло­по­клон­ни­ков. Но в конце концов он раз­ре­шил затруд­не­ния, обви­нив иудеев и хри­стиан в упо­доб­ле­нии себя Аллаху (сура 9:30). Следуя учению Мухам­мада, пра­во­вер­ные мусуль­мане при­званы испо­ве­до­вать веру только в одного Аллаха. Ниже­сле­ду­ю­щий стих кратко резю­ми­рует ситу­а­цию:

Скажи: «Он – мило­серд­ный Бог. В Него уве­ро­вали мы и воз­ло­жили на Него свои надежды. И в скором вре­мени позна­ете и вы, кото­рые из нас в глу­бо­ком заблуж­де­нье!»

(Сура 67:29)

Насто­я­щая вера заклю­ча­ется не только в при­зна­нии реаль­но­сти Аллаха, она тре­бует искрен­него под­чи­не­ния его воле. Только через под­лин­ное рас­ка­я­ние, учит Коран, веру­ю­щие могут наде­яться в конце концов на полу­че­ние про­ще­ния, кото­рое откроет перед ними вход в рай (сура 66:8). В другом отрывке Коран заяв­ляет, что они пере­пол­нены любо­вью к Аллаху (сура 2:165). Сле­до­ва­тельно, истинно веру­ю­щий с энту­зи­аз­мом посвя­щает себя вере в Аллаха, в этом заклю­ча­ется смысл всего его суще­ство­ва­ния. С помо­щью веры чело­век может уви­деть реаль­ность Аллаха во всем, даже когда он обра­ща­ется к таким непри­мет­ным и мелким созда­ниям земли, как мос­киты (сура 2:26).

Веру­ю­щим вну­ша­ется быть после­до­ва­тель­ными в пре­дан­но­сти Аллаху, слу­шаться его и его про­рока, немед­ленно откли­каться на их призыв сле­до­вать доро­гой, веду­щей к жизни. От них тре­бу­ется не изме­нять вере Аллаха и его апо­стола, а также тому, что они полу­чают. Их иму­ще­ство и потомки – не что иное, как испы­та­ние, данное им, дабы про­ве­рить, дей­стви­тельно ли их сердца пре­данны Аллаху, кото­рый выдает высшие награды. До тех пор пока они боятся Аллаха, он будет давать им кри­те­рий, или мерило (фуркан), дабы они могли отде­лить добро от зла (сура 8:20–29). В посто­ян­стве насто­я­щей веры они будут нахо­дить истин­ный мир и покой:

Тех, кто уве­ро­вал и чьи сердца при при­зы­ва­нии Аллаха испол­ня­ются покоя – ведь при­зы­ва­ние Аллаха покоем сердце напол­няет.

(Сура 13:28)

От веру­ю­щих тре­бу­ется без­раз­дель­ная пре­дан­ность Аллаху. Вера пра­во­вер­ных никоим обра­зом не должна сби­ваться с толку их при­вя­зан­но­стью к чему-либо еще, напри­мер к богат­ству или детям. Все, что уводит чело­века от слу­же­ния Аллаху, выра­зится через ту или иную потерю в конце пути (сура 63:9). В Коране суще­ствует и более суро­вое пре­ду­пре­жде­ние о том, что чья-либо жена и дети могут быть вра­гами веру­ю­щих, поэтому послед­ние должны осте­ре­гаться всего, что может увести их от веры (сура 64:14). Хоро­шая же новость, кото­рую Аллах посы­лает веру­ю­щим, поскольку они пре­данны ему, заклю­ча­ется в заве­ре­нии, что они явля­ются осво­бож­ден­ными людьми и стоят перед ним в первых рядах (сура 10:2).

Путь веры рас­смат­ри­ва­ется как дорога, усе­ян­ная испы­та­ни­ями, кото­рые посы­ла­ются пра­во­вер­ным с целью их про­верки. Они не должны терять муже­ства и падать духом, поскольку они должны учиться пре­одо­ле­вать себя и послан­ные им испы­та­ния, если они искренни в своей вере. Если они постра­дают тем или иным обра­зом, то должны пом­нить, что другие веру­ю­щие, шедшие этим путем перед ними, тоже были ранены, но сохра­нили свою веру. Время пере­мены судеб посы­ла­ется для испы­та­ния тех, кто верит, для того, чтобы Аллах мог сам отобрать достой­ней­ших и муче­ни­ков для ислама (сура 3:139–140). Труд­ный путь нис­по­слан им, дабы испы­тать и про­ве­рить тех, кто истинно верит в Аллаха и его послан­ника:

Чтоб испы­та­нием очи­стить верных и нече­сти­вых сокру­шать. Иль вы наде­я­лись, что в Рай вой­дете, когда Гос­подь еще не рас­по­знал, кто, на Его пути сра­жа­ясь, устоял?

(Сура 3:141–142)

В другом месте Корана гово­рится о том, что веру­ю­щие – это те, кто совер­шает доб­ро­де­тель­ные поступки, кто регу­лярно молится и про­яв­ляет мило­сер­дие и состра­да­ние. Истин­ный мусуль­ма­нин отме­чен верой в еди­но­бо­жие Аллаха и рев­ностно сле­дует по пути веры, рас­сти­ла­ю­ще­муся перед ним.

Однако истин­ная вера – это гораздо больше. Пра­во­вер­ные орга­ни­зуют умму покор­ных Аллаху (сура 2:128). Коран назы­вает их луч­шими из людей (сура 3:110). Изна­чально чело­ве­че­ство было создано как единый народ (сура 10:19), и только упря­мое неве­рие боль­шин­ства из них при­вело к тому, что род чело­ве­че­ский раз­де­лился на мно­же­ство наро­дов, враж­дебно отно­ся­щихся к Богу. Однако умма тех, кто истинно верит, хотя и состав­ляет мень­шин­ство, должна оста­ваться самой про­грес­сив­ной груп­пой мусуль­ман, чья кор­по­ра­тив­ная пре­дан­ность выра­жена исклю­чи­тельно одному Аллаху (сура 21:92).

Стрем­ле­ние уви­деть лик Аллаха, вели­кого и неви­ди­мого

Разу­ме­ется, Коран вкла­ды­вает в сущ­ность истин­ной веры в Аллаха гораздо больше смысла. Истин­ную веру видно не только по бла­го­че­сти­вым поступ­кам и под­чи­не­нию воле Аллаха в целом, как напи­сано в его Свя­щен­ной Книге. Эле­мент веры при­сут­ствует и в том, чего не видно. Надежда в конце концов удо­стоит веру­ю­щего чести лице­зреть его лик. Она должна вдох­но­вить пра­во­вер­ного твердо при­дер­жи­ваться пути веры.

Согласно Корану, суще­ствуют два цар­ства, или мира, – мир неви­ди­мого и скры­того (алам ал-гайб) и мир види­мого и ося­за­е­мого, мир оче­вид­ный (алам аш-шахада). В рас­по­ря­же­нии чело­века нахо­дится только оче­вид­ный мир, но Аллах власт­вует над обоими. Неви­ди­мый же мир при­над­ле­жит ему одному. С его точки зрения, нет ничего неви­ди­мого, поскольку он видит и знает все, но суще­ствуют неко­то­рые вещи, кото­рые он сокрыл от своих слуг. Символ истин­ной веры заклю­ча­ется в при­зна­нии его права как Созда­теля всего сущего укры­вать неко­то­рые вещи, хотя сам он осве­дом­лен обо всем:

Скажи же: «О Аллах! Творец земли и неба! Сокры­того и явного сви­де­тель!..»

(Сура 39:46)

Это очень рас­про­стра­нен­ная тема в Коране. Самого Аллаха назы­вают Ал-Гайб (Незри­мый) (сура 2:3), и оста­ваться неви­ди­мым для своих созда­ний явля­ется частью его вели­чия. Мухам­мад был сильно обес­по­коен, когда неве­ру­ю­щие не пове­рили в суще­ство­ва­ние Аллаха после про­чте­ния им про­по­веди, а тре­бо­вали предо­став­ле­ния раз­лич­ных дока­за­тельств. Он был пре­ду­пре­жден, что от него потре­буют назвать время при­хода Дня Страш­ного суда:

Они тебя о Часе вопро­шают. Скажи (им): «Знание сего лишь у Аллаха!» И кто тебе даст знать: не на пороге ль он?

(Сура 33:63)

В другой раз неве­ру­ю­щие захо­тели знать, когда же придет нака­за­ние за неве­рие, кото­рым пророк угро­жал им в своих про­по­ве­дях. Он пре­ду­пре­ждал их, что Аллах раз­ру­шит их город. Ему было ска­зано отве­тить неве­ру­ю­щим так:

Скажи: «Не знаю я, близка ли вам обе­щан­ная (кара), или Аллах назна­чил более дале­кий срок? Ему лишь Одному незри­мое известно, и в сокро­вен­ное Свое Он не допу­стит никого.

(Сура 72:25–26)

В другом отрывке эта тема выра­жена более кон­кретно. Как могут неве­ру­ю­щие гово­рить о том, что суще­ствуют еще боги, кроме Аллаха? Он поро­дил все сущее и дал сред­ства для суще­ство­ва­ния всем людям как на небе­сах, так и на земле. Никто – ни на небе­сах, ни на земле – не знает неви­ди­мого, за исклю­че­нием Аллаха, и никто не постиг­нет того, когда его при­зо­вут на суд. И еще меньше их разум может постичь гря­ду­щее (сура 27:64–66).

Когда бы от Мухам­мада ни тре­бо­вали при­ве­сти какие-либо дока­за­тель­ства в защиту истин­но­сти своей миссии, он обра­щался к выше­из­ло­жен­ным аргу­мен­там. Неви­ди­мое при­над­ле­жит только одному Аллаху, и сам он скрыт в своем мире. Тре­бо­вать от него дока­за­тельств его суще­ство­ва­ния – значит само­на­де­янно ожи­дать, что он отка­жется от порядка види­мого и неви­ди­мого, кото­рый он сам же и опре­де­лил.

И гово­рят они: «Что же ему от Гос­пода его не сни­зо­шло какое-либо чудо (тогда бы мы пове­рили ему)» Скажи: «Все тайное – во власти Бога. Вы ждите! С вами подо­жду и я».

(Сура 10:20)

Даже веру­ю­щие не могут наде­яться, что Аллах рас­кроет то, что скрыто по его пове­ле­нию. Он обещал, что как только добро будет отде­лено от зла, он высво­бо­дит веру­ю­щих из их состо­я­ния, но нико­гда не рас­кроет им сек­ре­тов неви­ди­мого (сура 3:179). Те, кто верят, не видя, – бла­го­сло­венны. Если они осо­знают суще­ство­ва­ние Гос­пода так, как будто они видели его, – значит, они люди истин­ной веры. Им нужно только очи­ститься и молиться, дабы испол­нить волю своего Гос­пода, хотя он и оста­ется неви­ди­мым (сура 35:18).

Цель каж­дого веру­ю­щего заклю­ча­ется в стрем­ле­нии в конце концов лице­зреть лик Аллаха (вад­жхул­лах). Хотя Аллах и неви­дим, он стоит лицом к лицу со своими созда­ни­ями, и их духов­ное про­цве­та­ние уве­ли­чи­ва­ется по мере того, как они сле­дуют его воле, хотя они не видят его. Этот прин­цип утвер­жда­ется в при­ве­ден­ном ниже стихе:

…Лишь Бог ведет прямым путем того, кого сочтет Себе угод­ным, и чтобы из благ своих ни издер­жали, сполна воз­дастся вашим душам – ведь вы даете только потому, что ищете Гос­под­него бла­го­да­ре­нья; и что бы вы из своего добра ни издер­жали, сполна вам будет воз­дано и вам не нане­сут обид неспра­вед­ли­вых.

(Сура 2:272)

Эта тема повто­ря­ется и в другом похо­жем отрывке, где сущ­ность истин­ной веры пред­по­ла­гает отвер­же­ние всего в стрем­ле­нии уви­деть лик Аллаха. Оно вос­при­ни­ма­ется как обя­за­тель­ное каче­ство искренне веру­ю­щего:

А кто рас­хо­дует свое добро на само­очи­ще­нье и не для поче­стей бла­го­де­яет, а из жела­нья заслу­жить при­зна­нье Бога, сполна познает Его щед­рость.

(Сура 92:18–21)

И хотя Аллах сейчас неви­дим, а все­лен­ная видима, в конце времен все, что видимо, ока­жется вре­мен­ным, и только его лик оста­нется неиз­мен­ным (сура 28:88). Все истинно веру­ю­щие будут удо­вле­тво­рены видом его славы, а все осталь­ные будут забыты и бро­шены. Реаль­ность Аллаха, един­ствен­ного Бога, опять выхо­дит на перед­ний план и ста­но­вится цен­траль­ной темой всего учения Корана.

Исчез­нет все, что суще на земле. Навек оста­нется лишь Божий лик – бла­го­че­стив, и щедр, и вели­чен!

(Сура 55:26–27)

Если спро­сить, что озна­чает поня­тие «лик Аллаха», Коран даст сле­ду­ю­щее опре­де­ле­ние: это вели­чие его доб­ро­де­тель­ной щед­ро­сти при встрече с нуж­дами всех созда­ний на небе­сах и на земле (сура 55:29). Оно также трак­ту­ется как его целост­ное вос­при­я­тие: куда бы чело­век ни повер­нулся, суще­ствует лик Аллаха, поскольку Аллах вез­де­сущ, все­знающ (сура 2:115).

Каждый, кто стре­мится полу­чить воз­на­граж­де­ние от своего Гос­пода, должен выпол­нить основ­ную обя­зан­ность мусуль­ма­нина – под­чи­ниться лику Аллаха и всегда совер­шать пра­вед­ные и доб­ро­де­тель­ные поступки (сура 2:112). Выра­же­ние это очень рас­про­стра­нено в Коране (сура 30:38 и др.) и фор­му­ли­ру­ется как важ­ней­шая цель всех тех, кто не видит в данный момент Аллаха, но наде­ется встре­титься с ним лицом к лицу и быть при­ня­тым им.

Харак­тер истин­ного веру­ю­щего очень четко фор­му­ли­ру­ется в Коране. Истин­ный мусуль­ма­нин – тот, кто верит только в Аллаха, кто стре­мится испол­нить его волю, кто при­со­еди­ня­ется к группе веру­ю­щих и пово­ра­чи­ва­ется лицом к тому, кто в насто­я­щий момент неви­дим, но обра­щен ликом к своим слугам. Это един­ствен­ный путь, кото­рый ведет к воз­на­граж­де­нию и насла­жде­ниям рая.

Глава 4. Про­ис­хож­де­ние и источ­ники Корана

Ино­стран­ные эле­менты в тексте Корана

При­меры неа­раб­ских слов в Коране

Много раз Коран объ­яв­лял, что нис­по­слан как араб­ское Писа­ние (суры 12:2, 13:37, 42:7), поэтому его учения будут понятны тем, кто слышал их на родном языке. Во всех мусуль­ман­ских стра­нах араб­ский язык глу­боко почи­та­ется как язык Книги Аллаха, и все пере­воды Корана на другие языки счи­та­ются по каче­ству ниже араб­ского ори­ги­нала. Одна из ислам­ских легенд захо­дит настолько далеко, что объ­яв­ляет араб­ский языком небес. Поскольку счи­та­ется, что эта Книга явля­ется откро­ве­нием Аллаха, нис­по­слан­ным Мухам­маду, то пред­по­ла­гают, что она – совер­шен­ное Свя­щен­ное Писа­ние, осно­ван­ное на все­ве­ду­щей воле и знании. В ней нет ничего от чело­века и ничего, что было почерп­нуто про­ро­ком из иных источ­ни­ков.

Однако суще­ствуют серьез­ные сви­де­тель­ства в пользу того, что огром­ная часть Корана про­ис­хо­дит из иудей­ских, хри­сти­ан­ских, зоро­астрий­ских и буд­дий­ских источ­ни­ков. Для начала было бы умест­ным упо­мя­нуть тот факт, что огром­ное коли­че­ство слов в Книге (неко­то­рые из них стали для мусуль­ман по-насто­я­щему свя­щен­ными) берет свое начало в других языках. В любом случае, Коран, текст кото­рого, как пред­по­ла­гают, связан с иудео-хри­сти­ан­ским про­ро­че­ским досто­я­нием, а не с насле­дием язы­че­ского идо­ло­по­клон­ства Аравии седь­мого сто­ле­тия, веро­ятно, содер­жит мно­же­ство слов, понят­ных больше ино­стран­цам, чем арабам.

Само слово Куран, встре­ча­ю­ще­еся в Книге семь­де­сят раз и озна­ча­ю­щее «Чтение (вслух, наизусть)», по про­ис­хож­де­нию не араб­ское. И дей­стви­тельно, важно заме­тить, что четыре раза форма гла­гола караа исполь­зо­вана не для пере­дачи откро­ве­ния Мухам­мада: один раз она имеет отно­ше­ние к чтению Свя­щен­ной Книги, суще­ство­вав­шей до Корана (сура 10:94), другой раз – к книге, кото­рую его оппо­ненты тре­бо­вали послать им и кото­рую они могли бы читать (сура 17:93), и два послед­них – к «Книгам Судеб», читать кото­рые заста­вят как веру­ю­щих, так и неве­ру­ю­щих в Судный день (суры 17:71, 69:19). Совер­шенно ясно, что каждый раз слово исполь­зо­ва­лось в рели­ги­оз­ном кон­тек­сте, а именно для обо­зна­че­ния чтения небес­ных книг.

Глагол караа не явля­ется араб­ским по про­ис­хож­де­нию, и отгла­голь­ное суще­стви­тель­ное коран не най­дено в араб­ских пись­мен­ных рабо­тах, пред­ше­ство­вав­ших Корану. Сле­до­ва­тельно, если оно не явля­ется ори­ги­наль­ным в самой Книге, то, по край­ней мере, оно совре­менно ей. Веро­ят­нее всего, слово Куран про­ис­хо­дит от слова кери­ана, упо­треб­ля­е­мого сирий­скими хри­сти­а­нами и озна­ча­ю­щего «чтение (свя­щен­ного текста, нази­да­ние)». В таком случае слово при­об­ре­тает гораздо больше смысла при исполь­зо­ва­нии в Коране, и не оста­ется прак­ти­че­ски ника­ких сомне­ний в его про­ис­хож­де­нии из хри­сти­ан­ских источ­ни­ков.

Мно­же­ство других слов и имен в Коране также берет свое начало из ино­стран­ных источ­ни­ков. Три раза в Книге упо­ми­на­ется пророк Илия – как Ильяс (суры 6:85, 37:123) и как Илья­син (сура 37:130). Веро­ятно, вторая форма – Илья­син – исполь­зо­ва­лась для под­дер­жа­ния рифмы стиха с послед­ним словом сле­ду­ю­щего стиха – ал-мусли­мин. Инте­ресно заме­тить, что это имя не имеет связи с ори­ги­наль­ным иудей­ским именем про­рока; оно в точ­но­сти повто­ряет гре­че­ский и сирий­ский пере­воды этого имени и, веро­ят­нее всего, из них и заим­ство­вано. То же самое можно ска­зать и о про­роке Ионе, кото­рый в Коране четы­ре­жды име­ну­ется Йуну­сом (сура 4:163 и др.). Ори­ги­наль­ное иудей­ское слово в гре­че­ской церкви и в Новом Завете звучит и как Йона, и как Йунас. Кора­ни­че­ская форма имени, веро­ят­нее всего, про­изо­шла от сирий­ского слова, кото­рое звучит точно так же, а в сирий­ский язык пере­ко­че­вало из гре­че­ского. Хотя древ­не­ев­рей­ский и араб­ский языки очень похожи (оба они при­над­ле­жат к семит­ской группе языков), инте­ресно обна­ру­жить кора­ни­че­ские имена иудей­ских про­ро­ков, при­шед­шие из гре­че­ских и сирий­ских источ­ни­ков, а не из иудей­ского ори­ги­нала.

Суще­ствует бес­чис­лен­ное коли­че­ство подоб­ных при­ме­ров при­сут­ствия ино­стран­ных слов и имен в «чисто араб­ском» Коране.

Аллах, весы и рав­вины в Коране

Мусуль­мане могут чрез­вы­чайно уди­виться, узнав, что имя Аллах тоже имеет ино­стран­ное про­ис­хож­де­ние. Араб­ское слово «Бог» звучит как Илах, а Аллах – это уни­каль­ный термин, исполь­зу­е­мый для опре­де­ле­ния Гос­пода все­лен­ной. Пред­по­ла­га­ется, что слово ал-Илах (Бог) встре­ча­ется в неко­то­рых ран­не­а­раб­ских текстах, однако нет доста­точ­ных дока­за­тельств того, что этот термин был транс­фор­ми­ро­ван в имя соб­ствен­ное. Досто­верно известно лишь то, что оно появ­ля­ется в других араб­ских пись­мен­ных рабо­тах, таких, как семь зна­ме­ни­тых поэм Муал­ла­кат, объ­еди­нен­ных в одну неза­долго до рож­де­ния Мухам­мада. Имя Аллах имеет непо­сред­ствен­ную парал­лель с сирий­ским именем Алаха, из кото­рого наи­бо­лее веро­ятно и про­изо­шла (в тран­скрип­ции сирий­ского языка) араб­ская форма этого имени, изна­чально при­над­ле­жа­щего хри­сти­ан­скому Богу. Кон­цеп­ция еди­но­бо­жия начала про­ни­кать в араб­скую веру неза­долго до того, как Мухам­мад стал наста­и­вать на нем. Имя было ара­би­зи­ро­вано.

В Коране для обо­зна­че­ния поня­тия «весы» суще­ствуют два слова – мизан и кистас. Оба они упо­треб­ля­ются доста­точно редко. Слово кистас исполь­зу­ется для опре­де­ле­ния верной, точной, спра­вед­ли­вой и бес­при­страст­ной меры, кото­рой должен руко­вод­ство­ваться купец, взве­ши­вая товар (сура 17:35). Мусуль­ман­ские тол­ко­ва­тели очень рано осо­знали, что это слово заим­ство­ван­ное и что оно не имеет араб­ских корней. Ученые ас-Суйути, ас-Саа­либи и ас-Сиджи­стани пола­гали, что оно заим­ство­вано из гре­че­ского языка, хотя доста­точно непро­сто опре­де­лить его непо­сред­ствен­ное про­ис­хож­де­ние. Воз­можно, оно обра­зо­вано от ара­мей­ского или сирий­ского слова, но нет ника­ких сомне­ний в том, что оно ино­стран­ного про­ис­хож­де­ния.

Слово мизан в Коране обо­зна­чает истин­ную меру весов. Это весы, на кото­рые будут поло­жены деяния людей с целью опре­де­лить их окон­ча­тель­ную судьбу в День Страш­ного суда. Они посланы с небес точно так же, как Коран был послан Мухам­маду:

И это – Бог, кто Книгу в истине тебе послал, и с ней – весы (для изме­ре­ния добра и зла), что может вра­зу­мить тебя, что Час (Суда), воз­можно, близок!

(Сура 42:17)

Те, чьи весы «ока­жутся тяжелы», пре­успели и будут отправ­лены в рай, но те, чьи весы «будут легки», лишатся своих душ в самых глу­би­нах ада (сура 7:8–9). В данном случае слово мизан под­линно араб­ское, но кон­цеп­ция огром­ных весов Суд­ного дня, несо­мненно, заим­ство­вана из ино­стран­ных источ­ни­ков. Ста­рин­ная пер­сид­ская книга, напи­сан­ная на языке пехлеви, пред­ше­ство­вав­шая Корану и извест­ная как Рашну, учит, что Ангел пра­во­су­дия и один из трех Судей мерт­вых держат весы, на кото­рых взве­ши­ва­ются дела людей после их смерти. Никому не будет ока­зано пред­по­чте­ние или даро­вано про­ще­ние при реше­нии их окон­ча­тель­ной судьбы.

Похо­жая тема рас­смат­ри­ва­ется в ранней апо­кри­фи­че­ской книге «Завет Авра­ама», извест­ной Ори­гену, зна­ме­ни­тому пер­во­отцу и тео­логу. Она, веро­ятно, была напи­сана в Египте иудеем, обра­щен­ным в хри­сти­ан­ство спустя два века после рас­пя­тия Христа. Книга эта сохра­ни­лась в двух гре­че­ских изда­ниях и в ранней араб­ской версии. Суще­ствует совер­шенно оче­вид­ная парал­лель между кон­цеп­цией весов в этой книге и в Коране. Пре­да­ние гласит, что Авраам видел ангела с весами в руках, по обе сто­роны от него стояли ангелы, кото­рые вели запись добрых и злых дел каж­дого чело­века. Пре­да­ние добав­ляет, что Авраам видел группу людей, чьи добрые и злые дела нахо­ди­лись в абсо­лют­ном рав­но­ве­сии, и они стояли между пра­вед­ни­ками и греш­ни­ками, не отно­сясь ни к кому из них. И в Коране упо­ми­на­ется подоб­ная группа людей, не при­над­ле­жа­щая ни к доб­ро­де­тель­ным людям, ни к нече­стив­цам. Люди эти не смогут войти в Рай­ский сад, но их пре­бы­ва­ние на рас­пу­тье будет им гаран­ти­ро­вано (сура 7:46). Подоб­ная тема рас­крыта и в извест­ной еги­пет­ской «Книге мерт­вых». По всей види­мо­сти, кон­цеп­ция взве­ши­ва­ния на весах добрых и злых деяний пред­ста­ви­те­лей рода чело­ве­че­ского для опре­де­ле­ния их судеб в День Страш­ного суда осно­вана на попу­ляр­ной легенде, запи­сан­ной в раз­лич­ных апо­кри­фи­че­ских и мифо­ло­ги­че­ских трудах задолго до воз­ник­но­ве­ния Корана.

И, нако­нец, необ­хо­димо упо­мя­нуть рас­про­стра­нен­ное в Коране слово Рабб, озна­ча­ю­щее «Гос­по­дин» и исполь­зу­е­мое как без­лич­ное имя Бога. В доис­лам­ские вре­мена на ара­мей­ском языке словом рабб назы­вали управ­ля­ю­щих рын­ками, армей­ских коман­ди­ров и комен­дан­тов воен­ных лаге­рей. Исполь­зо­ва­ние же его в кон­тек­сте боже­ствен­ного было доста­точно редким. Иудей­ских лиде­ров, а более кон­кретно – рели­ги­оз­ных учи­те­лей, обычно назы­вали раббис. Это были люди, име­ю­щие боль­шое вли­я­ние в своих общи­нах. Таково обыч­ное зна­че­ние слова рабб в еврей­ском и ара­мей­ском языках. Однако при Мухам­маде опре­де­ле­ние «вели­чия» стали при­ме­нять к Аллаху, и тогда воз­никло имя Рабб ал-аламин, Гос­подь миров (сура 1:2).

Но Мухам­мад, видимо, не зная изна­чаль­ного и истин­ного зна­че­ния этого слова и услы­шав, как иудеи чтут своих рав­ви­нов, кото­рых Коран назы­вал ахба­рухум (их свя­щен­ники), обви­нил их в том, что они при­ни­мают своих лиде­ров за арба­бов (господ), что уни­жает досто­ин­ство Аллаха (сура 9:31). Раббис – это мно­же­ствен­ная форма слова рабб. Мухам­мад, оче­видно, не знал, что пер­во­на­чаль­ным зна­че­нием этого слова было «вели­кий»: вели­кий чело­век среди своего народа, учи­тель или вождь, глава. Много позже оно стало упо­треб­ляться в каче­стве имени Бога. Совер­шенно запу­тав­шись, он решил, что иудеи обо­жеств­ляли своих свя­щен­ни­ков, назы­вая их раббис.

Суще­ствует огром­ное коли­че­ство сви­де­тельств при­сут­ствия ино­стран­ных эле­мен­тов в Коране. Это под­вер­гает силь­ному сомне­нию утвер­жде­ние, что Коран – откро­ве­ние Аллаха, нис­по­слан­ное на чистом араб­ском языке. Можно про­сле­дить абсо­лютно оче­вид­ные парал­лели между кора­ни­че­скими ска­за­ни­ями и иудей­скими и хри­сти­ан­скими апо­кри­фи­че­скими источ­ни­ками, что может послу­жить лучшим дока­за­тель­ством того, что боль­шая часть текста Корана осно­вана на леген­дар­ном и мифи­че­ском мате­ри­але извест­ных задолго до появ­ле­ния Корана пись­мен­ных источ­ни­ков.

Пре­да­ния иудей­ского фольк­лора в Коране

Исто­рия о Каине и погре­бе­нии тела Авеля

Обшир­ная часть Корана, о кото­рой можно ска­зать, что она имеет доис­лам­ское про­ис­хож­де­ние, отно­сится непо­сред­ственно к иудей­скому фольк­лору и иным пре­да­ниям, обыг­ры­ва­ю­щим биб­лей­ские собы­тия. Коран назы­вали «крат­ким руко­вод­ством тал­му­ди­че­ского иуда­изма» из-за объ­ем­ного мате­ри­ала, выхва­чен­ного из Мишны и Мид­раша и вос­про­из­ве­ден­ного в нем. Хорошо известно, что Мухам­мад не мог ни про­чи­тать Свя­щен­ной Книги иудеев, ни толком узнать их фольк­лор, но он слышал древ­не­ев­рей­ские легенды, пере­ска­зы­ва­е­мые на рыноч­ных пло­ща­дях и в иных обще­ствен­ных местах и, не будучи спо­соб­ным отде­лить факты от небы­лиц, зано­сил все подряд в свою Свя­щен­ную Книгу. Име­ю­щи­еся в боль­шом коли­че­стве дока­за­тель­ства этого опро­вер­гают при­тя­за­ния Корана на то, что он сплошь состоит из откро­ве­ний, пере­дан­ных Мухам­маду свыше, и ничего нельзя про­ти­во­по­ста­вить заклю­че­нию о том, что в Коране содер­жится самый раз­но­об­раз­ный мате­риал, кото­рый пророк почерп­нул из бесед с иуде­ями, жив­шими в Аравии.

Кора­ни­че­ское опи­са­ние убий­ства Авеля его нече­сти­вым братом Каином – типич­ная смесь эле­мен­тов, заим­ство­ван­ных из Библии, Мид­раша и Мишны. Исто­рия, опи­сан­ная в суре 5:30–35, начи­на­ется с того, что, когда оба брата при­несли свои дары Богу, жертва только одного из них была при­нята Им. Пока что в Книге при­во­дится биб­лей­ский пере­сказ собы­тия (Быт.4:4), но далее сле­дует опи­са­ние диа­лога бра­тьев (имена кото­рых не названы), рас­ска­зы­ва­ется о том, как брат, чья жертва была отверг­нута, угро­жал убить дру­гого. Его же доб­ро­де­тель­ный род­ствен­ник гово­рит о своей вере в Бога и заяв­ляет, что он не станет пред­при­ни­мать ответ­ных дей­ствий – не будет делать попы­ток убить своего брата (cура 5:30–32). В этой части рас­сказа нет смыс­ло­вой парал­лели с Биб­лией, но для Корана типично опи­сы­вать беседы между неве­ру­ю­щими людьми и людьми доб­ро­де­тель­ными, осо­бенно когда первые угро­жают вторым рас­пра­вой (подоб­ный опыт при­об­рел и сам Мухам­мад в мек­кан­ский период своей жизни). Несмотря на сми­рен­ный ответ пра­во­вер­ного, пороч­ный брат уби­вает его. Вслед за убий­ством сле­дует случай, кото­рый также не имеет ника­ких парал­ле­лей с биб­лей­ской исто­рией:

И вот послал Бог ворона ему, кото­рый стал рыть землю, чтоб пока­зать ему, как скрыть всю непри­гляд­ность (трупа) его брата.

(Сура 5:31)

Подоб­ное изло­же­ние собы­тий имеет ана­ло­гию с древними еврей­скими пре­да­ни­ями и мифами извест­ного бого­слова рабби Эли­э­зера, содер­жа­щи­мися в тал­му­ди­че­ском писа­нии Мид­раше. Они суще­ство­вали за много веков до воз­ник­но­ве­ния Корана. В этой книге гово­рится о том, как Адам и Ева пла­кали, когда нашли тело Авеля, и не знали, что с ним делать, поскольку погре­бе­ние было им еще неиз­вестно. Затем при­ле­тел ворон и принес с собой тело своего умер­шего това­рища. У них на глазах он взрых­лил землю и похо­ро­нил его. Адам решил посту­пить так же и похо­ро­нил тело Авеля в земле.

Един­ствен­ная раз­ница между опи­сан­ным в Мид­раше и Коране заклю­ча­ется в том, что в первом случае тело Авеля было похо­ро­нено Адамом, во втором – Каином. Неболь­шие вари­а­ции в запи­сях чело­века, кото­рый был не в состо­я­нии про­чи­тать книги, пере­ска­зы­вав­ши­еся иудей­скими рас­сказ­чи­ками, и вынуж­ден был поль­зо­ваться вто­рич­ными источ­ни­ками, т. е. тем, что услы­шит и запом­нит, вполне типичны и ожи­да­емы. То, что опи­сано Мухам­ма­дом в Коране, совер­шенно оче­видно заим­ство­вано из иудей­ского фольк­лора.

Сле­ду­ю­щий стих также не остав­ляет сомне­ний в его про­ис­хож­де­нии. Здесь был исполь­зо­ван тал­му­ди­че­ский мате­риал, на этот раз из Мишны. Вот он:

И потому Мы пред­пи­сали детям Исра­иля: тот, кто убьет живую душу не за душу, и не за нечесть на земле, тот как бы всех людей погу­бит. А тот, кто эту душу сохра­нит, он как бы всех людей убе­ре­жет от смерти.

(Сура 5:32)

Похоже, этот стих не имеет ника­кой связи с исто­рией, пред­ше­ство­вав­шей ему. Совер­шенно непо­нятно, почему жизнь или смерть одного чело­века должна являться спа­се­нием или уни­что­же­нием всего чело­ве­че­ского рода. В Мишне есть инте­рес­ный отры­вок, опре­де­ля­ю­щий источ­ник дан­ного отрывка и ука­зы­ва­ю­щий на связь между ними:

Мы нашли это выска­зы­ва­ние в опи­са­нии убий­ства Каином своего брата: «…голос крови брата твоего вопиет ко Мне…» (Быт.4:10). Слово «кровь» напи­сано во мно­же­ствен­ном числе, име­ется в виду его кровь и кровь его семени. Чело­век был создан един­ственно для того, чтобы пока­зать, что тот, кто убьет одного чело­века, счи­та­ется убив­шим целый народ, а тот, кто спасет жизнь одного чело­века, – спас­шим целый народ.

(Мишна Сан­хед­рин, 4:5)

Этот отры­вок пока­зы­вает, откуда в Коране появился прин­цип уни­что­же­ния или спа­се­ния целого народа через про­ли­тую кровь одного из его пред­ста­ви­те­лей. Так как слово «кровь» в Книге Бытия 4:10 стоит во мно­же­ствен­ном числе, то изоб­ре­та­тель­ный раввин выдви­нул пред­по­ло­же­ние, что все отпрыски Авеля были убиты вместе с ним, тем самым дока­зы­вая, что любое убий­ство или спа­се­ние жизни несет на себе печать миро­вого мас­штаба. Совер­шенно ясно, что Мухам­мад поня­тия не имел об источ­нике этой теории, но, услы­шав ее пере­сказ, просто пред­ста­вил пред­по­ло­же­ние рав­вина как пове­ле­ние самого Аллаха.

Авраам и уни­что­же­ние идолов

Исто­рия об Авра­аме и идолах – это еще один рас­сказ Корана, беру­щий свое начало из иудей­ского пре­да­ния, осно­ван­ного на интер­пре­та­ции каким-либо рав­ви­ном биб­лей­ского текста. Коран повест­вует, как одна­жды пат­ри­арх указал своему народу на то, что он оши­ба­ется, покло­ня­ясь идолам. Но люди не послу­шали его. Авраам спро­сил, почему же они не едят свои под­но­ше­ния перед идо­лами и не могут вра­зу­ми­тельно отве­тить ему на вопросы о них (сура 37:91–92). Затем Авраам разбил всех идолов, кроме самого боль­шого. Когда же народ при­звал его к ответу за это «бого­хуль­ство», он заявил, что идолов раз­ру­шил самый боль­шой из них. После этого пат­ри­арх пред­ло­жил спро­сить у остав­ше­гося «в живых» идола, кто разбил осталь­ных. Воз­му­щен­ные люди отве­тили Авра­аму, что их идолы не могут гово­рить. И тогда он обви­нил их в покло­не­нии бес­сло­вес­ным обра­зам, кото­рые не могут ни при­чи­нить им вред, ни сде­лать добро. Люди пришли в бешен­ство и решили бро­сить Авра­ама в пыла­ю­щий огонь (сура 21:62–68). Но Аллах сказал им:

И Мы ска­зали: «О, огонь! Будь хладен! Стань без­опас­ным Ибра­химу!» Тогда заду­мали они против него ковар­ные уловки, – но сде­лали Мы их понес­шими урон вели­кий.

(Сура 21:69–70)

Авраам бла­го­по­лучно вышел из огня. Рас­сказ этот не имеет ана­ло­гии с Биб­лией, но он уди­ви­тельно точно вос­про­из­во­дит исто­рию, обна­ру­жен­ную в труде Мидраш рабба, и явля­ется еще одним при­ме­ром иудей­ского фольк­лора в Коране. В этой книге, опе­ре­див­шей Коран на много сто­ле­тий, опи­сано иден­тич­ное про­ис­ше­ствие. Фарра, отец Авра­ама, был масте­ром по изго­тов­ле­нию идолов, а Авра­аму было пору­чено при­смат­ри­вать за ними. Одна­жды к нему пришла жен­щина с блюдом, полным пше­нич­ной муки, и попро­сила поста­вить его перед идо­лами. Авраам взял посох, разбил всех идолов, кроме самого боль­шого, и вложил посох ему в руку. Рас­сер­жен­ный отец потре­бо­вал от сына ответа. И тот рас­ска­зал, что поста­вил перед идо­лами блюдо с мукой, и каждый из них стал тре­бо­вать права есть первым, после чего под­нялся самый боль­шой идол, взял посох и разбил их всех. Когда же Фарра воз­ра­зил, что идолы не обла­дают разу­мом, Авраам спро­сил своего отца: «Твои уши слышат то, что гово­рит твой рот?»

Не нужно обла­дать бога­тым вооб­ра­же­нием, чтобы понять, что Мухам­мад поза­им­ство­вал часть Корана не из боже­ствен­ных откро­ве­ний, а из иудей­ского фольк­лора. На при­мере биб­лей­ского текста можно пока­зать, откуда берет начало это пре­да­ние и насколько неве­же­ственно оно вос­про­из­ве­дено в Коране.

Иудей­ский пере­пис­чик Йона­тан бен Уззи­эль в книге Таргум допу­стил ошибку, цити­руя отры­вок из Книги Бытия 15:7, в кото­ром гово­рится: «Я Гос­подь, что вывел тебя из Ура Хал­дей­ского». Ур – вави­лон­ское назва­ние города, из кото­рого вышел Авраам. Это назва­ние упо­ми­на­ется еще раз в Книге Бытия 11:31. Слово «Ур» исполь­зу­ется также для назва­ния свя­того изра­иль­ского города Иеру­са­лима. Изна­чально он назы­вался Ур-Шалим, Город Мира. Однако пере­пис­чик спутал это назва­ние с еврей­ским словом ор, озна­ча­ю­щим «огонь», и теперь стих звучал так: «Я Гос­подь, что вывел тебя из огня Хал­дей­ского». Ком­мен­ти­руя этот стих, он объ­яс­нил, что случай этот про­изо­шел во время жизни Ним­рода, когда Авраам был брошен в печь с пыла­ю­щим огнем из-за того, что отка­зы­вался покло­няться идолам, но огонь не при­чи­нил Авра­аму вреда.

Мало­ве­ро­ятно, чтобы пере­пис­чик выду­мал эту исто­рию, – скорее всего, он просто повто­рил пре­да­ние, кото­рое в то время было очень попу­ляр­ным в иудей­ском фольк­лоре. Вряд ли можно пред­по­ло­жить, чтобы иудеи взяли опи­са­ние этой исто­рии из Торы и пре­вра­тили его в фольк­лор­ную легенду. Коран, обви­няя иудеев, заяв­ляет, что их пре­да­ния явля­ются боже­ствен­ными откро­ве­ни­ями Аллаха (сура 2:79). Но их никак нельзя обви­нить в пере­делке своей Свя­щен­ной Книги в фольк­лор! В данном случае, как уже было ска­зано, про­ис­хож­де­ние этой исто­рии вос­хо­дит к невер­ному пере­воду ори­ги­наль­ного биб­лей­ского текста. В оче­ред­ной раз нельзя удер­жаться от заклю­че­ния, что Коран на своих стра­ни­цах вос­про­из­во­дит легенды иудей­ского фольк­лора.

Дока­за­тель­ством того, что Мухам­мад мно­го­кратно оши­бался, пере­ска­зы­вая иудей­ские исто­рии, может послу­жить имя, кото­рым Коран назы­вает отца Авра­ама. Его насто­я­щее имя – Фарра, а в Коране его назы­вают Азар. Веро­ятно, его пере­пу­тали с именем эл-Азар – так звали в Библии слугу Авра­ама. Авраам, сетуя на отсут­ствие соб­ствен­ного сына, гово­рит, что его наслед­ни­ком будет слуга Ели­е­зер (Быт.15:2). Все эти при­меры сви­де­тель­ствуют о том, что пророк ислама часто путался в инфор­ма­ции, полу­ча­е­мой из вторых рук, и не мог избе­жать исто­ри­че­ских и иных ошибок при созда­нии Корана.

Другие иудей­ские источ­ники Корана

В тексте Корана можно найти огром­ное коли­че­ство других древ­не­ев­рей­ских легенд. При­ве­ден­ный ниже стих обна­ру­жи­вает отчет­ли­вые парал­лели с древ­не­ев­рей­ской исто­рией:

И если б сей Коран Мы низ­вели на гору, скло­ни­лась бы в сми­ре­нии она, и рас­ко­ло­лась в страхе перед Богом…

(Сура 59:21)

В книге Таргум к Книге Судей 5:5 («…горы таяли от лица Гос­пода, даже этот Синай от лица Гос­пода Бога Изра­и­лева») древ­не­ев­рей­ская легенда гласит, что гора Синай уни­зила себя, гото­вясь к полу­че­нию Торы, в отли­чие от гор Фавор, Ермон и Кармил, кото­рые были слиш­ком над­менны для этого. Пре­да­ние повест­вует о том, что она была лишена своего места при полу­че­нии Торы.

В Коране повто­ря­ется исто­рия о Моисее, кото­рый нахо­дился на горе в тече­ние несколь­ких дней, а люди, тер­пе­ливо ждущие его у под­но­жия, выко­вали золо­того тельца и начали покло­няться ему. Аллах сказал Моисею:

(Гос­подь) сказал: «В отше­ствие твое Мы испы­тали твой народ, и Самири их сбил с пути».

(Сура 20:85)

В сле­ду­ю­щих стихах гово­рится, что ас-Самири выта­щил образ тельца из огня, когда покло­няв­шимся ему людям пока­за­лось, что он мычит, как живой. В том же самом упо­ми­нав­шемся ранее источ­нике, Мид­раше рабби Эли­э­зера, гово­рится, что изра­иль­тяне уви­дели мычав­шего теленка. Рабби Иегуда утвер­ждал, что, следуя пре­да­нию, Сама­эль, иудей­ский Ангел смерти, вошел в теленка и мычал, дабы ввести людей в заблуж­де­ние. Совер­шенно оче­видно, что исто­рия, изло­жен­ная в Коране, была осно­вана на иудей­ской легенде. Но сле­дует задать вопрос, почему же в Коране не упо­ми­на­ется Ангел смерти, а одного из людей назвают ас-Самири, ведь исполь­зо­ва­ние артикля абсо­лютно ясно пока­зы­вает, что это не соб­ствен­ное имя чело­века. Боль­шин­ство мусуль­ман­ских тол­ко­ва­те­лей Корана пере­во­дили это слово как «сама­ри­тя­нин» и, как будет видно далее, они невольно ока­за­лись правы. Про­блема заклю­ча­ется в том, что сама­ри­тяне выде­ли­лись в само­сто­я­тель­ный народ спустя неко­то­рое время после исхода евреев, когда и про­изо­шел случай с золо­тым тель­цом.

Не вызы­вает сомне­ния факт, что пута­ница берет свое начало в те вре­мена, когда Иеро­воам увел неко­то­рые изра­иль­ские пле­мена от покло­не­ния истин­ному Богу Изра­иля в Иеру­са­лиме, после того как Ровоам сменил Соло­мона. Иеро­воам воз­двиг двух золо­тых тель­цов в Сама­рии – в Дане и Вефиле – для покло­не­ния им в про­ти­во­по­лож­ность хра­мо­по­кло­не­нию в Иудее. Позже Бог выска­зался против этой прак­тики через одного из своих про­ро­ков:

Оста­вил тебя телец твой, Сама­рия! вос­пы­лал гнев Мой на них; доколе не могут они очи­ститься? Ибо и он – дело Изра­иля: худож­ник сделал его, и потому он не бог; в куски обра­тится телец Сама­рий­ский!

(Ос.8:5-6)

Вполне веро­ятно, что иудеи, кото­рые во всех своих про­бле­мах винили сама­ри­тян, пред­на­ме­ренно спу­тали этот отры­вок с исто­рией о золо­том тельце в пустыне и обви­нили их в этом грехе. Или же Мухам­мад слышал исто­рию о золо­тых тель­цах Сама­рии от иудеев, живших в Аравии, и спутал ее с исто­рией о золо­том тельце в пустыне, кото­рого уни­что­жил Моисей. Он также мог спу­тать имя Ангела смерти Сама­эля с ас-Самири, кото­рым он назвал в Коране куз­неца, выко­вав­шего идола. Он также не имел пред­став­ле­ния о том, что сама­ри­тяне стали само­сто­я­тель­ным наро­дом лишь спустя много сто­ле­тий после исхода евреев.

Еще одна хро­но­ло­ги­че­ская ошибка: Коран ссы­ла­ется на Амана как на одного из началь­ни­ков фара­она, жив­шего во вре­мена еги­пет­ского раб­ства. На самом деле Аман жил несколь­кими сто­ле­ти­ями позже и, будучи первым мини­стром Артак­серкса, царя Персии, стре­мился уни­что­жить евреев (Эсф.3:1).

Исто­рия о посе­ще­нии цари­цей Сав­ской Соло­мона пре­под­не­сена в Коране совер­шенно иначе, чем об этом гово­рит Библия. В Коране напи­сано, что Соло­мон при­гро­зил жестоко нака­зать удода, не обна­ру­жив его среди других своих птиц. Но удод, вер­нув­шись к Соло­мону, объ­яс­нил ему свое отсут­ствие тем, что был вда­леке. Там он видел жен­щину, кото­рая правит цар­ством Сава: она вос­се­дает на вели­ко­леп­ном троне, но покло­ня­ется солнцу. Соло­мон послал к ней птицу с пись­мом. Про­чи­тав письмо, царица при­няла реше­ние отпра­вить Соло­мону пода­рок, а затем и посе­тить его (сура 27:20–42). Ана­ло­гич­ная исто­рия опи­сана во Втором Тар­гуме к Книге Есфирь, в леген­дар­ной тал­му­ди­че­ской лите­ра­туре. Един­ствен­ное отли­чие заклю­ча­ется в том, что вместо кора­ни­че­ского удода роль послан­ника испол­нял петух. Наи­бо­лее суще­ствен­ным пред­став­ля­ется то, что, несмотря на вну­ши­тель­ных раз­ме­ров пре­да­ние, в Коране про­пу­щена глав­ная цель изло­же­ния этой исто­рии:

…она при­хо­дила от пре­де­лов земли послу­шать муд­ро­сти Соло­мо­но­вой…

(Лк.11:31)

При­ве­ден­ные выше сви­де­тель­ства не остав­ляют сомне­ния в том, что Коран не может рас­смат­ри­ваться как боже­ствен­ное откро­ве­ние, послан­ное Мухам­маду, – в нем слиш­ком много заим­ство­ва­ний из мест­ного иудей­ского фольк­лора. Впро­чем, этого стоило ожи­дать, если при­нять во вни­ма­ние, что Мухам­мад черпал мате­риал для Книги из бесед и рас­ска­зов людей, окру­жав­ших его.

Хри­сти­ан­ские источ­ники и их вли­я­ние на Коран

Пре­да­ние о Марии – матери Иисуса

Одна из уни­каль­ных осо­бен­но­стей Корана состоит в том, что он уде­ляет особое вни­ма­ние Марии, матери Иисуса, кото­рую мусуль­мане име­нуют Марйам. Девят­на­дца­тая сура названа в ее честь. Марйам – един­ствен­ная жен­щина в Коране, назван­ная по имени. Она, как явствует из текста, была выбрана Алла­хом, очи­щена и пре­воз­не­сена над всеми жен­щи­нами чело­ве­че­ства (сура 3:42). В данном случае про­ис­хо­дит то же самое, что и со мно­гими иудей­скими пре­да­ни­ями, внед­рен­ными в текст Корана, а именно: биб­лей­ские истины сме­ши­ва­ются с апо­кри­фи­че­ским хри­сти­ан­ским мате­ри­а­лом и нахо­дят свое слабое отра­же­ние в Коране. Здесь мы вновь стал­ки­ва­емся с пута­ни­цей, вне­сен­ной Мухам­ма­дом в повест­во­ва­ние о жизни Марии и ее исто­ри­че­ской роли, а также с вопи­ю­щими хро­но­ло­ги­че­скими ошиб­ками.

В Библии нет ни слова о рож­де­нии Марии, Коран же при­во­дит крат­кое опи­са­ние этого собы­тия. Здесь есть и молитва, с кото­рой мать Марии обра­ти­лась к Богу неза­долго до ее рож­де­ния. При­ве­ден­ный ниже стих опи­сы­вает это собы­тие:

И вспом­ните, когда жена Имрана к Богу обра­ти­лась: «О Гос­поди! Тебе обе­то­вала я, что у меня во чреве, – осво­бож­ден­ное (от дел мир­ских, лишь в услу­же­ние тебе), прими же от меня (обет мой), – ведь Ты все слы­шишь и все знаешь!»

(Сура 3:35)

Сле­ду­ю­щий стих повест­вует о том, как она была удив­лена, раз­ре­шив­шись от бре­мени доче­рью, и, назвав дочь Марией (Марйам), побла­го­да­рила Бога за Его защиту. Мария была пору­чена забо­там свя­щен­ника Заха­рии, и всякий раз, когда он входил в ее михраб (нишу в мечети, ори­ен­ти­ро­ван­ную на Мекку), он нахо­дил рядом с ней мно­же­ство пищи. Заха­рия спра­ши­вал, откуда появ­ля­лась эта пища, и неиз­менно слышал в ответ: Аллах снаб­жает всем необ­хо­ди­мым для жизни того, кого поже­лает (сура 3:37). В случае с Марией нишей могла быть малень­кая ком­натка, кото­рая нахо­ди­лась в самом центре иудей­ского храма (так, михраб в мечети испан­ского города Кор­дова сделан в форме малень­кой ком­натки). Как гово­рит Коран, Заха­рия был един­ствен­ным чело­ве­ком, кото­рый мог войти к Марии.

Хотя мать Марии не упо­ми­нают по имени, в мусуль­ман­ских ком­мен­та­риях ее назы­вают Анной. Дело в том, что исто­рия, опи­сан­ная в Коране, имеет парал­лель с «Про­то­е­ван­ге­лием Иакова Мень­шего», апо­кри­фи­че­ским хри­сти­ан­ским трудом, сочи­нен­ным неко­то­рое время спустя после появ­ле­ния Нового Завета. В этой книге гово­рится о том, что Анна моли­лась Богу, обещая посвя­тить ему своего ребенка, неважно – маль­чика или девочку, дабы он служил Гос­поду всю свою жизнь. Когда роди­лась девочка, ее назвали Марией и оста­вили в храме. Пищу ей при­но­сил ангел. Невоз­можно не обра­тить вни­ма­ния на схо­жесть этой исто­рии с кора­ни­че­ским пре­да­нием, про­ис­хож­де­ние кото­рого теперь ста­но­вится оче­вид­ным.

Исто­рию о Марии нахо­дили и в других ере­ти­че­ских трудах, таких как копт­ское «Ска­за­ние о Дев­ствен­нице». В соот­вет­ствии с ним Марию кор­мили в храме, как обычно кормят голу­бей, и пищу ей при­но­сили ангелы. Она нико­гда не остав­ляла храма, а ангелы при­но­сили ей плоды небес­ного Древа Жизни.

В кора­ни­че­ской исто­рии Марии очень много раз­ного рода неточ­но­стей, что тре­бует даль­ней­ших иссле­до­ва­ний. Для начала сле­дует заме­тить, что Марию спу­тали с про­ро­ком Илией, кото­рый затво­рился в оди­но­че­стве, и вороны при­но­сили ему хлеб и мясо (1Цар.17:6). Тем не менее именно имя матери Марии Анны ука­зы­вает на то, откуда первые соста­ви­тели этой исто­рии взяли исход­ный мате­риал. Много веков назад Анна дей­стви­тельно молила Бога о ребенке, обещая посвя­тить его Богу (1Цар.1:11). Она была мате­рью Саму­ила, кото­рый после своего рож­де­ния был вверен Богу в слу­жи­тели (1Цар.1:28), и именно Самуил пома­зал царя Давида на цар­ство­ва­ние в Изра­иле. Понятно, откуда в Коране появи­лась эта исто­рия, но вот как воз­никли хро­но­ло­ги­че­ские ошибки? Ответ можно найти в другом отрывке:

Тут была также Анна про­ро­чица, дочь Фану­и­лова, от колена Аси­рова, достиг­шая глу­бо­кой ста­ро­сти, прожив с мужем от дев­ства своего семь лет, вдова лет вось­ми­де­сяти четы­рех, кото­рая не отхо­дила от храма, постом и молит­вою служа Богу день и ночь.

(Лк.2:36-37)

Теперь ясно и то, откуда взя­лась хро­но­ло­ги­че­ская ошибка. На сцене вновь появ­ля­ется жен­щина с еврей­ским именем Анна, но это уже именно та жен­щина, кото­рая не поки­дала храма, пре­бы­вая в молитве и посте день и ночь. Марию, оче­видно, спу­тали не только с Илией и Анной, мате­рью Саму­ила, но также и с Анной про­ро­чи­цей. Дальше про­сле­жи­ва­ется еще одна ана­ло­гия – между вос­хва­ле­ни­ями Анны и Марии после того, как они были осчаст­лив­лены зача­тием своих сыно­вей силой Бога. Оба вос­хва­ле­ния начи­на­ются выра­же­ни­ями про­слав­ле­ния в адрес Бога, кото­рый низ­ло­жил силь­ных с пре­стола и вознес сми­рен­ных, алчу­щих испол­нил благ, а бога­тя­щихся отпу­стил ни с чем (1Цар.2:1-5; Лк.1:46-53). Про­ни­ца­тель­ный чита­тель немед­ленно поймет, что Анна была моде­лью Марии, точно так же, как ее сын Самуил был моде­лью Иисуса Христа, сына Марии.

Однако неко­то­рые менее вни­ма­тель­ные умы пере­пу­тали две исто­рии и соеди­нили их в одну, смешав двух Анн из Вет­хого и Нового Завета, доба­вив хро­но­ло­ги­че­скую ошибку из жизни Илии, тем самым создав уди­ви­тель­ную исто­рию исклю­чи­тельно апо­кри­фи­че­ского харак­тера. Но самое инте­рес­ное заклю­ча­ется в том, что ее основ­ные поло­же­ния нашли при­ста­нище в Коране с пре­тен­зией на истин­ность. Нет ника­ких сомне­ний в том, что Мухам­мад зави­сел от легенд про­шлого и не мог отли­чить биб­лей­скую истину от апо­кри­фи­че­ских мифов.

В Коране суще­ствует еще один хро­но­ло­ги­че­ский ляпсус в исто­рии с Марией. Ее спу­тали с Мириам, сест­рой Моисея и Аарона! В суре, назван­ной в ее честь, гово­рится, что когда Мария родила своего сына Иисуса вне закон­ного брака, соседи ска­зали ей:

«…О Марйам! Ты сде­лала неслы­хан­ное дело. О сестра Харуна! Ни твой отец пороч­ным не был, ни твоя мать блуд­ни­цей не была».

(Сура 19:27–28)

В этом стихе ее назы­вают ухту Харун (сестра Аарона). Моисей, кото­рый также явля­ется его братом, под­твер­ждает свое род­ство с ним, назы­вая Аарона Харун ахи (Харун, брат мой) (сура 20:30). Более того, Аарон – един­ствен­ный Аарон, кото­рого упо­ми­нает Коран, поэтому его лич­ность как брата Моисея оче­видна. Ошибка Мухам­мада не имеет ника­кого отно­ше­ния к апо­кри­фи­че­ским пись­ме­нам, как это было с Анной и Саму­и­лом. На этот раз он сам все напу­тал. Инте­ресно заме­тить, что Мириам, насто­я­щую сестру Аарона и Моисея, в Библии дей­стви­тельно назы­вают «сест­рой Аарона» (Исх.15:20). Имена этих двух женщин на еврей­ском языке звучат оди­на­ково: Мириам (в араб­ском – Марйам).

При жизни Мухам­мада неко­то­рые хри­сти­ане упре­кали его за эту ошибку:

Мугира б. Шуба рас­ска­зы­вал: «Когда я прибыл в Над­жран, они (хри­сти­ане Над­жрана) спра­ши­вали меня: „Ты читал в Коране: ‘О, сестра Харуна (т. е. Хадрат Марйам)’, тогда как Моисей родился задолго до Иисуса“. Когда я вер­нулся к послан­нику Аллаха (да пре­бу­дет он с миром), я спро­сил его об этом, и он отве­тил: „Люди (в ста­рину) обычно давали имена (своим детям) в честь апо­сто­лов и бла­го­че­сти­вых людей, кото­рые жили до них“».

(Ас-Сахих Муслима, том 3, с. 1169)

При всем ува­же­нии к про­року ислама вряд ли можно при­нять его объ­яс­не­ния. В Коране больше нет ни одного при­мера, чтобы кто-то еще носил такое же имя. В любом случае, слово ухтун, несколько раз встре­ча­ю­ще­еся в Коране, исполь­зо­ва­лось всегда, когда речь шла о кров­ной сестре какого-либо чело­века (суры 4:12, 23, 176). Мусуль­ман­ские тол­ко­ва­тели в стрем­ле­нии оправ­дать объ­яс­не­ния Мухам­мада гово­рят, что выра­же­ние это озна­чает «тот, кто связан род­ством с Ааро­ном», но даже если это так, в их аргу­мен­тах отсут­ствует смысл. Моисей и Аарон про­изо­шли от Левия (свя­щен­ни­че­ский род), Мария про­изо­шла от Иуды по линии Давида (Лк.1:32). Сле­до­ва­тельно, она вообще не имела род­ствен­ных связей с Ааро­ном, она даже не отно­си­лась к его роду. Инте­ресно отме­тить, что в Библии прямо гово­рится, что Иисус (а сле­до­ва­тельно, и его мать Мария) не отно­сился к роду Левия. В Посла­нии к Евреям ска­зано, что Иисус стал пред­веч­ным свя­щен­ни­ком по чину Мел­хи­се­дека, а не по чину Аарона, поскольку он при­над­ле­жал к иному колену, колену Иуды. Его свя­щен­ство было «не по закону запо­веди плот­ской» (Евр.7:11-16), поэтому род­ство с Мои­сеем и Ааро­ном, при­ду­ман­ное для Марии, совер­шенно необос­но­ванно.

То, что Мухам­мад отож­де­ствил Марию с сест­рой Аарона, явствует из имени, кото­рым он назвал отца Марии. В Библии гово­рится, что Иоха­веда «родила Аарона, Моисея и Мириам, сестру их» (Чис.26:59). Отца матери Иисуса в Коране назы­вают Имран, араб­ская форма Амрама (так же, как араб­ская форма имени Авраам – Ибра­гим). Марию назы­вают Марй­а­муб­нату Имран, что значит «Марйам, дочь Имрана» (сура 66:12). Итак, ее назы­вают не только сест­рой Аарона, но и доче­рью Имрана. Это еще раз дока­зы­вает, что ее пере­пу­тали с Мириам, истин­ной сест­рой Моисея и Аарона. Нет доста­точ­ных объ­яс­не­ний при­чины, по кото­рой ее так назы­вали, и про­ци­ти­ро­ван­ный отры­вок из Посла­ния к Евреям пока­зы­вает, что это едва ли уместно.

Другие апо­кри­фи­че­ские хри­сти­ан­ские источ­ники

В Коране также можно найти иные легенды и пре­да­ния из ере­ти­че­ских хри­сти­ан­ских пись­мен­ных источ­ни­ков. В суре 18:9–26 рас­ска­зана стран­ная исто­рия о несколь­ких юношах, истинно веро­вав­ших в Бога, скрыв­шихся от пре­сле­до­ва­ний в пещере, в кото­рой они про­спали несколько лет. Их назы­вают асха­бул­ках­фами (оби­та­те­лями пещеры) (сура 18:9). В пре­да­нии гово­рится, что после про­буж­де­ния они были чрез­вы­чайно удив­лены тем, что спали так долго. Исто­рия эта имеет много парал­ле­лей с апо­кри­фи­че­скими хри­сти­ан­скими пись­мен­ными источ­ни­ками типа Acta Sanctorum. Он был состав­лен сирий­ским писа­те­лем Иако­вом Саруг­ским неза­долго до его смерти в 521 году от Р. Х. Итак, самые ранние записи этой исто­рии дати­ру­ются не ранее чем чет­вер­тым сто­ле­тием от Рож­де­ства Хри­стова. О ней повест­во­вали Тео­до­сий и Дио­ни­сий из Тель Мара в сирий­ской работе пятого сто­ле­тия. В народе она стала известна как исто­рия о «семи спящих», поскольку авторы наста­и­вали, что их было семеро.

В пре­да­нии гово­рится, что пещера эта нахо­ди­лась в окрест­но­стях города Эфеса, а спя­щими юно­шами были семеро хри­стиан, спа­са­ю­щихся от пре­сле­до­ва­ний в период цар­ство­ва­ния импе­ра­тора Деция, умер­шего в 251 году от Р. Х. После того как они спря­та­лись в пещере, она была опе­ча­тана, но в период цар­ство­ва­ния Тео­до­сия Вто­рого, при­бли­зи­тельно двести лет спустя, пещера была открыта, и один из бег­ле­цов проснулся и вышел в город, пора­жа­ясь вели­кому тор­же­ству хри­сти­ан­ства. Затем юноши рас­ска­зали импе­ра­тору, как Бог сохра­нил им жизнь. После этого они умерли. Источ­ник про­ис­хож­де­ния исто­рии неиз­ве­стен, но если она была создана как легенда, осно­ван­ная на биб­лей­ском мате­ри­але, то про­ис­хо­дить она могла только от Еван­ге­лия от Матфея 27:52–53.

При­сут­ствие этого сюжета в Коране еще раз дока­зы­вает, что боль­шин­ство учений Книги осно­вано на мифи­че­ском мате­ри­але. Это заклю­че­ние под­твер­жда­ется недо­стат­ком подроб­но­стей в кора­ни­че­ском изло­же­нии. Коран не гово­рит о том, где и когда про­ис­хо­дили собы­тия, как и то, были ли юноши хри­сти­а­нами. Мухам­мад не знал, сколько юношей пря­та­лось в пещере. Коран гово­рит, что, по утвер­жде­нию неко­то­рых, их было трое, других – пятеро, тре­тьих – семеро, но сам он не делает ника­ких заклю­че­ний по этому поводу (сура 18:22). Мухам­мад не имел пред­став­ле­ния и о том, как долго они спали, – он считал, что это дли­лось триста лет и еще девять (сура 18:25). Эта неяс­ность обо­ра­чи­ва­ется против утвер­жде­ния, что Коран был пере­дан ал-Алимом, Все­зна­ю­щим Гос­по­дом, а подоб­ные погреш­но­сти сви­де­тель­ствуют, что, скорее, то была просто версия Мухам­мада, осо­бенно если при­нять во вни­ма­ние тот факт, сколь огра­ни­чен­ными зна­ни­ями он обла­дал.

Суще­ствует еще одна легенда, про­ис­хож­де­ние кото­рой тоже неясно. После­до­ва­тели Иисуса, повест­вует Коран, ска­зали ему:

«О Иса, сын Марйам! Сумеет ли твой Бог с небес нам тра­пезу свести?»

(Сура 5:112)

После того как Иисус помо­лился о свер­ше­нии этого чуда, гласит легенда, Аллах послал таб­лички с ужас­ными пре­ду­пре­жде­ни­ями всем неве­ру­ю­щим об их даль­ней­шей судьбе. Инте­рес вызы­вает факт, что слово, кото­рым в Коране назван стол (маида), про­ис­хо­дит от подоб­ного эфи­оп­ского слова, исполь­зу­е­мого абис­син­скими хри­сти­а­нами для опре­де­ле­ния скри­жа­лей Гос­под­них, глав­ной свя­тыни хри­сти­ан­ской церкви. Веро­ятно, этот сюжет берет свое начало в иска­жен­ном вари­анте исто­рии о Тайной вечере, а просьбы о нис­по­сла­нии с неба накры­того стола, наи­бо­лее веро­ятно, про­ис­те­кают из просьб Изра­иля во время Исхода:

И гово­рили против Бога, и ска­зали: «может ли Бог при­го­то­вить тра­пезу в пустыне?»

(Пс.77:19)

Точно так же, как образ Марии, матери Иисуса, был пере­пу­тан с обра­зом Мириам, сестры Моисея, так и Иисус в этой легенде отож­деств­лен с Мои­сеем, к кото­рому изна­чально были обра­щены эти слова.

Мухам­мад заим­ство­вал огром­ную часть Корана из апо­кри­фи­че­ских хри­сти­ан­ских источ­ни­ков, несмотря на то, что они по при­роде своей вто­ричны и недо­сто­верны. С самого начала своей миссии он бесе­до­вал с хри­сти­а­нами. Так, у его первой жены Хади­джы был дво­ю­род­ный брат хри­сти­а­нин. Ниже при­ве­ден отры­вок о нем:

Варака был обра­щен в хри­сти­ан­ство еще в доис­лам­ский период и привык писать на араб­ском языке, причем писать Еван­ге­лие на араб­ском языке так, как Аллах хотел, чтобы он писал.

(Ас-Сахих ал-Бухари, том 6, с. 452)

Веро­ятно, боль­шая часть того, что напи­сано Вара­кой, не явля­лась Новым Заве­том – скорее, это были мисти­че­ские работы, сохра­нив­ши­еся в апо­кри­фи­че­ских хри­сти­ан­ских источ­ни­ках, пере­хо­див­ших из рук в руки на тер­ри­то­рии Аравии. Мухам­мад слиш­ком часто исполь­зо­вал мате­риал, иден­тич­ный этим руко­пи­сям. Боль­шое коли­че­ство сов­па­де­ний в кора­ни­че­ских писа­ниях и хри­сти­ан­ских апо­кри­фах пока­зы­вает, что Коран не являлся про­из­ве­де­нием все­ве­ду­щего Бога, а, скорее, был твор­че­ством чело­века с огра­ни­чен­ными источ­ни­ками инфор­ма­ции.

Зоро­астрий­ские и буд­дий­ские источ­ники в Коране

Кон­цеп­ции, отно­ся­щи­еся к зоро­астрий­ской Авесте

Известно, что Мухам­мад тесно общался со мно­гими пер­сами. Одним из них был обра­щен­ный им Салман, кото­рый пришел из деревни, рас­по­ло­жен­ной в районе города Исфахана. Неуди­ви­тельно, что боль­шое коли­че­ство кора­ни­че­ских кон­цеп­ций сов­па­дает с зоро­астрий­скими кон­цеп­ци­ями, в част­но­сти с идеями Авесты, вели­ко­леп­ным собра­нием древ­них легенд и прак­ти­че­ских знаний. Зоро­аст­ризм был доми­ни­ру­ю­щей рели­гией Персии до заво­е­ва­ния страны мусуль­ма­нами. Он и поныне бытует в отда­лен­ных обла­стях Ирана.

Девя­но­сто девять имен Аллаха в исламе, боль­шин­ство из кото­рых запе­чат­лено в Коране, очень похожи на имена (их семь­де­сят пять) Ахуры Мазды, все­дер­жи­теля из Авесты (в раз­деле «Ормузд Йашт»). Напри­мер, как Аллаха, так и Ахуру Мазду в Коране и Авесте соот­вет­ственно назы­вают «Видя­щий» (Ал-Басир (сура 22:75), Ормузд Йашт 8, 12); Мудрый (Ал-Хаким (сура 4:158), Ормузд Йашт 15); Зна­ю­щий (Ал-Алим (сура 15:25), Ормузд Йашт 12); Силь­ный (Ал-Кави (сура 22:40), Ормузд Йашт 7); Созда­тель (Ал-Халик (сура 6:102), Ормузд Йашт 8, 13); Достой­ный похвалы (Ал-Хамид (сура 34:6), Ормузд Йашт 12); Счи­та­ю­щий (Ал-Хасиб (сура 5:5), Ормузд Йашт 8). Это только часть похо­жих титу­лов, най­ден­ных в обеих книгах, кото­рые, судя по всему, пере­ко­че­вали из Авесты в Коран.

Бисмил­лахи – тра­ди­ци­он­ная фор­мула, с кото­рой начи­на­ется каждая сура Корана (кроме девя­той), – также имеет парал­лель с зоро­астрий­ским пись­мен­ным источ­ни­ком «Даса­тир и Асмани», насчи­ты­ва­ю­щим пят­на­дцать трак­та­тов. Во втором стихе каж­дого из них содер­жится эта фор­мула: «Во имя Бога, Даю­щего, Про­ща­ю­щего, Мило­серд­ного, Спра­вед­ли­вого». Подоб­ное ей мы встре­чаем в раз­деле «Бун­да­хишни»: «Во имя Ормузда, Созда­теля».

Слово сират встре­ча­ется в Коране сорок пять раз и озна­чает «путь» Аллаха. Оно часто свя­зано со словом муста­ким, озна­ча­ю­щим «верный путь» (сура 1:6). Слово сират не араб­ского про­ис­хож­де­ния. Мусуль­ман­ские ученые, такие как ас-Суйути, пола­гают, что оно пришло из Греции и берет свое начало от латин­ского sirata. Оно может с таким же успе­хом иметь пер­сид­ское про­ис­хож­де­ние от слова чинват, что значит «мост». Веро­ят­ность пер­сид­ского про­ис­хож­де­ния уве­ли­чи­ва­ется, если вспом­нить попу­ляр­ное ислам­ское пре­да­ние, корни кото­рого лежат в зоро­астрий­ских уче­ниях. В хади­сах опи­сана леген­дар­ная исто­рия о Мосте (ас-Сират), кото­рый будет пере­бро­шен над пучи­нами ада в День Страш­ного суда и по кото­рому должны будут пройти все люди без исклю­че­ния. Только пра­во­вер­ные бла­го­по­лучно выдер­жат это испы­та­ние, а все неве­ру­ю­щие упадут с моста в ад. Вот что об этом мосте гласит пре­да­ние:

«И Мост будет про­ло­жен через (адский) Огонь». Послан­ник Аллаха (да пре­бу­дет покой Аллаха на нем) доба­вил: «Я первым пройду по этому Мосту. И взы­ва­ния про­ро­ков в этот День будут такими: Алла­хумма Саллим, Саллим (О, Аллах, спаси нас, спаси нас!), а над Мостом будут шипы, похо­жие на шипы ас-саа­дана (колю­чего дерева)».

(Ас-Сахих ал-Бухари, том 8, с. 375)

Идея заим­ство­вана из веры в Чинват, огром­ный мост, по кото­рому в конеч­ном итоге при­дется пройти всем умер­шим. В Авесте он име­ну­ется Чин­ва­то­пе­ре­тус («Мост того, кто под­счи­ты­вает (бла­го­де­тель­ные и нече­сти­вые поступки)»). В ней гово­рится, что он тянется от горы Албурз до Чакат Дейти над без­дной ада. Доб­ро­де­тель­ные люди войдут по нему в рай, а нече­стивцы упадут с него в ад.

В древ­ней книге Дин­карт рас­ска­зы­ва­ется о молитве доб­ро­де­тель­ного чело­века, кото­рый просит Бога: «…Чтобы я не столк­нулся с жесто­кими нака­за­ни­ями ада, а мог пройти по мосту Чинват и достичь бла­го­сло­вен­ного оби­та­лища, напол­нен­ного бла­го­уха­нием, радо­стью и всегда свер­ка­ю­щего» (ч. 2, гл. 81). В Авесте Ормузд обе­щает бла­го­че­сти­вым муж­чи­нам и жен­щи­нам: «Со бла­го­сло­ве­нием я про­веду вас по мосту Чинват» (Авеста Ясна, 46:10). В древ­них пер­сид­ских руко­пи­сях можно найти мно­же­ство иных ссылок на мост, и именно отсюда про­ис­хо­дит мусуль­ман­ская кон­цеп­ция моста ас-Сират.

Еще одна кора­ни­че­ская кон­цеп­ция, име­ю­щая пора­зи­тель­ное сход­ство с идеей зоро­астрий­ских источ­ни­ков, отно­сится к кра­си­вым боль­шегла­зым гуриям, или рай­ским девам, кото­рые будут услаж­дать пра­во­вер­ных на небе­сах:

И будут воз­ле­жать они на ложах, что стоят рядами. И им в напар­ницы дадим мы боль­ше­оких, луче­зар­ных.

(Сура 52:20)

Кора­ни­че­ское опи­са­ние рая местами очень похоже на мно­го­чис­лен­ные опи­са­ния араб­ского гарема, где содер­жится боль­шое число кра­си­вых тем­но­гла­зых налож­ниц шейха, в чьи обя­зан­но­сти входит достав­лять удо­воль­ствие шейху в любое время, когда бы он ни поже­лал. Однако нет ника­ких сомне­ний в том, что эта идея берет начало в зоро­астрий­ских источ­ни­ках. Инте­ресно, что араб­ское слово хурун («чер­но­гла­зые»), веро­ятно, про­ис­хо­дит от древ­не­иран­ского слова хуруст, т. е. «кра­си­вый», исполь­зу­е­мого в лите­ра­туре на языке пехлеви для опи­са­ния кра­си­вых девиц, оби­та­ю­щих в раю (Арта Вираф, 4:18). В одной из книг это слово упо­треб­ля­ется для опи­са­ния изящ­ных небес­ных дев, бело­ру­ких, с уди­ви­тель­ными лицами и пре­крас­ной формой груди (Хадост Наск, 2:23). Как верили зоро­астрийцы, эти девы пред­став­ляли собой жен­ских духов, живу­щих в воз­духе и свя­зан­ных со звез­дами и небес­ным светом.

Итак, мы видим, что боль­шая часть Корана берет свое начало не только из иудей­ского фольк­лора и хри­сти­ан­ской апо­кри­фи­че­ской лите­ра­туры, но также из многих зоро­астрий­ских легенд.

Буд­дий­ское про­ис­хож­де­ние неко­то­рых кора­ни­че­ских тек­стов об Иисусе

В Коране есть два отрывка, рас­ска­зы­ва­ю­щих нечто кон­крет­ное об Иисусе. Они не имеют парал­ле­лей с Биб­лией и про­ис­хо­дят из буд­дий­ских источ­ни­ков. Первый из них повест­вует о рож­де­нии Иисуса. В Коране это собы­тие опи­сы­ва­ется так:

И понесла она его, и сде­ла­лась бере­мен­ной дитя­тей, и уда­ли­лась с ним в дале­кие места. А муки (при рож­де­нии дитя) ее к стволу (тени­стой) пальмы при­вели, и мол­вила она: «О лучше б уме­реть мне раньше, – забы­той и забвен­ной стать до этого всего!» И тут под нею раз­дался воз­глас: «Не скорби! Гос­подь твой под тобой провел ручей. И потряси ствол пальмы над собой, она к тебе уронит спелые и свежие плоды, – ешь, пей и про­хлади глаза…»

(Сура 19:22–26)

В две­на­дца­той главе «Исто­рии родов Марии», еще одной хри­сти­ан­ской апо­кри­фи­че­ской книги, можно про­чи­тать легенду, очень похо­жую на это кора­ни­че­ское пре­да­ние, за исклю­че­нием того, что опи­сы­ва­е­мые в апо­крифе собы­тия про­ис­хо­дили во время бег­ства Марии и Иосифа в Египет вместе с мла­ден­цем Иису­сом. Мария была очень утом­лена путе­ше­ствием и пред­ло­жила оста­но­виться на неко­то­рое время под паль­мой. Увидев, что пальма уве­шана спе­лыми пло­дами, она ска­зала Иосифу, что поела бы немного, но он отве­тил ей, что они висят слиш­ком высоко и их невоз­можно достать. Неожи­данно мла­де­нец Иисус попро­сил пальму опу­стить свои ветви пониже, дабы Мария могла немного поесть ее плодов. Пальма немед­ленно скло­нила свою крону к ногам Марии, и та с радо­стью под­кре­пи­лась пло­дами. Затем Иисус при­ка­зал пальме при­под­нять корни и открыть ручей, скры­тый под землей, чтобы бег­лецы могли уто­лить мучив­шую их жажду. И тут же корни пальмы при­под­ня­лись, и струи про­хлад­ной воды потекли из-под них. Пут­ники воз­бла­го­да­рили Бога и тро­ну­лись дальше.

Необ­хо­димо немного вер­нуться назад, чтобы найти истоки этого пре­да­ния, поскольку оно не имеет биб­лей­ского ана­лога.

В буд­дий­ском каноне Пали суще­ствуют две исто­рии, уди­ви­тель­ным обра­зом напо­ми­на­ю­щие пре­да­ние о рож­де­нии Иисуса, опи­сан­ное в Коране. Досто­верно известно, что буд­дий­ские монахи при­хо­дили в Персию и на тер­ри­то­рию, кото­рая ныне зовется Афга­ни­стан (там до сих пор нахо­дят полу­раз­ру­шен­ные статуи Будды*), поэтому не состав­ляет труда объ­яс­нить про­ник­но­ве­ние этой исто­рии в хри­сти­ан­ские апо­кри­фи­че­ские руко­писи.

Впер­вые эта исто­рия всплы­вает в Нида­на­катха Джа­така (гл. 1, с. 50–53). Именно здесь гово­рится о том, что когда Майа, мать Гау­тамы Будды, узнала о вре­мени своих родов, кото­рые были уже близки, она испро­сила у мужа раз­ре­ше­ния поехать в дом своего отца. По дороге она вместе со своими слу­жан­ками свер­нула в кра­си­вый лес. Там она уви­дела цве­ту­щее дерево и захо­тела сорвать с него несколько цвет­ков. Неожи­данно дерево скло­ни­лось к ней, цветы при­бли­зи­лись к ее рукам. В данном случае связь с кора­ни­че­ским пре­да­нием под­твер­жда­ется тем, что, в отли­чие от биб­лей­ского повест­во­ва­ния о рож­де­нии ребенка по дороге в Египет, рож­де­ние Будды про­изо­шло под дере­вом. Хотя в Коране гово­рится о рож­де­нии Иисуса, а не Будды, тем не менее совер­шенно ясно, что в нем отож­деств­лены эти две исто­рии. В повест­во­ва­ние о рож­де­нии Иисуса Мухам­мад вклю­чил паль­мо­вое дерево и ручей, кото­рый, по тре­бо­ва­нию Иисуса, забил из-под его корней, дабы облег­чить стра­да­ния Бого­ро­дицы.

Вторая исто­рия най­дена в Карийа-Питака (гл. 1, поэма 9). В ней рас­ска­зы­ва­ется, что в про­шлой жизни Гау­тама Будда был прин­цем, кото­рого звали Вес­сан­таро. Нахо­дясь в изгна­нии, он думал о том, где бы раз­до­быть про­пи­та­ние для голод­ных детей, сопро­вож­дав­ших его. Как и в преды­ду­щей исто­рии, на помощь ему при­хо­дят дере­вья, кото­рые скло­ни­лись и пред­ло­жили Вес­сан­таро свои плоды. Вывод здесь таков: кора­ни­че­ское пре­да­ние явля­ется смесью этих двух пись­мен­ных источ­ни­ков древ­но­сти.

В про­дол­же­ние исто­рии о рож­де­нии Иисуса в Коране появ­ля­ется второй отры­вок, также осно­ван­ный на хри­сти­ан­ской апо­кри­фи­че­ской руко­писи, кото­рая, в свою оче­редь, берет свое начало в буд­дий­ских источ­ни­ках.

Когда окру­жа­ю­щие Марию люди выра­зили свое изум­ле­ние по поводу того, что она родила ребенка, будучи неза­муж­ней, в ответ она ука­зала на ново­рож­ден­ного Иисуса, лежа­щего в колы­бели. Собе­сед­ники Марии спро­сили, как же они смогут гово­рить с тем, кто только-только родился, на что она заявила, чем вызвала нема­лое изум­ле­ние, что он – слуга Аллаха, при­зван­ный стать про­ро­ком, на кото­рого нала­га­ются молитвы и мило­сер­дие и кото­рый будет добр к своей матери (сура 19:29–32). В этом рас­сказе повто­рен случай, когда Иисус заго­во­рил в колы­бели, и Аллах сказал:

О Иса, сын Марйам! Ты вспомни о Моем бла­го­во­ле­нье к тебе и к матери твоей, когда Я Духом укре­пил тебя Святым, чтоб и мла­ден­цем в колы­бели, и зрелым мужем ты к людям с речью обра­щался.

(Сура 5:110)

Непо­сред­ствен­ный источ­ник этой исто­рии – «Араб­ское Еван­ге­лие дет­ства», типич­ное хри­сти­ан­ское апо­кри­фи­че­ское писа­ние, извест­ное только по араб­скому тексту и име­ю­щее, веро­ятно, копт­ское про­ис­хож­де­ние. В самом начале книги рас­ска­зы­ва­ется, что Иисус гово­рил в колы­бели о том, что Он – Сын Бога, кото­рого Отец послал для спа­се­ния чело­ве­че­ства. Хорошо известно, что Мухам­мад полу­чил в пода­рок от пра­ви­теля Египта двух дево­чек, одна из кото­рых, Мириам, стала ему бли­жай­шим сорат­ни­ком, а впо­след­ствии одной из его жен. Она родила ему сына Ибра­гима, кото­рый умер в мла­ден­че­стве. Эта связь с Егип­том поз­во­лила Мухам­маду полу­чить доступ к хри­сти­ан­скому апо­кри­фи­че­скому мате­ри­алу.

Однако пер­вич­ным источ­ни­ком этой исто­рии явля­ется очень похо­жее пре­да­ние о Будде, рас­ска­зан­ное в Будда Карита (кн. 1, отр. 34), а также Лалита Вистара. В пре­да­нии гово­рится о том, что Будда сразу же после рож­де­ния сделал по семь шагов в направ­ле­нии четы­рех сторон света и в конце каж­дого седь­мого шага из-под его ступни рас­пус­кался цветок лотоса. Глядя на каждый лотос, он вос­кли­цал: «Я глав­ный во всем мире». В другой руко­писи, китай­ского про­ис­хож­де­ния и напи­сан­ной на сан­скрите, рас­ска­зы­ва­ется подоб­ная исто­рия о том, как немед­ленно после рож­де­ния Будда начал гово­рить. Пре­да­ние гласит, что он, достиг­ший послед­ней сту­пени пере­во­пло­ще­ний, был рожден в послед­ний раз, дабы спасти чело­ве­че­ство.

Суще­ствует огром­ное коли­че­ство дока­за­тельств, что Свя­щен­ная Книга мусуль­ман была осно­вана на раз­лич­ных леген­дар­ных и мифи­че­ских источ­ни­ках, и этот факт серьезно под­ры­вает пре­тен­зию Корана на то, что он явля­ется откро­ве­нием Бога, Его послед­ним Словом, послан­ным всему чело­ве­че­ству.

Глава 5. Состав­ле­ние текста Корана

Пер­во­на­чаль­ный вид Корана

Первое собра­ние частей Корана под руко­вод­ством Абу Бакра

Боль­шин­ство книг пишется в полном, закон­чен­ном виде от «корки до корки», с пре­ди­сло­вием и заклю­че­нием. Такие книги, как пра­вило, хорошо пла­ни­ру­ются до начала работы над тек­стом. Коран же при жизни Мухам­мада нико­гда не состав­лялся в книгу.

Пока был жив пророк, всегда суще­ство­вала воз­мож­ность полу­че­ния нового откро­ве­ния. Дей­стви­тельно, было бы непра­виль­ным, если бы кто-нибудь из его после­до­ва­те­лей попы­тался систе­ма­ти­зи­ро­вать неза­вер­шен­ный текст в единое целое. Более того, неза­долго до кон­чины Мухам­мада частота пере­дачи ему новых отрыв­ков зна­чи­тельно воз­росла, а сле­до­ва­тельно, все попытки собрать текст воедино потер­пели бы фиаско:

Аллах непре­рывно и обильно посы­лал боже­ствен­ные откро­ве­ния своему послан­нику в период, пред­ше­ство­вав­ший его смерти, до тех пор, пока Он не взял его к Себе. Это было время огром­ного коли­че­ства откро­ве­ний, и послан­ник Аллаха умер после этого.

(Ас-Сахих ал-Бухари, том 6, с. 474)

В тече­ние всей жизни Мухам­мада Коран пере­да­вался ему пор­ци­ями, и хотя окон­ча­тель­ная форма Книги была опре­де­лена еще до смерти про­рока, никто не обла­дал единым собра­нием сур или их отрыв­ков. Глав­ным спо­со­бом сохра­нить содер­жа­ние Корана было заучи­ва­ние его наизусть. Части Книги фик­си­ро­ва­лись на раз­лич­ных мате­ри­а­лах: на кусках дерева, паль­мо­вых листьях, плос­ких камнях и т. д.

Один из веду­щих мусуль­ман­ских тол­ко­ва­те­лей Корана совер­шенно опре­де­ленно заяв­лял, что текст Книги был пол­но­стью запи­сан и сохра­нен, но только не ском­плек­то­ван при жизни про­рока (Ас-Суйути, Ал-Иткан, с. 96). Однако когда глав­ный полу­ча­тель боже­ствен­ного откро­ве­ния скон­чался, стало совер­шенно необ­хо­димо собрать раз­роз­нен­ные записи в единый текст.

Ислам­ское пре­да­ние гласит, что при жизни Мухам­мада весь текст Корана знали четыре чело­века, одним из кото­рых был Зайд ибн Сабит (Ас-Сахих ал-Бухари, том 5, с. 97). Ему-то и при­шлось зани­маться состав­ле­нием кодекса – ста­рин­ной руко­писи Свя­щен­ного Писа­ния – в единый текст.

Вскоре после смерти про­рока боль­шое коли­че­ство племен на тер­ри­то­рии Ара­вий­ского полу­ост­рова, недавно обра­щен­ных в ислам, опять вер­ну­лось к тра­ди­ци­он­ному араб­скому идо­ло­по­клон­ству и вос­стало против мусуль­ман­ского прав­ле­ния. Пре­ем­ник Мухам­мада Абу Бакр сна­ря­дил армию для их усми­ре­ния, пле­мена отча­янно сра­жа­лись с мусуль­ман­скими силами, и в битве при Йамаме боль­шин­ство сорат­ни­ков Мухам­мада, слы­шав­ших Коран непо­сред­ственно от своего про­рока, погибло. Другие после­до­ва­тели про­рока, знав­шие многие откро­ве­ния наизусть, со вре­ме­нем стали ста­реть и уми­рать, а с ними без­воз­вратно ухо­дили тол­ко­ва­ния Свя­щен­ной Книги:

Многие сорат­ники послан­ника Аллаха имели свои тол­ко­ва­ния Корана, но они умерли, и их тол­ко­ва­ния исчезли вместе с ними.

(Ибн Аби Дауд, Китаб ал-Маса­хиф, с. 83)

Абу Бакр пони­мал, что со смер­тью лучших тол­ко­ва­те­лей Корана его текст может быть без­воз­вратно утерян. Он сказал своему моло­дому уче­нику Зайду, кото­рого хорошо знали как чело­века, удо­сто­ен­ного чести запи­сы­вать отдель­ные отрывки Корана, о том, что наде­ляет его пол­но­мо­чи­ями разыс­кать все отрывки и собрать их в единый текст Свя­щен­ного Писа­ния. Вна­чале Зайда испу­гала такая пер­спек­тива и он напи­сал сле­ду­ю­щее:

Во имя Аллаха! Если бы они при­ка­зали мне сдви­нуть с места гору, мне было бы легче сде­лать это, чем выпол­нить их приказ собрать воедино весь Коран. И я сказал Абу Бакру: «Как ты можешь сде­лать то, что послан­ник Аллаха сде­лать не смог?» Абу Бакр отве­тил: «Во имя Аллаха! Это хоро­шее дело».

(Ас-Сахих ал-Бухари, том 6, с. 477)

Второй халиф Умар настой­чиво напо­ми­нал Зайду о сроч­но­сти задачи и насто­я­тельно просил его, не откла­ды­вая, при­няться за ее выпол­не­ние. В конце концов он убедил Зайда начать работу. Это было исклю­чи­тель­ное по слож­но­сти и ответ­ствен­но­сти дело, поскольку весь Коран был рас­сеян среди мно­го­чис­лен­ных после­до­ва­те­лей Мухам­мада, да и пер­во­на­чаль­ные сомне­ния Зайда ука­зы­вают на тру­до­ем­кость заду­ман­ного. Он не верил, что либо он сам, либо кто-то еще из сорат­ни­ков про­рока, хорошо знав­ших текст, смогут просто собраться с мыс­лями и запи­сать его по памяти. И все же Зайд пред­при­нял тща­тель­ные поиски текста и описал ход и итог своих разыс­ка­ний сле­ду­ю­щим обра­зом:

Итак, я начал поиски Корана и его ком­плек­та­цию (того, что было напи­сано) из паль­мо­вых листьев, плос­ких белых камней, а также сооб­ще­ний людей, знав­ших его наизусть, до тех пор, пока не нашел послед­ний стих Сурат ат-Тауба («Пока­я­ние») у Аби Хузаймы ал-Ансари, и я не смог найти этот стих больше ни у кого, кроме него.

(Ас-Сахих ал-Бухари, том 6, с. 478)

Два источ­ника инфор­ма­ции, пред­став­ля­ю­щих пер­во­сте­пен­ное зна­че­ние, позже были опре­де­лены как ар-рикаа (пер­га­менты) и судур ар-риджал (души людей). Это были не только тексты, про­дик­то­ван­ные теми, кто помнил Коран, но и мате­риал, на кото­ром они были запи­саны и кото­рый Зайд смог найти (Ас-Суйути, Ал-Иткан, с. 137).

Надо ска­зать, что Зайд не был един­ствен­ным после­до­ва­те­лем про­рока, кото­рый начал систе­ма­ти­зи­ро­вать Коран в единую книгу (мусхаф), и, веро­ятно, он не был един­ствен­ным, кто достиг цели в этом начи­на­нии. При­ве­ден­ный ниже отры­вок пре­да­ния гласит, что суще­ство­вал еще один чело­век из ранних чтецов (курра), кото­рый первым собрал и запи­сал отрывки Корана:

Запи­сано… со слов Ибн Бурайды, кото­рый гово­рил: «Первым из тех, кто собрал Коран в мусхаф (кодекс), был Салим, осво­бож­ден­ный раб Абу Хузайфы».

(Ас-Суйути, Ал-Иткан, с. 135)

Упо­мя­ну­тый Салим был одним из четы­рех чело­век, реко­мен­до­ван­ных Мухам­ма­дом в каче­стве лучших чтецов Корана, у кото­рых сле­до­вало изу­чать его содер­жа­ние (Ас-Сахих ал-Бухари, том 5, с. 96), и он был одним из курра, убитых в битве при Йамаме. Но ведь Зайд начал свои поиски по состав­ле­нию Корана в единое целое только после выше­упо­мя­ну­той битвы, а это значит, что собран­ный Сали­мом и запи­сан­ный им текст Корана должен был пред­ше­ство­вать поис­кам Зайда. Сле­до­ва­тельно, первая версия Корана уже суще­ство­вала. Но, несмотря на это обсто­я­тель­ство, в ислам­ском мире все вни­ма­ние уде­ля­ется именно кодексу Зайда – не только потому, что зани­маться поис­ками и состав­ле­нием Корана его при­звал сам халиф, но и в силу иных причин, кото­рые скоро станут ясными.

Пер­спек­тивы состав­ле­ния Корана Зайдом

Мусуль­мане верят, что Коран в том виде, в кото­ром он суще­ствует сего­дня, явля­ется точной и ори­ги­наль­ной запи­сью, что в его тексте не про­пу­щено, не уте­ряно, не изме­нено и не заме­нено ни единой буквы. Эта уве­рен­ность отно­си­тельно точ­но­сти Книги, кото­рая была состав­лена по частям из раз­лич­ных источ­ни­ков, рас­се­ян­ных среди мно­го­чис­лен­ных после­до­ва­те­лей Мухам­мада, довольно сомни­тельна. Более того, как пока­зы­вают даль­ней­шие иссле­до­ва­ния, неко­то­рые отрывки были уте­ряны, неко­то­рые – отме­нены, а неко­то­рые, систе­ма­ти­зи­ро­ван­ные при­бли­зи­тельно в то же время, когда этим зани­мался Зайд, имели раз­лич­ные тол­ко­ва­ния, весьма сильно отли­ча­ю­щи­еся друг от друга. Однако необ­хо­димо ска­зать, что окон­ча­тель­ный вари­ант, пред­ло­жен­ный Зайдом, был резуль­та­том попытки чест­ного чело­века собрать воедино Коран, насколько это было воз­можно. Поэтому нет ника­ких осно­ва­ний подо­зре­вать его в откло­не­нии от «ори­ги­нала».

Уже в тот период суще­ство­вали сви­де­тель­ства, что часть текста Корана была без­на­дежно уте­ряна вслед­ствие гибели при Йамаме многих курра, кото­рые дер­жали в памяти боль­шие фраг­менты текста:

Многие (отрывки) Корана, нис­по­слан­ные свыше, были известны тем, кто умер в день Йамама… но они были неиз­вестны (тем, кто) выжил, они не были запи­саны, и ни Абу Бакр, ни Умар, ни Усман (в то время) не имели собран­ного воедино Корана, и он не был обна­ру­жен ни единым (чело­ве­ком) после них.

(Ибн Аби Дауд, Китаб ал-Маса­хиф, с. 23)

Вряд ли можно недо­оце­нить нега­тив­ные послед­ствия этой потери: лам йуалам – «не известны», лам йуктаб – «не запи­саны», лам йуджат – «не най­дены» – таково трой­ное уда­ре­ние на факте исчез­но­ве­ния частей Корана, кото­рые канули в небы­тие вместе с погиб­шими курра.

В мусуль­ман­ском пре­да­нии суще­ствуют сви­де­тель­ства того, что даже сам Мухам­мад вре­ме­нами забы­вал неко­то­рые части Корана. Один из извест­ных хади­сов при­во­дит такой случай:

Айша гово­рила: «Некто встал (для молитвы) ночью, он читал Коран и, читая, воз­вы­сил голос. Когда пришло утро, послан­ник Аллаха сказал: „Да будет Аллах мило­серд­ным к такому-то! Про­шлой ночью он напом­нил мне неко­то­рые стихи, о кото­рых я забыл“».

(Китаб ас-сунан Абу Дауда, том 3, с. 1114)

Нет ника­ких сви­де­тельств о том, что Зайд ском­плек­то­вал офи­ци­аль­ный, или стан­дар­ти­зо­ван­ный, кодекс Корана, несмотря на то, что санк­ци­о­ни­ро­вав­ший эту дея­тель­ность Абу Бакр был непо­сред­ствен­ным пре­ем­ни­ком Мухам­мада и после его смерти встал во главе мусуль­ман­ской общины. Несо­мненно лишь то, что Зайд являлся первым вла­дель­цем пол­ного пись­мен­ного текста, кото­рый ему уда­лось собрать по частям. На про­тя­же­нии после­ду­ю­щих два­дцати лет после окон­ча­ния работы фак­ти­че­ски ничего не гово­ри­лось об этом кодексе, за исклю­че­нием того, что в период прав­ле­ния халифа Усмана он нахо­дился в личном вла­де­нии Хафсы, дочери Умара, одной из жен Мухам­мада, и хра­нился у нее под кро­ва­тью.

Очень важно, изучая текст Зайда, про­ана­ли­зи­ро­вать ком­мен­та­рий, кото­рый он дал по поводу двух стихов Корана. Зайд долго искал их и нашел только у Абу Хузаймы. Полный текст его заклю­чи­тель­ного откры­тия звучит так:

Я нашел послед­ний стих Сурат ат-Таубы («Пока­я­ния») у Аби Хузаймы ал-Ансари и не смог найти его больше ни у кого. Стих таков: «Из вас самих пришел послан­ник к вам. Его тре­во­жит то, что вы гре­шите. Он рев­нует о вас, а к верным – мило­серд и добр!.. (до конца (девя­той) суры Бараа)».

(Ас-Сахих ал-Бухари, том 6, с. 478)

Отсюда сле­дует, что Зайд осно­вы­вался только на одном источ­нике для вос­со­зда­ния двух послед­них стихов Сурат ат-Таубы. Суще­ствует еще одно пре­да­ние, в кото­ром гово­рится, что Зайд честно вел поиски точ­ного текста пары стихов, кото­рые он в конце концов вос­кре­сил из памяти, но так и не нашел их следов вне ее. В при­ве­ден­ном ниже отрывке повест­ву­ется о том, как Абу Хузайма при­влек вни­ма­ние соста­ви­те­лей к тексту, кото­рый они про­пу­стили:

Хузайма ибн Сабит сказал: «Я вижу, вы про­пу­стили (два) стихи и не запи­сали их». Они отве­тили: «И какие же они?» Он сказал: «Я полу­чил их от самого послан­ника Аллаха (сура 9:128): „Из вас самих пришел послан­ник к вам. Его тре­во­жит то, что вы гре­шите. Он рев­нует о вас, а к верным – мило­серд и добр!.. (до конца суры)“». Усман сказал: «Я сви­де­тель­ствую, что эти стихи от Аллаха».

(Ибн Аби Дауд, Китаб ал-Маса­хиф, с. 11)

Зна­чи­мость содер­жа­ния этого отрывка состоит в том, что Зайд и другие соста­ви­тели Корана вообще про­пу­стили бы эти стихи, если б не Абу Хузайма. Он объ­яс­нил им, что полу­чил их непо­сред­ственно (тил­ка­ийан) от про­рока, видимо, имея в виду, что принял их из первых рук. Дальше в отрывке гово­рится, что у Абу Хузаймы спро­сили, в каком место­пи­са­нии Корана должны нахо­диться эти стихи, и он пред­по­ло­жил, что их необ­хо­димо поме­стить в самый конец послед­ней части пере­дан­ного Мухам­маду текста и ими должна закан­чи­ваться Сурат ат-Тауба (в тексте Корана – Бараа).

На про­тя­же­нии многих лет не пред­при­ни­ма­лось ника­ких попы­ток реду­ци­ро­вать текст Корана и при­дать ему некую стан­дар­ти­зо­ван­ную форму, при­ем­ле­мую для всего мусуль­ман­ского сооб­ще­ства. Однако собы­тия, про­изо­шед­шие в период прав­ле­ния халифа Усмана, вывели исто­рию на новую сту­пень раз­ви­тия.

Кри­ти­че­ский пере­смотр Усма­ном ком­пи­ля­ции Зайда

Приказ уни­что­жить все осталь­ные копии

Кодекс Зайда ибн Сабита, несо­мненно, имел огром­ную важ­ность. Его сохран­ность в каче­стве основ­ной версии при прав­ле­нии хали­фов Абу Бакра и затем Умара сви­де­тель­ствует о его клю­че­вой зна­чи­мо­сти в период пер­во­на­чаль­ной коди­фи­ка­ции Корана. Однако оче­видно, что эта версия нико­гда не объ­яв­ля­лась офи­ци­аль­ной для всего мусуль­ман­ского мира.

Помимо Зайда еще доста­точно много других курра пом­нили содер­жа­ние Корана. Мусуль­ман­ское пре­да­ние гласит, что к тому вре­мени, когда спустя две­на­дцать лет после кон­чины про­рока Усман стал хали­фом, во многих про­вин­циях страны были в ходу раз­лич­ные копии Корана, состав­лен­ные дру­гими извест­ными сорат­ни­ками про­рока, в част­но­сти Абдал­ла­хом ибн Масу­дом и Убаййей ибн Каабом. Вна­чале на эти версии офи­ци­аль­ная власть вни­ма­ния не обра­щала, поскольку кодекс Зайда еще не был сочтен офи­ци­аль­ной копией Корана, да никто и не сомне­вался в позна­ниях этих людей. Их версии упо­ми­на­лись наряду с вер­си­ями двух других зна­то­ков, кото­рых сам Мухам­мад при жизни назы­вал глав­ными авто­ри­те­тами в вопро­сах Корана:

Масрук рас­ска­зы­вал: «Абдал­лах бин Масуд упо­ми­нался перед Абдал­ла­хом бин Амром, кото­рый гово­рил: „Это чело­век, кото­рого я люблю, поскольку я слышал, как послан­ник (да пре­бу­дет он с миром) гово­рил: ‘Учи­тесь чтению Корана от чет­ве­рых (чело­век): от Абдал­лаха бин Масуда, – он начал с него, – от Салима, осво­бож­ден­ного раба Абу Хузайфы, от Муада бин Джа­бала и Убаййи бин Кааба’“».

(Ас-Сахих ал-Бухари, том 5, с. 96)

Тот факт, что Мухам­мад начал пере­чис­ле­ние с Абдал­лаха б. Масуда, гово­рит о том, что среди своих спо­движ­ни­ков пророк считал его одним из глав­ных зна­то­ков Корана. Фак­ти­че­ски руко­писи этого чело­века, да и других извест­ных чтецов, были самыми зна­ме­ни­тыми в раз­ви­ва­ю­щемся мусуль­ман­ском мире, в то время как кодекс Зайда про­зя­бал в полной без­вест­но­сти. Он нахо­дился в личном поль­зо­ва­нии Хафсы, одной из вдов про­рока, и о нем просто забыли (Ас-Сахих ал-Бухари, том 6, с. 478).

Спустя семь лет после того как Усман стал хали­фом, он столк­нулся с кри­зи­сом, угро­жа­ю­щим раз­ру­шить рели­ги­оз­ное един­ство мусуль­ман. Кроме халифа в исламе были другие неофи­ци­аль­ные лидеры – высо­ко­чти­мые сорат­ники Мухам­мада. Им по праву при­над­ле­жали уни­каль­ные знания в обла­сти Корана и слава, кото­рую снис­кали их версии Свя­щен­ной Книги. Сло­жив­ши­еся обсто­я­тель­ства поз­во­лили Усману сильно пошат­нуть их авто­ри­тет. Халиф при­ка­зал уни­что­жить их версии Корана и при­ве­сти текст Книги к неко­ему стан­дарту, кото­рым должно будет поль­зо­ваться все мусуль­ман­ское сооб­ще­ство. Это слу­чи­лось в тот момент, когда мусуль­ман­ский коман­дир Хузайфа ибн ал-Йаман, воз­глав­ляв­ший экс­пе­ди­цию мусуль­ман из Сирии и Ирака, обна­ру­жил, что люди там ведут друг с другом ожив­лен­ные споры по поводу чтения Корана. Кодекс Абдал­лаха б. Масуда являлся наи­бо­лее авто­ри­тет­ным тек­стом для мусуль­ман Куфы, а кодекс Убаййи б. Кааба имел вли­я­ние в Дамаске. Хузайфа немед­ленно доло­жил об этом Усману. О том, что про­изо­шло дальше, изло­жено в при­ве­ден­ном ниже отрывке:

Хузайфа испу­гался их (людей Шама и Ирака) раз­лич­ного чтения Корана, и он сказал Усману: «О глава пра­во­вер­ных! Спаси этих людей, пока они не разо­шлись во мне­ниях по поводу Книги (Корана), как это слу­чи­лось с хри­сти­а­нами и иуде­ями». Усман отпра­вил посла­ние Хафсе, в кото­ром гово­ри­лось: «Пришли нам руко­пись Корана, дабы мы могли соста­вить текст в совер­шен­ные копии и воз­вра­тить руко­пись тебе». Хафса послал ее Усману. Усман при­ка­зал Зайду ибн Сабиту, Абдал­лаху бин аз-Зубайру, Саиду бин ал-Асу и Абдур-Рах­ману бин Харису бин Хишаму пере­пи­сать руко­пись и сде­лать совер­шен­ные копии. Усман сказал трем курай­ши­там: «Если вы не согласны с Зайдом бин Саби­том по какому-либо пункту Корана, напи­шите его на диа­лекте пле­мени курайш, поскольку откро­ве­ния Корана пере­да­ва­лись на этом диа­лекте». Они сде­лали так, и когда ими было напи­сано много копий, Усман вернул ори­ги­нал Хафсе. Усман послал в каждую мусуль­ман­скую про­вин­цию по одной копии из тех, кото­рые они напи­сали, и при­ка­зал, чтобы весь осталь­ной кора­ни­че­ский мате­риал, будь то фраг­мен­тар­ные записи или полный текст, был сожжен.

(Ас-Сахих ал-Бухари, том 6, с. 479)

Нет ника­ких сви­де­тельств, что Усман считал другие копии недо­сто­вер­ными. Дело в том, что в мусуль­ман­ском обще­стве нача­лось бро­же­ние на почве воз­мож­ных вари­ан­тов чтения Корана, что заста­вило халифа дей­ство­вать реши­тельно, поскольку он пред­ви­дел воз­мож­ность рас­кола мусуль­ман­ского мира на секты. Объ­еди­нив людей одним тек­стом Корана, он предот­вра­тил раскол. При­ве­ден­ное ниже пре­да­ние рисует полную кар­тину сло­жив­шихся обсто­я­тельств и объ­яс­няет, почему халиф выбрал кодекс Зайда в каче­стве стан­дар­ти­зо­ван­ного текста Корана.

Али сказал Усману: «Во имя Аллаха, он (Зайд) ничего не делал в отно­ше­нии руко­пи­сей (маса­хиф), за исклю­че­нием кон­суль­та­ции с нами, поскольку он сказал: „Каково ваше мнение по вопросу кираа (чтения)? Мне доло­жили, что неко­то­рые гово­рят: ‘Мое чтение пре­вос­хо­дит твое’. Это иска­же­ние истины“». Мы спро­сили его: «Какова твоя точка зрения (на это)?» Он отве­тил: «Я думаю, мы должны объ­еди­нить людей единым тек­стом (мусхаф вахид), и в даль­ней­шем больше не будет между ними раз­де­ле­ния или несо­гла­сия». Мы вос­клик­нули: «Какая заме­ча­тель­ная идея!» Кто-то из собрав­шихся там спро­сил: «У кого самый чистый (араб­ский) язык среди людей и чье чтение (самое лучшее)?» Они ска­зали, что самый чистый (араб­ский) язык среди всех был у Саида ибн ал-Аса, а (самым лучшим) чтецом среди всех был Зайд ибн Сабит. Он (Усман) сказал: «Пусть один пишет, а другой дик­тует». Они выпол­нили свою задачу, и он объ­еди­нил людей (единым) тек­стом.

(Ибн Аби Дауд, Китаб ал-Маса­хиф, с. 22)

В этом отрывке дважды дела­ется акцент на идее дви­же­ния мусуль­ман к согла­сию, кото­рое должно воца­риться бла­го­даря еди­ному тексту Корана. Прежде если какой-то лидер, вовле­чен­ный в про­цесс состав­ле­ния Корана, пред­по­ла­гал, что некие ком­пи­ля­ции недо­сто­верны или что ком­пи­ля­ция Зайда не была совер­шен­ным до послед­ней буквы собра­нием Корана, он мог просто при­ка­зать своим пере­пис­чи­кам пере­пи­сать его. Реше­ние избрать Зайда и Саида в каче­стве соста­ви­те­лей и пере­пис­чи­ков бла­го­даря их искус­ству в чтении Корана и знанию араб­ского языка пока­зы­вает, что цель, сто­яв­шая перед Усма­ном, заклю­ча­лась в мак­си­маль­ном, насколько это воз­можно, при­бли­же­нии к «ори­ги­налу».

Вполне зако­но­мерно воз­ни­кает вопрос, почему халифы обра­ти­лись именно к тексту Зайда и почему сде­лан­ные с него копии были разо­сланы в каче­стве офи­ци­аль­ных копий Корана в каждую про­вин­цию, тогда как все осталь­ные копии, нахо­дя­щи­еся в обра­ще­нии, под­ле­жали уни­что­же­нию? Одна из причин уже назы­ва­лась – это вос­ста­нов­ле­ние подо­рван­ной в мусуль­ман­ских про­вин­циях власти Усмана. Текст Зайда, нахо­див­шийся под офи­ци­аль­ной опекой в Медине, был иде­аль­ным спо­со­бом осу­ще­ствить это начи­на­ние. Кроме того, он не исполь­зо­вался общи­ной, что сразу сво­дило на нет какие бы то ни было раз­но­гла­сия по поводу его содер­жа­ния. Стан­дар­ти­за­ция медин­ского текста в зале засе­да­ний пра­ви­тель­ства хали­фата поз­во­ляла халифу подав­лять рас­ту­щую попу­ляр­ность других чтецов в тех про­вин­циях, где сам он был не в чести. Членов своей семьи, потом­ков Омейи, актив­ного борца против Мухам­мада до заво­е­ва­ния Мекки, он поста­вил в более выгод­ную, гла­вен­ству­ю­щую пози­цию по отно­ше­нию к другим лиде­рам. Сле­до­ва­тельно, выбор пал на текст Зайда не потому, что он был лучшим или более досто­вер­ным, нежели другие, а просто потому, что он как нельзя лучше отве­чал глав­ной цели Усмана, пре­сле­ду­е­мой им при стан­дар­ти­за­ции текста Корана.

Тот факт, что ни один из нека­но­ни­зи­ро­ван­ных тек­стов не был сохра­нен, пока­зы­вает, что они не нахо­ди­лись в полном согла­сии друг с другом. Видимо, при­ме­не­ние таких реши­тель­ных мер было вызвано опас­ными раз­но­гла­си­ями содер­жа­тель­ного порядка между раз­лич­ными вер­си­ями Корана. Об этом сви­де­тель­ствует приказ пре­дать все тексты, за исклю­че­нием одного, огню. И чего-то подоб­ного, надо думать, ожи­дали, поскольку Коран не был ском­плек­то­ван в единую Книгу ни при жизни, ни в первые годы после смерти Мухам­мада. В то время части Книги были рас­се­яны среди огром­ного коли­че­ства после­до­ва­те­лей ислама и в основ­ном нахо­ди­лись у них в памяти. Более нена­деж­ного источ­ника хра­не­ния инфор­ма­ции невоз­можно себе и пред­ста­вить.

Зайд пере­смат­ри­вает собран­ный Коран

Мусуль­мане часто заяв­ляют, что все, чего хотел достичь Усман, – это отме­нить мно­го­чис­лен­ные чтения Корана на разных диа­лек­тах. Задача заклю­ча­лась, гово­рят они, исклю­чи­тельно в устра­не­нии раз­ли­чий в про­из­но­ше­нии. Выбран­ная линия аргу­мен­та­ции при­во­дит к воз­ник­но­ве­нию гипо­тезы, кото­рая заклю­ча­ется в том, что Коран в его пись­мен­ной форме боже­ствен­ным обра­зом сохра­нился неиз­мен­ным, а сле­до­ва­тельно, явля­ется совер­шен­ным тек­стом. Однако в текстах ранних собра­ний Корана отсут­ство­вали буквы для глас­ных звуков, что, в свою оче­редь, вообще не могло дик­то­вать ника­кого про­из­но­ше­ния. Усман мог при­ка­зать сжечь все осталь­ные копии только в случае серьез­ных раз­но­гла­сий в самом тексте. Ниже будут при­ве­дены доста­точ­ные дока­за­тель­ства того, что в дей­стви­тель­но­сти так оно и было.

В самом деле, вскоре после вступ­ле­ния в силу поста­нов­ле­ния Усмана он задался вопро­сом, какие осно­ва­ния для недо­воль­ства им были у мусуль­ман, если у них суще­ство­вало такое про­ти­во­дей­ствие любому недо­воль­ству, как единый текст Корана. Одним из пунк­тов обви­не­ния в адрес Усмана явля­лось то, что он «уни­что­жил Книгу Аллаха» (Ибн Аби Дауд, Китаб ал-Маса­хиф, с. 36). Мусуль­мане не просто обви­няли его в уни­что­же­нии маса­хи­фов (свит­ков), но в сожже­нии кита­бул­лахи, самого Корана! Хотя дей­ствия Усмана спо­соб­ство­вали стан­дар­ти­за­ции офи­ци­аль­ного текста, неко­то­рые мусуль­мане пола­гали, что он уни­что­жил под­лин­ную руко­пись Корана, состав­лен­ную неко­то­рыми бли­жай­шими сорат­ни­ками Мухам­мада.

Суще­ствуют дока­за­тель­ства, что кодекс Зайда в то время не счи­тался непо­гре­ши­мой копией Корана. Усман при­ка­зал не только сде­лать копии с текста Зайда, но также попутно под­верг­нуть пере­смотру сам текст. Назна­чив четы­рех редак­то­ров, уже упо­ми­нав­шихся выше, он выбрал трех других, так как они про­ис­хо­дили из мек­кан­ского пле­мени курайш, тогда как Зайд был родом из медин­ского пле­мени ансар. Халиф сказал, что если они будут не согласны по какому-либо вопросу, каса­ю­ще­муся языка Корана, им сле­дует счи­тать недей­стви­тель­ными записи Зайда и поз­во­ля­ется делать записи на курай­шит­ском диа­лекте, поскольку изна­чально откро­ве­ния Корана пере­да­ва­лись Мухам­маду именно на нем (Ас-Сахих ал-Бухари, том 4, с. 466).

Уже после того как были сде­ланы копии стан­дар­ти­зо­ван­ного Корана, Зайд неожи­данно вспом­нил еще один отры­вок текста, про­пу­щен­ный в Коране:

Зайд сказал: «Я про­пу­стил стих в Ал-Ахзабе (сура 33), когда мы пере­пи­сы­вали мусхаф. Я слышал, как послан­ник Аллаха (да пре­бу­дет он с миром) читал его. Мы искали его и нашли у Хузаймы ибн Сабита ал-Ансари: „Среди веру­ю­щих есть люди, кото­рые пре­данны дого­вору с Алла­хом“ (сура 33:23). Поэтому мы вста­вили его в суру».

(Ас-Суйути, Ал-Иткан, с. 138)

Такую же запись об этом упу­ще­нии можно найти и у ал-Бухари (том 6, с. 479). Данный факт ука­зы­вает на то, что хотя ори­ги­нал Зайда и пре­тен­до­вал на полный кодекс, он не являлся тако­вым. Довольно инте­ресно, осо­бенно в свете при­ве­ден­ных дока­за­тельств, слы­шать, что мусуль­мане не только объ­яв­ляют Коран, нахо­дя­щийся сего­дня в их руках, точной, совер­шен­ной копией «ори­ги­нала», но и убеж­дены в боже­ствен­ном про­ис­хож­де­нии Книги. Однако факты гово­рят об обрат­ном. Не Аллах систе­ма­ти­зи­ро­вал текст в его тепе­реш­нюю форму, а моло­дой чело­век по имени Зайд, причем бла­го­даря своим выда­ю­щимся спо­соб­но­стям. И не Мухам­мад систе­ма­ти­зи­ро­вал текст для мусуль­ман­ской уммы, а Усман, и сде­лано это было только после пол­ного пере­смотра одного кодекса за счет всех осталь­ных. Коран, кото­рым сего­дня поль­зу­ются мусуль­мане, явля­ется пере­смот­рен­ным изда­нием пер­во­на­чаль­ной ком­пи­ля­ции Зайда.

Спра­вед­ли­во­сти ради надо ска­зать, что не одно деся­ти­ле­тие после состав­ле­ния Корана воз­ни­кали споры отно­си­тельно его под­лин­но­сти. Хоро­шим при­ме­ром служит раз­но­чте­ние в суре 2:238, кото­рое в Коране, стан­дар­ти­зо­ван­ном Усма­ном, чита­ется так: «Свои молитвы строго соблю­дайте, особо (чтите) Сред­нюю Молитву (ас-сала­тул-вуста) и бла­го­го­вейно стойте перед Гос­по­дом (в молитве)». Раз­но­чте­ние видно из этого фраг­мента хадиса:

Айша при­ка­зала мне пере­пи­сать Свя­щен­ный Коран и попро­сила дать ей знать, когда я дойду до стиха Хафизу ала-с-сала­вати вас­са­ла­тил-вуста ва куму лил­лахи кани­тина (2:238). Когда я добрался до этого стиха, я сооб­щил ей об этом, и она при­ка­зала: «Напиши его так: Хафизу ала-с-сала­вати вас­са­ла­тил-вуста ва сала­тил-асри ва куму лил­лахи кани­тина». Она доба­вила, что слы­шала его именно в таком виде от послан­ника Аллаха (да пре­бу­дет он с миром).

(Ал-Муватта Малика, с. 64)

Айша была выда­ю­щейся жен­щи­ной ислама. Будучи одной из вдов про­рока, она вряд ли стала бы давать такие реко­мен­да­ции не заду­мы­ва­ясь. Она при­ка­зала пере­пис­чику доба­вить слова ва сала­тил-аср, озна­ча­ю­щие «и после­обе­ден­ную молитву», ска­зан­ные самим Мухам­ма­дом, что явля­ется прямым источ­ни­ком их под­лин­но­сти в этом чтении. На той же стра­нице Ал-Муватты Малика есть подоб­ное этому пре­да­ние, в кото­ром Хафса, еще одна вдова Мухам­мада, при­ка­зала своему пере­пис­чику Амру ибн Рафи сде­лать в своем кодексе точно такое же допол­не­ние. Известно, что кроме кодекса Зайда, кото­рый нахо­дился в ее рас­по­ря­же­нии, у нее был соб­ствен­ный кодекс. Ибн Аби Дауд обра­ща­ется к нему как к отдель­ной руко­писи, оза­глав­лен­ной Мусхаф Хафса зауидж ан-Наби («Кодекс Хафсы, жены послан­ника»). Он спе­ци­ально запи­сал то же про­ис­ше­ствие как раз­но­чте­ние в ее кодексе:

В кодексе Хафсы, жены послан­ника (да пре­бу­дет он с миром), напи­сано: «Сле­дите за своими молит­вами, осо­бенно за полу­ден­ной и после­обе­ден­ной».

(Ибн Аби Дауд, Китаб ал-Маса­хиф, с. 87)

Здесь же, на той же стра­нице, Ибн Аби Дауд утвер­ждает, что данный вари­ант чтения был найден в руко­пи­сях Убаййи ибн Кааба, Умм Саламы и Ибн Аббаса. Неко­то­рые тол­ко­ва­тели при­зна­вали, что добав­ле­ние – осо­бенно сле­дить за полу­ден­ной и после­обе­ден­ной молит­вами – дей­стви­тельно имело место, в то время как другие счи­тали, что это просто уточ­не­ние к самому тексту и что сала­тул-вуста фак­ти­че­ски то же самое, что и сала­тул-аср, как утвер­ждает при­ве­ден­ное ниже пре­да­ние:

Абу Убайд сказал в своей книге Фадаил ал-Куран («Совер­шен­ное из Корана»), что цель раз­лич­ного чтения (ал-кираа аш-шатта) – объ­яс­нить стан­дар­ти­зо­ван­ное чтение (ал-кираа ал-маш­х­ура), а также про­ил­лю­стри­ро­вать его зна­че­ние, как в (раз­лич­ном) чтении Айшы и Хафсы, вас­са­ла­тил-вуста ва сала­тил-аср.

(Ас-Суйути, Ал-Иткан, с. 193)

Именно по при­чине раз­но­чте­ний кодекс Хафсы был уни­что­жен, когда спустя неко­то­рое время после смерти Усмана Марван ибн ал-Хакам стал пра­ви­те­лем Медины. Пока Хафса была жива, она наот­рез отка­зы­ва­лась отдать свой кодекс, несмотря на огром­ное жела­ние Мар­вана сте­реть его с лица земли (Ибн Аби Дауд, Китаб ал-Маса­хиф, с. 24), и только после ее кон­чины он запо­лу­чил эту руко­пись и при­ка­зал уни­что­жить ее, в страхе, что если она станет широко известна, то вновь воз­ник­нут раз­но­чте­ния, с кото­рыми боролся Усман.

Сего­дня мусуль­ман­ский мир смело испо­ве­дует единый текст Корана именно в том виде, кото­рый он при­об­рел при Усмане и в связи с кото­рым халифа обви­няли, говоря, что Коран суще­ство­вал во многих книгах, а он под­верг сомне­нию все, кроме одной. Слиш­ком высо­кая цена была запла­чена за полу­че­ние еди­ного стан­дар­ти­зо­ван­ного текста Корана.

Раз­но­чте­ния в других кодек­сах Корана

Абдал­лах ибн Масуд – авто­ри­тет в обла­сти Корана

Хотя Усман и пре­успел в уни­что­же­нии всех кодек­сов Корана, кроме одного, он все же не смог утаить того факта, что его тексты были собраны в единую Книгу в несколь­ких вари­ан­тах. Он также не смог пол­но­стью устра­нить раз­но­чте­ния, суще­ство­вав­шие между уни­что­жен­ными кни­гами и книгой Зайда, поскольку люди в то время по-преж­нему пред­по­чи­тали иссле­до­вать Коран, заучи­вая его наизусть. Ему при­хо­ди­лось бороться потому, что многие из соста­ви­те­лей уни­что­жен­ных книг были извест­ными чте­цами Корана.

Одним из курра был Абдал­лах ибн Масуд. О нем писали, что он – «первый чело­век, читав­ший Коран вслух в Мекке после послан­ника» (Ибн Исхак, Сират расул Аллах, с. 141). В хади­сах суще­ствует пись­мен­ное упо­ми­на­ние о том, что Мухам­мад не слу­чайно начал свое пере­чис­ле­ние с Абдал­лаха как с заслу­жен­ного авто­ри­тета в обла­сти Корана. Более того, этот факт под­твер­жда­ется в при­ве­ден­ном ниже пре­да­нии, где сам Абдал­лах выра­жает уве­рен­ность в своих зна­ниях Книги:

Нет такой суры, пере­дан­ной в Книгу Аллаха, чтобы я не знал место, где она была пере­дана; и нет ни одного стиха, пере­дан­ного в Книгу Аллаха, чтобы я не знал, кому пере­дан этот стих. И если я узнаю, что суще­ствует кто-то, кто знает Коран лучше меня, и если до него сможет дойти вер­блюд, я отправ­люсь к нему.

(Ас-Сахих ал-Бухари, том 6, с. 488)

В очень похо­жем пре­да­нии Абдал­лах добав­ляет к выше­ска­зан­ному, что одна­жды прочел в при­сут­ствии Мухам­мада более семи­де­сяти сур, и все окру­жа­ю­щие поняли, что никто не знает Коран лучше него. Хакик, один из сорат­ни­ков Мухам­мада, сви­де­тель про­ис­шед­шего, при­знал, что никто из при­сут­ство­вав­ших не посмел спо­рить с ним и не нашел ни одной ошибки в его чтении (Ас-Сахих Муслима, том 4, с. 1312). Не вызы­вает сомне­ния и тот факт, что Абдал­лах был одним из тех, кто собрал раз­роз­нен­ные записи воедино вскоре после смерти Мухам­мада.

Ибн Аби Дауд посвя­тил в своей книге Китаб ал-Маса­хиф более девят­на­дцати стра­ниц раз­но­чте­ниям, име­ю­щим место между тек­стом Абдал­лаха ибн Масуда и тек­стом, состав­лен­ным Зайдом ибн Саби­том (с. 54–73). Досто­верно известно, что Ибн Масуд с самого начала наот­рез отка­зался отдать свой кодекс на уни­что­же­ние, и даже после того как в Куфе появи­лась одна из копий руко­писи Зайда, многие мусуль­мане еще долгое время про­дол­жали твердо при­дер­жи­ваться текста Ибн Масуда.

Суще­ствуют неопро­вер­жи­мые дока­за­тель­ства, что при­чи­ной сопро­тив­ле­ния Ибн Масуда при­казу Усмана было то, что Абдал­лах считал свой кодекс зна­чи­тельно пре­вос­хо­дя­щим текст Зайда, и прежде чем Хузайфа доло­жил халифу об име­ю­щих место раз­лич­ных чте­ниях Корана, он имел с Абдал­ла­хом острую и нели­це­при­ят­ную беседу.

Хузайфа сказал: «Жители Куфы гово­рят: чтение Абдал­лаха (ибн Масуда), а жители Басры гово­рят: чтение Абу Мусы. Во имя Аллаха! Если я дойду до главы пра­во­вер­ных (Усмана), я потре­бую, чтобы они были утоп­лены». Абдал­лах сказал ему: «Сделай так, и Аллах тоже утопит тебя, но не в воде».

(Ибн Аби Дауд, Китаб ал-Маса­хиф, с. 13)

Когда Хузайфа, оспа­ри­вая убеж­ден­ность Ибн Масуда, сказал, что он послан к жите­лям Куфы в каче­стве их учи­теля и в конце концов заста­вит их под­чи­ниться своему чтению Корана, Абдал­лах отве­тил, что он не вводил людей в заблуж­де­ние, тем самым еще раз заявив, что никто не знает Коран лучше, чем он (Ибн Аби Дауд, Китаб ал-Маса­хиф, с. 14). В другой раз он гово­рил о своих зна­ниях Корана как пре­вос­хо­дя­щих опыт­ность Зайда:

Я полу­чил семь­де­сят сур непо­сред­ственно от самого послан­ника Аллаха (да пре­бу­дет он с миром), когда Зайд был еще ребен­ком. Должен ли я отка­заться от того, что полу­чил от самого послан­ника Аллаха?

(Ибн Аби Дауд, Китаб ал-Маса­хиф, с. 15)

Суще­ствуют пись­мен­ные сви­де­тель­ства, что когда приказ Усмана об уни­что­же­нии всех ком­пи­ля­ций Корана и исполь­зо­ва­нии только кодекса Зайда в целях устра­не­ния раз­но­чте­ний достиг Куфы, Ибн Масуд прочел хутбу (про­по­ведь) по этому поводу и заявил мусуль­ма­нам города:

Люди виновны во лжи при чтении Корана. Я буду читать Коран в соот­вет­ствии с его (послан­ника) чте­нием, кото­рого я люблю больше, чем этого Зайда ибн Сабита. От него, без кото­рого нет Бога, я выучил более семи­де­сяти сур – из губ послан­ника Аллаха, да бла­го­сло­вит его Аллах, в то время, когда Зайд ибн Сабит был юнцом с двумя косич­ками, игра­ю­щим с дру­гими юнцами.

(Ибн Саад, Таба­кат, том 2, с. 444)

Из этого заяв­ле­ния явствует сле­ду­ю­щее: Ибн Масуд считал свой кодекс запи­сью ори­ги­наль­ного Корана, в отли­чие от ком­пи­ля­ции Зайда, кото­рую Усман стан­дар­ти­зи­ро­вал как якобы един­ственно верный текст.

Мусуль­ман­ские писа­тели, истол­ко­вы­вая эти сви­де­тель­ства, объ­яс­няют, что только сен­ти­мен­таль­ная при­вя­зан­ность к своему кодексу застав­ляла Ибн Масуда так остро реа­ги­ро­вать на приказ халифа, или же в оче­ред­ной раз при­бе­гают к испы­тан­ному объ­яс­не­нию факта уни­что­же­ния всех руко­пи­сей, кроме руко­писи Зайда, стрем­ле­нием Усмана к ниве­ли­ро­ва­нию раз­но­чте­ний как к спо­собу устра­не­ния раз­ли­чий в про­из­но­ше­нии. Однако совер­шенно оче­видно, что пози­ция Ибн Масуда была прин­ци­пи­аль­ной и осно­вы­ва­лась исклю­чи­тельно на его убеж­де­нии в том, что его кодекс совер­шен­нее кодекса Зайда. Что же каса­ется раз­но­чте­ний, то мы увидим, что их устра­не­ние имеет отно­ше­ние не к про­из­но­ше­нию, а к содер­жа­нию напи­сан­ного.

Раз­но­чте­ния в кодек­сах Корана

Инте­ресно, что в кодексе Ибн Масуда совер­шенно отсут­ство­вала всту­пи­тель­ная глава – Сура­тул-Фатиха, так же, как и муав­ви­за­тани – две послед­ние суры Корана. Формы этих глав имеют неко­то­рые харак­тер­ные осо­бен­но­сти: первая – это молитва Аллаху, а две послед­ние – закли­на­ния против дья­воль­ских сил. Во всех трех сурах именно чело­век высту­пает в роли гово­ря­щего, а не Аллах, как это про­ис­хо­дит во всех осталь­ных сурах. Ранних мусуль­ман­ских исто­ри­ков всегда тре­во­жила веро­ят­ность того, что Ибн Масуд созна­тельно отвер­гал цен­ность этих трех глав. Фак­хруд­дин ар-Рази, живший в шестом веке после воз­ник­но­ве­ния ислама, автор ком­мен­та­риев к Корану, оза­глав­лен­ных Мафа­тих ал-Гайб («Ключи Неви­ди­мого»), допус­кал, что эта веро­ят­ность имеет «сму­ща­ю­щее зна­че­ние» и при­во­дит к нелов­ким выво­дам о том, что Ибн Масуд, веро­ятно, вообще не слышал о том, чтобы пророк гово­рил о необ­хо­ди­мо­сти вклю­че­ния этих глав в Коран. Ибн Хазм, другой ученый, не пред­ла­гая ника­ких объ­яс­не­ний, просто обви­нял Ибн Масуда во лжи. Однако Ибн Хаджар ал-Аска­лани в своей зна­ме­ни­той работе Фатх ал-Баари (обзор свода Ас-Сахих ал-Бухари) согла­шался с тем, что доводы Ибн Масуда не лишены здра­вого смысла и что он про­пу­стил эти суры, послу­шав­шись про­рока, кото­рый гово­рил о воз­мож­но­сти их исполь­зо­ва­ния в каче­стве молитвы, а также закли­на­ний против дья­воль­ских сил, но был против вклю­че­ния их в текст Корана (Ас-Суйути, Ал-Иткан, с. 186–187).

Что каса­ется осталь­ного текста кодек­сов Ибн Масуда и Зайда, то между ними было огром­ное коли­че­ство раз­но­чте­ний – сто одно из них имело место только в Сура­тул-Бакара. Обзор лишь неко­то­рых раз­но­чте­ний пока­жет их при­роду.

Сура 2:275 в кодексе Зайда начи­на­ется со слов Алла­зина йаа­ку­лу­нар­риба ла йаку­муна («И кто сне­даем лихо­им­ством, вос­ста­нет (в Судный день) подобно тем, кого поверг в безум­ство Сатана»). Текст Ибн Масуда начи­на­ется с того же вступ­ле­ния, но в нем добав­лены слова йаумал-кийа­мати («в день Страш­ного суда»). Этот вари­ант упо­ми­на­ется в книге Абу Убайда Китаб Фадаил ал-Куран. Он также исполь­зо­ван в кодексе Талхи ибн Мусар­рифа. Этот кодекс, как утвер­ждают, осно­вы­вался на руко­писи Ибн Масуда и был очень попу­ля­рен в Куфе.

В суре 5:91 в стан­дар­ти­зо­ван­ном тексте Корана читаем призыв: фасий­аму сала­сати айамин («пости­тесь в тече­ние трех дней»). В тексте Ибн Масуда добав­лено при­ла­га­тель­ное мута­та­би­а­тин, т. е. три «сле­ду­ю­щих один за другим» дня. Это раз­но­чте­ние про­ис­хо­дит из извест­ных ком­мен­та­риев ат-Табари, оза­глав­лен­ных Джами ал-байан фи тафсир ал-Куран (7.19.11). Его упо­ми­нал Абу Убайд. Это раз­но­чте­ние было также най­дено в книге Убаййи ибн Кааба, в кодек­сах Ибн Аббаса и уче­ника Ибн Масуда ар-Раби б. Хусайма.

Сура 6:153 начи­на­ется так: Ва анна хаза сирати муста­ки­ман – «Сие – Мой путь, веду­щий прямо». В тексте Ибн Масуда напи­сано: Ва хаза сирату раб­би­кум – «Это путь вашего Гос­пода». Раз­но­чте­ние опять берет начало в книге ат-Табари (8.60.16). У Убаййи ибн Кааба мы встре­чаем такое же чтение, но вместо слова раб­би­кум (вашего Гос­пода) у него напи­сано раб­бика (твоего Гос­пода). Во втором кодексе ал-Аамаша, упо­ми­на­е­мом Ибн Аби Даудом в книге Китаб ал-Маса­хиф, мы опять нахо­дим ва хаза («это», «сие»), как в тексте Ибн Масуда и Убаййи ибн Кааба. Ибн Аби Дауд гово­рил еще об одном при­мере раз­но­чте­ния, пред­по­ло­жив, что Ибн Масуд в слове сират упо­треб­лял букву син, а не сад (Китаб ал-Маса­хиф, с. 61).

В суре 33:6 содер­жится изло­же­ние исто­рии о вза­и­мо­от­но­ше­ниях жен Мухам­мада с общи­ной мусуль­ман­ских веру­ю­щих: ва азва­д­жуху умма­ха­тухум («жены его – матери для них»). В тексте Ибн Масуда добав­лены сле­ду­ю­щие слова: ва хува абун лахум («а он их отец»). Это раз­но­чте­ние запи­сано и в книге ат-Табари (21.70.8), а также нахо­дится в кодек­сах Убаййи ибн Кааба, Ибн Аббаса, Икримы и Муд­жа­хида ибн Джабра. Три послед­них кодекса содер­жат несколько иной вари­ант: то, что Мухам­мад явля­ется отцом мусуль­ман, пред­ше­ствует утвер­жде­нию, что его жены – их матери. Однако в кодек­сах Ибн Масуда и соот­вет­ственно ар-Раби ибн Хусайма это заяв­ле­ние поме­щено в конец пред­ло­же­ния. Огром­ное коли­че­ство ука­за­ний на это раз­но­чте­ние дает веские осно­ва­ния счи­тать его дей­стви­тель­ным и сви­де­тель­ствует против его отсут­ствия в кодексе Зайда ибн Сабита.

Многие при­меры других раз­но­чте­ний имеют отно­ше­ние к форме слов, кото­рые слегка меняют их зна­че­ние. Так, в суре 3:127, где у Ибн Масуда и Убаййи ибн Кааба напи­сано ва сабику («будьте впе­реди»), стан­дар­ти­зо­ван­ный текст при­во­дит это изре­че­ние сле­ду­ю­щим обра­зом: ва сариу («будьте быст­рыми»). Раз­но­чте­ние, как и прежде, взято из книги ат-Табари (4.109.15).

Сле­ду­ю­щие при­меры демон­стри­руют, как добав­ле­ние в текст неко­то­рых оди­ноч­ных слов не меняет его смысла. Напри­мер, в суре 6:16 Ибн Масуд и Убайй ибн Кааб схо­дятся на сле­ду­ю­щем чтении: йусри­фул­лаху («предот­вра­щено Алла­хом»), в стан­дар­ти­зо­ван­ном же тексте читаем: йусраф («предот­вра­щено»). Это раз­но­чте­ние запи­сано в книге Маки Китаб ал-Касф.

Очень важно не забы­вать, что все выше­пе­ре­чис­лен­ные раз­но­чте­ния не бро­сали тень на уни­что­жен­ные кодексы, и не стоит пола­гать, будто текст, стан­дар­ти­зи­ро­ван­ный Усма­ном, был выше всех упре­ков и наре­ка­ний, в то время как все осталь­ные были полны заблуж­де­ний. Кодекс Зайда был просто одним из ряда многих, состав­лен­ных вскоре после смерти Мухам­мада, и то, что его пред­по­чли другим, объ­яс­ня­ется исклю­чи­тельно поли­ти­че­ской выго­дой. Необ­хо­димо пом­нить и о славе, в кото­рой купался Ибн Масуд как лучший курра, и о его заяв­ле­ниях, что он знает Коран лучше Зайда. Очень суще­ствен­ным явля­ется и тот факт, что Убайи ибн Кааб был при­знан одним из лучших чтецов Корана самим про­ро­ком:

Аффан ибн Муслим сказал нам… о досто­вер­но­сти сооб­ще­ния Анаса ибн Малика, кото­рый слышал, как послан­ник, да бла­го­сло­вит его Аллах, сказал: «Лучшим чтецом (Корана) среди моего народа явля­ется Убайй ибн Кааб».

(Ибн Саад, Таба­кат, том 2, с. 441)

В резуль­тате Убайй стал назы­ваться сай­и­дул-курра, что значит «глава чтецов Корана». В другом пре­да­нии гово­рится о том, что Умар сам под­твер­ждал, что он был лучшим из мусуль­ман в декла­ма­ции Корана (Ас-Сахих ал-Бухари, том 6, с. 489). Инте­ресно будет узнать, что между его тек­стом и тек­стом Зайда суще­ство­вало огром­ное коли­че­ство раз­но­чте­ний.

Напри­мер, в суре 2:204 у него напи­сано: ва йаста­ш­хи­дул­лаха, в тексте же Зайда – ва йуш­хи­дул­лаха. Также у него про­пу­щены слова ин хифтум в суре 4:101. Затем в суре 5:48, в стан­дар­ти­зо­ван­ном чтении, – ва катабна алай­хим фиха («и мы напи­сали в этом месте для них (иудеев)»), у Убаййи читаем: ва анза­лал­лаху ала бани Исра­ила фиха («и Аллах послал в этом месте детям Изра­и­ле­вым»). Эти раз­но­чте­ния опи­саны в книге ат-Табари (6.153.24).

Все при­ве­ден­ные выше сви­де­тель­ства пока­зы­вают, что до того как Усман пред­при­нял энер­гич­ные усилия в стан­дар­ти­за­ции кодекса с целью при­ве­де­ния текста Корана к еди­ному чтению, среди наи­бо­лее извест­ных курра суще­ство­вало огром­ное коли­че­ство раз­но­чте­ний. Для того чтобы Коран стал, нако­нец, единым тек­стом, потре­бо­ва­лось много вре­мени, и, как будет видно дальше, несколько сто­ле­тий спустя воз­никла необ­хо­ди­мость во второй редак­ции, дабы после вве­де­ния букв для глас­ных звуков вновь при­ве­сти текст Корана к еди­ному стан­дарту. Из всего ска­зан­ного выте­кает совер­шенно оче­вид­ная вещь – заяв­ле­ния мусуль­ман, что Коран в нынеш­нем чтении явля­ется точной копией «ори­ги­нала» времен Мухам­мада, не имеют под собой ника­кого осно­ва­ния.

Уте­рян­ные отрывки текста Корана

Мусхаф: непол­ная запись текста Корана

Как уже гово­ри­лось, вскоре после смерти Мухам­мада про­изо­шла битва при Йамаме, в кото­рой погибло мно­же­ство курра, а с ними исчезли неко­то­рые отрывки текста Корана. Соста­ви­тели Корана пола­гали, что больше нет людей, кото­рые бы пом­нили их, а это озна­чало, что они уте­ряны навсе­гда. Суще­ствует огром­ное коли­че­ство пись­мен­ных сви­де­тельств того, что в стан­дар­ти­зо­ван­ном тексте Корана про­пу­щено много стихов, а порой и целых отрыв­ков. Отсюда можно сде­лать вывод, что мусхаф Корана в том виде, в кото­ром мусуль­мане читают его сего­дня, явля­ется непол­ной запи­сью «ори­ги­нала», пере­дан­ного им Мухам­ма­дом. По этому поводу еще на заре ислама выска­зы­вался Абдал­лах ибн Умар:

Пусть никто из вас не гово­рит: «Я полу­чил весь Коран». Откуда он может знать, что это весь Коран, когда зна­чи­тель­ная его часть исчезла? Пусть лучше он скажет: «Я полу­чил то, что сохра­ни­лось».

(Ас-Суйути, Ал-Иткан, с. 524)

По вопросу непол­ноты Корана суще­ствует огром­ное коли­че­ство авто­ри­тет­ных выска­зы­ва­ний, кото­рые можно цити­ро­вать бес­ко­нечно, но нам доста­точно будет и малой их части. Напри­мер:

Рели­гия Аллаха – это ал-Хами­фийа (истин­ная вера в еди­ного Аллаха (Ислам)), в отли­чие от рели­гии иудеев или хри­стиан, и тот, кто посту­пает пра­вильно, не оста­нется без награды.

(Ас-Суйути, Ал-Иткан, с. 525)

Гово­рят, что данное выска­зы­ва­ние одно время явля­лось частью Сура­тул-Байина (сура 98). Это очень похоже на правду, поскольку оно орга­нично впи­сы­ва­ется в кон­текст этой корот­кой суры, в сле­ду­ю­щих стихах кото­рой появ­ля­ются неко­то­рые слова из уте­рян­ного стиха, такие как дин («рели­гия», стих 5), амл («посту­пать, вер­шить пра­вед­ные дей­ствия», стих 7) и хунафа («истин­ный», стих 4). В ней тоже путь Аллаха сопо­став­ля­ется с веро­ва­ни­ями иудеев и хри­стиан.

Инте­ресно отме­тить и тот факт, что в стан­дар­ти­зо­ван­ном тексте суры 3:19 сего­дня мы читаем: инна-д-дина индал­лахи-л-Исламу – «ислам – рели­гия Аллаха». У Ибн Масуда вместо ал-Ислам напи­сано ал-Ханиф­фийа, т. е. «истин­ная вера» (рели­гия (вера) истинно веру­ю­щих в еди­ного Бога). В самом начале про­ро­че­ской миссии Мухам­мада в Аравии жило мно­же­ство людей, ушед­ших от покло­не­ния идолам и назы­вав­ших себя хуна­фами. Веро­ятно, таково было изна­чаль­ное назва­ние ислама. Все это удо­сто­ве­ряет нали­чие в тексте Корана раз­но­чте­ний и факт утраты текста, кото­рый, как гово­рят, был его частью.

Суще­ствуют сви­де­тель­ства, согласно кото­рым в совре­мен­ном тексте Корана про­пу­щены целые суры. Абу Муса ал-Ашари, сорат­ник Мухам­мада и один из ранних авто­ри­те­тов в обла­сти Корана, сказал неко­ему курра в Басре:

Мы читали суру, схожую по длине и стро­го­сти с (сурой) Бараа. Однако я забыл ее, за исклю­че­нием того, что помню из нее: «Если будут две долины, полные богатств, для сына Адама, он дви­нется в третью долину, и ничто не напол­нит желу­док сына Адама, кроме праха».

(Ас-Сахих Муслима, том 2, с. 501)

Абу Муса сказал, что может при­пом­нить еще один стих, кото­рый про­пу­щен в Коране, и про­дол­жил:

Мы читали суру, подоб­ную Мусаб­би­хат, однако я уже не помню ее, но вот это я сохра­нил в памяти: «О вы, кто верует! Почему вы испо­ве­ду­ете то, чего не дела­ете в жизни? (и) что начер­тано на ваших шеях как сви­де­тель­ство, и вы будете в том про­ве­рены в День Страш­ного суда».

(Ас-Суйути, Ал-Иткан, с. 526)

Мусаб­би­хат – это те суры Корана (57, 59, 61, 62 и 64), кото­рые начи­на­ются со слов Саб­баха (или Йусаб­биху) лил­лахи ма фис­са­ма­вати ва ма фил-ард – «Пусть все, что на небе­сах и на земле, вос­хва­ляет Аллаха». Про­ци­ти­ро­ван­ное пре­да­ние содер­жится в работе Ас-Сахих Муслима, где оно поме­щено после утвер­жде­ния, что этот отры­вок напо­ми­нает девя­тую суру и содер­жит стих о сыне Адама (том 2, с. 501). Мы при­вели выдержку из одного из самых авто­ри­тет­ных ислам­ских источ­ни­ков, кото­рая ясно пока­зы­вает, что Коран в своей совре­мен­ной форме явля­ется непол­ным.

Стихи, уте­рян­ные из Корана

Очень многие хадисы гово­рят о том, что стих о «сыне Адама» был утерян из текста Корана. В пре­да­нии ска­зано, что в основ­ных своих дета­лях он был под­линно кора­ни­че­ским. Ас-Суйути много писал об этом, пока­зы­вая тем самым, насколько хорошо этот стих был изве­стен. Вот одна из его запи­сей:

Абу Вакид ал-Лаисии сказал: «Когда послан­ник Аллаха (да пре­бу­дет он с миром) полу­чал откро­ве­ние, мы при­хо­дили к нему и он учил нас тому, что было в этом откро­ве­нии. (Я пришел) к нему, и он сказал: „Одна­жды я полу­чил неожи­дан­ное сооб­ще­ние. Истинно Аллах сказал: ‘Мы послали богат­ство, дабы под­дер­жать моля­щихся и деяния состра­да­тель­ные, и если сын Адама полу­чит долину, он уйдет оттуда в поис­ках другой долины, похо­жей на эту, если он добе­рется до такой же долины, он про­дол­жит поиски тре­тьей, и ничто не удо­вле­тво­рит желу­док сына Адама, кроме праха, и Аллах сми­ло­сти­вится над теми, кто сам мило­стив’“».

(Ас-Суйути, Ал-Иткан, с. 525)

Вслед за этим пре­да­нием сле­дует еще одно, запи­сан­ное Убаййей ибн Каабом. В нем пред­став­лен тот же стих, но только в данном случае после­до­ва­тель Мухам­мада утвер­ждает, что пророк цити­ро­вал эти слова как часть текста Корана. Суще­ствует пре­да­ние Абу Мусы, очень похо­жее на утвер­жде­ние Ас-Сахих Муслима, в кото­ром гово­рится, что этот стих нахо­дился в суре, чрез­вы­чайно напо­ми­на­ю­щей по длине Сура­тул-Бараа. Но в данном случае Абу Муса не гово­рит о том, что он забыл ее, – скорее всего, впо­след­ствии она была просто изъята (сумма рафаат – «затем ее убрали»). Остался только стих о жад­но­сти Адама (Ас-Суйути, Ал-Иткан, с. 525).

Этот стих запи­сан в трак­та­тах Абу Убайда Фадаил ал-Куран и Мухам­мада ибн Хазма Китаб ан-Насих вал-Мансух. В обеих рабо­тах утвер­жда­ется, что стих был частью суры, впо­след­ствии отме­нен­ной и изъ­ятой из текста Корана. И тем не менее она оста­лась в памяти многих чтецов Корана как часть его ори­ги­наль­ного текста.

Еще один хорошо извест­ный отры­вок, по утвер­жде­ниям – уте­рян­ный из текста Корана, имеет отно­ше­ние к «стихам о поби­ва­нии кам­нями». Впер­вые вни­ма­ние рас­ту­щей мусуль­ман­ской общины к этим стихам было при­вле­чено Умаром, вторым пра­вед­ным хали­фом. В стихах гово­ри­лось, что всех людей, ули­чен­ных в супру­же­ской измене, сле­до­вало заби­вать кам­нями насмерть, в про­ти­во­по­лож­ность утвер­жде­нию суры 24:2 о том, что они должны быть под­верг­нуты порке – не менее сотни ударов кнутом. Пре­да­ние гласит, что Умар обра­тил вни­ма­ние мусуль­ман­ской общины на этот отры­вок с мим­бара (кафедры) мечети в Медине на закате своей жизни. Сущ­ность про­блемы он выска­зал перед собрав­ши­мися на про­по­ведь людьми так:

Аллах послал Мухам­мада, снаб­див его Исти­ной, и в откро­ве­ниях пере­дал ему Свя­щен­ную Книгу. И среди всего про­чего, что пере­да­вал Аллах, был стих Раджам (о «поби­ва­нии кам­нями» людей, состо­я­щих в браке, мужчин или женщин, кото­рые ули­чены в супру­же­ской невер­но­сти), и мы читали этот стих, и поняли его, и запом­нили. Послан­ник Аллаха (да пре­бу­дет он с миром) выпол­нял это нака­за­ние, и мы делали то же самое за ним. Я боюсь, что прой­дет много вре­мени и кто-нибудь скажет: «Во имя Аллаха, мы не нашли стиха Раджам в Книге Аллаха», и тем самым люди будут уве­дены с истин­ного пути, не выпол­няя обя­за­тель­ства, кото­рое было в откро­ве­нии Аллаха.

(Ас-Сахих ал-Бухари, том 8, с. 539)

Умар был уверен, что этот стих изна­чально являлся неотъ­ем­ле­мой частью Корана и был пере­дан Мухам­маду. Он был оза­бо­чен тем, что спустя какое-то время стих будет забыт после­ду­ю­щими поко­ле­ни­ями мусуль­ман. В другом изло­же­нии гово­ри­лось, что Умар доба­вил: «Истинно, поби­вать кам­нями людей в Книге Аллаха – это нака­за­ние, накла­ды­ва­е­мое на мужчин и женщин, состо­я­щих в браке, кото­рые совер­шили супру­же­скую измену, если факт был дока­зан, или налицо бере­мен­ность, или сде­лано при­зна­ние» (Ибн Исхак, Сират расул Аллах, с. 684). В этих пись­мен­ных сви­де­тель­ствах гово­рится о том, что Умар вспо­ми­нал и другой уте­рян­ный стих, состав­ля­ю­щий часть кита­бул­лаха (т. е. Корана), кото­рый декла­ми­ро­вали первые после­до­ва­тели Мухам­мада: «О, люди! Не пре­тен­дуйте быть чьими-либо потом­ками, кроме своих отцов, ибо с вашей сто­роны будет счи­таться неве­рием являться чьими-либо потом­ками, кроме ваших насто­я­щих отцов» (Ас-Сахих ал-Бухари, том 8, с. 540). В хади­сах суще­ствует мно­же­ство других сви­де­тельств, что Мухам­мад насто­я­тельно тре­бо­вал поби­вать кам­нями за измену в супру­же­стве:

Ибн Шихаб рас­ска­зы­вал, что чело­век во вре­мена послан­ника Аллаха (да пре­бу­дет он с миром) совер­шил супру­же­скую измену и при­знался в этом четы­ре­жды. Послан­ник Аллаха (да пре­бу­дет он с миром) при­ка­зал, чтобы этого чело­века побили кам­нями.

(Ал-Муватта Малика, с. 350)

Раз­ли­чие между этим пре­да­нием и кора­ни­че­ским тек­стом о нака­за­нии невер­ных супру­гов сотней ударов кнута при­вело к мно­го­чис­лен­ным дис­кус­сиям среди мусуль­ман­ских тол­ко­ва­те­лей. В первое время ученые яростно сопро­тив­ля­лись обра­ще­нию во время споров к раз­лич­ным пре­да­ниям, в кото­рых гово­ри­лось об утрате опре­де­лен­ных отрыв­ков Корана. В данном же случае они пришли к заклю­че­нию, что этот стих являлся частью ори­ги­наль­ного текста (тем более что Умар так много гово­рил о его утрате), но затем, веро­ятно, был из него изъят. И тем не менее пред­по­ла­га­лось, что учения и пред­пи­са­ния, содер­жа­щи­еся в этом стихе, оста­ются обя­за­тель­ными как часть сунны (при­мера) про­рока. Спо­ря­щие решили, что поби­ва­ние кам­нями невер­ных супру­гов явля­лось нака­за­нием для жена­тых мужчин и замуж­них женщин, а нака­за­ние ста уда­рами кнута накла­ды­ва­лось на холо­стого чело­века, сожи­тель­ству­ю­щего с состо­я­щим в браке.

И тем не менее Умар совер­шенно не был убеж­ден в том, что приказ поби­вать кам­нями винов­ных в супру­же­ской измене дей­стви­тельно являлся частью ори­ги­наль­ного текста Корана, что видно из при­ве­ден­ного ниже пре­да­ния:

Вижу, что вы не забыли стиха о поби­ва­нии кам­нями, и говорю: «Вы не най­дете его в Книге Аллаха; послан­ник Аллаха (да пре­бу­дет он с миром) при­ка­зы­вал поби­вать кам­нями изме­нив­ших в браке, и мы посту­пали так, как он велел. Во имя Гос­пода, кото­рый вла­деет моей жизнью, если бы люди не обви­няли меня в том, что я делаю добав­ле­ния в Книгу Аллаха, я бы пере­пи­сал это место: Аш-шайху ва-ш-шай­хату иза занайа фар­джуму хума. Мы читали этот стих».

(Ал-Муватта, Малика, с. 352)

При­ве­ден­ные выше хадисы, наряду со всеми дру­гими пре­да­ни­ями подоб­ного рода, дают полное пред­став­ле­ние о том, что Коран после состав­ле­ния его в единый текст был непол­ным. Боль­шое коли­че­ство кора­ни­че­ских отрыв­ков, несмотря на то, что их пом­нили бли­жай­шие после­до­ва­тели про­рока, было уда­лено из текста Книги и больше не явля­лось его частью. И хотя сего­дня эти фраг­менты не входят в текст Корана, они совер­шенно оче­видно сви­де­тель­ствуют против его абсо­лют­ной пол­ноты.

Сабаат-и-ахруф: семь спо­со­бов чтения

Сабаат-и-ахруф в хади­сах

Усман пре­успел в стан­дар­ти­за­ции пись­мен­ного текста Корана, тем не менее Коран про­дол­жали читать по-раз­ному, поскольку в нем не регла­мен­ти­ро­ва­лось про­из­но­ше­ние слов. В то время в араб­ском письме не суще­ство­вало букв для обо­зна­че­ния глас­ных звуков, а исполь­зо­ва­лись только буквы, отоб­ра­жа­ю­щие звуки соглас­ные (так пишутся многие араб­ские труды и сего­дня), – глас­ные были добав­лены в текст Корана много лет спустя. Однако, как повест­вуют пре­да­ния, сам пророк утвер­ждал, что Коран пере­да­вался не в одной форме чтения:

Коран пере­да­вался так, чтобы его можно было читать семью раз­лич­ными спо­со­бами, сле­до­ва­тельно, читайте его таким спо­со­бом, кото­рый для вас проще.

(Ас-Сахих ал-Бухари, том 6, с. 510)

Данное утвер­жде­ние непо­сред­ственно свя­зано с опи­сан­ным в пре­да­нии слу­чаем. Умар одна­жды услы­шал, что Хишам ибн Хаким читает Сура­тул-Фуркан совер­шенно иначе, чем он сам. С при­су­щей ему импуль­сив­но­стью Умар был готов пре­рвать его, но взял себя в руки и дождался, пока Ибн Хаким закон­чит чтение. Затем халиф обру­шился на него с упре­ками и даже обо­звал лжецом, после того как Ибн Хаким сооб­щил, что слышал такое чтение непо­сред­ственно от Мухам­мада. Когда они пришли к про­року за пра­во­су­дием, он одоб­рил оба их чтения, доба­вив в заклю­че­ние, что откро­ве­ния Корана пере­да­ва­лись ему ала сабати ахруф (семью спо­со­бами чтения). Ниже цити­ру­ется еще одно пре­да­ние, в кото­ром гово­рится, что изна­чально Коран пере­да­вался в семи раз­лич­ных формах:

Ибн Аббас рас­ска­зы­вал, что послан­ник Аллаха (да пре­бу­дет он с миром) гово­рил: «Джиб­рил научил меня читать в одном стиле. Я посто­янно обра­щался к нему с прось­бами дать больше (стилей), пока он не дал мне семь спо­со­бов (чтения)». Ибн Шихаб сказал: «Мне пред­став­ля­ется, что все эти семь спо­со­бов в сущ­но­сти явля­ются одним: они не входят в про­ти­во­ре­чие с тем, что раз­ре­шено, и с тем, что запре­щено».

(Ас-Сахих Муслима, том 2, с. 390)

По дру­гому пре­да­нию, Убайй ибн Кааб вспом­нил случай, когда Мухам­мад поде­лился с ним вос­по­ми­на­нием, как Джиб­рил одна­жды сказал ему: «Аллах пове­лел читать Коран только на одном диа­лекте». Но Мухам­мад отве­тил, что его народ не может сде­лать этого. После пере­го­во­ров с Алла­хом архан­гел сооб­щил, что тот поз­во­лил мусуль­ма­нам читать Коран семью раз­лич­ными спо­со­бами и что каждый из них будет пра­виль­ным (Ас-Сахих Муслима, том 2, с. 391).

Пре­да­ния не содер­жат ника­ких сви­де­тельств, кото­рые бы точно опре­де­ляли, что пред­став­ляли собой эти семь спо­со­бов чтения. В хади­сах гово­рится лишь, что все они сво­ди­лись к раз­ли­чиям в диа­лект­ном про­из­но­ше­нии. Однако появи­лось бес­чис­лен­ное коли­че­ство опи­са­ний этих спо­со­бов. Неко­то­рые ученые выра­жали мнение, что это отра­же­ние семи наи­бо­лее рас­про­стра­нен­ных диа­лек­тов араб­ских племен, другие гово­рили, что это семь раз­лич­ных форм Корана, при­ве­зен­ных в ислам­ские центры при­знан­ными чте­цами во втором сто­ле­тии суще­ство­ва­ния ислама. В пре­да­ниях гово­рится, что Абу Амр отвез один из вари­ан­тов в Басру, другой был увезен Ибн Амиром в Дамаск и т. д. (Китаб ас-сунан Абу Дауда, том 3, с. 1113, примеч. 3365). Но, веро­ятно, по этому вопросу никто не может ска­зать ничего опре­де­лен­ного.

Важно отме­тить, что все семь спо­со­бов так или иначе явля­ются раз­но­чте­ни­ями, с кото­рыми боролся Усман. В его запи­сях, как мы уже знаем, гово­ри­лось о реаль­ных раз­ли­чиях в словах, пред­ло­же­ниях и в самом тексте. Однако в случае сабаат-и-ахруф про­блема сво­ди­лась к суще­ство­ва­нию раз­лич­ных типов про­из­но­ше­ния. Усман был хорошо осве­дом­лен об этих раз­ли­чиях и хотел свести их к нулю. Для того чтобы уни­что­жить смыс­ло­вые раз­ли­чия, он просто выбрал кодекс Зайда и при­ка­зал сжечь все осталь­ные. Для устра­не­ния диа­лект­ных раз­но­чте­ний он при­ка­зал Саиду ибн ал-Асу и двум его това­ри­щам из пле­мени курайш исправ­лять текст Зайда по мере необ­хо­ди­мо­сти, дабы при­ве­сти его в соот­вет­ствие с их диа­лек­том. При­ве­ден­ный ниже отры­вок доста­точно пока­за­те­лен:

Усман пере­пи­сал тексты (сухуф) в единый кодекс (мусхаф вахид), он привел в соот­вет­ствие суры и привел про­из­но­ше­ние в соот­вет­ствие со своим родным (луга) диа­лек­том пле­мени курайш, заяв­ляя, что он (Коран) был пере­дан на курай­шит­ском диа­лекте.

(Ас-Суйути, Ал-Иткан, с. 140)

Однако Усман не был в состо­я­нии истре­бить раз­ли­чия, воз­ни­ка­ю­щие при вос­про­из­ве­де­нии Книги вслух, поскольку нормы про­из­но­ше­ния не могут быть обо­зна­чены в пись­мен­ном тексте, в кото­ром отсут­ствуют глас­ные. Совре­мен­ные мусуль­ман­ские тол­ко­ва­тели зача­стую ста­ра­ются при­умень­шить важ­ность про­блемы уни­фи­ка­ции чтения, заяв­ляя, что про­из­но­ше­ние никак не влияет на содер­жа­ние и сам пророк ислама изна­чально одоб­рил сабаат-и-ахруф. И хотя пер­во­сте­пен­ной зада­чей халифа дей­стви­тельно было устра­не­ние серьез­ных смыс­ло­вых раз­ли­чий в тексте Корана, он тем не менее доби­вался (и фак­ти­че­ски не мог добиться) сколько-нибудь зна­чи­тель­ных успе­хов и в истреб­ле­нии диа­лект­ных раз­ли­чий, кото­рые на первый взгляд кажутся ничтож­ными по срав­не­нию со смыс­ло­выми.

Абу Дауд в своей книге Китаб ал-Хуруф ва ал-Кираа при­во­дит мно­го­чис­лен­ные при­меры, демон­стри­ру­ю­щие, как раз­ли­чия в про­из­но­ше­нии влияют на смысл текста. Ниже пред­став­лены три отрывка из другой его работы:

Шахр б. Хавшаб сказал: «Я спро­сил Умм Саламу: „Как послан­ник Аллаха (да пре­бу­дет он с миром) читал этот стих: ‘Поскольку его пове­де­ние нече­стиво (иннаха амалун гайру салих)’?“ Она отве­тила: „Он читал его так: ‘Он дей­ство­вал нече­стиво (иннаха амила гайра салих)’“».

(Китаб ас-сунан Абу Дауда, том 3, с. 1116)

Ибн ал-Мусаййаб сказал: «Послан­ник (да пре­бу­дет он с миром), Абу Бакр, Умар и Усман обычно читали так: Малики йауми-д-дин („Гос­по­дин Дня Страш­ного суда“). Первым, кто начал читать Малики йавмил диин, был Марван».

(Китаб ас-сунан Абу Дауда, том 3, с. 1119)

Шакик сказал: «Ибн Масуд читал стих: „Теперь иди ты (хайта лака)“». Затем Шакик сказал: «Мы читаем его так: „Mеня под­го­то­вили для тебя (хиту лака)“». Ибн Масуд сказал: «Я читаю так, как меня учили, мне это ближе».

(Китаб ас-сунан Абу Дауда, том 3, с. 1120)

Во всех при­ве­ден­ных выше отрыв­ках раз­но­чте­ния каса­ются исклю­чи­тельно глас­ных и не имеют ника­кого отно­ше­ния к соглас­ным звукам текста, запи­сан­ного Усма­ном. Совер­шенно оче­видно, что этот тип раз­но­чте­ний отча­сти влияет на содер­жа­ние самого текста. А про­ис­хо­дили опи­сан­ные выше собы­тия всего за несколько сто­ле­тий до того, как начали уде­лять при­сталь­ное вни­ма­ние сабаат-и-ахруф, семи спо­со­бам чтения.

Период ихтийар до вме­ша­тель­ства Ибн Муд­жа­хида

Три сто­ле­тия после смерти Усмана Коран читался со зна­чи­тель­ными вари­а­ци­ями. Это про­ис­хо­дило в резуль­тате неспо­соб­но­сти халифа устра­нить в тексте Писа­ния саму воз­мож­ность раз­лич­ного его про­чте­ния. Это был период ихтийар, время выбора, когда мусуль­мане были вольны читать Коран на любом диа­лекте, кото­рый они выби­рали согласно тра­ди­ции, уста­нав­ли­ва­ю­щей семь спо­со­бов чтения Корана. В этот период, до 934 года от Р. Х., тол­ко­ва­тели Корана согла­си­лись, что все семь спо­со­бов чтения законны, хотя никто из них не мог опре­де­лить, что это за семь спо­со­бов. Да и сама попытка дать такое опре­де­ле­ние могла бы их только разъ­еди­нить.

В 934 году авто­ри­тет в вопро­сах Корана Ибн Муд­жа­хид в Баг­даде взял на себя ответ­ствен­ность за реше­ние этой про­блемы. Он имел зна­чи­тель­ное вли­я­ние на Ибн Ису и Ибн Мук­лаха, двух визи­рей (мини­стров) в пра­ви­тель­стве абба­си­дов. Именно с их помо­щью он добился офи­ци­аль­ных огра­ни­че­ний на допу­сти­мые спо­собы чтения Корана. Он напи­сал книгу Ал-Кираа ас-Сабаа («Семь чтений»), в кото­рой уста­но­вил семь кон­крет­ных спо­со­бов чтения, быту­ю­щих в мусуль­ман­ском мире, а все осталь­ные объ­явил шазз (непра­виль­ными, изъ­ятыми). Он не привел ника­ких аргу­мен­тов, кото­рыми руко­вод­ство­вался, при­ни­мая такое реше­ние, и, по всей види­мо­сти, это был исклю­чи­тельно субъ­ек­тив­ный выбор.

Семь спо­со­бов чтения, теперь санк­ци­о­ни­ро­ван­ных, пред­став­ляли собой сле­ду­ю­щее: Нафи (Медина), Ибн Касир (Мекка), Ибн Амир (Дамаск), Абу Амр (Басра), Асим, Хамза и ал-Кисай (Куфа). По всем семи кано­нам были назна­чены обще­при­знан­ные кор­рек­торы, каждый из кото­рых выпол­нил пере­смотр (ривайа) своего спо­соба чтения, и два чтения – Варш (пере­смот­рен­ное чтение Нафи) и Хафс (пере­смот­рен­ное чтение Асим) – в конеч­ном счете полу­чили доми­ни­ру­ю­щее вли­я­ние, тогда как все осталь­ные стали мар­ги­наль­ными. Пере­смот­рен­ным изда­нием (ривайа) спо­соба Варш долгое время поль­зо­ва­лись в Магрибе (запад­ная часть Африки, нахо­див­ша­яся под управ­ле­нием мусуль­ман, в основ­ном Марокко, Алжир и т. д.), глав­ным обра­зом из-за его тесной связи с юри­ди­че­ской мали­кит­ской школой. Но, несмотря на это, именно ривайа Хафс посте­пенно при­об­рело почти «все­лен­ское» упо­треб­ле­ние во всем мусуль­ман­ском мире. Это поло­же­ние сохра­ня­лось до тех пор, пока печа­та­ние Корана не стало обыч­ным делом.

Реши­мость кано­ни­зи­ро­вать семь спо­со­бов чтения в то время вся­че­ски под­дер­жи­ва­лась судеб­ной систе­мой абба­си­дов. Вскоре после обна­ро­до­ва­ния поста­нов­ле­ния Ибн Муд­жа­хида ученый по имени Ибн Миксам пуб­лично отверг точку зрения боль­шин­ства, в соот­вет­ствии с кото­рой любое чтение текста Корана, осно­ван­ное на соглас­ных, при­ем­лемо вслед­ствие пра­виль­ной араб­ской грам­ма­тики и истин­ного смысла. Период ихтийар завер­шился бла­го­даря дей­ствиям Ибн Муд­жа­хида. Он ввел в текст буквы для обо­зна­че­ния глас­ных звуков точно так же, как в свое время Усман привел раз­роз­нен­ные записи Корана к еди­ному стан­дарту. Точно так же, как халиф много веков назад уни­что­жил раз­ли­чие в кодек­сах, этот ученый объ­явил неза­кон­ными все быто­вав­шие диа­лект­ные чтения, кроме семи кано­ни­че­ских. И точно так же, как текст, кано­ни­зи­ро­ван­ный Усма­ном, не мог счи­таться совер­шен­ной копией Корана, остав­шейся именно в том виде, в кото­ром он пере­да­вался Мухам­маду (поскольку он пред­став­лял из себя стан­дар­ти­зо­ван­ный текст редак­тора, назна­чен­ного исклю­чи­тельно волей халифа), так и семь спо­со­бов чтения, кано­ни­зи­ро­ван­ные Ибн Муд­жа­хи­дом, не могут быть при­няты как точное отра­же­ние сабаат-и-ахруф, поскольку они были про­из­вольно выбраны неким редак­то­ром в соот­вет­ствии с его соб­ствен­ными пред­по­чте­ни­ями.

Никто, каким бы авто­ри­те­том он ни обла­дал, не может одно­значно ска­зать, что именно под­ра­зу­ме­ва­лось в хади­сах под раз­но­чте­ни­ями. Очень хоро­шим при­ме­ром пута­ницы, вызы­ва­е­мой этим вопро­сом в голо­вах после­ду­ю­щих поко­ле­ний, могут слу­жить при­во­ди­мые ниже слова, при­над­ле­жа­щие Абу ал-Хайру ибн ал-Джа­зари, кото­рый про­из­нес их еще до Ибн Муд­жа­хида:

Каждое чтение в соот­вет­ствии с араб­ским языком, если даже очень отда­ленно, и в соот­вет­ствии с одним из кодек­сов Усмана, даже если только веро­ятно но в согла­сии с мне­нием авто­ри­те­тов явля­ется под­лин­ным чте­нием, на кото­рое невоз­можно не обра­тить вни­ма­ния и кото­рое невоз­можно отверг­нуть, если при этом оно при­над­ле­жит ал-ахруф ас-сабаа (к семи спо­со­бам чтения), в кото­рых был послан Коран. Люди обя­заны при­нять это чтение Корана вне зави­си­мо­сти от того, исхо­дит ли оно от семи при­знан­ных имамов, или от десяти, но если оно не под­дер­жи­ва­ется в полной мере этими тремя (усло­ви­ями), его сле­дует откло­нить как даифа (слабое, неубе­ди­тель­ное) или шазза (непра­виль­ное, изъ­ятое) – неважно, про­ис­хо­дит ли оно от семи спо­со­бов или от одного, но более древ­него.

(Ас-Суйути, Ал-Иткан, с. 176)

Данное утвер­жде­ние еще раз пока­зы­вает, что невоз­можно было точно опре­де­лить пре­сло­ву­тые семь спо­со­бов чтения. Любое хоро­шее чтение авто­ма­ти­че­ски рас­смат­ри­ва­лось как одно из них, и не потому, что оно могло было быть одоб­рено как при­над­ле­жа­щее им, а в силу иных фак­то­ров – его иснада (связи с пере­да­ю­щими хади­сами), его согла­со­ван­но­стью с тек­стом Усмана или его соот­вет­ствием пра­виль­ной араб­ской грам­ма­тике. Заклю­че­ние осно­вы­ва­лось лишь на сво­боде выбора.

Вопреки часто упо­ми­на­е­мой убеж­ден­но­сти мусуль­ман отно­си­тельно того, что Коран в том виде, в кото­ром он пре­бы­вает сего­дня, явля­ется точной копией запи­сан­ного на скри­жа­лях, совер­шенно оче­видно, что Книга прошла долгий путь, в тече­ние кото­рого были устра­нены раз­ли­чия как на содер­жа­тель­ном, так и на диа­лект­ном уров­нях. Коран был стан­дар­ти­зо­ван в основ­ном бла­го­даря дея­тель­но­сти Усмана, а затем Ибн Муд­жа­хида. Извест­ные мусуль­мане ран­него пери­ода раз­ви­тия ислама поста­вили перед собой цель и доби­лись ее, собрав воедино отрывки Корана и кано­ни­зи­ро­вав единый текст, кото­рый объ­еди­нил весь мусуль­ман­ский мир. Однако объ­ек­тив­ные сви­де­тель­ства пока­зы­вают, что целые отрывки из неко­то­рых сур были уте­ряны, в ори­ги­наль­ных кодек­сах име­лось огром­ное коли­че­ство раз­но­чте­ний и мно­же­ство диа­лект­ных раз­ли­чий выжило и суще­ство­вало на про­тя­же­нии трех сто­ле­тий после кано­ни­за­ции Усмана – до тех пор, пока их коли­че­ство не было сокра­щено до семи офи­ци­аль­ных. И только печат­ные изда­ния Корана в конце концов дали мусуль­ман­скому миру неиз­мен­ный текст.

Суще­ствуют сви­де­тель­ства, что спустя неко­то­рое время после стан­дар­ти­за­ции Усма­ном мус­хафа, пись­мен­ного текста Корана, были вне­сены неко­то­рые изме­не­ния в текст Зайда. В главе Баб: Ма гайй­ара ал-Хадж­жадж фи Мусхаф Усман («Что было изме­нено ал-Хадж­д­жа­д­жем в „тексте Усмана“») Ибн Аби Дауд пере­чис­лил один­на­дцать изме­не­ний, вне­сен­ных намест­ни­ком Ирака в период прав­ле­ния халифа Абд ал-Малика спустя много деся­ти­ле­тий после смерти Усмана. Исто­рия Ибн Аби Дауда начи­на­ется так:

В целом ал-Хадж­д­жадж ибн Йусуф внес один­на­дцать изме­не­ний в чтение текста Усмана. <…> В ал-Бакаре (сура 2:259) изна­чаль­ное Лам йата­санна ванзур было изме­нено на Лам йатас­са­нах… В суре ал-Маида (сура 5:48) шарй­а­тан ва мин­хад­жан было изме­нено на шира­тан ва мин­хад­жан.

(Ибн Аби Дауд, Китаб ал-Маса­хиф, с. 117)

Ибн Аби Дауд посвя­тил целый раздел своей книги пере­чис­ле­нию изме­не­ний, сде­лан­ных пра­ви­те­лем Ирака, что в прин­ципе можно счесть за незна­чи­тель­ное редак­ти­ро­ва­ние или кри­ти­че­ский пере­смотр текста Корана. Инте­ресно отме­тить, что каждое из исправ­лен­ных чтений было изна­чально чте­нием Убаййи ибн Кааба.

И все же не стоит сомне­ваться, что в целом Коран выжил непо­вре­жден­ным и что его нынеш­ний текст – отно­си­тельно под­лин­ное вос­про­из­ве­де­ние Книги в том виде, в кото­ром она была пере­дана Мухам­маду. Однако догма мусуль­ман, что в тексте Корана ничего – вплоть до послед­него штриха и точки – не было изме­нено и что ни одна из его частей не была уте­ряна или изъята, несо­сто­я­тельна.

Ранние сохра­нив­ши­еся руко­писи Корана

Началь­ное раз­ви­тие текста

Сохра­ни­лось немало ранних руко­пи­сей Корана (создан­ных при­бли­зи­тельно через сто пять­де­сят лет после смерти Мухам­мада), но ни одну из них нельзя счи­тать закон­чен­ной по форме. Неко­то­рое число спис­ков дошло до нас в непо­вре­жден­ном виде, но если рас­смат­ри­вать корпус руко­пи­сей в целом, то при­дется при­знать, что боль­шая их часть пред­став­лена лишь фраг­мен­тами. Пред­по­ла­га­ется, и с этим поло­же­нием согла­ша­ются сего­дня все, что араб­ский язык был настолько хорошо знаком гово­ря­щим на нем, что необ­хо­ди­мость вве­де­ния глас­ных в тексты руко­пи­сей отсут­ство­вала. Многие буквы из соот­вет­ству­ю­щих соглас­ным звукам были похожи друг на друга, и только сем­на­дцать из них широко исполь­зо­ва­лось в самых ранних текстах. Однако время шло, и похо­жие соглас­ные буквы были раз­де­лены с помо­щью диа­кри­ти­че­ских знаков, кото­рые ста­ви­лись над или под ними, а вскоре стали при­ме­няться и глас­ные для того, чтобы четко опре­де­лить чтение каж­дого текста. Сего­дня прак­ти­че­ски все без исклю­че­ния печат­ные копии Корана содер­жат глас­ные буквы.

Ни одна из ранних руко­пи­сей Корана не была атри­бу­ти­ро­вана, поэтому о вре­мени и месте ее напи­са­ния в основ­ном при­хо­дится дога­ды­ваться. И только в более позд­ние сто­ле­тия имя кал­ли­графа стали впи­сы­вать в коло­фон (обычно в конце книги), а вместе с ним дату и место созда­ния того или иного кодекса. К сожа­ле­нию, неко­то­рые коло­фоны в ранних руко­пи­сях сфаль­си­фи­ци­ро­ваны, поэтому точная их иден­ти­фи­ка­ция невоз­можна.

Даже после вве­де­ния в текст Корана глас­ных букв порой он пере­пи­сы­вался в соот­вет­ствии с ран­ними образ­цами. Хоро­шим при­ме­ром может послу­жить вели­ко­леп­ный текст, напи­сан­ный золо­тым шриф­том на голу­бом пер­га­менте, кото­рый дошел до нас прак­ти­че­ски непо­вре­жден­ным из Туниса, где он был создан в конце девя­того или начале деся­того сто­ле­тия от Р. Х. Пред­по­ла­га­ется, что пере­пис­чик ставил перед собой цель про­де­мон­стри­ро­вать пре­крас­ную работу, кото­рая оста­нется как память, а не будет исполь­зо­вана для все­об­щего чтения. Этот Коран наме­ре­ва­лись пре­под­не­сти в дар халифу абба­си­дов ал-Мамуну для могилы его отца Гарун ар-Рашида в Мас­хаде (Персия). В силу каких-то причин эта руко­пись нико­гда не поки­дала Туниса и сего­дня хра­нится в Тунис­ской Наци­о­наль­ной биб­лио­теке. Много отдель­ных ее листов нахо­дится в част­ных кол­лек­циях.

Однако лучшим пока­за­те­лем ори­ги­наль­но­сти ранних руко­пи­сей явля­ется шрифт. В ста­рину исполь­зо­ва­лись раз­лич­ные стили письма, с тече­нием вре­мени они про­хо­дили раз­лич­ные стадии раз­ви­тия. Этот фактор поз­во­ляет дока­зать воз­мож­ную под­лин­ность неко­то­рых тек­стов.

До при­хода ислама был изве­стен только один шрифт, кото­рый назы­вался Джазм. Он отли­чался пра­виль­ной формой, сим­мет­рич­ным, с ост­рыми углами начер­та­нием букв. Именно от него про­ис­хо­дят другие ранние шрифты. Однако неиз­вестно ни одного фраг­мента Корана, напи­сан­ного этим шриф­том. Самый ранний кора­ни­че­ский шрифт, раз­ра­бо­тан­ный в Аравии, назы­ва­ется ал-Маил. Впер­вые он был при­ме­нен в Медине, и его нова­тор­ство заклю­ча­ется в исполь­зо­ва­нии вер­ти­каль­ных букв, напи­сан­ных под неболь­шим углом. Назва­ние шрифта пере­во­дится как «наклон­ный», но именно его вер­ти­каль­ная форма поро­дила вытя­ну­тый сверху вниз формат листа, подоб­ный тому, кото­рый исполь­зу­ется в боль­шин­стве книг всего мира и по сей день. Известно лишь несколько сохра­нив­шихся стра­ниц с фраг­мен­тами Корана, в ряде слу­чаев довольно про­стран­ными, о кото­рых можно с уве­рен­но­стью ска­зать, что они самые древ­ние из суще­ству­ю­щих. Они были напи­саны при­бли­зи­тельно через сто пять­де­сят лет после смерти Мухам­мада. При­зна­ком их ран­него про­ис­хож­де­ния служит полное отсут­ствие в тексте глас­ных букв и диа­кри­ти­че­ских знаков, а также загла­вий сур.

Вторым ранним шриф­том, про­ис­хо­дя­щим из Медины, был Масх, «рас­тя­ну­тый» стиль, кото­рый исполь­зо­вался на про­тя­же­нии несколь­ких сто­ле­тий. Он отли­чался гори­зон­таль­ной формой, в нем исполь­зо­вался курсив, и он был до неко­то­рой сте­пени сво­бод­ным стилем. Однако наи­бо­лее рас­про­стра­нен­ным ранним шриф­том был Куфи, более извест­ный как ал-Хатт ал-Куфи. Его назва­ние ничего не гово­рит о форме, оно опре­де­ляет место его про­ис­хож­де­ния, а именно город Куфу в Ираке, где так высоко ценился кодекс Ибн Масуда до тех пор, пока по при­казу Усмана он не был сожжен. Потре­бо­ва­лось неко­то­рое время, чтобы шрифт Куфи заво­е­вал себе место под солн­цем, но после того, как это свер­ши­лось, он стал основ­ным шриф­том на про­тя­же­нии трех сто­ле­тий, и много пре­крас­ных тек­стов, напи­сан­ных им, дошло до наших дней. Подобно шрифту Масх, он имеет рас­тя­ну­тое гори­зон­таль­ное начер­та­ние, в резуль­тате чего многие кодексы, напи­сан­ные им, имеют вытя­ну­тую по гори­зон­тали форму. Со вре­ме­нем в него ввели глас­ные буквы и диа­кри­ти­че­ские знаки. Не известно ни одной копии Корана, напи­сан­ного куфи­че­ским шриф­том в Мекке и Медине в первые два сто­ле­тия рас­про­стра­не­ния ислама, когда широко исполь­зо­ва­лись шрифты ал-Маил и Масх. И тем не менее боль­шин­ство сохра­нив­шихся ранних тек­стов Корана напи­сано шриф­том Куфи.

Еще один шрифт, про­ис­хо­див­ший из Хиджаза в Аравии, назы­ва­ется Насх – «вдох­но­вен­ный». Прежде чем он полу­чил широ­кое при­зна­ние, прошло неко­то­рое время, но после повсе­мест­ного его при­ня­тия он пол­но­стью заме­нил все суще­ству­ю­щие шрифты, даже Куфи, и стал счи­таться стан­дарт­ным шриф­том при пере­пи­сы­ва­нии Корана. Он оста­ется тако­вым и поныне, и все напе­ча­тан­ные или напи­сан­ные от руки тексты Корана начи­ная с один­на­дца­того сто­ле­тия выпол­нены этим шриф­том. Он легко чита­ется, а также поз­во­ляет при­ме­нять худо­же­ствен­ную кал­ли­гра­фию. Одной из самых ранних копий Корана, напи­сан­ных этим шриф­том и сохра­нив­шихся с непо­вре­жден­ным тек­стом, явля­ется извест­ная руко­пись, напи­сан­ная Ибн ал-Бав­ва­бом в Баг­даде в 1001 году от

Р. Х. Сейчас эта руко­пись хра­нится в Честер­ской биб­лио­теке Дуб­лина (Ирлан­дия).

Одним из типов шрифта Насх, наряду с несколь­кими дру­гими, был шрифт Магриби («запад­ный»), кото­рый, как пока­зы­вает его назва­ние, появился в отда­лен­ных запад­ных обла­стях мусуль­ман­ского мира. Впер­вые его исполь­зо­вали в Марокко и Мав­ри­тан­ской Испа­нии, он до сих пор исполь­зу­ется в этих реги­о­нах. Этот шрифт очень похож на курсив, и людям, плохо зна­ю­щим араб­ский язык, доста­точно трудно его читать, но он очень при­вле­ка­те­лен, когда выпол­нен в худо­же­ствен­ной манере.

Кодексы Топ­капи и Самар­канда

Несмотря на име­ю­щи­еся дока­за­тель­ства того, что ни одну руко­пись Корана невоз­можно надежно дати­ро­вать вплоть до конца вось­мого сто­ле­тия, в мусуль­ман­ском мире бытует попу­ляр­ная легенда о том, что руко­пис­ные экзем­пляры Корана Зайда, кото­рые Усман рас­сы­лал по мусуль­ман­ским про­вин­циям, дошли до наших дней сохра­нен­ными в пер­во­здан­ном виде. Моти­вом этой попу­ляр­ной точки зрения опять-таки явля­ется огром­ное жела­ние дока­зать с помо­щью суще­ству­ю­щих тек­стов, что Коран пере­пи­сы­ва­ется в своем пер­во­на­чаль­ном виде начи­ная с самых первых кодек­сов вплоть до суще­ству­ю­щих ныне копий.

Но досто­верно известно, что ори­ги­нал руко­писи Зайда, кото­рый вна­чале нахо­дился во вла­де­нии Абу Бакра, а затем пере­шел к Умару и Хафсе, попал в руки Мар­вана, кото­рому он был послан Абдал­ла­хом ибн Умаром. Также известно, что эта руко­пись была впо­след­ствии уни­что­жена им (Ибн Аби Дауд, Китаб ал-Маса­хиф, с. 21). Две сохра­нив­ши­еся до наших дней ранние куфи­че­ские руко­писи с отсут­ству­ю­щими глас­ными демон­стри­ру­ются как ори­ги­наль­ные копии кодекса Зайда. Одна из них сохра­ни­лась в госу­дар­ствен­ной биб­лио­теке в Таш­кенте (Узбе­ки­стан). Она широко известна как «Самар­канд­ский кодекс», поскольку, как пола­гают, вна­чале она была при­ве­зена именно в этот город в 1485 году от Р. Х., где и оста­ва­лась до 1868 года. Затем ее пере­везли в Санкт-Петер­бург, и в 1905 году неким док­то­ром Писа­ре­вым по пове­ле­нию царя Нико­лая II с нее было сде­лано пять­де­сят фак­си­миль­ных копий под назва­нием Coran Coufique de Samarqand, причем каждая копия была отправ­лена отдель­ному полу­ча­телю. В 1917 году кодекс при­везли в Таш­кент, где он и нахо­дится по сей день.

Эта руко­пись сохра­ни­лась лишь напо­ло­вину. Она начи­на­ется с семи­де­ся­того стиха Сура­тул-Бакара, пол­но­стью исчез текст суры 43:10. То, что оста­лось от кодекса, пока­зы­вает, что это была, несо­мненно, вели­ко­леп­ная древ­няя руко­пись. Будучи абсо­лютно лишен­ным глас­ных букв, ее текст тем не менее содер­жит диа­кри­ти­че­ские знаки. Он напи­сан куфи­че­ским шриф­том, что немед­ленно уводит его про­ис­хож­де­ние за пре­делы Аравии и дати­рует его напи­са­ние пери­о­дом не ранее чем конец вось­мого сто­ле­тия. Ни одному объ­ек­тив­ному иссле­до­ва­телю не уда­лось про­сле­дить исто­рию этого текста до Медины седь­мого сто­ле­тия.

Кроме всего про­чего, шрифт, кото­рым напи­сан «Самар­канд­ский кодекс», очень раз­но­ро­ден. Неко­то­рые стра­ницы выпол­нены четко, ясно и ровно, неко­то­рые – неак­ку­ратно. На неко­то­рых стра­ни­цах шрифт рас­пре­де­лен доста­точно рав­но­мерно, на других он стис­нут, сжат. Вре­ме­нами буква каф напи­сана еди­но­об­разно с осталь­ным тек­стом, иногда она ста­но­вится чрез­мерно вытя­ну­той и не соот­вет­ствует по раз­меру другим буквам. Руко­пись вполне могла быть состав­лена из фраг­мен­тов раз­лич­ных ори­ги­наль­ных кодек­сов, или же для ее напи­са­ния были задей­ство­ваны раз­лич­ные пере­пис­чики. В ней при­сут­ствует худо­же­ствен­ное оформ­ле­ние в виде цвет­ных меда­льо­нов между отдель­ными сурами. Сам шрифт не дает ника­ких шансов дати­ро­вать руко­пись пери­о­дом ранее чем сто пять­де­сят лет после кон­чины Мухам­мада. Местом ее про­ис­хож­де­ния могла быть любая страна, кроме Аравии.

Суще­ствует еще одна зна­ме­ни­тая руко­пись, извест­ная как «Кодекс Топ­капи», поскольку она была сохра­нена в музее Топ­капи в Стам­буле (Турция). Текст ее тоже напи­сан шриф­том Куфи, что, в свою оче­редь, опре­де­ляет дату его созда­ния пери­о­дом не ранее конца вось­мого сто­ле­тия. Как и «Самар­канд­ский кодекс», он напи­сан на пер­га­менте, совер­шенно лишен глас­ных букв и снаб­жен худо­же­ствен­ным орна­мен­том, рас­по­ло­жен­ным между неко­то­рыми сурами. Он также явля­ется одним из ста­рей­ших тек­стов, дошед­ших до нашего вре­мени, но нельзя серьезно пола­гать, что это один из ори­ги­на­лов Усмана.

Срав­не­ние, про­ве­ден­ное между этими двумя кодек­сами, пока­зы­вает, что в любом случае они не были напи­саны в одном и том же месте и в одно и то же время. На стра­нице «Кодекса Топ­капи» рас­по­ло­жено восем­на­дцать строк, тогда как на стра­нице «Самар­канд­ского кодекса» – от восьми до две­на­дцати. Весь текст «Кодекса Топ­капи» напи­сан одно­родно, с четким соблю­де­нием меж­бук­вен­ных и меж­строч­ных интер­ва­лов, тогда как текст «Самар­канд­ского кодекса», как уже гово­ри­лось, напи­сан с боль­шими погреш­но­стями – он неряш­лив и иска­жен. Оба эти кодекса явля­ются древ­ней­шими руко­пи­сями Корана из числа дошед­ших до наших дней, но их про­ис­хож­де­ние никак нельзя отне­сти ранее чем к вось­мому сто­ле­тию веро­ис­по­ве­да­ния ислама.

Самые старые тексты Корана, неважно – фраг­менты это или полные тексты, дати­ру­ются пери­о­дом не ранее чем сто пять­де­сят лет после смерти про­рока Мухам­мада.

Биб­лио­гра­фия

Коран – Свя­щен­ная Книга мусуль­ман

  1. Ahmad, Syed Barakat. Introduction to Qur’anic Script. Curzon Press, London, UK. 1984 (Ахмад Сиед Бара­кат. Вве­де­ние в Коран).
  2. Bakhsh, Haji Rahim. Excellence of the Holy Qur’an. Dar-Ul-Ehsan Publications, Faisalabad, Pakistan. 1984 (Бахш Хаджи Рахим. Вели­ко­ле­пие Свя­щен­ного Корана).
  3. Baljon, J. M. S. Modern Muslim Koran Interpretation. E. J. Brill, Leiden, Holland. 1968 (Бал­джон Дж. М. С. Совре­мен­ная мусуль­ман­ская интер­пре­та­ция Корана).
  4. Bell, Richard. A Commentary on the Qur’an (2 volumes). University of Manchester, Manchester, UK. 1991 (Белл Ричард. Ком­мен­та­рии к Корану).
  5. Binark, Ismet & Eren, Halit. World Bibliography of Translations of the Meanings of the Holy Qur’an. IRCICA, Istambul, Turkey. 1986 (Бинарк Исмет и Эрен Халит. Все­мир­ная биб­лио­гра­фия пере­во­дов зна­че­ний Свя­щен­ного Корана).
  6. Burton, John. The Collection of the Qur’an. Cambridge University Press, Cambridge, UK. 1977 (Бертон Джон. Кол­лек­ция Корана).
  7. Cragg, Kenneth. The Event of the Qur’an. George Allen and Unwin, London, UK. 1971 (Крэг Кеннет. Явле­ние Корана).
  8. Idem. The Mind of the Qur’an. George Allen and Unwin, London, UK. 1973 (Он же. Мыш­ле­ние Корана).
  9. Flugel, Gustav. Concordance of the Koran. Rahim Brothers, Karachi, Pakistan. 1979 (1898) (Здесь и далее в скобки заклю­чена дата выхода в свет пер­вого изда­ния. – Примеч. ред.)(Флю­гель Густав. Ука­за­тель тер­ми­нов Корана).
  10. Gдtje, Helmut. The Qur’an and its Exegesis. Routledge and Kegan Paul, London, UK. 1976 (Гэтье Гель­мут. Коран и его тол­ко­ва­ния).
  11. Gilchrist, John. Jam’ al-Qur’an: The Codification of the Qur’an Text. Jesus to the Muslims, Benoni, South Africa. 1989 (Гил­крист Джон. Джам aл-Коран: Коди­фи­ка­ция текста Корана).
  12. Haeri, Shaykh Fadhlalla. Man in Qur’an and the Meaning of Furqan. Zahra Publications, Blanco, Texas, USA. 1982 (Хаери шейх Фад­лалла. Чело­век в Коране и зна­че­ние поня­тия Фуркан).
  13. Izutsu, Toshihiko. God and Man in the Koran. Books of Libraries, New York, USA. 1980 (1964) (Изутсу Тоши­хико. Бог и чело­век в Коране).
  14. Jeffery, Arthur. Materials for the History of the Text of the Qur’an. AMS Press, New York, USA. 1975 (1937) (Джеф­фри Артур. Мате­ри­алы к исто­рии текста Корана).
  15. Idem. The Foreign Vocabulary of the Qur’an. Al-Biruni, Lahore, Pakistan. 1977 (1938) (Он же. Сло­варь ино­стран­ных слов Корана).
  16. Idem. The Qur’an as Scripture. Books of Libraries, New York, USA. 1980 (1952) (Он же. Коран как Свя­щен­ная Книга).
  17. Kassis, Hanna E. A Concordance of the Qur’an. University of California Press, Los Angeles, USA. 1983 (Кассис Ханна E. Ука­за­тель тер­ми­нов к Корану).
  18. Mahmud, Hazrat Mirza Bashir-ud-Din. Introduction to the Study of the Holy Qur’an. The London Mosque, London, UK. 1985 (Махмуд Хазрат Мирза Башир-ад-Дин. Вве­де­ние в изу­че­ние Свя­щен­ного Корана).
  19. McClain, Ernest G. Meditations Through the Qur’an. Nicolas Hays Inc., York Beach, USA. 1981 (Мак­Клайн Эрнст Г. Раз­мыш­ляя с помо­щью Корана).
  20. Muhtar-Katircioglu, Mahmud. The Wisdom of the Qur’an. Oxford University Press, London, UK. 1935 (Мухтар-Катир­кио­глу Махмуд. Муд­рость Корана).
  21. Muir, Sir William. The Coran: Its Composition and Teaching and the Testimony it Bears to the Holy Scriptures. Society for Promoting Christian Knowledge, London, UK. 1903 (Муир, сэр Уильям. Коран: Его ком­по­зи­ция, учение и сви­де­тель­ства, кото­рые он вносит в Свя­щен­ные Писа­ния).
  22. Nцldeke, Theodor. Geschichte des Qorans. Georg Olms, Hildesheim, Germany. 1981 (1909) (Нeл­деке Теодор. Исто­рия Корана).
  23. Penrice, John. A Dictionary and Glossary of the Koran. Curzon Press, London, UK. 1979 (1873) (Пенрис Джон. Сло­варь и глос­са­рий к Корану).
  24. Roberts, Robert. The Social Laws of the Qorвn. Williams and Norgate Ltd., London, UK. 1925 (Робертс Роберт. Соци­аль­ные законы Корана).
  25. Sale, George. Preliminary Discourse to the Koran. Frederick Warne & Co. Ltd., London, UK. N. d. (Сейл Джордж. Всту­пи­тель­ное слово к Корану).
  26. Idem. with Wherry, E. M. A Comprehensive Commentary on the Koran (4 volumes). AMS Press, New York, USA. 1975 (1896) (Он же в соав­тор­стве с Уэрри E. M. Все­объ­ем­лю­щие ком­мен­та­рии к Корану).
  27. Seale, M. S. Qur’an and Bible: Studies in Interpretation and Dialogue. Croom Helm Ltd., London, UK. 1978 (Сил М. С. Коран и Библия: Разыс­ка­ния в обла­сти тол­ко­ва­ния и диа­лога).
  28. Sell, Canon. The Historical Development of the Qur’an. Simpkin, Marshall, Hamilton, Kent & Co. Ltd., London, UK. 1923 (Селл Кенон. Исто­ри­че­ское раз­ви­тие Корана).
  29. Shah, Rev. Ahmad. Miftah-ul-Qur’an (2 volumes). The Book House, Lahore, Pakistan. N. d. (Шах Рев. Ахмад. Мифта-ул-Коран).
  30. Аl-Sha’rawi, Shaykh Muhammad Mitwalli. The Miracles of the Qur’an. Dar al Taqwa Ltd., London, UK. N. d. (Aл-Шарави шейх Мухам­мад Мит­валли. Чудеса Корана).
  31. Siddiqi, Mazheruddin. The Qur’anic Concept of History. Central Institute of Islamic Research, Karachi, Pakistan. 1965 (Сид­дики Маже­руд­дин. Кора­ни­че­ская кон­цеп­ция исто­рии).
  32. Stanton, H. U. Weitbrecht. The Teaching of the Qur’an. Biblo & Tannen, New York, USA. 1969 (1919) (Стан­тон Г. У. Уайт­брехт. Учения Корана).
  33. Аs-Suyuti, Jalaluddin al-Khudairi ash-Shafi’i. Al-Itqan fii ‘Ulum al-Qur’an. Biblio Verlag, Osnabrьck, Germany. 1980 (Ас-Суйути Джа­ла­луд­дин ал-Худа­фри aш-Шафии. Ал-Иткан фи Улум ал-Куран).
  34. Аl-Tabari, Abu Jafar Muhammad. Jami’ al-Bayan ’an Ta’wil ay al-Qur’an (15 volumes). Dar al-Fikr, Beirut, Lebanon. 1988 (Ал-Табари Абу Джафар Мухам­мад. Джами ал-Байан ан Тавил ай ал-Коран).
  35. Idem. The Commentary on the Qur’an (Volume One). Oxford University Press, Oxford, UK. 1987 (Он же. Ком­мен­та­рии к Корану).
  36. Tabataba’i, Allamah Sayyid M. H. The Qur’an in Islam. Zahra Publications, London, UK. 1987 (Таба­та­баи Аллама Сайид М. Х. Коран в исламе).
  37. Versteegh, C. H. M. Arabic Grammar and Qur’anic Exegesis in Early Islam. E. J. Brill, Leiden, Holland. 1993 (Вер­стиг К. Х. М. Араб­ская грам­ма­тика и тол­ко­ва­ние Корана в раннем исламе).
  38. Von Denffer, Ahmad. ‘Ulum al-Qur’an: An Introduction to the Science of the Qur’an. The Islamic Foundation, Leicester, UK. 1983 (Ван Денфер Ахмад. Улум ал-Коран: Вве­де­ние в науку Корана).
  39. Wansbrough, J. Quranic Studies: Sources and Methods of Scriptural Interpretation. Oxford University Press, Oxford and London, UK. 1977 (Ван­сброу Д. Изу­че­ние Корана: Источ­ники и методы тол­ко­ва­ния Писа­ния).
  40. Watt, W. Montgomery. Bell’s Introduction to the Qur’an. Edinburgh University Press, Edinburgh, UK. 1970 (Уатт У. Монт­го­мери. Вве­де­ние Белла в Коран).
  41. Idem. Companion to the Qur’an. George Allen & Unwin Ltd., London, UK. 1917 (Он же. Спут­ник Корана).

Источ­ники Корана

  1. Bell, Richard. The Origin of Islam in its Christian Environment. Frank Cass & Co. Ltd., London, UK. 1968 (1926) (Белл Ричард. Про­ис­хож­де­ние ислама в хри­сти­ан­ском окру­же­нии).
  2. Blair, Rev. John С. The Sources of Islam. The Christian Literature Society for India, Madras, India. 1925 (Блейр Рев. Джон К. Источ­ники ислама).
  3. Bravmann, M. M. The Spiritual Background of Early Islam. E. J. Brill, Leiden, Holland. 1972 (Брав­манн М. М. Духов­ная основа ран­него ислама).
  4. Danby, Herbert. The Mishnah. Oxford University Press, London, UK. 1974 (1933) (Денби Гер­берт. Мишна).
  5. Geiger, Abraham. Judaism and Islam. KTAV Publishing House Inc., New York, USA. 1970 (1898) (Гейгер Авраам. Иуда­изм и ислам).
  6. Katsh, Abraham I. Judaism in Islam. New York University Press, New York, USA. 1954 (Кац Авраам И. Иуда­изм в исламе).
  7. Rosenthal, Erwin I. J. Judaism and Islam. Thomas Yoseloff, London, UK. 1961 (Розен­таль Ирвин И. Дж. Иуда­изм и ислам).
  8. Tisdall, W. St. Clair. The Original Sources of the Qur’an. Society for Promoting Christian Knowledge, London, UK. 1905 (Тисдалл У. Ст. Клейр. Под­лин­ные источ­ники Корана).
  9. Idem. The Sources of Islam. T. & Т. Clark, Edinburgh, Scotland, UK. 1901 (Он же. Источ­ники ислама).
  10. Torrey, Charles Cutler. The Jewish Foundation of Islam. KTAV Publishing House Inc., New York, USA. 1967 (1933) (Торрей Чарлз Катлер. Иудей­ские основы ислама).

بسم الله الرحمن الرحيم

Уважаемые братья и сестры, читатели сайта Azan.ru!

Представляем вам введение в авторский Тафсир Корана, в котором содержится краткая информация о том, что такое Священный Коран, о его сурах и аятах, об истории его ниспослания и письменном сохранении, а также о его переводах на русском языке. В нём мы постарались уместить чёткие определения и ответы на различные вопросы, написанные простым языком, чтобы каждый человек, будь то новообращённый либо соблюдающий религию много лет мусульманин, христианин либо атеист, смог узнать больше о самом удивительном чуде на земле – Книге Всевышнего Аллаха.

Что такое Коран?

Для мусульманина Коран – это Речь Всевышнего Аллаха, ниспосланная пророку Мухаммаду, мир ему и благословение Господа, на арабском языке.

Коран в виде книги на арабском языке носит название «мусхаф», которое обозначает собранные вместе листы.

Текст Корана – мутаватир, то есть передается большим количеством людей от большого количества в каждом поколении, тем самым исключается вероятность, чтобы передающие Коран сговорились и исказили его.

Коран обязательно читается в намазе. Намаз без этого не считается действительным.

Чтение Корана на арабском языке – поклонение. Передается, что читающий его получит награду от Аллаха за каждую прочитанную букву.

Мусульмане всегда прилагали усилия для обучения правильному чтению Корана, чтобы приобщиться к первоисточнику своей религии и заслужить довольство Аллаха.

Имена и атрибуты Корана

Священная книга мусульман известна под именем Коран (с арабского – «чтение»), но также она известна под другими именами, среди которых:

  • Аль-Фуркан (книга, различающая истину и ложь),
  • аз-Зикр (поминание, наставление),
  • аль-Китаб («аль» – определенный артикль, то есть «та самая, единственная, главная Книга»),
  • ат-Танзиль (ниспосланное, то есть откровение).

Эти имена напоминают нам о важнейших свойствах Корана: Коран – это главная Книга, книга для чтения, а не для украшения домов или подарков.

Коран нужно читать, размышляя над ним и практикуя прочитанное.

Коран – это Фуркан, то есть критерий различения добра и зла, истины и лжи, пользы и вреда.

Из того, что Коран – это Поминание и Наставление, следует, что Коран нужно читать и перечитывать часто, размышляя над его уроками и находя при каждом чтении что-то новое для себя.

Из того, что Коран – это ниспосланное Откровение (вахи) вытекает, что он — источник мудрости и квинтэссенция всех прошлых священных писаний. Это руководство для богобоязненных и совершенный божественный закон.

Деление на суры и аяты

Текст Корана делится на составные части: суры и аяты.

Аят – это единица текста Корана. Это слово иногда переводят на русский язык как «стих», но это неправильный перевод. Стих – это строка стихотворного текста. А поскольку Коран – не поэзия, то называть аяты «стихами» не следует.

Сура – это глава Корана, включающая в себя несколько аятов. Самая короткая сура – «аль-Каусар», в ней три аята. Самая длинная сура – «аль-Бакара», в ней 286 аятов.

Что такое откровение (вахи) и зачем оно нужно

Всевышний Аллах послал человека в этот мир, чтобы испытать его. Человеку отдана в пользование вся вселенная, поэтому он нуждается в знаниях. Невозможно извлечь пользу из этого мира, не зная, как он устроен. А также нельзя достичь довольства Господа, не зная, какова Его воля в отношении тебя. Эти знания можно получить посредством разума или пяти чувств. Но некоторые вещи невозможно узнать этими путями. Поэтому необходимо откровение (вахи).

Как это происходит? Всевышний Аллах избирает одного из Своих рабов пророком и открывает ему Свою волю. Это и есть вахи.

Последним из пророков Всевышнего стал Мухаммад ﷺ. Больше пророков не было и не будет, а значит, вахи больше не придет ни к кому, и в этом нет нужды.

История ниспослания Корана

Коран был ниспослан целиком в Ночь Предопределения (Лейлятуль-Кадр) на небо земного мира, а затем Всевышний Аллах передавал его Пророку Мухаммаду постепенно частями в течение 23 лет.

Когда Мухаммаду исполнилось 40 лет, Господь избрал его пророком. Когда Пророк в уединении предавался размышлениям в пещере Хира, к нему явился ангел Джибриль в облике человека и сказал ему: «Читай!» Мухаммад ответил, что не умеет читать. Это повторилось несколько раз, а затем Джибриль передал Пророку первые аяты откровения: «Читай с именем твоего Господа, Который сотворил (все сущее), сотворил человека из сгустка крови…» (сура «аль-ʼАляк, аяты 1–5). С этого началось ниспослание великого Корана.

Затем ниспослание откровение прервалось на некоторое время, после чего возобновилось и продолжалось 23 года до конца земной жизни пророка Мухаммада .

Почему же Коран не был ниспослан Пророку сразу? Ученые привели следующие объяснение мудрости постепенного ниспослания:

  • Пророк не владел грамотой. Ему было бы сложно сразу запомнить весь Коран, и он не смог бы его записать или читать по написанному.
  • Тогда все повеления и запреты были бы даны сразу. Это было бы тяжело для людей.
  • Откровения поддерживали Пророка и помогали терпеть притеснения врагов.
  • Аяты часто ниспосылались как ответы людям и комментарий к событиям. Сподвижники Пророка укрепляли свою веру, чувствуя прямую связь с Аллахом.

Письменное сохранение Корана

Коран записывался уже при жизни Пророка по мере его ниспослания. Затем после его смерти во время правления Абу Бакра было принято решение собрать все записи воедино, что и было сделано. После чего при Усмане был установлен стандарт написания Корана. Все записи, которые не соответствовали стандарту (расму) Усмана были уничтожены. Сам текст Корана никогда не менялся, однако позже были добавлены огласовки, точки, знаки остановок, номера аятов и частей и т. д. для облегчения чтения и ориентирования в тексте.

Семь вариаций Корана и способы его чтения (кырааты)

Пророк Мухаммад сказал: «Коран ниспослан в семи вариациях (ахруф)…»

Что это значит? Ученые Ислама высказали разные мнения по этому поводу. Большинство считает, что речь идет о семи видах допустимых расхождений: в грамматических формах, в огласовках, в произношении и т. д. Эти расхождения были зафиксированы в стандарте (расме) Усмана, да будет Аллах им доволен. Коран Усмана был написан так, чтобы можно было прочитать текст любым дозволенным способом. Если это не получалось, то за основу брали диалект племени Курайш – родного племени Посланника Аллаха .

Затем семь вариаций отразились в достоверных способах чтения Корана (кыраатах), которые переданы по непрерывной цепочке передатчиков, дошедшей до наших дней. То, как мы читаем Коран, передал имам Хафс от имама Асыма – это ученые из города Куфа (Ирак). В Северной Африке больше распространен кыраат Варш.

Коран мекканский и мединский

Коран ниспосылался Пророку Мухаммаду в течение 23 лет. 13 лет из них он жил в Мекке. Этот период называется мекканским. Затем еще 10 лет он прожил в Медине. Этот период – мединский. Соответственно аяты и суры, ниспосланные в мекканский период, считаются мекканскими, даже если были ниспосланы не в пределах Мекки. Аналогично аяты и суры, ниспосланные в мединский период, называются мединским Кораном, даже если эти аяты были ниспосланы не в Медине – пусть даже в Мекке во время ее завоевания в восьмом году хиджры.

Есть суры и аяты которые все ученые единогласно определяют как мекканские или мединские, а есть такие, в отношении которых есть разногласия. Так, например, нет единого мнения, относятся ли суры «аль-Фаляк» и «ан-Нас» к мекканским или к мединским. Поэтому в разных изданиях мусхафа они определяются по-разному.

Причины ниспослания аятов и сур

Причины ниспослания (араб. асбаб ан-нузуль) – это ситуации и события, в ответ на которые были ниспосланы те или иные аяты или суры. Например, сура «аль-Масад» ниспослана о неверующем дяде Пророка Абу Ляхабе и его жене Умм Джамиль, которые вредили Мухаммаду и мусульманам. Без знания о том, кто эти люди, смысл суры непонятен.

Сообщения о причинах ниспослания, как и любые другие сообщения в нашей религии, проверяются учеными Ислама на достоверность. Достоверные истории ниспослания приводятся в толкованиях Корана (тафсирах), на них опираются при комментировании аятов.

Отмена коранических аятов

Насх – это отмена одного аята другим, либо отмена одного предписания другим. Отменяющий аят называется «насих», а отмененный – «мансух».

Отмена в Коране могла происходить только во время его ниспослания, то есть при жизни Пророка Мухаммада . После него никакой отмены в Коране уже быть не могло.

Об отмене в Коране сказал Сам Всевышний Аллах: «Когда Мы отменяем аят или заставляем (тебя) забыть (его), то даем тот, что лучше его (отмененного), или равный ему (по сложности и награде за соблюдение того, что в нем говорится)» (сура «Аль-Бакара», аят 106).

Мудрость насха – прежде всего в постепенности внедрения норм Шариата. Отмененное положение не было ошибочным, просто при изменении обстоятельств Всевышний менял Свое решение, чтобы облегчить людям положение либо увеличить для них награду, устанавливая более трудную для исполнения норму.

Ранние ученые подчас считали отмененными те аяты, значение которых скорее уточнялось или ограничивалось другими аятами. Позже ученые пересмотрели этот вопрос и стали называть «отмененными» лишь те аяты, смысл которых не может быть согласован с другими. Имам ас-Суюты считал отмененными 19 аятов Корана. Позже Шах Валиуллах ад-Дехляви пересмотрел их и пришел к выводу, что 14 из них могут быть интерпретированы так, что это не приведет к утверждению об их отмене. Итого, по мнению этого ученого, в Куръане пять отмененных аятов:

  1. Аят о завещании (2:180) был отменен аятом о наследстве (4:11).
     
  2. Аят о десятикратном численном преимуществе (8:65) на войне был отменен аятом о двукратном преимуществе (8:66).
     
  3. Аят о запрете новых браков для Пророка (33:52) был отменен аятом о дозволенности этого (33:50).
     
  4. Аят о милостыне перед беседой с Пророком  (58:12) был отменен следующим по порядку аятом (58:13).
     
  5. Решение о тахаджуде (73:1–3) было отменено более легким решением (73:20).

Коранические науки

За долгие века изучения Священного Корана сложились десятки научных дисциплин и отраслей знания, посвященных изучению главной книги мусульман. Одни ученые изучали язык Корана – так сложились науки о его правильном чтении (таджвид и кыраат), грамматике и стилистике. Другие изучали историю текста Корана, его ранние копии, мусхафы первого века хиджры, принципы записи (расм) его текста.

Разумеется, особую роль играло во все времена изучение смыслов Корана – так сложилась наука тафсир, то есть наука о комментировании Корана, о его содержании.

Также Коран неразрывно связан с вероучением (наука акыда), в нем – главный источник решений о дозволенном и запретном (наука фикх). Коран тесно связан с сунной Пророка (наука хадисоведение) и с другими областями исламского знания. Все без исключения знание о нашей религии возвращается к Корану, поэтому Коран справедливо называют источником всех наук.

Тафсир – толкование Корана

Тафсир – это толкование, комментарий к Священному Корану.

Тафсир как наука – инструмент для понимания содержания Книги Аллаха, разъяснения ее смыслов, выведения из нее решений Шариата и мудростей.

Первым толкователем Корана является Сам Всевышний Аллах, который одними аятами Своей Книги пояснил другие. Пророк Мухаммад комментировал аяты, которые были не ясны его сподвижникам. Сподвижники далее передавали комментарии Пророка, добавляя свои пояснения. Их ученики (табиины) также передавали и поясняли. Так сложилась традиция комментирования Корана у суннитов.

Среди источников тафсира есть надежные:

  • Толкование Корана Кораном
  • Достоверные хадисы
  • Толкования сподвижников и табиинов
  • Понимание арабского языка

А есть те, которые не принимаются учеными безусловно:
 

  • Предания из книг иудеев и христиан (исраилият)
  • Недостоверные хадисы и передачи от ранних ученых
  • Суфийские притчи

Первой научной книгой по тафсиру считается многотомный труд имама Ибн Джарира ат-Табари (ум. в 310 г. по хиджре). Эта книга повлияла на дальнейшее развитие науки по комментированию Священного Корана.

Некоторые тафсиры опираются больше на то, что передается от Пророка , сподвижников и табиинов. Таковы, например, тафсиры имамов аль-Багави и Ибн Касира. Другие тафсиры больше раскрывают языковую сторону Корана и его стилистическое богатство, например, «Кашшаф» аз-Замахшари и тафсиры Абу Хаяна. Какие-то тафсиры часто прибегают к рациональным интерпретациям («Большой тафсир» имама Рази), а другие – разбирают законодательные решения, извлекаемые из аятов («аят аль-ахкям»). Бывают облегченные и краткие тафсиры, а бывают – сложные и многотомные.

Разнообразие и богатство научного наследия суннитских комментаторов Корана велико. Жизни не хватит, чтобы прочитать все тафсиры.

Разрешены ли переводы Корана?

Специалисты делят любые переводы с одного языка на другой на два вида:
 

  • Буквальные
  • Смысловые

При буквальном переводе слово одного языка заменяется словом с таким же значением из другого языка. Смысловой перевод – это разъяснение смысла текста на другом языке без строгого соблюдения порядка слов.

Первые мусульмане были арабами. У них не было потребности в переводе Корана на другие языки. Но достаточно быстро Ислам распространился за пределы Аравийского полуострова, и другие народы, не понимавшие арабский язык, стали принимать Ислам. Им понадобился перевод Корана на их родной язык.

О допустимости смыслового перевода свидетельствует тот факт, что Пророк отправил императору Византии Ираклию письмо, в котором приводился аят из Корана. Посланник Аллаха приказал написать этот аят на арабском, зная, что Ираклий не владеет языком, следовательно, он, очевидно, предполагал, что аят императору переведут вместе с остальным текстом письма. А значит, переводить Коран на другие языки разрешено.

Разумеется, полностью отразить в переводе все богатство содержания аятов Книги Аллаха просто невозможно. Поэтому перевод никогда не заменит чтение Корана на арабском языке.

Коран на русском языке

Считается, что первый в истории перевод Корана на русский язык был сделан с французского языка, а не с языка оригинала, и был издан в 1716 году. Второй перевод, выполненный драматургом Веревкиным, и изданный в 1790 был также сделан с французского. Первый перевод Корана именно с арабского языка был выполнен в 1871 году востоковедом Богуславским, но он был издан только в наши дни. В 1878 году вышел перевод православного востоковеда Саблукова, который обрел популярность и многократно переиздавался.

В советский период Коран перевел на русский академик Крачковский (первое посмертное издание – 1963 г.). В постсоветский период счет переводов идет на десятки. Все их можно условно разделить на две категории:
 

  • Востоковедческие (Османов, Шидфар и др.)
  • Сектантские (ваххабитские, шиитские и т. д.)

Хвала Аллаху, в последние годы стали появляться подлинно суннитские переводы, отражающие вероучение ашаритов/матуридитов. Среди них – Тафсир azan.ru и подготовленный Духовным управлением мусульман республики Татарстан «Калям Шариф. Перевод смыслов».

History of the Quran is the timeline and origin of the written compilations or manuscripts of the holy book of Islam, based on historical findings. It spans several centuries, and forms an important major part of the early history of Islam.

According to the traditional Muslim belief and Islamic scholarly accounts, the revelation of the Quran began in 610 AD when the angel Gabriel (believed to have been sent by God) appeared to Muhammad (a trader in the Western Arabian city of Mecca, which had become a sanctuary for pagan deities and an important trading center) in the cave of Hira.,
According to Islamic tradition, the revelations started one night during the month of Ramadan in 610 AD, when Muhammad, at the age of forty, received the first visit from the angel Gabriel, [1] reciting to him the first verses of Surah Al-Alaq. Muslims believe that Muhammad continued to have revelations until his death in 632 AD.[2]

According to Islamic tradition, the Quran was first compiled into a comprehensive book by Abu Bakr. As the Islamic Empire began to grow, and differing recitations were heard, the rasm — or consonantal skeleton of the Quran — was compiled for uniformity in recitation under the direction of the third caliph, Uthman ibn Affan (r. 644–656 AD).[3] For this reason, the Quran as it exists today is also known as the Uthmanic codex.[4] According to Francis Edward Peters (1991), what was done to the Quran in the process seems to have been extremely conservative and the content was formed in a mechanical fashion to avoid redactional bias.[5] Arabic orthography continued to develop into the second century, allowing qira’at, or variant oral readings of the rasm, to be documented in Quranic manuscripts.

Gerd R. Puin, a renowned Islamicist scholar at Saarland University, was the head of the Sanaa manuscript restoration project commissioned by the Yemeni government. His findings led Dr. Puin to assert that the Quran had undergone a «textual evolution» with textual variations, unconventional ordering of the chapters (surahs), rare styles of orthography, and may include stories that were written before Muhammed began his ministry and which have subsequently been rewritten. The Yemeni government subsequently denied him any further access to the manuscripts.[6][7]

Non-Muslim people questioned the nature and modes of Muhammad’s revelations. The Meccans interpreted the Quranic revelations based on their understanding of ‘inspiration’. For them, poetry was closely connected to inspiration from a higher spiritual source. For this reason when Muhammad began preaching and reciting the Quran, the Meccans accused him of being a poet[8] or a «poet possessed».[9][10]

There are disagreements among scholars as to when the Quran was first compiled. A hadith in Sahih al-Bukhari states that the caliph Abu Bakr commanded Zayd ibn Thabit to compile the written Quran, relying upon both textual fragments and the memories of those who had memorized it.[11][12] Some Shia Muslims believe that Ali ibn Abi Talib was the first to compile the Quran into one written text, a task completed shortly after the death of Muhammad.[13]

Muhammad[edit]

The Quran uses the term ummi to describe Muhammad. The majority of Muslim scholars interpret this word as a reference to an illiterate individual, though some modern scholars instead interpret it as a reference to those who belong to a community without a scripture.[14][15]

According to the famous Sunni collector of traditions of Muhammad, Muhammad al-Bukhari (who lived about 250 years after Muhammad), Muhammad’s wife Khadija bint Khuwaylid described that the first Quranic revelation occurred when the angel Gabriel visited Muhammad and asked him to recite. Muhammad responded ma ana bīqāre’u, which could be translated into a number of ways: ‘I do not read’ or ‘what am I to read/recite?’ or ‘I will not read/recite’. Gabriel pressed him «until all the strength went out of me; thereupon he released me and said: ‘Read!'» This was repeated three times and upon the third, Gabriel released him and said, «Read in the name of the Sustainer who created humankind from a clot! Read! And your Sustainer is the most Beautiful.»[16]: 39–41  After this Muhammad continued to have revelations sporadically over a period of twenty-three years, until shortly before his death in 11/632.[16]: 45 

Muslims believe that Gabriel brought the word of God to Muhammad verbatim, and the Quran was divinely protected from any alteration or change. The Quran emphasizes that Muhammad was required only to receive the sacred text and that he had no authority to change it.[17] It is also believed that God did not make himself known through the revelations; it was his will that was revealed.

According to tradition, Muhammad described the experience of revelation:

«Sometimes it is revealed like the ringing of a bell. This form of inspiration is the hardest of them all and then it passes off after I have grasped what is inspired. Sometimes the Angel comes in the form of a man and talks to me and I grasp whatever he says.»[16]: 43 

At times, it was also reported that the experience was painful for Muhammad. For example, he had been heard saying, «Never once did I receive a revelation without thinking that my soul had been torn away from me.»[16]: 43 

After Muhammad would receive revelations, he would later recite it to his Companions, who also memorized it or wrote it down. Before the Quran was commonly available in written form, speaking it from memory prevailed as the mode of teaching it to others. The practice of memorizing the whole Quran is still practised among Muslims. Millions of people have memorized the entire Quran in Arabic. This fact, taken in the context of 7th-century Arabia, was not an extraordinary feat. People of that time had a penchant for recited poetry and had developed their skills in memorization to a remarkable degree. Events and competitions that featured the recitation of elaborate poetry were of great interest.[18]

In Pre-Islamic Arabia, the society during the time of Muhammad was predominantly oral, and for this reason he would recite the Quranic verses to his Companions for them to memorize. Therefore, it is unknown whether the Quran was ever written and collected during the time of Muhammad. While writing was not a common skill during Muhammad’s time, Mecca, being a commercial center, had a number of people who could write. Some scholars believe that several scribes including Zayd ibn Thabit and Ubay ibn Ka’b recorded verses of the Quran. This provides an explanation as to how the Quran existed in written form during the life of Muhammad, even if it was not compiled into one text.[16]: 83 

Sunni and Shia Muslim scholars generally believe that the Quran was written down in its entirety at the time of Muhammad’s death.[citation needed] Muhammad’s cousin, Ibn Abbas, describes the way in which the final version of the Quran was fixed: «the prophet recited the book before Gabriel every year in the month of Ramadan, and in the month in which he died he recited it before him twice.»[19] It is believed that the term «reciting the Quran twice» means compiling all the Quranic revelations into a complete and final version. It is understood[citation needed] that toward the end of Muhammad’s life a special act of revelation occurred in which a final and complete version of the Quran was created. The term ‘recite’, which is used here, is referring to the custom where a Quranic scholar recites the entire Quran from beginning to end a number of times before a senior scholar. According to this tradition the act of recital is being performed by Muhammad, with the angel Gabriel playing the role of superior authority.[20]

In one of the hadith Muhammad is recorded as saying: «I leave among you two things of high estimation: the Book of God and my Family.»[21] Some scholars argue that this provides evidence that the Quran had been collected and written during this time because it is not correct to call something al-kitab (book) when it is merely in the [people’s] memories. The word al-kitab signifies a single and united entity and does not apply to a text which is scattered and not collected.[22] However, Alan Jones has explored the use of this word in the Quran, finding that there is no evidence that it was used in such a «concrete sense» in reference to the Quran and other scriptures, but instead evidence points to an «abstract meaning». He further considers the role of writing among Arabs in the early seventh century and accounts in the Sira of the dictation of parts of the Quran to scribes towards the end of the Medinan period.[23]

Another argument some Shia and Sunni scholars[who?] bring up is the importance that Muhammad attached to the Quran. They[who?] believe that since Muhammad put so much importance to the Quran he had to have ordered the writing of it during his lifetime. For example, Zayd ibn Thabit reported, «We used to record the Quran from parchments in the presence of the Messenger of God.»[24]

Some authors[who?] believe that, as long as Muhammad was alive, there was always the expectation of further revelation as well as occasional abrogations. Any formal collection of the material already revealed could not properly be considered a complete text.[25]

Abu Bakr[edit]

According to Sunni scholars, during the life of Muhammad parts of the Quran, though written, were scattered among his companions, much of it as private possession.[26] The number of scribes was 43 companions. And there were many people who though were not scribes also were complete memorizers. After Muhammad’s death, Abu Bakr initially exercised a policy of laissez faire as well. This policy was reversed after the Battle of Yamama in 633.[27][28] During the battle, 70 Muslims who had memorized the Quran were killed.[29][30] The death of Salim, however, was most significant, as he was one of the very few who had been entrusted by Muhammad to teach the Quran. Consequently, upon Umar’s insistence, Abu Bakr ordered the collection of the hitherto scattered pieces of the Quran into one copy.[27][31][32]

Zayd ibn Thabit, Muhammad’s primary scribe, was assigned the duty of gathering all of the Quranic text. He gives an insight into what happened during the meeting between Abu Bakr, Umar, and himself:

» Abu Bakr sent for me at a time when the Yamama battles had witnessed the martyrdom of numerous Companions. I found ‘Umar bin al-Khattab with him. Abu Bakr began, Umar has just come to me and said, ‘In the Yamama battles death has dealt most severely with the qurra’,[Reciters of the Quran] and I fear it will deal with them with equal severity in other theatres of war. As a result much of the Quran will be gone. » ‘I am therefore of the opinion that you should command the Quran be collected.'» Abu Bakr continued, «I said to ‘Umar, ‘How can we embark on what the Prophet never did?’ ‘Umar replied that it was a good deed regardless, and he did not cease replying to my scruples until Allah reconciled me to the undertaking, and I became of the same mind as him. Zaid, you are young and intelligent, you used to record the revelations for Muhammad, and we know nothing to your discredit. So pursue the Quran and collect it together.» By Allah, had they asked me to move a mountain it could not have been weightier than what they requested of me now». (Al-Bukhari, Sahih, Jam’i al-Qur’an, hadith no. 4986; see also Ibn Abu Dawud, al-Masahif, pp. 6-9)

His reaction to the task and its difficulties are further explained:

«…By Allah, if he (Abu Bakr) had ordered me to shift one of the mountains it would not have been harder for me than what he had ordered me concerning the collection of the Quran… So I started locating the Quranic material and collecting it from parchments, scapula, leafstalks of date palms and from the memories of men. [Bukhari Sahih al-Bukhari, 6:60:201]

Al-Zarakhsi comments,[33]

What Zaid means in fact is that he sought out verses from scattered sources, to collate them against the recollections of the huffaz. In this way everyone participated in the collection process. No one possessing any portion of it was left out, and so no one had reason for expressing concern about the verses collected, nor could anyone complain that the text had been gathered from only a select few.[33]

Zayd also said:

«So I started looking for the Holy quran and collected it from (what was written on) palm-leaf stalks, thin white stones, and also from men who knew it by heart, until I found the last verse of Surat at-Tauba (repentance) with Abi Khuzaima al-Ansari, and I did not find it with anybody other than him. (Sahih al-Bukhari, Vol. 6, p. 478).[34]

Ibn Hajar al-Asqalani draws special attention to Zayd’s statement, «I found two verses of Sura al-Bara’a with Abu Khuzaima al-Ansari,» as demonstrating that Zayd’s own writings and memorization were not deemed sufficient. Everything required verification.[33] Ibn Hajar further comments:

Abu Bakr had not authorized him to record except what was already available [on parchment]. That is why Zaid refrained from including the last two verses of Sura Bara’a until he came upon it in written form, even though he and his fellow Companions could recall it perfectly well from memory.[33]

The task required Zayd ibn Thabit to collect written copies of the Quran, with each verse having been validated with the oral testimony of at least two companions. The Quran was collected under the auspices of committee of four senior ranking Companions headed by Zayd ibn Thabit.[35] This compilation was kept by the Caliph Abu Bakr, after his death by his successor, Caliph Umar, who on his deathbed gave them to Hafsa bint Umar, his daughter and one of Muhammad’s widows.[28]

The famous ten People who form the chains of narration regarding the Quran are as follows.

  • Umar ibn al Khattab[36]
  • Uthman bin Affan[37]
  • Ali ibn abi Talib[38]
  • Abu Musa al Ash’ari[39]
  • Ubay Ibn Ka’b[40]
  • Abdullah ibn Masood[41]
  • Zayd Ibn Thabit[42]
  • Abu Hurairah[43]
  • Abdullah Ibn Abbas[44]
  • Abu al-Darda[45]

Of those ten, the two most important people were Zayd ibn Thabit the personal scribe of Muhammad and Ubay ibn Ka’b who was the foremost authority on the Quran after Zaid.[46][47]

The Shia view of the Qur’an differs from the Sunni view, but the majority of both groups believe that the text is identical. While some Shia disputed the canonical validity of the Uthmanic codex,[48] the Shia Imams always rejected the idea of alteration of Qur’an’s text.

Uthman ibn Affan and the canonization[edit]

According to Islamic tradition, the process of canonization ended under the third caliph, Uthman ibn Affan (r. 23/644–35/655), about twenty years after the death of Muhammad in 650 CE, though date is not exact because it was not recorded by early Arab annalists.[49]
The Qur’anic canon is the form of the Quran as recited and written in which it is religiously binding for the Muslim community. This canonical corpus is closed and fixed in the sense that nothing in the Quran can be changed or modified.[50]

By the time of Uthman’s caliphate, there was a perceived need for clarification of Qur’an reading. The Caliphate had grown considerably, expanding into Iraq, Syria, Egypt, and Iran, bringing into Islam’s fold many new converts from various cultures with varying degrees of isolation.[51] These converts spoke a variety of languages but were not well learned in Arabic, and so Uthman felt it was important to standardize the written text of the Quran into one specific Arabic dialect. Another reason for compiling the Quran was that many Muslims who had memorized the Quran in its entirety (huffaz) were dying, especially in battle.[52]

According to the dominant version narrated by Bukhari, the reason for the final collection of the Quran was a dispute between Muslim forces from Iraq and Syria over the correct way of reciting it during communal prayers while on an expedition to Armenia and Azerbaijan.[citation needed]

It is believed that the general Hudhayfah ibn al-Yaman reported this problem to the caliph and asked him to establish a unified text. According to the history of al-Tabari, during the expedition there were 10,000 Kufan warriors, 6,000 in Azerbaijan and 4,000 at Rayy.[53] A large number of soldiers disagreeing about the correct way of reciting the Quran may have caused Hudhayfah to promote a unified text. An example of the confusion at this time is seen during a campaign in Tabaristan, where one of the soldiers asked Hudhayfah, «How did the Messenger of God pray?» Hudhayfah told him the soldier prayed before fighting.[54]

It is believed upon Hudhayfah’s request Uthman obtained the sheets of the Quran from Ḥafṣa and appointed a commission consisting of Zayd and three prominent Meccans, and instructed them to copy the sheets into several volumes based on the dialect of Quraysh, the main tribe of Mecca.[55]

The story including Uthman’s reaction is recorded in the following:

Hudhaifa bin Al-Yaman came to Uthman at the time when the people of Sham and the people of Iraq were Waging war to conquer Arminya and Adharbijan. Hudhaifa was afraid of their (the people of Sham and Iraq) differences in the recitation of the Qur’an, so he said to ‘Uthman, «O chief of the Believers! Save this nation before they differ about the Book (Quran) as Jews and the Christians did before.» So Uthman sent a message to Hafsa saying, «Send us the manuscripts of the Quran so that we may compile the Quranic materials in perfect copies and return the manuscripts to you.» Hafsa sent it to Uthman. Uthman then ordered Zaid bin Thabit, Abdullah bin Az Zubair, Said bin Al-As and Abdur Rahman bin Harith bin Hisham to rewrite the manuscripts in perfect copies. Uthman said to the three Quraishi men, «In case you disagree with Zaid bin Thabit on any point in the Quran, then write it in the dialect of Quraish, the Quran was revealed in their tongue.» They did so, and when they had written many copies, ‘Uthman returned the original manuscripts to Hafsa. ‘Uthman sent to every Muslim province one copy of what they had copied and ordered that all the other Quranic materials, whether written in fragmentary manuscripts or whole copies, be burnt. Zayd bin Thabit added, «A Verse from Surat Ahzab was missed by me when we copied the Quran and I used to hear Allah’s Apostle reciting it. So we searched for it and found it with Khuzaima bin Thabit Al-Ansari. [That verse was]: ‘Among the Believers are men who have been true in their covenant with Allah.'»[Quran 33:23] [56][57]

When the task was finished Uthman kept one copy in Medina and sent others to Kufa, Baṣra, Damascus, and, according to some accounts, Mecca, and ordered that all other variant copies of the Quran be destroyed. This was done everywhere except in Kufa, where some scholars argue that Ibn Masʿūd and his followers refused.[55]

The above quoted hadith refers to the manuscripts of the Quran compiled during the time of Caliph Abu Bakr, which were inherited by Caliph Umar’s daughter Hafsa, a wife of Muhammad, and then returned to her, as promised. Sean Anthony and Catherine Bronson note that «Zuhrī—the earliest known scholar to emphasize the importance of Ḥafṣah’s codex for the collection of the caliph ʿUthmān’s recension—also serves as the authority for the accounts of the destruction of Ḥafṣah’s scrolls (ṣuḥuf).» After her death, he reported that Hafsa’s brother inherited the manuscripts and allowed Uthman or according to some versions, Abd al-Malik ibn Marwan to destroy them.[58]

It is generally accepted that the Uthmanic text comprises all 114 suras in the order known today.[50]

Beliefs of some Shia Muslim scholars about the origins of the Quran may differ in some respects from Sunni beliefs.[59] According to influential Marja’ Abu al-Qasim al-Khoei, Uthman’s collection of the Quran was metaphorical, not physical. He did not collect the verses and suras in one volume, but in the sense that he united the Muslims on the reading of one authoritative recension. al-Khoei also argues that the one reading on which Uthman united the Muslims was the one in circulation among most Muslims, and that it reached them through uninterrupted transmission from Muhammad.[60]

This is one of the most contested issues and an area where many non-Muslim and Muslim scholars often clash.[50]

Ali ibn Abi Talib[edit]

Some Shia scholars believe that Ali ibn Abi Talib possessed a personal apograph of the Quran, which he collected six months after Muhammad’s death, and that this was the first compilation of the Quran. The unique aspect about this version is that it was collected in the order it was sent,[61] which mainstream Shi’ites hold is the only difference between the Quran as known today and Ali’s.[16]: 89–90 

A few Shia scholars argue that Ali presented his Quran to the community, but they refused to acknowledge his copy. One report states, «he had brought the complete Book [of God], comprising the interpretation and the revelation, the precise and ambiguous verses, the abrogating and the abrogated verses; nothing was missing from it, [not even] a letter alif, nor lam. But they did not accept it from him»[62] They also believe that Ali’s version of the Quran contained verses that are not seen in the Uthmanic codex we have today. They believe changes in the order of verses and suras did take place and that there were variant readings, tabdil, exchange of words such as umma to imma, rearrangement of words and deletion of words pertaining to the right of Ali being the first caliph.[63]

The contemporary Shia scholar Abu al-Qasim al-Khoei provides a counter argument to this belief. He states that even if Ali’s Quran incorporated additions that are not part of the existing Quran, this does not mean that these additions comprised parts of the Quran and have been dropped from it due to alteration. Rather, these additions were interpretations or explanations of what God was saying, or were in the form of revelations from God, explaining the intention of the verses in the Quran. These additions are not part of the standard Quran and not considered part of what the Muslim Messenger of God was commanded to convey to his community.[64]

View of non-Muslim scholarship[edit]

The origin of the Quran has been a subject of sustained academic research.[65] There have also been a number of proposals for refinement of the traditional view and even its fundamental re-evaluation.[65]

Until around the 1970s, non-Muslim scholars—while not accepting the divinity of the Quran—did accept its Islamic origin story.[66] Ernest Renan famously declared that «Islam was born, not amid the mystery which cradles the origins of other religions, but rather in the full light of history»[67]—an empire ruling in the name of the religion of Islam and whose expansion was fuelled by religious fervor, and which presided over the compilation, editing, approving and distributing of the holy book of that religion (the Quran).[Note 1]

But in the 1970s revisionist historians began to question Islamic «literary sources»[68]tafsir or commentaries on the Quran,[69] hadith, or accounts of what the Islamic prophet Muhammad approved of or didn’t, and sira, biography of the prophet — upon which the traditional account of the Quran were based. They employed a «source-critical» approach to this literature, including as evidence relevant archaeology, epigraphy, numismatics, and contemporary non-Arabic literature,[68] that they argued provided «hard facts» and an ability to crosscheck.[70]

By 2008, Fred Donner was summarizing the state of the field in the following terms:[71]

Qur’anic studies, as a field of academic research, appears today to be in a state of disarray. Those of us who study Islam’s origins have to admit collectively that we simply do not know some very basic things about the Qur’an – things so basic that the knowledge of them is usually taken for granted by scholars dealing with other texts. They include such questions as: How did the Qur’an originate? Where did it come from, and when did it first appear? How was it first written? In what kind of language was – is – it written? What form did it first take? Who constituted its first audience? How was it transmitted from one generation to another, especially in its early years? When, how, and by whom was it codified? Those familiar with the Qur’an and the scholarship on it will know that to ask even one of these questions immediately plunges us into realms of grave uncertainty and has the potential to spark intense debate. To put it another way, on these basic issues there is little consensus even among the well-trained scholars who work on them.

Islamic historians Patricia Crone, Michael Cook, John Wansbrough, and archaeologist Yehuda D. Nevo all argue that all the primary Islamic historical sources which exist are from 150 to 300 years after the events which they describe, leaving several generations for events to be forgotten, misinterpreted, distorted, garbled, etc.[72][73][74] They contend that Islam was formed gradually over a number of centuries after the Muslim conquests, as the Islamic conquerors elaborated and backdated their beliefs and history in response to Jewish and Christian challenges.[75]

In 1999, Cook and Crone argued that «there is no hard evidence for the existence of the Koran in any form before the last decade of the seventh century.»[76] Partial Quranic manuscripts such as the Sanaa manuscript and the Birmingham Quran manuscript, which have been carbon-dated back to the early seventh century, were discovered later. However, Marijn van Putten, who has published work on idiosyncratic orthography common to all early manuscripts of the Uthmanic text type[77] has stated and demonstrated with examples that due to a number of these same idiosyncratic spellings present in the Birmingham fragment (Mingana 1572a + Arabe 328c), it is «clearly a descendant of the Uthmanic text type» and that it is «impossible» that it is a pre-Uthmanic copy, despite its early radiocarbon dating.[78]

Author, journalist and scholar Toby Lester notes the Quran «assumes a familiarity with language, stories, and events that seem to have been lost even to the earliest of Muslim exegetes».[79] Cook and Christopher Rose note the Quran contains obscure words and phrases, «mystery letters,» or Muqattaʿat—groups of between one and four letters that do not form words and begin about one quarter of surahs of the Quran, and the Sabians religious group unknown to historians.[80][81] Cook argue that «someone must once have known» what these mean, and that their meaning was forgotten now suggests the Quran may have been «off the scene for several decades».[82]

There is no mention of the «Quran» nor «Islam»,[83] nor «rightly guided caliphs», nor any of the famous futūḥ battles by Christian Byzantines in their historical records describing the Arab invaders advance, leaders or religion; the lack of any surviving documents by those Arabs who «lived through the establishment of the Caliphate»;[84] the fact that coins of the region and era did not use Islamic iconography until sometime after 685 CE.[85][86]

According to tradition, the Quran was composed in the early 7th century CE, but according to historian Tom Holland, «only in the 690’s did a Caliph finally get around to inscribing the Prophet’s name on a public monument; only decades after that did the first tentative references to him start to appear in private inscriptions».[84] The historian Stephen Shoemaker holds that the Quran did not reach its final compilation until the reign of Abd al-Malik (685-705 CE).[87]

Regarding the collection and editing of the Quran into a book (Mus’haf), historian Michael Cook writes that while there is «more or less» common ground among hadith, aka traditions that Muhammad did not do it but that this task was completed by the end of the reign of Caliph Uthman. Otherwise hadith do not agree:

We learn that some of Muhammad’s followers already knew the whole Quran by heart in his lifetime — yet subsequently it had to pieced together out of fragments collected from here and there. We are told that Muhammad regularly dictated his revelations to a scribe — yet the scripture was later in danger of being lost through the death in battle of those who had it by heart. It was collected and made into a book by the first Caliph; or by the second; or by the third, Uthman. Alternatively, it had already been collected before the time of Uthman, and he merely had the text standarised and other versions destroyed. The last of these traditions has tended to prevail, but the choice is a somewhat arbitrary one…[88]

The accounts of non-Muslim conquered peoples also conflict with the accounts of traditional Islamic literature. Examining 7th century Byzantine Christian sources commentary on the Arab «immigrants» (Mhaggraye) who were invading and settling in formerly Byzantine territory at that time, historian Abdul-Massih Saadi found the Christians never mentioned the terms «Quran» nor «Islam» nor that the immigrants were of a new religion.[83][Note 2] They referred to the immigrants in ethnic terms — «among them (Arabs) there are many Christians…».[89] The Christians used secular or political, not religious terms (kings, princes, rulers) to refer to the Arab leaders. Muhammad was «the first king of the Mhaggraye», also guide, teacher, leader or great ruler. They did however mention the religion of the Arabs. The immigrants’ religion was described as monotheist «in accordance with the Old Law (Old Testament)».[83] When the Emir of the immigrants and Patriarch of the local Christians did have a religious colloquium there was much discussion of the scriptures but no mention of the Quran, «a possible indication that the Quran was not yet in circulation.»[83] The Christians reported the Emir was accompanied by «learned Jews», that the immigrants «accepted the Torah just as the Jews and Samaritans», though none of the sources described the immigrants as Jews.[83]

Wansbrough’s students Crone and Cook co-authored a book called Hagarism: The Making of the Islamic World (1977). Crone, Wansbrough, and Nevo argue that all the primary sources which exist are from 150–300 years after the events which they describe, and thus are chronologically far removed from those events.[90][91][74]

Support for the traditional Islamic narrative

Not all scholars question the sacred history of the Quran. Emran El-Badawi writes, «the opening chapters of Fred Donner’s Narratives of Islamic Origins: The Beginnings of Islamic Historical Writing claims to refute the theoretical and methodological flaws of the skeptical school and instead dates the composition of the Quran, as a closed canon, to an Arabian context of early believers preceding … the first civil war in 656.»[92][93] Donner’s perspective now represents mainstream scholarly opinion.[94]

The datings in 2015 of the Birmingham Quran manuscript lead Joseph E. B. Lumbard, a convert to Islam and associate professor of Quranic studies at the College of Islamic Studies at Hamad Bin Khalifa University in Qatar, to comment:[95]

These recent empirical findings are of fundamental importance. They establish that as regards the broad outlines of the history of the compilation and codification of the Quranic text, the classical Islamic sources are far more reliable than had hitherto been assumed. Such findings thus render the vast majority of Western revisionist theories regarding the historical origins of the Quran untenable.[96]

However, on Birmingham manuscript, David Thomas pointed out that the radiocarbon testing found the death date of the animal whose skin made up the Quran, not the date when the Quran was written. Since blank parchment was often stored for years after being produced, he said the Quran could have been written as late as 650–655, during the Quranic codification under Uthman.[97] And later, Marijn van Putten, who has published work on idiosyncratic orthography common to all early manuscripts of the Uthmanic text, stated that it can not be a pre-Uthmanic copy, despite its early radiocarbon dating.[78]

Dome of the Rock. The structure, the oldest extant example of early Islamic architecture, was completed in 691

In dating of the text, the Dome of the Rock inscriptions, which have been known for over a century, are significant. The inner face of the octagon include the declaration of faith and verses describing the powers of God. Next Muhammad is introduced, with a blessing that, though uncited in the Quran, was already in use in 694. Then Christians are preached about the prophet-hood and mortality of Jesus, followed by the claim that God is sufficient unto Himself. At the end, people are commanded to bend to His will and punishment is threatened otherwise.[98]

The absence of contemporaneous corroborating material from the very first century of Islam has raised numerous questions as to the authenticity of the account provided by later traditionalist sources. All that is preserved from this time period are a few commemorative building inscriptions and assorted coins.[99] However, some scholars deny such a belittlement of key sources from the era. Besides the Dome of the Rock inscriptions mentioned above, there are also brief Quranic passages on coins issued from the time of Abd al-Malik ibn Marwan (697-750). These passages include the shahadah, verses 112:1-3 or -4 complete except for the initial basmallah and the introductory word «say», and part of 9:33, but with some variations: «He sent him with the guidance and the Religion of Truth, that He may cause it to prevail over all religion…» Similar to the contemporary inscriptions at the Dome of the Rock these portions are clearly intended to declare the primacy of the new religion of Islam over Christianity, in particular.[98]

Skeptical scholars, nonetheless, point out that the earliest account of Muhammad’s life by Ibn Ishaq was written about a century after Muhammad died and all later narratives by Islamic biographers contain far more details and embellishments about events which are entirely lacking in Ibn Ishaq’s text.[100]

Patricia Crone, studying the origins of the Quran, has focused on the examination of the vast body of the Greek, Armenian, Hebrew, Aramaic, Syriac, and Coptic accounts of non-Muslim neighbours of the 7th and 8th centuries which in many cases contradict the traditional Islamic narratives. She argues that the consistency of the non-Muslim sources spread over a large geographic area would tend to rule out a non-Muslim anti-Islamic motive to these sources.[101]

The sceptic approach has been further expanded by Christoph Luxenberg, who supports claims for a late composition of the Quran, and traces much of it to sources other than Muhammad. Luxenberg is known for his thesis that the Quran is merely a re-working of an earlier Christian text, a Syriac lectionary.[102] Gerd R. Puin, has similar views about Alexander the Great in the Quran.

Fred Donner has argued for an early date for the collection of the Quran, based on his reading of the text itself. He points out that if the Quran had been collected over the tumultuous early centuries of Islam, with their vast conquests and expansion and bloody incidents between rivals for the caliphate, there would have been some evidence of this history in the text. However, there is nothing in the Quran that does not reflect what is known of the earliest Muslim community.[103]

In 1972, during the restoration of the Great Mosque of San’a in Yemen, labourers stumbled upon a «paper grave» containing tens of thousands of fragments of parchment on which verses of the Quran were written. Some of these fragments were believed to be the oldest Quranic texts yet found.[104]

The latest in origin of the Quran is the discovery of parchments of Quranic text by the University of Birmingham in 2015, the parchment material has been radiocarbon dated to the period between 568 and 645 with 95.4% accuracy. The test was carried out in a laboratory at the University of Oxford. The result places the parchment close to the time of Muhammad, who is generally thought to have lived between 570 and 632. Researchers conclude that the parchment is among the earliest written textual evidence of the Quran in existence.[105] François Déroche of the Collège de France, however, expressed reservations about the reliability of the radiocarbon dates proposed for the Birmingham leaves, noting instances elsewhere in which radiocarbon dating had proved inaccurate in testing Qurans with an explicit endowment date. Mustafa Shah, Senior Lecturer in Islamic Studies at the School of Oriental and African Studies, has suggested that the grammatical marks and verse separators in the Birmingham leaves are inconsistent with the proposed early radiocarbon dates.[97]

Textual criticism[edit]

The right page of the Stanford ’07 binary manuscript. The upper layer is the verses 265-271 of the surah Bakara. The double layer reveals the additions made on the first text of the Quran and the differences with today’s Koran.

In the 1970s, what has been described as a «wave of sceptical scholars» challenged a great deal of the received wisdom in Islamic studies.[106]: 23  They argued that the Islamic historical tradition had been greatly corrupted in transmission. They tried to correct or reconstruct the early history of Islam from other, presumably more reliable, sources such as coins, inscriptions, and non-Islamic sources. The oldest of this group was John Wansbrough (1928–2002). Wansbrough’s works were widely noted, but perhaps not widely read.[106]: 38  In 1972 a cache of ancient Qur’ans in a mosque in Sana’a, Yemen was discovered – commonly known as the Sana’a manuscripts. The German scholar Gerd R. Puin and his research team, who investigated these Quran fragments for many years, made approximately 35,000 microfilm photographs of the manuscripts, which he dated to early part of the 8th century. Puin has not published the entirety of his work, but noted unconventional verse orderings, minor textual variations, and rare styles of orthography. He also suggested that some of the parchments were palimpsests which had been reused. Puin believed that this implied an evolving text as opposed to a fixed one.[107] Keith Small, in Textual Criticism and Qur’ān Manuscripts, has concluded that it is not possible to develop a reliable critical text of the Quran based on the sources currently available.[108] The Corpus Coranicum project is an ongoing effort to develop a critical edition of the Quran.

Differences and similarities with the Bible[edit]

Skeptical scholars account for the many similarities between the Quran and the Jewish and Hebrew Scriptures by saying that Muhammad was teaching what he believed to be a universal history, as he had heard it from the Jews and Christians he had encountered in Arabia and on his travels – as well as his exposure to the Hanif tradition by way of his paternal-grandfather, Abdul Muttalib. These scholars also disagree with the Islamic belief that the whole of the Quran is addressed by God to humankind. They note that there are numerous passages where God is directly addressed, or mentioned in the third person, or where the narrator swears by various entities, including God.[109] The Quranic account, however, differs significantly regarding the crucifixion and death of Jesus.[110][111]

[edit]

[relevant?]

One of the verses subject to scientific claims, as fresh dates miraculously facilitate birth; Mary shakes the date tree for fresh dates, The myth described in the Gospel of Pseudo-Matthew[112] also repeated in the Quran.

Aside from the Bible, Quran relies on several Apocryphal sources, like the Protoevangelium of James,[113] Gospel of Pseudo-Matthew,[113] and several infancy gospels.[114] Several narratives rely on Jewish Midrash Tanhuma legends, like the narrative of Cain learning to bury the body of Abel in Surah 5:31.[115][116]

Varying codices and the start of the canonization[edit]

Before Uthman established the canon of the Quran, there may have been different versions or codices in complete state, though none has yet been discovered. Such codices as may exist never gained general approval and were viewed by Muslims as individuals’ personal copies.[16]: 93  With respect to partial codices, there is opinion that «the search for variants in the partial versions extant before the Caliph Uthman’s alleged recension in the 640s has not yielded any differences of great significance».[117] The two most influential codices at this time are ʿAbdullah ibn Masʿud’s and Ubayy ibn Kaʿb’s.[citation needed] Al-Qurazi recounted seeing the mushafs used by Ibn Mas’ud, Ubayy, and Zaid b. Thabit and finding no differences between them.[118]

ʿAbdullah ibn Masʿud’s codex[edit]

The most influential of the allegedly varying codices was that of ʿAbdullah ibn Masʿud, an early convert who became a personal servant to Muhammad. It is reported that he learned around seventy suras directly from Muhammad, who appointed him as one of the first teachers of Quranic recitation. Later he was appointed to an administrative post in Kufa by the caliph ʿUmar, where he became a leading authority on the Quran and Sunnah. Some sources suggest that Ibn Masʿud refused to destroy his copy of the Quran or to stop teaching it when the ʿUthmanic codex was made official.[55]

There are two points on which Ibn Masʿud’s version is alleged to differ from the ʿUthmanic text: the order of the suras and some variants in the readings. Muhammad Mustafa Al-A’zami lists three reports concerning the omission of three suras, (Al-Fatiha and Al-Mu’awwidhatayn, the two short suras with which the Quran ends (Suras 113 and 114)), he then states that «early scholars such as al-Nawawi and Ibn Hazm denounced these reports as lies fathered upon Ibn Mas’ud.»[119] Most of the other differences involve only altered vowels with the same consonantal text, which caused variations in recitation.[55] Dr. Ramon Harvey notes that Ibn Masʿūd’s reading continued in use, and was even taught as the dominant reading in Kufa for at least a century after his death, in a paper discussing how some of his distinctive readings continued to play a role in Hanafi fiqh.[120]

Ubay ibn Ka’b’s codex[edit]

The second most influential codex was that of Ubay ibn Ka’b, a Medinan Muslim who served as a secretary for Muhammad. It is believed that he may have been more prominent as a Quranic specialist than Ibn Masʿud during Muḥammad’s lifetime. There are reports that he was responsible for memorizing certain important revelations on legal matters, which from time to time Muhammad asked him to recite. In a few hadiths, Ubay is seen in a variety of roles. For instance, the «sheets» of Ubay are sometimes mentioned in some instances instead of those of Ḥafsa, and sometimes he is also mentioned in some hadiths instead of Zayd, dictating the Quran to scribes.

His version of the Quran is said to have included two short suras not in the Uthmanic or Ibn Masʿud texts: Sūrat al-Khal, with three verses, and Sūrat al-Ḥafd, with six. Professor Sean Anthony has discussed the textual history of these two surahs in detail and noted that their presence in mushafs modelled after Ubayy’s (and to a lesser extent, certain other companions) is «robustly represented in our earliest and best sources». While we lack material evidence in the form of manuscripts, he notes that many of the Muslim sources make direct material observations of the surahs in such mushafs.[121] The order of suras in Ubayy’s codex is said to have differed from that of Uthman’s and Ibn Masʿud’s as well,[55] although these are structural differences rather than textual variations. The surah order of the lower text of the early seventh century Ṣanʽā’ 1 palimpsest is known to have similarities with that reported of Ubayy (and to a lesser extent, that of Ibn Mas’ud).[122]

The first sura, entitled al-Khal («separation»), is translated as: «O Allah, we seek your help and ask your forgiveness, and we praise you and we do not disbelieve in you. We separate from and leave him who sins against you.»

The second sura, entitled al-Hafd («haste»), is translated as: «O Allah, we worship You and to You we pray and prostrate and to You we run and hasten to serve You. We hope for Your mercy and we fear Your punishment. Your punishment will certainly reach the disbelievers.» These two pieces are said to constitute qunut (that is, supplications which Muhammad sometimes made in morning prayer or in witr prayer after recitation of suras from the Quran). They are in fact identical to some parts of qunut reported in the collections of hadiths. (See Nawawi, al-adhkar, Cairo, 1955, pp. 57–58.)

The single additional so-called aya is translated: «If the son of Adam were given a valley full of riches, he would wish a second one; and if he were given two valleys full of riches, he would surely ask for a third. Nothing will fill the belly of the son of Adam except dust, and Allah is forgiving to him who is repentant.» This text is known to be a hadith from Muhammad. (Bukhari, VIII, No. 444-47.) According to Ibn ‘Abbas (No. 445) and ‘Ubay (No. 446) this text was at times thought to be part of the Quran. However, Ubay himself clarifies that after sura 102: «I had been revealed, [the sahaba] did not consider the above to be part of the Quran.» (Bukhari, VIII, No. 446.)

This explanation of Ubay also makes it very clear that the companions of Mohammad did not differ at all about what was part of the Quran and what was not part of the Quran when the revelation had ceased. It is also important to note that the hadith appeared in the mushaf of Ubay because it was for his own personal use; that is, in his private notebook, where he did not always distinguish between Quranic material and hadith, since the notebook was not meant for public use and he himself knew well what to make of his own notes. All companions of Mohammad are said to have had their own copies of the Quran, with notes, for personal use.

The Islamic reports of these copies of the Quran of the companions of Mohammad only tell of various differences according to reports that reached them (e.g., the hadith in Bukhari, VIII, No. 446, that Ubay at some early stage held this sentence to be part of the Quran). However, the tangible manuscripts of these copies of the Quran have not survived but were destroyed, having been considered obsolete.[123]

Early manuscripts to the final canonical text[edit]

After Uthman had the other codices destroyed there were still variations in the reading and the text of this Quran. However, scholars deny the possibility of great changes of the text arguing that addition, suppression or alteration would have led to controversy ‘of which there is little trace’. They further state that even though Uthman became unpopular among Muslims, he was not charged with alteration or mutilation of the Quran in general.[124]

During the manuscript age, the Quran was the most copied Arabic text. It was believed that copying the Quran would bring blessings on the scribe and the owner.[125]

The Arabic script as we know it today was unknown in Muhammad’s time (as Arabic writing styles have progressed through time) and the Quran was preserved through memorization and written references on different materials. As Arab society started to evolve into using writing more regularly, writing skills evolved accordingly. Early Quranic Arabic was written in a rasm which lacked precision because distinguishing between consonants was impossible due to the absence of diacritical marks (a’jam). Vowelling marks (tashkil) to indicate prolongation or vowels were absent as well. Due to this there were endless possibilities for the mispronunciation of the word. The Arabic script as we know it today, the scripta plena, which has pointed texts and is fully vowelled was not perfected until the middle of the 9th century.[16]: 92 

Umayyad Period (44/661–132/750) – Hijazi script[edit]

refer to caption

The earliest known manuscripts of the Quran are collectively called the Hijazi script, and are mostly associated with the Umayyad period.[125]

Most of the fundamental reform to the manuscripts of the Quran took place under Abd al-Malik, the fifth Umayyad caliph (65/685–86/705).[125] Under Abd al-Malik’s reign, Abu’l Aswad al-Du’ali (died 688) founded the Arabic grammar and invented the system of placing large coloured dots to indicate the tashkil. The Umayyad governor al-Hajjaj ibn Yusuf al-Thaqafi later enforced this system.[126]

During this time the construction of the Dome of the Rock in Jerusalem in 72/691–92 was done, which was complete with Quranic inscriptions. The inscriptions on the Dome of the Rock in fact represent the earliest known dated passages from the Quran. In these inscriptions, many letters are already provided with diacritical points.[125]

The earliest codices of the Quran found in the Umayyad period were most likely made in single volumes, which can be determined from the large fragments that have survived. Also during this time, the format of the codex went from being vertical to horizontal in the 8th century. It is believed this change to horizontal formats and thick/heavy-looking scripts may have been done to show the superiority of the Quran and to distinguish the Islamic tradition from the Jewish and Christian ones, who used vertical formats for their scriptures.[125]

During this time, there was a diversity of styles in which the Quran was written. One characteristic seen in most of these manuscripts is the elongated shafts of the free-standing alif and the right-sided tail (foot) of the isolated alif. Also, these manuscripts do not have headings of chapters (suras). Instead, a blank space is left at the end of one sura and at the beginning of another.[125]

Abbasid Period (132/750–640/1258)[edit]

Early Abbasid Style[edit]

Folio from a late 8th century Quran in early Abbasid style

Unlike the manuscripts from the Umayyad Dynasty, many of the early Abbasid manuscripts were copied in a number of volumes. This is evident from the large scripts used and the smaller number of lines per page.[citation needed] Early Quranic manuscripts provide evidence for the history of the Quranic text and their formal features tell us something about the way art and its deeper meaning were perceived in the classical age of Islam. Both its script and layout turned out to be constructed according to elaborate geometrical and proportional rules.[127]

The main characteristic of these scripts was their writing style. The letters in most of these manuscripts are heavy-looking, relatively short and horizontally elongated. The slanted isolated form of the alif that was present in the Umayyad period completely disappeared and was replaced by a straight shaft with a pronounced right-sided foot, set at a considerable distance from the following letter. Also, unlike the Hijazi scripts, these are often richly illuminated in gold and other colours. Another difference is that sura headings are clearly marked and enclosed in rectangular panels with marginal vignettes or palmettes protruding into the outer margins. These Qurans of the early Abbasid period were also bound in wooden boards, structured like a box enclosed on all sides with a movable upper cover that was fastened to the rest of the structure with leather thongs.[125]

New Abbasid Style[edit]

The New Abbasid Style (NS) began at the end of the 9th century C.E. and was used for copying the Quran until the 12th centuries, and maybe even as late as the 13th century. Unlike manuscripts copied in Early Abbasid scripts, NS manuscripts had vertical formats.[125]

During this time, Al-Khalil ibn Ahmad al-Farahidi (died 786) devised a tashkil system to replace that of Abu al-Aswad. His system has been universally used since the early 11th century, and includes six diacritical marks: fatha (a), damma (u), kasra (i), sukun (vowel-less), shadda (double consonant), madda (vowel prolongation; applied to the alif).[128]

Another central figure during this time was Abu Bakr b. Mujāhid (died 324/936). His goal was to restrict the number of reliable readings and accept only those based on a fairly uniform consonantal text. He chose seven well-known Quran teachers of the 2nd/8th century and declared that their readings all had divine authority, which the others lacked. He based this on the popular ḥadith in which Muhammad says the Quran was revealed to him in «seven aḥruf». During this time there was strong Quranic traditions in Kufa, Baṣra, Medina, Damascus, and Mecca. Due to this, Ibn Mujāhid selected one reading each for Medina, Mecca, Baṣra, and Damascus—those of Nafi‘ (died 169/785), Ibn Kathir (died 120/737), Abu ʿAmr (died 154/770), and IbnʿAmir (died 118/736), respectively—and three for Kūfa, those of ʿAsim (died 127/744), Ḥamza (died 156/772), and al-Kisaʾi (died 189/804). His attempt to limit the number of canonical readings to seven was not acceptable to all, and there was strong support for alternative readings in most of the five cities. In the present day the most common reading that is in general use is that of ‘Aasim al-Kufi through Hafs.[55]

The 11th-century eastern Quranic manuscript contains the 20th juz’ (section) of a Quran that originally consisted of 30 parts. The arrangement into 30 parts corresponds to the number of days in the month of Ramadan, during which the Muslim is obliged to fast and to read through the whole of the Quran. Other sections or fragments of this magnificent manuscript lie scattered in various collections all over the world. A Turkish note ascribes the Quran to the hand of the Caliph Ali, Muhammad’s cousin and son-in-law, and thus demonstrates the high significance of this manuscript. The text is written in Eastern Kufic, a monumental script that was developed in Iran in the late 10th century. The writing and the illumination of the manuscript bear witness to the great artistic skills of the calligrapher and the illustrator. The manuscript is at the Bavarian State Library in Munich, Germany.[129] Out of seven complete or nearly complete semi-Kufic Qurans from before the end of the eleventh century, four contain a verse count. Although a small sample, it does suggest that the use of a verse count was a prevalent and quite deeply rooted practice in semi-Kufic Qurans between ca. 950 and ca. 1100.[130]

Abu Ali Muhammad ibn Muqla (died 940), an accomplished calligrapher from Baghdad, was also a prominent figure at this time. He became vizir to three Abbasid caliphs and is credited with developing the first script to obey strict proportional rules. Ibn Muqla’s system was used in the development and standardization of the Quranic script, and his calligraphic work became the standard way of writing the Quran.[128] However it was later perfected by Ibn al-Bawwab (d. 1022), the master calligrapher who continued Muqla’s tradition. Muqla’s system became one of the most popular styles for transcribing Arabic manuscripts in general, being favoured for its legibility. The eleventh century Quran is one of the earliest dated manuscripts in this style.[131]

This «new style» is defined by breaks and angular forms and by extreme contrasts between the thick and thin strokes. The script was initially used in administrative and legal documents, but then it replaced earlier Quranic scripts. It is possible that it was easier to read than the early ‘Abbasid scripts, which differ greatly from current writing. Economic factors may also have played a part because while the «new style» was being introduced, paper was also beginning to spread throughout the Muslim world, and the decrease in the price of books triggered by the introduction of this new material seems to have led to an increase in its demand. The «new style» was the last script to spread throughout the Muslim world before the introduction of printing. It remained in use until the 13th century, at which point it was restricted to titles only.[16]: 177 

1924 Cairo edition[edit]

The influential standard Quran of Cairo («1342 Cairo text» using the Islamic calendar) is the Quran that was used throughout almost all the Muslim world until the Saudi Quran of 1985. The Egyptian edition is based on the «Ḥafṣ» version («qira’at») based on ʻAsim’s recitation, the 8th-century recitation of Kufa.[132] ۞[133] It uses a set of additional symbols and an elaborate system of modified vowel-signs and for minute details, not identical to any older system.[134] The Cairo edition has become the standard for modern printings of the Quran[135][136] with the exception of those used in all North Africa (excluding Egypt) where the Warsh version is used.[137]

A committee of leading professors from Al-Azhar University[138] had started work on the project in 1907 but it was not until 10 July 1924 that the «Cairo Qur’an» was first published by Amiri Press under the patronage of Fuad I of Egypt,[139][140] as such, it is sometimes known as the «royal (amīriyya) edition.»[141] The goal of the government of the newly formed Kingdom of Egypt was not to delegitimize the other qir’at, but to eliminate that, which the colophon labels as errors, found in Qur’anic texts used in state schools. To do this they chose to preserve one of the fourteen Qira’at “readings”, namely that of Hafs (d. 180/796), student of ‘Asim. Its publication has been called a «terrific success», and the edition has been described as one «now widely seen as the official text of the Qur’an», so popular among both Sunni and Shi’a that the common belief among less well-informed Muslims is «that the Qur’an has a single, unambiguous reading», i.e. that of the 1924 Cairo version. Minor amendments were made later in 1924 and in 1936 — the «Faruq edition» in honour of then ruler, King Faruq.[142]

Reasons given for the overwhelming popularity of Hafs and Asim range from the fact that it is easy to recite, to the simple statement that «God has chosen it».[143] Ingrid Mattson credits mass-produced printing press mushafs with increasing the availability of the written Quran but also diminishing the diversity of qira’at.[144] Written text has become canonical and oral recitation has lost much of its previous equality.[145]

Muslim disagreement over whether to include the Basmala within the Quranic text, reached consensus following the 1924 Edition, which included it as the first verse (āyah) of Quran chapter 1 but otherwise included it as an unnumbered line of text preceding the other 113 chapters.[146] The Cairo Quran adopted the Kufan tradition of separating and numbering verses,[138] and thus standardized a different verse numbering to Flügel’s 1834 edition.[147] It adopted the chronological order of chapters attributed to Ibn Abbās, which became widely accepted following 1924.[148] A large number of pre-1924 Qurans were destroyed by dumping them in the river Nile.[142]

Prominent committee members included Islamic scholar, Muhammad b. ‘Ali al-Husayni al-Haddad, Egypt’s senior Qur’an Reader (Shaykh al-Maqâri).[139] Noteworthy Western scholars/academics working in Egypt during the era include Bergsträsser and Jeffery. Methodological differences aside, speculation alludes to a spirit of cooperation. Bergsträsser was certainly impressed with the work.[142]

Completeness[edit]

Islamic sources[edit]

According to Islamic sources before Caliph Uthman’s standardization, after which variants were burned, the Quran may have contained either 116 chapters (Ubayy Ibn Ka’ab’s codex) or 111 chapters (Ibn Ma’sud’s codex).[149]

Islamic view: Sunni and Shia[edit]

Most Muslims believe that Quran, as it is presented today, is complete and untouched, supported by their faith in Quranic verses such as «We [Allah] have, without doubt, sent down the Reminder [the Quran]; and We will assuredly guard it [from corruption]».[150]

Due to the varying accounts and hadiths on the collection and canonization of the Quran, some scholars debate whether the Uthmanic text contains the entire body of material that was revealed to Muhammad, or if there is material missing from the text. For example, some Sunni literature contains reports that suggest that some of the revelations had already been lost before the collection of the Quran initiated by Abu Bakr.[citation needed] In one report, ‘Umar was once looking for the text of a specific verse of the Quran on stoning as a punishment for adultery, which he remembered. Later, he discovered that the only person who had any record of that verse had been killed in the battle of Yamama and as a result the verse was lost. Some of the Companions recalled that same verse, one person being ‘A’isha, Muhammad’s youngest wife. She is believed to have said that a sheet on which two verses, including the one on stoning, were under her bedding and that after Muhammad died, a domestic animal got into the room and ate the sheet.[151] Experts on hadith literature have rejected this hadith, as all routes of transmission either contain narrators charged with dishonesty in disclosing sources or simply conflict with the majority version of the report, which all have authentic routes of transmission but omit the part about the piece of paper being eaten.[152][153]

Certain Shia scholars state that Ali’s predecessors wilfully excluded all references to the right of Ali to be the caliph after Muhammad died. Some Shias questioned the integrity of the Uthmanic codex, stating that two surahs, «al-Nurayn» (The Two Lights) and «al-Walayah» (the Guardianship), which dealt with the virtues of Muhammad’s family, were removed.[16]: 89–90 

Al-Khoei addresses this issue and argues for the authenticity and completeness of the Quran on the basis that it was compiled during the lifetime of Muhammad. His argument is based on hadiths and on critically analysing the situation during and after the life of Muhammad. He states that the collection of the Quran by Abu Bakr, Umar, and Uthman occurred significantly after the caliphate was decided, and so if Ali’s rule had been mentioned, there would have been no need for the Muslims to gather to appoint someone. The fact that none of the Companions mentioned this supposed alteration, either at the beginning of the caliphate or after Ali became caliph, is regarded as proof that this alteration did not occur.[154]

Al-Khoei also argues that by the time ‘Uthman became caliph, Islam had spread to such an extent that it was impossible for anyone to remove anything from the Quran. Uthman could have altered the text but he would have been unable to convince all those who had memorized the Quran to go along with his alterations.[155] Any such alteration also would have been mentioned by Uthman’s political opponents and assassins yet none accused him of this. Finally, he argues that if Uthman had altered the Quran, Ali would have restored it to its original state upon the death of Uthman, especially if verses of his rule had been removed. Instead Ali is seen promoting the Quran during his reign, which is evidence that there was no alteration.[154]

Manuscripts[edit]

In the 20th century, the Sanaa manuscript was discovered. It has been radiocarbon dated to the range 578-669 CE with 95% confidence. The manuscript is a palimpsest with quranic verses in both upper and lower texts. The upper text has exactly the same verses and the same order of suras and verses as the standard Quran.[156] The order of the suras in the lower text of the Sana’a codex is different from the order in the standard Quran.[157] In addition, the lower text exhibits extensive variations from the counterpart text in the standard Quran; such that the lower text represents the only surviving early quranic manuscript that does not conform to the ‘Uthmanic tradition. The majority of these variations add words and phrases, so as to emphasize or clarify the standard quranic reading. Some scholars have proposed parallels for these variations in reports of variants in ‘companion codices’ that were kept by individual companions to the Prophet outside of the mainstream tradition of ‘Uthman; but these correspondences are much the minority. François Déroche proposes, on palaeographic grounds, a date for the lower text in the second half of the first century AH (hence 672 — 722 CE) and summarises the character of the Sana’a Palimpsest, «The scriptio inferior of the Codex Ṣanʿāʾ I has been transcribed in a milieu which adhered to a text of the Qurʾan different from the ʿUthmanic tradition as well as from the Qurʾanic codices of Ibn Masʿūd and Ubayy».

See also[edit]

  • Corpus Coranicum
  • Early Quranic manuscripts
  • Biblical and Quranic narratives
  • Prophets and messengers in Islam
  • Quranic timeline
  • Qisas Al-Anbiya
  • Criticism of the Quran

Notes[edit]

  1. ^ In contrast to the New Testament, which was transmitted among a persecuted religious community and whose oldest extant versions are in a different language (Greek) than the one Jesus used (Aramaic).
  2. ^ Saadi did not examine the sources of Arab Mhaggraye because none have been found.[89]

References[edit]

Citations[edit]

  1. ^ Muslim Information Service of Australia. «Beginning of Revelation». Missionislam.com. Retrieved 24 July 2015.
  2. ^ Donner, Fred (2010). Muhammad and the Believers: at the Origins of Islam. London, England: Harvard University Press. pp. 153–154. ISBN 978-0-674-05097-6.
  3. ^ Esposito, John L. «The Islamic World: Past and Present». Oxford Islamic Studies Online. Retrieved 1 May 2019.
  4. ^ «The Qurʾan — Introduction». Oxford Islamic Studies Online. Retrieved 1 May 2019.
  5. ^ F. E. Peters, «The Quest of the Historical Muhammad, International Journal of Middle East Studies, Vol. 23, No. 3 (August 1991), p. 297.
  6. ^ Taher, Abul (8 August 2000). «Querying the Koran». the Guardian. Retrieved 6 December 2022.
  7. ^ Ohlig, Karl-Heinz (2013). Early Islam: A Critical Reconstruction Based on Contemporary Sources. Prometheus Books. ISBN 978-1-61614-825-6.
  8. ^ Quran 21:5 (Translated by Pickthall)
  9. ^ Quran 37:36 (Translated by Pickthall)
  10. ^ Leaman, Oliver (2006). The Qur’an: an Encyclopedia. New York, NY: Routledge. pp. 540–543. ISBN 0-415-32639-7.
  11. ^ Leemhuis, Fred (2006). Jane Dammen MacAuliffe (ed.). The Cambridge Companion to the Qur’ān. Cambridge. pp. 145–155. ISBN 9780521539340.
  12. ^ «Sahih Bukhari, Book of Judgements». Sunnah.com. Retrieved 14 October 2018.
  13. ^ Cenap Çakmak, ed. (2017). Islam: A Worldwide Encyclopedia. ABC-CLIO. pp. 1116–1120. ISBN 9781610692175.
  14. ^ Goldfield, Isaiah (1980). «The Illiterate Prophet (Nabi Ummi): An inquiry into the development of a dogma in Islamic tradition». Islam. 57: 58–68.
  15. ^ Reza Aslan (2 December 2008). No God But God: The Origins, Evolution and Future of Islam. Random House. p. 29. ISBN 978-1-4070-0928-5.
  16. ^ a b c d e f g h i j Esack, Farid (2005). The Qur’an: A User’s Guide. Oxford England: Oneworld Publications. ISBN 978-1851683543.
  17. ^ Quran 10:15 (Translated by Pickthall)
  18. ^ Al Faruqi, Lois Ibsen (1987). «The Cantillation of the Qur’an». Asian Music. 19 (1): 3–4. doi:10.2307/833761. JSTOR 833761.
  19. ^ Rippin, Andrew (2009). The Blackwell Companion to the Qur’an. Chichester, West Sussex: Blackwell Publishing. p. 165. ISBN 978-1-4051-8820-3.
  20. ^ Rippin, Andrew (2009). The Blackwell Companion to the Qur’an. Chichester, West Sussex: Blackwell Publishing. pp. 165–166. ISBN 978-1-4051-8820-3.
  21. ^ Ibn al-Hajjaj, Muslim. «Sahih Muslim, Book 31, #5920».
  22. ^ Al-Khu’i, Al-Sayyid (1998). The Prolegomena to the Qur’an. New York: Oxford University Press. p. 172. ISBN 0-19-511675-5.
  23. ^ Jones, Alan (2003). «The word made visible: Arabic script and the committing of the Qur’an to writing». In Robinson, Chase F. (ed.). Texts, documents, and artefacts [electronic resource]: Islamic studies in honour of D.S. Richards. Leiden, Boston: BRILL. pp. 1–16. ISBN 9789004128644.
  24. ^ Al-Khu’i, Al-Sayyid (1998). The Prolegomena to the Qur’an. New York: Oxford University Press. p. 173. ISBN 0-19-511675-5.
  25. ^ Modarressi, Hossein (1993). «Early Debates on the Integrity of the Qur’an: A Brief Survey». Studia Islamica. 77 (77): 8. doi:10.2307/1595789. JSTOR 1595789.
  26. ^ «The Biography of Abu Bakr As-Siddeeq». Retrieved 19 September 2017.
  27. ^ a b «Hadith — Book of Judgments (Ahkaam) — Sahih al-Bukhari — Sunnah.com — Sayings and Teachings of Prophet Muhammad (صلى الله عليه و سلم)». Sunnah.com. 26 April 2012. Retrieved 24 July 2015.
  28. ^ a b Usmani, Mohammad Taqi (2000). Abdur Rehman, Rafiq (ed.). An approach to the Quranic sciences. Translated by Siddiqui, Mohammed Swaleh. Birmingham: Darul Ish’at. pp. 191–6.
  29. ^ Sutton, Antoine (2018). Introducing A.E. Housman (1859-1936): Preliminary Studies. Cambridge scholars publisher. p. 47. ISBN 9781527509474. Retrieved 17 August 2019.
  30. ^ Aḥmad, Āftāb (1984). Islamic Calligraphy: Noon-wal-qalam. p. 26. Retrieved 17 August 2019.
  31. ^ Hasan, Sayyid Siddiq; Nadwi, Abul Hasan Ali (2000). The collection of the Qur’an. Translated by Kidwai, A.R. Karachi: Qur’anic Arabic Foundation. pp. 34–5.
  32. ^ Ganie, Mohammad Hafiz. Abu Bakr: The Beloved Of My Beloved. Mohammad Hafiz Ganie. ISBN 9798411225921.
  33. ^ a b c d Muhammad Mustafa Al-A’zami (2003), The History of The Qur’anic Text: From Revelation to Compilation: A Comparative Study with the Old and New Testaments, p.83. UK Islamic Academy. ISBN 978-1872531656.
  34. ^ «The Biography of Abu Bakr As-Siddeeq». Retrieved 19 September 2017.
  35. ^ «Hadith — Book of Virtues of the Qur’an — Sahih al-Bukhari — Sunnah.com — Sayings and Teachings of Prophet Muhammad (صلى الله عليه و سلم)». Sunnah.com. 26 April 2012. Retrieved 19 September 2017.
  36. ^ «Hadith — Chapters on Virtues — Jami’ at-Tirmidhi — Sunnah.com — Sayings and Teachings of Prophet Muhammad (صلى الله عليه و سلم)». Sunnah.com. Retrieved 19 September 2017.
  37. ^ «Hadith — Prophetic Commentary on the Qur’an (Tafseer of the Prophet (pbuh)) — Sahih al-Bukhari — Sunnah.com — Sayings and Teachings of Prophet Muhammad (صلى الله عليه و سلم)». Sunnah.com. Retrieved 19 September 2017.
  38. ^ «Hadith — Book of Prayer (Kitab Al-Salat): Detailed Injunctions about Witr — Sunan Abi Dawud — Sunnah.com — Sayings and Teachings of Prophet Muhammad (صلى الله عليه و سلم)». Sunnah.com. 9 April 2013. Retrieved 19 September 2017.
  39. ^ «Hadith — The Book of Virtue, Enjoining Good Manners, and Joining of the Ties of Kinship — Sahih Muslim — Sunnah.com — Sayings and Teachings of Prophet Muhammad (صلى الله عليه و سلم)». Sunnah.com. 26 April 2012. Retrieved 19 September 2017.
  40. ^ «Hadith — Prophetic Commentary on the Qur’an (Tafseer of the Prophet (pbuh)) — Sahih al-Bukhari — Sunnah.com — Sayings and Teachings of Prophet Muhammad (صلى الله عليه و سلم)». Sunnah.com. Retrieved 19 September 2017.
  41. ^ «Hadith — Book of Dialects and Readings of the Qur’an (Kitab Al-Huruf Wa Al-Qira’at) — Sunan Abi Dawud — Sunnah.com — Sayings and Teachings of Prophet Muhammad (صلى الله عليه و سلم)». Sunnah.com. 21 October 2012. Retrieved 19 September 2017.
  42. ^ «Hadith — The Book of Fighting [The Prohibition of Bloodshed] — Sunan an-Nasa’i — Sunnah.com — Sayings and Teachings of Prophet Muhammad (صلى الله عليه و سلم)». Sunnah.com. 31 January 2014. Retrieved 19 September 2017.
  43. ^ «Hadith — The Book of Mosques and Places of Prayer — Sahih Muslim — Sunnah.com — Sayings and Teachings of Prophet Muhammad (صلى الله عليه و سلم)». Sunnah.com. 26 April 2012. Retrieved 19 September 2017.
  44. ^ «Hadith — Prophetic Commentary on the Qur’an (Tafseer of the Prophet (pbuh)) — Sahih al-Bukhari — Sunnah.com — Sayings and Teachings of Prophet Muhammad (صلى الله عليه و سلم)». Sunnah.com. Retrieved 19 September 2017.
  45. ^ «Hadith — Chapters on Tafsir — Jami’ at-Tirmidhi — Sunnah.com — Sayings and Teachings of Prophet Muhammad (صلى الله عليه و سلم)». Sunnah.com. Retrieved 19 September 2017.
  46. ^ «Hadith — Prophetic Commentary on the Qur’an (Tafseer of the Prophet (pbuh)) — Sahih al-Bukhari — Sunnah.com — Sayings and Teachings of Prophet Muhammad (صلى الله عليه و سلم)». Sunnah.com. Retrieved 19 September 2017.
  47. ^ «Hadith — Prophetic Commentary on the Qur’an (Tafseer of the Prophet (pbuh)) — Sahih al-Bukhari — Sunnah.com — Sayings and Teachings of Prophet Muhammad (صلى الله عليه و سلم)». Sunnah.com. Retrieved 19 September 2017.
  48. ^ «Shīʿism and the Qurʾān». Encyclopaedia of the Qur’an. Leiden: Brill Publishers. 2004.
  49. ^ Cook, The Koran, 2000: p.119
  50. ^ a b c Leaman, Oliver (2006). «Canon». The Qur’an: an Encyclopedia. New York, NY: Routledge. pp. 136–139. ISBN 0-415-32639-7.
  51. ^ Al-Tabari (1989). Ihsan Abbas; C. E. Bosworth; Jacob Lassner; Franz Rosenthal; Ehsan Yar-Shater (eds.). The History of al-Tabari: The Conquest of Iraq, Southwestern Persia, and Egypt. Gautier H. A. Juynboll (trans.). Albany, NY: State University of New York Press. pp. 2–6. ISBN 0-88706-876-6.
  52. ^ «Sahih al-Bukhari 7191 — Judgments (Ahkaam) — كتاب الأحكام — Sunnah.com — Sayings and Teachings of Prophet Muhammad (صلى الله عليه و سلم)». sunnah.com. Retrieved 13 April 2021.
  53. ^ Al-Tabari (1990). Ihsan Abbas; C. E. Bosworth; Franz Rosenthal; Ehsan Yar-Sharter (eds.). The History of al-Tabari: The Crisis of the Early Caliphate. Stephen Humphreys (trans.). Albany, NY: State University of New York Press. p. 8. ISBN 0-7914-0154-5.
  54. ^ al-Tabari (1990). Ihsan Abbas; C. E. Bosworth; Franz Rosenthal; Ehsan Yar-Sharter (eds.). The History of al-Tabari: The Crisis of the Early Caliphate. R. Humphreys (trans.). Albany, NY: State University of New York Press. p. 42. ISBN 0-7914-0154-5.
  55. ^ a b c d e f Welch, A. T.; Paret, R.; Pearson, J. D. (1960). «al-Ḳurʾān». In Bosworth, C. E.; van Donzel, E. J.; Heinrichs, W. P.; Lewis, B.; Pellat, Ch.; Schacht, J. (eds.). Encyclopaedia of Islam, Second Edition. Vol. 1. Leiden: Brill Publishers. doi:10.1163/1573-3912_islam_COM_0543. ISBN 978-90-04-16121-4.
  56. ^ Sahih al-Bukhari, 6:61:510
  57. ^ «Sahih al-Bukhari 4987 — Virtues of the Qur’an — كتاب فضائل القرآن — Sunnah.com — Sayings and Teachings of Prophet Muhammad (صلى الله عليه و سلم)». sunnah.com. Retrieved 9 November 2021.
  58. ^ Anthony, Sean W.; Bronson, Catherine L. (2016). «Did Ḥafṣah Edit the Qurʾān? A Response with Notes on the Codices of the Prophet’s Wives». Journal of the International Qur’anic Studies Association. 1: 108–112. doi:10.5913/jiqsa.1.2017.a006. JSTOR 10.5913/jiqsa.1.2017.a006.
  59. ^ Modarressi, Hossein (1993). «Early Debates on the Integrity of the Qur’ān: A Brief Survey». Studia Islamica (77): 5–39. doi:10.2307/1595789. JSTOR 1595789.
  60. ^ Al-Khu’i, Al-Sayyid (1998). The Prolegomena to the Qur’an. New York: Oxford University Press. p. 175. ISBN 0-19-511675-5.
  61. ^ Leaman, Oliver (2006). «Ali». The Qur’an: an Encyclopedia. New York, NY: Routledge. pp. 30–31. ISBN 0-415-32639-7.
  62. ^ Al-Khu’i, Al-Sayyid (1998). The Prolegomena to the Qur’an. New York: Oxford University Press. p. 153. ISBN 0-19-511675-5.
  63. ^ Leaman, Oliver (2006). «Ali». The Qur’an: an Encyclopedia. New York: Routledge. pp. 30–31. ISBN 0-415-32639-7.
  64. ^ Al-Khu’i, Al-Sayyid (1998). The Prolegomena to the Qur’an. New York: Oxford University Press. pp. 154–155. ISBN 0-19-511675-5.
  65. ^ a b Andrew Rippin (2009). «Qur’an». Oxford Bibliographies. Oxford: Oxford University Press. How the Qurʾan came into being and why it looks the way it does has proven to be a continual focus of attention for scholarship. Most accounts accept the basic framework of the Muslim memory, with the role of Muhammad as the recipient of revelation and the role subsequent caliphs in bringing the text together clearly separated. Some scholarship has wanted to challenge the originality and source of the text itself, tracing it to other religious communities (especially Christian: Lüling 2003; Luxenberg 2007). Others have tried to refine the Muslim accounts of revelation and collection.
  66. ^ Holland, In the Shadow of the Sword, 2012: p.45
  67. ^ Cilliot, Claude «Muhammad, le Curan et les `Contraites de l’Histoire`» in Wild, Stefan (editor): The Qur’an as Text (Leiden, 1966), p.4
  68. ^ a b Neva & Koren, «Methodological Approaches to Islamic Studies», 2000: p.420
  69. ^ Crone, Patricia (1987). Meccan Trade and the Rise of Islam. Oxford University Press. p. 223.
  70. ^ Neva & Koren, «Methodological Approaches to Islamic Studies», 2000: p.422-6
  71. ^ Fred Donner (2008). Gabriel Said Reynolds (ed.). The Qur’an in Recent Scholarship. Vol. The Quran in its historical context. Routledge. p. 29.
  72. ^ Yehuda D. Nevo «Towards a Prehistory of Islam,» Jerusalem Studies in Arabic and Islam, vol. 17, Hebrew University of Jerusalem, 1994 p. 108.
  73. ^ John Wansbrough The Sectarian Milieu: Content and Composition of Islamic Salvation History, Oxford, Oxford University Press, 1978 p. 119
  74. ^ a b Patricia Crone, Meccan Trade and the Rise of Islam, Princeton University Press, 1987 p. 204.
  75. ^ P. Crone and M. Cook, Hagarism: The Making Of The Islamic World, 1977, Cambridge University Press
  76. ^ Patricia Crone, Michael Cook, and Gerd R. Puin as quoted in Toby Lester (January 1999). «What Is the Koran?». The Atlantic Monthly.
  77. ^ van Putten, M. (2019). «The ‘Grace of God’ as evidence for a written Uthmanic archetype: the importance of shared orthographic idiosyncrasies». Bulletin of the School of Oriental and African Studies. 82 (2): 271–288. doi:10.1017/S0041977X19000338. S2CID 231795084.
  78. ^ a b van Putten, Marijn (24 January 2020). «Apparently some are still under the impression that the Birmingham Fragment (Mingana 1572a + Arabe 328c) is pre-Uthmanic copy of the Quran». Twitter.com. Twitter. Retrieved 24 August 2021.
  79. ^ LESTER, TOBY (January 1999). «What Is the Koran?». Atlantic. Retrieved 8 April 2019.
  80. ^ Cook, The Koran, 2000: p.138
  81. ^ Rose, Christopher (4 November 2015). «Episode 75: The Birmingham Qur’ān». 15 minute history. Retrieved 23 September 2019.
  82. ^ Cook, The Koran, 2000: p.140
  83. ^ a b c d e Saadi, «Nascent Islam in the Seventh Century Syriac Sources», 2008: p.219-220
  84. ^ a b Holland, In the Shadow of the Sword, 2012: p.41
  85. ^ Crossroads to Islam: The Origins of the Arab Religion and the Arab State, by Yehuda D. Nevo and Judith Koren, Prometheus Books, 2003, part 2
  86. ^ Reynolds, «Quranic studies and its controversies», 2008: p.14
  87. ^ Shoemaker 2022, p. 43.
  88. ^ Cook, Michael (1983). Muhammad. Oxford University Press. pp. 67–8. ISBN 0192876058.
  89. ^ a b Saadi, «Nascent Islam in the Seventh Century Syriac Sources», 2008: p.217-18
  90. ^ Yehuda D. Nevo «Towards a Prehistory of Islam,» Jerusalem Studies in Arabic and Islam, vol.17, Hebrew University of Jerusalem, 1994 p. 108.
  91. ^ John Wansbrough The Sectarian Milieu: Content and Composition of Islamic Salvation History, Oxford, Oxford University Press, 1978 p,119
  92. ^ El-Badawi, Emran (17 December 2013). «Challenges posed by the Quranic text». The Qur’an and the Aramaic Gospel Traditions. Routledge. ISBN 9781317929321. Retrieved 30 March 2019.
  93. ^ «Emran El-Badawi | Faculty | MCL».
  94. ^ Emran El- Badawi «Sectarian Scripture: The Quran’s Dogmatic Re-articulation of the Aramaic Gospel Tradition in the Late Antique Near East» Research Dissertation University of Chicago., p 17
  95. ^ Lumbard, Joseph. «New Light on the History of the Quranic Text?». HuffPost. Retrieved 27 July 2015.
  96. ^ «New Light on the History of the Quranic Text?». HuffPost. 24 July 2015. Retrieved 6 December 2022.
  97. ^ a b «Birmingham’s ancient Koran history revealed». BBC. 23 December 2015. Retrieved 4 February 2016.
  98. ^ a b Whelan, Estelle (1998). «Forgotten Witness: Evidence For The Early Codification Of The Qur’an». Journal of the American Oriental Society. 118: 1–14. doi:10.2307/606294. JSTOR 606294.
  99. ^ «1591026342 : 9781591026341:Hidden Origins of Islam». Archived from the original on 5 September 2008. Retrieved 18 June 2009.
  100. ^ Patricia Crone, Meccan Trade and the Rise of Islam, pp. 203-30, where she argues that much of the classical Muslim understanding of the Koran rests on the work of storytellers and that this work is of very dubious historical value. These storytellers contributed to the tradition on the rise of Islam, and this is evident in the steady growth of information: «If one storyteller should happen to mention a raid, the next storyteller would know the date of this raid, while the third would know everything that an audience might wish to hear about it.» 53 Then, comparing the accounts of the raid of Kharrar by Ibn Ishaq and al-Waqidi, Crone shows that al-Waqidi, influenced by and in the manner of the storytellers, «will always give precise dates, locations, names, where Ibn Ishaq has none, accounts of what triggered the expedition, miscellaneous information to lend color to the event, as well as reasons why, as was usually the case, no fighting took place.»
  101. ^ Patricia Crone, Slaves on Horses, pp. 15-16.
  102. ^ The Syro-Aramaic Reading Of The Qur’an, 2007 English edition
  103. ^ Narratives of Islamic Origins: The Beginnings of Islamic Historical Writing, Donner, Darwin Press, 1998, p. 60, ISBN 0-87850-127-4.
  104. ^ Lester, Toby (January 1999). «What Is the Quran?». The Atlantic.
  105. ^ Press Office, University of Birmingham (22 July 2015). «Birmingham Qur’an manuscript dated among the oldest in the world». University of Birmingham Press Office. Birmingham, England. Retrieved 26 August 2018.
  106. ^ a b Donner, Fred Narratives of Islamic Origins: The Beginnings of Islamic Historical Writing, Darwin Press, 1998
  107. ^ Lester, Toby (1 January 1999). «What Is the Koran?». The Atlantic.
  108. ^ Small, Keith E. (2011). Textual Criticism and Qur’ān Manuscripts. Lexington Books. ISBN 9780739142912. p. 178
  109. ^ Introduction to the Qur’an 2nd Edition, Richard Bell, W. Montgomery Watt, Edinburgh University Press, 1970, ISBN 0-7486-0597-5, ISBN 978-0-7486-0597-2 p. 66.
  110. ^ Bulliet 2015, p. 111.
  111. ^ Hughes 2013, p. 85.
  112. ^ Leirvik 2010, pp. 33-34.
  113. ^ a b Leirvik 2010, pp. 33–34.
  114. ^ Leirvik 2010, p. 33.
  115. ^ Samuel A. Berman, Midrash Tanhuma-Yelammedenu (KTAV Publishing house, 1996) 31-32
  116. ^ Gerald Friedlander, Pirḳe de-R. Eliezer, (The Bloch Publishing Company, 1916) 156
  117. ^ F. E. Peters, The Quest of the Historical Muhammad, International Journal of Middle East Studies, Vol. 23, No. 3 (Aug.,1991), p. 293
  118. ^ Muhammad Mustafa Al-A’zami (2003), The History of The Qur’anic Text: From Revelation to Compilation: A Comparative Study with the Old and New Testaments, p.197. UK Islamic Academy. ISBN 978-1872531656.
  119. ^ Muhammad Mustafa Al-A’zami (2003), The History of The Qur’anic Text: From Revelation to Compilation: A Comparative Study with the Old and New Testaments, pp.199-201. UK Islamic Academy. ISBN 978-1872531656.
  120. ^ Harvey, Ramon (2017). «The Legal Epistemology of Qur’anic Variants: The Readings of Ibn Masʿūd in Kufan fiqh and the Ḥanafī madhhab» (PDF). Journal of Qur’anic Studies. 9 (1): 72–101. doi:10.3366/jqs.2017.0268.
  121. ^ Anthony, Sean (2019). «Two ‘Lost’ Sūras of the Qurʾān: Sūrat al-Khalʿ and Sūrat al-Ḥafd between Textual and Ritual Canon (1st -3rd/7th -9th Centuries) [Pre-Print Version]». Jerusalem Studies in Arabic and Islam. 46: 73–79.
  122. ^ Sadeghi, Behnam; Goudarzi, Mohsen (2012). «Ṣan’ā’ 1 and the Origins of the Qur’ān». Der Islam. Berlin: De Gruyter. 87 (1–2): 24. doi:10.1515/islam-2011-0025. S2CID 164120434.
  123. ^ Ahmad von Denffer. «An Introduction to the Sciences of the Qur’an» (PDF). Islamicbulletin.org. Retrieved 19 September 2017.
  124. ^ Introduction to the Qur’an, Richard Bell, W. Montgomery Watt, Edinburgh University Press, 1995, ISBN 978-0748605972, p. 51.
  125. ^ a b c d e f g h Leaman, Oliver (2006). «Manuscript and the Qur’an». The Qur’an: an Encyclopedia. New York, NY: Routledge. pp. 384–389. ISBN 0-415-32639-7.
  126. ^ Leaman, Oliver (2006). «Calligraphy and the Qur’an». The Qur’an: an Encyclopedia. New York, NY: Routledge. p. 131. ISBN 0-415-32639-7.
  127. ^ Alan George (2007). «Geometry of early Qur’anic Manuscripts». Journal of Qur’anic Studies. Edinburgh University Press. 9 (1): 78–110. doi:10.3366/jqs.2007.9.1.78. JSTOR 25728237.
  128. ^ a b Leaman, Oliver (2006). «Calligraphy and the Qur’an». The Qur’an: an Encyclopedia. New York, NY: Routledge. pp. 130–131. ISBN 0-415-32639-7.
  129. ^ «11th Century Qur’an in Eastern Kufic». 1000.
  130. ^ Yasser Tabbaa (1991). «The transformation of Arabic writing». Ars Orientalis. University of Michigan. 21: 119–148. JSTOR 4629416.
  131. ^ «11th Century Qur’an». Retrieved 19 September 2017.
  132. ^ Böwering, «Recent Research on the Construction of the Quran», 2008: p. 74
  133. ^ Q2:26 Commences with ۞ (1/199) (rubʿ al-ḥizb), an Islamic symbol used as a dividing system is to facilitate the recitation of the Quran.
  134. ^ Stefan Wild, «Reading» The Quran: an Encyclopedia, Routledge
  135. ^ Rippin, Andrew; et al. (2006). The Blackwell companion to the Qur’an ([2a reimpr.] ed.). Blackwell. ISBN 978140511752-4.
    • For the history of compilation see Introduction by Tamara Sonn pp. 5–6

  136. ^ Melchert, Christopher (2000). «Ibn Mujahid and the Establishment of Seven Qur’anic Readings». Studia Islamica (91): 5–22. doi:10.2307/1596266. JSTOR 1596266.
  137. ^ Aisha Geissinger, Gender and Muslim Constructions of Exegetical Authority: A Rereading of the Classical Genre of Qurʾān Commentary, pg. 79. Leiden: Brill Publishers, 2015. ISBN 9789004294448
  138. ^ a b Stefan Wild, «basmallah» The Quran: an Encyclopedia, Routledge
  139. ^ a b Brockett, Adrian Alan, Studies in two transmissions of the Qur’an
  140. ^ Peter G. Riddell, Early Malay Qur’anic exegical activity, p. 164. Taken from Islam and the Malay-Indonesian World: Transmission and Responses. London: C. Hurst & Co., 2001. ISBN 9781850653363
  141. ^ Albin, Michael W. (2006). «Printing of the Qurʾān». In McAuliffe, Jane Dammen (ed.). Encyclopaedia of the Qurʾān. Vol. IV. Leiden: Brill Publishers. doi:10.1163/1875-3922_q3_EQCOM_00158. ISBN 90-04-14743-8.
  142. ^ a b c Reynolds, Gabriel Said (2008). «Introduction: Qur’anic Studies and its Controversies». In Reynolds, Gabriel Said (ed.). The Qur’an in its Historical Context. Abingdon, Oxfordshire: Routledge. pp. 1–26. doi:10.4324/9780203939604. ISBN 978-0-415-42899-6. S2CID 160637821. Retrieved 15 January 2021.
  143. ^ «Popularity of the recitation of Hafs from ‘Aasim. Fatwa No: 118960». Islamweb. 9 March 2009. Retrieved 11 April 2020. (Qatari Ministry of Awqaf and Islamic Affairs)
  144. ^ Mattson, Ingrid (2013). The Story of the Qur’an: Its History and Place in Muslim Life. John Wiley & Sons. p. 129. ISBN 9780470673492. Retrieved 11 April 2020.
  145. ^ Stefan Wild, «Canon» The Quran: an Encyclopedia, Routledge
  146. ^ Graham, William A. (2006). «Basmala». In McAuliffe, Jane Dammen (ed.). Encyclopaedia of the Qurʾān. Vol. I. Leiden: Brill Publishers. doi:10.1163/1875-3922_q3_EQCOM_00024. ISBN 90-04-14743-8.
  147. ^ McAuliffe, Jane Dammen (2006). «Preface». In McAuliffe, Jane Dammen (ed.). Encyclopaedia of the Qurʾān. Vol. VI. Leiden: Brill Publishers. ISBN 978-90-04-14764-5.
  148. ^ Böwering, Gerhard (2006). «Chronology and the Qurʾān». In McAuliffe, Jane Dammen (ed.). Encyclopaedia of the Qurʾān. Vol. I. Leiden: Brill Publishers. doi:10.1163/1875-3922_q3_EQCOM_00034. ISBN 90-04-14743-8.
  149. ^ As-Suyuti, «Al-Itqan», pp. 152-153; Arthur Jeffery, Materials for the History of the Text of the Qu’ran: The Old Codices. Leiden: E.J. Brill, 1937.
  150. ^ Quran 15:9 (Translated by Pickthall)
  151. ^ Modarressi, Hossein (1993). «Early Debates on the Integrity of the Qur’an: A Brief Survey». Studia Islamica. Maisonneuve and Larose. 77.
  152. ^ Shu’aib al-Arna`ut, Tahqiq Musnad Ahmad bin Hanbal, vol. 6, pg. 269, hadith #26,359. Beirut: Mu`assasah al-Risalah.
  153. ^ Muhammad Taqi Usmani, Takmilat Fath al-Mulhim, vol. 1, pg. 69. Beirut: Dar Ihya al-Turath al-Arabi.
  154. ^ a b Al-Khu’i, Al-Sayyid (1998). The Prolegomena to the Qur’an. New York: Oxford University Press. pp. 150–158. ISBN 0-19-511675-5.
  155. ^ Al-Khu’i, Al-Sayyid (1998). The Prolegomena the Qur’an. New York: Oxford University Press. p. 172. ISBN 0-19-511675-5.
  156. ^ Behnam Sadeghi & Mohsen Goudarzi, «Sana’a and the Origins of the Qu’ran», Der Islam, 87 (2012), 26.
  157. ^ Behnam Sadeghi & Mohsen Goudarzi, «Sana’a and the Origins of the Qu’ran», Der Islam, 87 (2012), 23.

Bibliography[edit]

  • Aslan, Reza (2 December 2008). No God But God: The Origins, Evolution and Future of Islam. Random House. p. 29. ISBN 978-1-4070-0928-5.
  • Bulliet, Richard W. (2015). «Islamo-Christian Civilization». In Blidstein, Moshe; Silverstein, Adam J.; Stroumsa, Guy G. (eds.). The Oxford Handbook of the Abrahamic Religions. Oxford: Oxford University Press. pp. 109–112. doi:10.1093/oxfordhb/9780199697762.013.6. ISBN 978-0-19-969776-2. LCCN 2014960132. S2CID 170430270. Retrieved 14 October 2020.
  • Leemhuis, Fred (2006). MacAuliffe, Jane Dammen (ed.). The Cambridge Companion to the Qur’ān. Cambridge: Cambridge University Press. pp. 145–155. ISBN 9780521539340.
  • Cook, Michael (2000). The Koran: A Very Short Introduction. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0192853449. The Koran: A Very Short Introduction
  • Donner, Fred McGraw (2010). Muhammad and the Believers: At the Origins of Islam. London: Harvard University Press. pp. 153–154. ISBN 978-0-674-05097-6.
  • Esposito, John L. «The Islamic World: Past and Present». Oxford Islamic Studies Online. Retrieved 1 May 2019.
  • Holland, Tom (2012). In the Shadow of the Sword. New York: Doubleday. ISBN 978-0-385-53135-1. Retrieved 29 August 2019.
  • Hughes, Aaron W. (2013). «The Quran: The Base Narrative». Muslim Identities: An Introduction to Islam. New York: Columbia University Press. pp. 67–92. ISBN 978-0-231-53192-4. JSTOR 10.7312/hugh16146.8. S2CID 169663918. Retrieved 14 October 2020.
  • Nöldeke, Theodor; Schwally, Friedrich; Bergsträsser, Gotthelf; Pretzl, Otto (2013). «The Genesis of the Authorized Redaction of the Koran under the Caliph ʿUthmān». In Behn, Wolfgang H. (ed.). The History of the Qurʾān. Texts and Studies on the Qurʾān. Vol. 8. Translated by Behn, Wolfgang H. Leiden and Boston: Brill Publishers. pp. 251–275. doi:10.1163/9789004228795_017. ISBN 978-90-04-21234-3. ISSN 1567-2808. Retrieved 15 January 2021.
  • Reeves, John C. (2004). «Some Explorations of the Intertwining of Bible and Qur’ān». In Reeves, John C. (ed.). Bible and Qurʼān: Essays in Scriptural Intertextuality. SBL Symposium. Vol. 24. Leiden: Brill Publishers. pp. 43–60. ISBN 978-90-04-12726-5. ISSN 1569-3627. S2CID 160092342. Retrieved 15 January 2021.
  • Reynolds, Gabriel Said (2008). «Introduction: Qur’anic Studies and its Controversies». In Reynolds, Gabriel Said (ed.). The Qur’an in its Historical Context. Abingdon, Oxfordshire: Routledge. pp. 1–26. doi:10.4324/9780203939604. ISBN 978-0-415-42899-6. S2CID 160637821.
  • Saadi, Abdul-Massih (2008). «Nascent Islam in the Seventh Century Syriac Sources». In Reynolds, Gabriel Said (ed.). The Qur’an in its Historical Context. Abingdon, Oxfordshire: Routledge. pp. 217–222. doi:10.4324/9780203939604. ISBN 978-0-415-42899-6. S2CID 211653850.
  • Shoemaker, Stephen J. (2022). Creating the Qur’an: A Historical-Critical Study. University of California Press. ISBN 978-0-520-38903-8.
  • Sinai, Nicolai (2009). «The Qurʾan As Process». In Marx, Michael; Neuwirth, Angelika; Sinai, Nicolai (eds.). The Qurʾān in Context: Historical and Literary Investigations into the Qurʾānic Milieu. Texts and Studies on the Qurʾān. Vol. 6. Leiden: Brill Publishers. pp. 405–440. doi:10.1163/ej.9789004176881.i-864.104. ISBN 978-90-04-17688-1. ISSN 1567-2808. S2CID 191057440. Retrieved 15 January 2021.

Further reading[edit]

  • M. M. Azami (2003). The History of the Qur’anic Text from Revelation to Compilation: A Comparative Study with the Old and New Testaments. UK Islamic Academy. ISBN 978-1872531656.
  • Jane Dammen McAuliffe, ed. (2006). The Cambridge Companion to the Quar’an. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-53934-0.
  • Adam J. Silverstein (2010). Islamic History: A Very Short Introduction. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-954572-8.

External links[edit]

  • History of preservation of Quranic manuscript
  • Read Quran Online
  • Dated Muslim Texts From 1-72 AH / 622-691 AD: Documentary Evidence For Early Islam Islamic Awareness
  • Corpus Coranicum: comprehensive website on early Quran manuscripts by the Berlin-Brandenburg Academy of Sciences and Humanities
  • Several early Qur’ans: information, zoomable images British Library website
  • History of the Quran

History of the Quran is the timeline and origin of the written compilations or manuscripts of the holy book of Islam, based on historical findings. It spans several centuries, and forms an important major part of the early history of Islam.

According to the traditional Muslim belief and Islamic scholarly accounts, the revelation of the Quran began in 610 AD when the angel Gabriel (believed to have been sent by God) appeared to Muhammad (a trader in the Western Arabian city of Mecca, which had become a sanctuary for pagan deities and an important trading center) in the cave of Hira.,
According to Islamic tradition, the revelations started one night during the month of Ramadan in 610 AD, when Muhammad, at the age of forty, received the first visit from the angel Gabriel, [1] reciting to him the first verses of Surah Al-Alaq. Muslims believe that Muhammad continued to have revelations until his death in 632 AD.[2]

According to Islamic tradition, the Quran was first compiled into a comprehensive book by Abu Bakr. As the Islamic Empire began to grow, and differing recitations were heard, the rasm — or consonantal skeleton of the Quran — was compiled for uniformity in recitation under the direction of the third caliph, Uthman ibn Affan (r. 644–656 AD).[3] For this reason, the Quran as it exists today is also known as the Uthmanic codex.[4] According to Francis Edward Peters (1991), what was done to the Quran in the process seems to have been extremely conservative and the content was formed in a mechanical fashion to avoid redactional bias.[5] Arabic orthography continued to develop into the second century, allowing qira’at, or variant oral readings of the rasm, to be documented in Quranic manuscripts.

Gerd R. Puin, a renowned Islamicist scholar at Saarland University, was the head of the Sanaa manuscript restoration project commissioned by the Yemeni government. His findings led Dr. Puin to assert that the Quran had undergone a «textual evolution» with textual variations, unconventional ordering of the chapters (surahs), rare styles of orthography, and may include stories that were written before Muhammed began his ministry and which have subsequently been rewritten. The Yemeni government subsequently denied him any further access to the manuscripts.[6][7]

Non-Muslim people questioned the nature and modes of Muhammad’s revelations. The Meccans interpreted the Quranic revelations based on their understanding of ‘inspiration’. For them, poetry was closely connected to inspiration from a higher spiritual source. For this reason when Muhammad began preaching and reciting the Quran, the Meccans accused him of being a poet[8] or a «poet possessed».[9][10]

There are disagreements among scholars as to when the Quran was first compiled. A hadith in Sahih al-Bukhari states that the caliph Abu Bakr commanded Zayd ibn Thabit to compile the written Quran, relying upon both textual fragments and the memories of those who had memorized it.[11][12] Some Shia Muslims believe that Ali ibn Abi Talib was the first to compile the Quran into one written text, a task completed shortly after the death of Muhammad.[13]

Muhammad[edit]

The Quran uses the term ummi to describe Muhammad. The majority of Muslim scholars interpret this word as a reference to an illiterate individual, though some modern scholars instead interpret it as a reference to those who belong to a community without a scripture.[14][15]

According to the famous Sunni collector of traditions of Muhammad, Muhammad al-Bukhari (who lived about 250 years after Muhammad), Muhammad’s wife Khadija bint Khuwaylid described that the first Quranic revelation occurred when the angel Gabriel visited Muhammad and asked him to recite. Muhammad responded ma ana bīqāre’u, which could be translated into a number of ways: ‘I do not read’ or ‘what am I to read/recite?’ or ‘I will not read/recite’. Gabriel pressed him «until all the strength went out of me; thereupon he released me and said: ‘Read!'» This was repeated three times and upon the third, Gabriel released him and said, «Read in the name of the Sustainer who created humankind from a clot! Read! And your Sustainer is the most Beautiful.»[16]: 39–41  After this Muhammad continued to have revelations sporadically over a period of twenty-three years, until shortly before his death in 11/632.[16]: 45 

Muslims believe that Gabriel brought the word of God to Muhammad verbatim, and the Quran was divinely protected from any alteration or change. The Quran emphasizes that Muhammad was required only to receive the sacred text and that he had no authority to change it.[17] It is also believed that God did not make himself known through the revelations; it was his will that was revealed.

According to tradition, Muhammad described the experience of revelation:

«Sometimes it is revealed like the ringing of a bell. This form of inspiration is the hardest of them all and then it passes off after I have grasped what is inspired. Sometimes the Angel comes in the form of a man and talks to me and I grasp whatever he says.»[16]: 43 

At times, it was also reported that the experience was painful for Muhammad. For example, he had been heard saying, «Never once did I receive a revelation without thinking that my soul had been torn away from me.»[16]: 43 

After Muhammad would receive revelations, he would later recite it to his Companions, who also memorized it or wrote it down. Before the Quran was commonly available in written form, speaking it from memory prevailed as the mode of teaching it to others. The practice of memorizing the whole Quran is still practised among Muslims. Millions of people have memorized the entire Quran in Arabic. This fact, taken in the context of 7th-century Arabia, was not an extraordinary feat. People of that time had a penchant for recited poetry and had developed their skills in memorization to a remarkable degree. Events and competitions that featured the recitation of elaborate poetry were of great interest.[18]

In Pre-Islamic Arabia, the society during the time of Muhammad was predominantly oral, and for this reason he would recite the Quranic verses to his Companions for them to memorize. Therefore, it is unknown whether the Quran was ever written and collected during the time of Muhammad. While writing was not a common skill during Muhammad’s time, Mecca, being a commercial center, had a number of people who could write. Some scholars believe that several scribes including Zayd ibn Thabit and Ubay ibn Ka’b recorded verses of the Quran. This provides an explanation as to how the Quran existed in written form during the life of Muhammad, even if it was not compiled into one text.[16]: 83 

Sunni and Shia Muslim scholars generally believe that the Quran was written down in its entirety at the time of Muhammad’s death.[citation needed] Muhammad’s cousin, Ibn Abbas, describes the way in which the final version of the Quran was fixed: «the prophet recited the book before Gabriel every year in the month of Ramadan, and in the month in which he died he recited it before him twice.»[19] It is believed that the term «reciting the Quran twice» means compiling all the Quranic revelations into a complete and final version. It is understood[citation needed] that toward the end of Muhammad’s life a special act of revelation occurred in which a final and complete version of the Quran was created. The term ‘recite’, which is used here, is referring to the custom where a Quranic scholar recites the entire Quran from beginning to end a number of times before a senior scholar. According to this tradition the act of recital is being performed by Muhammad, with the angel Gabriel playing the role of superior authority.[20]

In one of the hadith Muhammad is recorded as saying: «I leave among you two things of high estimation: the Book of God and my Family.»[21] Some scholars argue that this provides evidence that the Quran had been collected and written during this time because it is not correct to call something al-kitab (book) when it is merely in the [people’s] memories. The word al-kitab signifies a single and united entity and does not apply to a text which is scattered and not collected.[22] However, Alan Jones has explored the use of this word in the Quran, finding that there is no evidence that it was used in such a «concrete sense» in reference to the Quran and other scriptures, but instead evidence points to an «abstract meaning». He further considers the role of writing among Arabs in the early seventh century and accounts in the Sira of the dictation of parts of the Quran to scribes towards the end of the Medinan period.[23]

Another argument some Shia and Sunni scholars[who?] bring up is the importance that Muhammad attached to the Quran. They[who?] believe that since Muhammad put so much importance to the Quran he had to have ordered the writing of it during his lifetime. For example, Zayd ibn Thabit reported, «We used to record the Quran from parchments in the presence of the Messenger of God.»[24]

Some authors[who?] believe that, as long as Muhammad was alive, there was always the expectation of further revelation as well as occasional abrogations. Any formal collection of the material already revealed could not properly be considered a complete text.[25]

Abu Bakr[edit]

According to Sunni scholars, during the life of Muhammad parts of the Quran, though written, were scattered among his companions, much of it as private possession.[26] The number of scribes was 43 companions. And there were many people who though were not scribes also were complete memorizers. After Muhammad’s death, Abu Bakr initially exercised a policy of laissez faire as well. This policy was reversed after the Battle of Yamama in 633.[27][28] During the battle, 70 Muslims who had memorized the Quran were killed.[29][30] The death of Salim, however, was most significant, as he was one of the very few who had been entrusted by Muhammad to teach the Quran. Consequently, upon Umar’s insistence, Abu Bakr ordered the collection of the hitherto scattered pieces of the Quran into one copy.[27][31][32]

Zayd ibn Thabit, Muhammad’s primary scribe, was assigned the duty of gathering all of the Quranic text. He gives an insight into what happened during the meeting between Abu Bakr, Umar, and himself:

» Abu Bakr sent for me at a time when the Yamama battles had witnessed the martyrdom of numerous Companions. I found ‘Umar bin al-Khattab with him. Abu Bakr began, Umar has just come to me and said, ‘In the Yamama battles death has dealt most severely with the qurra’,[Reciters of the Quran] and I fear it will deal with them with equal severity in other theatres of war. As a result much of the Quran will be gone. » ‘I am therefore of the opinion that you should command the Quran be collected.'» Abu Bakr continued, «I said to ‘Umar, ‘How can we embark on what the Prophet never did?’ ‘Umar replied that it was a good deed regardless, and he did not cease replying to my scruples until Allah reconciled me to the undertaking, and I became of the same mind as him. Zaid, you are young and intelligent, you used to record the revelations for Muhammad, and we know nothing to your discredit. So pursue the Quran and collect it together.» By Allah, had they asked me to move a mountain it could not have been weightier than what they requested of me now». (Al-Bukhari, Sahih, Jam’i al-Qur’an, hadith no. 4986; see also Ibn Abu Dawud, al-Masahif, pp. 6-9)

His reaction to the task and its difficulties are further explained:

«…By Allah, if he (Abu Bakr) had ordered me to shift one of the mountains it would not have been harder for me than what he had ordered me concerning the collection of the Quran… So I started locating the Quranic material and collecting it from parchments, scapula, leafstalks of date palms and from the memories of men. [Bukhari Sahih al-Bukhari, 6:60:201]

Al-Zarakhsi comments,[33]

What Zaid means in fact is that he sought out verses from scattered sources, to collate them against the recollections of the huffaz. In this way everyone participated in the collection process. No one possessing any portion of it was left out, and so no one had reason for expressing concern about the verses collected, nor could anyone complain that the text had been gathered from only a select few.[33]

Zayd also said:

«So I started looking for the Holy quran and collected it from (what was written on) palm-leaf stalks, thin white stones, and also from men who knew it by heart, until I found the last verse of Surat at-Tauba (repentance) with Abi Khuzaima al-Ansari, and I did not find it with anybody other than him. (Sahih al-Bukhari, Vol. 6, p. 478).[34]

Ibn Hajar al-Asqalani draws special attention to Zayd’s statement, «I found two verses of Sura al-Bara’a with Abu Khuzaima al-Ansari,» as demonstrating that Zayd’s own writings and memorization were not deemed sufficient. Everything required verification.[33] Ibn Hajar further comments:

Abu Bakr had not authorized him to record except what was already available [on parchment]. That is why Zaid refrained from including the last two verses of Sura Bara’a until he came upon it in written form, even though he and his fellow Companions could recall it perfectly well from memory.[33]

The task required Zayd ibn Thabit to collect written copies of the Quran, with each verse having been validated with the oral testimony of at least two companions. The Quran was collected under the auspices of committee of four senior ranking Companions headed by Zayd ibn Thabit.[35] This compilation was kept by the Caliph Abu Bakr, after his death by his successor, Caliph Umar, who on his deathbed gave them to Hafsa bint Umar, his daughter and one of Muhammad’s widows.[28]

The famous ten People who form the chains of narration regarding the Quran are as follows.

  • Umar ibn al Khattab[36]
  • Uthman bin Affan[37]
  • Ali ibn abi Talib[38]
  • Abu Musa al Ash’ari[39]
  • Ubay Ibn Ka’b[40]
  • Abdullah ibn Masood[41]
  • Zayd Ibn Thabit[42]
  • Abu Hurairah[43]
  • Abdullah Ibn Abbas[44]
  • Abu al-Darda[45]

Of those ten, the two most important people were Zayd ibn Thabit the personal scribe of Muhammad and Ubay ibn Ka’b who was the foremost authority on the Quran after Zaid.[46][47]

The Shia view of the Qur’an differs from the Sunni view, but the majority of both groups believe that the text is identical. While some Shia disputed the canonical validity of the Uthmanic codex,[48] the Shia Imams always rejected the idea of alteration of Qur’an’s text.

Uthman ibn Affan and the canonization[edit]

According to Islamic tradition, the process of canonization ended under the third caliph, Uthman ibn Affan (r. 23/644–35/655), about twenty years after the death of Muhammad in 650 CE, though date is not exact because it was not recorded by early Arab annalists.[49]
The Qur’anic canon is the form of the Quran as recited and written in which it is religiously binding for the Muslim community. This canonical corpus is closed and fixed in the sense that nothing in the Quran can be changed or modified.[50]

By the time of Uthman’s caliphate, there was a perceived need for clarification of Qur’an reading. The Caliphate had grown considerably, expanding into Iraq, Syria, Egypt, and Iran, bringing into Islam’s fold many new converts from various cultures with varying degrees of isolation.[51] These converts spoke a variety of languages but were not well learned in Arabic, and so Uthman felt it was important to standardize the written text of the Quran into one specific Arabic dialect. Another reason for compiling the Quran was that many Muslims who had memorized the Quran in its entirety (huffaz) were dying, especially in battle.[52]

According to the dominant version narrated by Bukhari, the reason for the final collection of the Quran was a dispute between Muslim forces from Iraq and Syria over the correct way of reciting it during communal prayers while on an expedition to Armenia and Azerbaijan.[citation needed]

It is believed that the general Hudhayfah ibn al-Yaman reported this problem to the caliph and asked him to establish a unified text. According to the history of al-Tabari, during the expedition there were 10,000 Kufan warriors, 6,000 in Azerbaijan and 4,000 at Rayy.[53] A large number of soldiers disagreeing about the correct way of reciting the Quran may have caused Hudhayfah to promote a unified text. An example of the confusion at this time is seen during a campaign in Tabaristan, where one of the soldiers asked Hudhayfah, «How did the Messenger of God pray?» Hudhayfah told him the soldier prayed before fighting.[54]

It is believed upon Hudhayfah’s request Uthman obtained the sheets of the Quran from Ḥafṣa and appointed a commission consisting of Zayd and three prominent Meccans, and instructed them to copy the sheets into several volumes based on the dialect of Quraysh, the main tribe of Mecca.[55]

The story including Uthman’s reaction is recorded in the following:

Hudhaifa bin Al-Yaman came to Uthman at the time when the people of Sham and the people of Iraq were Waging war to conquer Arminya and Adharbijan. Hudhaifa was afraid of their (the people of Sham and Iraq) differences in the recitation of the Qur’an, so he said to ‘Uthman, «O chief of the Believers! Save this nation before they differ about the Book (Quran) as Jews and the Christians did before.» So Uthman sent a message to Hafsa saying, «Send us the manuscripts of the Quran so that we may compile the Quranic materials in perfect copies and return the manuscripts to you.» Hafsa sent it to Uthman. Uthman then ordered Zaid bin Thabit, Abdullah bin Az Zubair, Said bin Al-As and Abdur Rahman bin Harith bin Hisham to rewrite the manuscripts in perfect copies. Uthman said to the three Quraishi men, «In case you disagree with Zaid bin Thabit on any point in the Quran, then write it in the dialect of Quraish, the Quran was revealed in their tongue.» They did so, and when they had written many copies, ‘Uthman returned the original manuscripts to Hafsa. ‘Uthman sent to every Muslim province one copy of what they had copied and ordered that all the other Quranic materials, whether written in fragmentary manuscripts or whole copies, be burnt. Zayd bin Thabit added, «A Verse from Surat Ahzab was missed by me when we copied the Quran and I used to hear Allah’s Apostle reciting it. So we searched for it and found it with Khuzaima bin Thabit Al-Ansari. [That verse was]: ‘Among the Believers are men who have been true in their covenant with Allah.'»[Quran 33:23] [56][57]

When the task was finished Uthman kept one copy in Medina and sent others to Kufa, Baṣra, Damascus, and, according to some accounts, Mecca, and ordered that all other variant copies of the Quran be destroyed. This was done everywhere except in Kufa, where some scholars argue that Ibn Masʿūd and his followers refused.[55]

The above quoted hadith refers to the manuscripts of the Quran compiled during the time of Caliph Abu Bakr, which were inherited by Caliph Umar’s daughter Hafsa, a wife of Muhammad, and then returned to her, as promised. Sean Anthony and Catherine Bronson note that «Zuhrī—the earliest known scholar to emphasize the importance of Ḥafṣah’s codex for the collection of the caliph ʿUthmān’s recension—also serves as the authority for the accounts of the destruction of Ḥafṣah’s scrolls (ṣuḥuf).» After her death, he reported that Hafsa’s brother inherited the manuscripts and allowed Uthman or according to some versions, Abd al-Malik ibn Marwan to destroy them.[58]

It is generally accepted that the Uthmanic text comprises all 114 suras in the order known today.[50]

Beliefs of some Shia Muslim scholars about the origins of the Quran may differ in some respects from Sunni beliefs.[59] According to influential Marja’ Abu al-Qasim al-Khoei, Uthman’s collection of the Quran was metaphorical, not physical. He did not collect the verses and suras in one volume, but in the sense that he united the Muslims on the reading of one authoritative recension. al-Khoei also argues that the one reading on which Uthman united the Muslims was the one in circulation among most Muslims, and that it reached them through uninterrupted transmission from Muhammad.[60]

This is one of the most contested issues and an area where many non-Muslim and Muslim scholars often clash.[50]

Ali ibn Abi Talib[edit]

Some Shia scholars believe that Ali ibn Abi Talib possessed a personal apograph of the Quran, which he collected six months after Muhammad’s death, and that this was the first compilation of the Quran. The unique aspect about this version is that it was collected in the order it was sent,[61] which mainstream Shi’ites hold is the only difference between the Quran as known today and Ali’s.[16]: 89–90 

A few Shia scholars argue that Ali presented his Quran to the community, but they refused to acknowledge his copy. One report states, «he had brought the complete Book [of God], comprising the interpretation and the revelation, the precise and ambiguous verses, the abrogating and the abrogated verses; nothing was missing from it, [not even] a letter alif, nor lam. But they did not accept it from him»[62] They also believe that Ali’s version of the Quran contained verses that are not seen in the Uthmanic codex we have today. They believe changes in the order of verses and suras did take place and that there were variant readings, tabdil, exchange of words such as umma to imma, rearrangement of words and deletion of words pertaining to the right of Ali being the first caliph.[63]

The contemporary Shia scholar Abu al-Qasim al-Khoei provides a counter argument to this belief. He states that even if Ali’s Quran incorporated additions that are not part of the existing Quran, this does not mean that these additions comprised parts of the Quran and have been dropped from it due to alteration. Rather, these additions were interpretations or explanations of what God was saying, or were in the form of revelations from God, explaining the intention of the verses in the Quran. These additions are not part of the standard Quran and not considered part of what the Muslim Messenger of God was commanded to convey to his community.[64]

View of non-Muslim scholarship[edit]

The origin of the Quran has been a subject of sustained academic research.[65] There have also been a number of proposals for refinement of the traditional view and even its fundamental re-evaluation.[65]

Until around the 1970s, non-Muslim scholars—while not accepting the divinity of the Quran—did accept its Islamic origin story.[66] Ernest Renan famously declared that «Islam was born, not amid the mystery which cradles the origins of other religions, but rather in the full light of history»[67]—an empire ruling in the name of the religion of Islam and whose expansion was fuelled by religious fervor, and which presided over the compilation, editing, approving and distributing of the holy book of that religion (the Quran).[Note 1]

But in the 1970s revisionist historians began to question Islamic «literary sources»[68]tafsir or commentaries on the Quran,[69] hadith, or accounts of what the Islamic prophet Muhammad approved of or didn’t, and sira, biography of the prophet — upon which the traditional account of the Quran were based. They employed a «source-critical» approach to this literature, including as evidence relevant archaeology, epigraphy, numismatics, and contemporary non-Arabic literature,[68] that they argued provided «hard facts» and an ability to crosscheck.[70]

By 2008, Fred Donner was summarizing the state of the field in the following terms:[71]

Qur’anic studies, as a field of academic research, appears today to be in a state of disarray. Those of us who study Islam’s origins have to admit collectively that we simply do not know some very basic things about the Qur’an – things so basic that the knowledge of them is usually taken for granted by scholars dealing with other texts. They include such questions as: How did the Qur’an originate? Where did it come from, and when did it first appear? How was it first written? In what kind of language was – is – it written? What form did it first take? Who constituted its first audience? How was it transmitted from one generation to another, especially in its early years? When, how, and by whom was it codified? Those familiar with the Qur’an and the scholarship on it will know that to ask even one of these questions immediately plunges us into realms of grave uncertainty and has the potential to spark intense debate. To put it another way, on these basic issues there is little consensus even among the well-trained scholars who work on them.

Islamic historians Patricia Crone, Michael Cook, John Wansbrough, and archaeologist Yehuda D. Nevo all argue that all the primary Islamic historical sources which exist are from 150 to 300 years after the events which they describe, leaving several generations for events to be forgotten, misinterpreted, distorted, garbled, etc.[72][73][74] They contend that Islam was formed gradually over a number of centuries after the Muslim conquests, as the Islamic conquerors elaborated and backdated their beliefs and history in response to Jewish and Christian challenges.[75]

In 1999, Cook and Crone argued that «there is no hard evidence for the existence of the Koran in any form before the last decade of the seventh century.»[76] Partial Quranic manuscripts such as the Sanaa manuscript and the Birmingham Quran manuscript, which have been carbon-dated back to the early seventh century, were discovered later. However, Marijn van Putten, who has published work on idiosyncratic orthography common to all early manuscripts of the Uthmanic text type[77] has stated and demonstrated with examples that due to a number of these same idiosyncratic spellings present in the Birmingham fragment (Mingana 1572a + Arabe 328c), it is «clearly a descendant of the Uthmanic text type» and that it is «impossible» that it is a pre-Uthmanic copy, despite its early radiocarbon dating.[78]

Author, journalist and scholar Toby Lester notes the Quran «assumes a familiarity with language, stories, and events that seem to have been lost even to the earliest of Muslim exegetes».[79] Cook and Christopher Rose note the Quran contains obscure words and phrases, «mystery letters,» or Muqattaʿat—groups of between one and four letters that do not form words and begin about one quarter of surahs of the Quran, and the Sabians religious group unknown to historians.[80][81] Cook argue that «someone must once have known» what these mean, and that their meaning was forgotten now suggests the Quran may have been «off the scene for several decades».[82]

There is no mention of the «Quran» nor «Islam»,[83] nor «rightly guided caliphs», nor any of the famous futūḥ battles by Christian Byzantines in their historical records describing the Arab invaders advance, leaders or religion; the lack of any surviving documents by those Arabs who «lived through the establishment of the Caliphate»;[84] the fact that coins of the region and era did not use Islamic iconography until sometime after 685 CE.[85][86]

According to tradition, the Quran was composed in the early 7th century CE, but according to historian Tom Holland, «only in the 690’s did a Caliph finally get around to inscribing the Prophet’s name on a public monument; only decades after that did the first tentative references to him start to appear in private inscriptions».[84] The historian Stephen Shoemaker holds that the Quran did not reach its final compilation until the reign of Abd al-Malik (685-705 CE).[87]

Regarding the collection and editing of the Quran into a book (Mus’haf), historian Michael Cook writes that while there is «more or less» common ground among hadith, aka traditions that Muhammad did not do it but that this task was completed by the end of the reign of Caliph Uthman. Otherwise hadith do not agree:

We learn that some of Muhammad’s followers already knew the whole Quran by heart in his lifetime — yet subsequently it had to pieced together out of fragments collected from here and there. We are told that Muhammad regularly dictated his revelations to a scribe — yet the scripture was later in danger of being lost through the death in battle of those who had it by heart. It was collected and made into a book by the first Caliph; or by the second; or by the third, Uthman. Alternatively, it had already been collected before the time of Uthman, and he merely had the text standarised and other versions destroyed. The last of these traditions has tended to prevail, but the choice is a somewhat arbitrary one…[88]

The accounts of non-Muslim conquered peoples also conflict with the accounts of traditional Islamic literature. Examining 7th century Byzantine Christian sources commentary on the Arab «immigrants» (Mhaggraye) who were invading and settling in formerly Byzantine territory at that time, historian Abdul-Massih Saadi found the Christians never mentioned the terms «Quran» nor «Islam» nor that the immigrants were of a new religion.[83][Note 2] They referred to the immigrants in ethnic terms — «among them (Arabs) there are many Christians…».[89] The Christians used secular or political, not religious terms (kings, princes, rulers) to refer to the Arab leaders. Muhammad was «the first king of the Mhaggraye», also guide, teacher, leader or great ruler. They did however mention the religion of the Arabs. The immigrants’ religion was described as monotheist «in accordance with the Old Law (Old Testament)».[83] When the Emir of the immigrants and Patriarch of the local Christians did have a religious colloquium there was much discussion of the scriptures but no mention of the Quran, «a possible indication that the Quran was not yet in circulation.»[83] The Christians reported the Emir was accompanied by «learned Jews», that the immigrants «accepted the Torah just as the Jews and Samaritans», though none of the sources described the immigrants as Jews.[83]

Wansbrough’s students Crone and Cook co-authored a book called Hagarism: The Making of the Islamic World (1977). Crone, Wansbrough, and Nevo argue that all the primary sources which exist are from 150–300 years after the events which they describe, and thus are chronologically far removed from those events.[90][91][74]

Support for the traditional Islamic narrative

Not all scholars question the sacred history of the Quran. Emran El-Badawi writes, «the opening chapters of Fred Donner’s Narratives of Islamic Origins: The Beginnings of Islamic Historical Writing claims to refute the theoretical and methodological flaws of the skeptical school and instead dates the composition of the Quran, as a closed canon, to an Arabian context of early believers preceding … the first civil war in 656.»[92][93] Donner’s perspective now represents mainstream scholarly opinion.[94]

The datings in 2015 of the Birmingham Quran manuscript lead Joseph E. B. Lumbard, a convert to Islam and associate professor of Quranic studies at the College of Islamic Studies at Hamad Bin Khalifa University in Qatar, to comment:[95]

These recent empirical findings are of fundamental importance. They establish that as regards the broad outlines of the history of the compilation and codification of the Quranic text, the classical Islamic sources are far more reliable than had hitherto been assumed. Such findings thus render the vast majority of Western revisionist theories regarding the historical origins of the Quran untenable.[96]

However, on Birmingham manuscript, David Thomas pointed out that the radiocarbon testing found the death date of the animal whose skin made up the Quran, not the date when the Quran was written. Since blank parchment was often stored for years after being produced, he said the Quran could have been written as late as 650–655, during the Quranic codification under Uthman.[97] And later, Marijn van Putten, who has published work on idiosyncratic orthography common to all early manuscripts of the Uthmanic text, stated that it can not be a pre-Uthmanic copy, despite its early radiocarbon dating.[78]

Dome of the Rock. The structure, the oldest extant example of early Islamic architecture, was completed in 691

In dating of the text, the Dome of the Rock inscriptions, which have been known for over a century, are significant. The inner face of the octagon include the declaration of faith and verses describing the powers of God. Next Muhammad is introduced, with a blessing that, though uncited in the Quran, was already in use in 694. Then Christians are preached about the prophet-hood and mortality of Jesus, followed by the claim that God is sufficient unto Himself. At the end, people are commanded to bend to His will and punishment is threatened otherwise.[98]

The absence of contemporaneous corroborating material from the very first century of Islam has raised numerous questions as to the authenticity of the account provided by later traditionalist sources. All that is preserved from this time period are a few commemorative building inscriptions and assorted coins.[99] However, some scholars deny such a belittlement of key sources from the era. Besides the Dome of the Rock inscriptions mentioned above, there are also brief Quranic passages on coins issued from the time of Abd al-Malik ibn Marwan (697-750). These passages include the shahadah, verses 112:1-3 or -4 complete except for the initial basmallah and the introductory word «say», and part of 9:33, but with some variations: «He sent him with the guidance and the Religion of Truth, that He may cause it to prevail over all religion…» Similar to the contemporary inscriptions at the Dome of the Rock these portions are clearly intended to declare the primacy of the new religion of Islam over Christianity, in particular.[98]

Skeptical scholars, nonetheless, point out that the earliest account of Muhammad’s life by Ibn Ishaq was written about a century after Muhammad died and all later narratives by Islamic biographers contain far more details and embellishments about events which are entirely lacking in Ibn Ishaq’s text.[100]

Patricia Crone, studying the origins of the Quran, has focused on the examination of the vast body of the Greek, Armenian, Hebrew, Aramaic, Syriac, and Coptic accounts of non-Muslim neighbours of the 7th and 8th centuries which in many cases contradict the traditional Islamic narratives. She argues that the consistency of the non-Muslim sources spread over a large geographic area would tend to rule out a non-Muslim anti-Islamic motive to these sources.[101]

The sceptic approach has been further expanded by Christoph Luxenberg, who supports claims for a late composition of the Quran, and traces much of it to sources other than Muhammad. Luxenberg is known for his thesis that the Quran is merely a re-working of an earlier Christian text, a Syriac lectionary.[102] Gerd R. Puin, has similar views about Alexander the Great in the Quran.

Fred Donner has argued for an early date for the collection of the Quran, based on his reading of the text itself. He points out that if the Quran had been collected over the tumultuous early centuries of Islam, with their vast conquests and expansion and bloody incidents between rivals for the caliphate, there would have been some evidence of this history in the text. However, there is nothing in the Quran that does not reflect what is known of the earliest Muslim community.[103]

In 1972, during the restoration of the Great Mosque of San’a in Yemen, labourers stumbled upon a «paper grave» containing tens of thousands of fragments of parchment on which verses of the Quran were written. Some of these fragments were believed to be the oldest Quranic texts yet found.[104]

The latest in origin of the Quran is the discovery of parchments of Quranic text by the University of Birmingham in 2015, the parchment material has been radiocarbon dated to the period between 568 and 645 with 95.4% accuracy. The test was carried out in a laboratory at the University of Oxford. The result places the parchment close to the time of Muhammad, who is generally thought to have lived between 570 and 632. Researchers conclude that the parchment is among the earliest written textual evidence of the Quran in existence.[105] François Déroche of the Collège de France, however, expressed reservations about the reliability of the radiocarbon dates proposed for the Birmingham leaves, noting instances elsewhere in which radiocarbon dating had proved inaccurate in testing Qurans with an explicit endowment date. Mustafa Shah, Senior Lecturer in Islamic Studies at the School of Oriental and African Studies, has suggested that the grammatical marks and verse separators in the Birmingham leaves are inconsistent with the proposed early radiocarbon dates.[97]

Textual criticism[edit]

The right page of the Stanford ’07 binary manuscript. The upper layer is the verses 265-271 of the surah Bakara. The double layer reveals the additions made on the first text of the Quran and the differences with today’s Koran.

In the 1970s, what has been described as a «wave of sceptical scholars» challenged a great deal of the received wisdom in Islamic studies.[106]: 23  They argued that the Islamic historical tradition had been greatly corrupted in transmission. They tried to correct or reconstruct the early history of Islam from other, presumably more reliable, sources such as coins, inscriptions, and non-Islamic sources. The oldest of this group was John Wansbrough (1928–2002). Wansbrough’s works were widely noted, but perhaps not widely read.[106]: 38  In 1972 a cache of ancient Qur’ans in a mosque in Sana’a, Yemen was discovered – commonly known as the Sana’a manuscripts. The German scholar Gerd R. Puin and his research team, who investigated these Quran fragments for many years, made approximately 35,000 microfilm photographs of the manuscripts, which he dated to early part of the 8th century. Puin has not published the entirety of his work, but noted unconventional verse orderings, minor textual variations, and rare styles of orthography. He also suggested that some of the parchments were palimpsests which had been reused. Puin believed that this implied an evolving text as opposed to a fixed one.[107] Keith Small, in Textual Criticism and Qur’ān Manuscripts, has concluded that it is not possible to develop a reliable critical text of the Quran based on the sources currently available.[108] The Corpus Coranicum project is an ongoing effort to develop a critical edition of the Quran.

Differences and similarities with the Bible[edit]

Skeptical scholars account for the many similarities between the Quran and the Jewish and Hebrew Scriptures by saying that Muhammad was teaching what he believed to be a universal history, as he had heard it from the Jews and Christians he had encountered in Arabia and on his travels – as well as his exposure to the Hanif tradition by way of his paternal-grandfather, Abdul Muttalib. These scholars also disagree with the Islamic belief that the whole of the Quran is addressed by God to humankind. They note that there are numerous passages where God is directly addressed, or mentioned in the third person, or where the narrator swears by various entities, including God.[109] The Quranic account, however, differs significantly regarding the crucifixion and death of Jesus.[110][111]

[edit]

[relevant?]

One of the verses subject to scientific claims, as fresh dates miraculously facilitate birth; Mary shakes the date tree for fresh dates, The myth described in the Gospel of Pseudo-Matthew[112] also repeated in the Quran.

Aside from the Bible, Quran relies on several Apocryphal sources, like the Protoevangelium of James,[113] Gospel of Pseudo-Matthew,[113] and several infancy gospels.[114] Several narratives rely on Jewish Midrash Tanhuma legends, like the narrative of Cain learning to bury the body of Abel in Surah 5:31.[115][116]

Varying codices and the start of the canonization[edit]

Before Uthman established the canon of the Quran, there may have been different versions or codices in complete state, though none has yet been discovered. Such codices as may exist never gained general approval and were viewed by Muslims as individuals’ personal copies.[16]: 93  With respect to partial codices, there is opinion that «the search for variants in the partial versions extant before the Caliph Uthman’s alleged recension in the 640s has not yielded any differences of great significance».[117] The two most influential codices at this time are ʿAbdullah ibn Masʿud’s and Ubayy ibn Kaʿb’s.[citation needed] Al-Qurazi recounted seeing the mushafs used by Ibn Mas’ud, Ubayy, and Zaid b. Thabit and finding no differences between them.[118]

ʿAbdullah ibn Masʿud’s codex[edit]

The most influential of the allegedly varying codices was that of ʿAbdullah ibn Masʿud, an early convert who became a personal servant to Muhammad. It is reported that he learned around seventy suras directly from Muhammad, who appointed him as one of the first teachers of Quranic recitation. Later he was appointed to an administrative post in Kufa by the caliph ʿUmar, where he became a leading authority on the Quran and Sunnah. Some sources suggest that Ibn Masʿud refused to destroy his copy of the Quran or to stop teaching it when the ʿUthmanic codex was made official.[55]

There are two points on which Ibn Masʿud’s version is alleged to differ from the ʿUthmanic text: the order of the suras and some variants in the readings. Muhammad Mustafa Al-A’zami lists three reports concerning the omission of three suras, (Al-Fatiha and Al-Mu’awwidhatayn, the two short suras with which the Quran ends (Suras 113 and 114)), he then states that «early scholars such as al-Nawawi and Ibn Hazm denounced these reports as lies fathered upon Ibn Mas’ud.»[119] Most of the other differences involve only altered vowels with the same consonantal text, which caused variations in recitation.[55] Dr. Ramon Harvey notes that Ibn Masʿūd’s reading continued in use, and was even taught as the dominant reading in Kufa for at least a century after his death, in a paper discussing how some of his distinctive readings continued to play a role in Hanafi fiqh.[120]

Ubay ibn Ka’b’s codex[edit]

The second most influential codex was that of Ubay ibn Ka’b, a Medinan Muslim who served as a secretary for Muhammad. It is believed that he may have been more prominent as a Quranic specialist than Ibn Masʿud during Muḥammad’s lifetime. There are reports that he was responsible for memorizing certain important revelations on legal matters, which from time to time Muhammad asked him to recite. In a few hadiths, Ubay is seen in a variety of roles. For instance, the «sheets» of Ubay are sometimes mentioned in some instances instead of those of Ḥafsa, and sometimes he is also mentioned in some hadiths instead of Zayd, dictating the Quran to scribes.

His version of the Quran is said to have included two short suras not in the Uthmanic or Ibn Masʿud texts: Sūrat al-Khal, with three verses, and Sūrat al-Ḥafd, with six. Professor Sean Anthony has discussed the textual history of these two surahs in detail and noted that their presence in mushafs modelled after Ubayy’s (and to a lesser extent, certain other companions) is «robustly represented in our earliest and best sources». While we lack material evidence in the form of manuscripts, he notes that many of the Muslim sources make direct material observations of the surahs in such mushafs.[121] The order of suras in Ubayy’s codex is said to have differed from that of Uthman’s and Ibn Masʿud’s as well,[55] although these are structural differences rather than textual variations. The surah order of the lower text of the early seventh century Ṣanʽā’ 1 palimpsest is known to have similarities with that reported of Ubayy (and to a lesser extent, that of Ibn Mas’ud).[122]

The first sura, entitled al-Khal («separation»), is translated as: «O Allah, we seek your help and ask your forgiveness, and we praise you and we do not disbelieve in you. We separate from and leave him who sins against you.»

The second sura, entitled al-Hafd («haste»), is translated as: «O Allah, we worship You and to You we pray and prostrate and to You we run and hasten to serve You. We hope for Your mercy and we fear Your punishment. Your punishment will certainly reach the disbelievers.» These two pieces are said to constitute qunut (that is, supplications which Muhammad sometimes made in morning prayer or in witr prayer after recitation of suras from the Quran). They are in fact identical to some parts of qunut reported in the collections of hadiths. (See Nawawi, al-adhkar, Cairo, 1955, pp. 57–58.)

The single additional so-called aya is translated: «If the son of Adam were given a valley full of riches, he would wish a second one; and if he were given two valleys full of riches, he would surely ask for a third. Nothing will fill the belly of the son of Adam except dust, and Allah is forgiving to him who is repentant.» This text is known to be a hadith from Muhammad. (Bukhari, VIII, No. 444-47.) According to Ibn ‘Abbas (No. 445) and ‘Ubay (No. 446) this text was at times thought to be part of the Quran. However, Ubay himself clarifies that after sura 102: «I had been revealed, [the sahaba] did not consider the above to be part of the Quran.» (Bukhari, VIII, No. 446.)

This explanation of Ubay also makes it very clear that the companions of Mohammad did not differ at all about what was part of the Quran and what was not part of the Quran when the revelation had ceased. It is also important to note that the hadith appeared in the mushaf of Ubay because it was for his own personal use; that is, in his private notebook, where he did not always distinguish between Quranic material and hadith, since the notebook was not meant for public use and he himself knew well what to make of his own notes. All companions of Mohammad are said to have had their own copies of the Quran, with notes, for personal use.

The Islamic reports of these copies of the Quran of the companions of Mohammad only tell of various differences according to reports that reached them (e.g., the hadith in Bukhari, VIII, No. 446, that Ubay at some early stage held this sentence to be part of the Quran). However, the tangible manuscripts of these copies of the Quran have not survived but were destroyed, having been considered obsolete.[123]

Early manuscripts to the final canonical text[edit]

After Uthman had the other codices destroyed there were still variations in the reading and the text of this Quran. However, scholars deny the possibility of great changes of the text arguing that addition, suppression or alteration would have led to controversy ‘of which there is little trace’. They further state that even though Uthman became unpopular among Muslims, he was not charged with alteration or mutilation of the Quran in general.[124]

During the manuscript age, the Quran was the most copied Arabic text. It was believed that copying the Quran would bring blessings on the scribe and the owner.[125]

The Arabic script as we know it today was unknown in Muhammad’s time (as Arabic writing styles have progressed through time) and the Quran was preserved through memorization and written references on different materials. As Arab society started to evolve into using writing more regularly, writing skills evolved accordingly. Early Quranic Arabic was written in a rasm which lacked precision because distinguishing between consonants was impossible due to the absence of diacritical marks (a’jam). Vowelling marks (tashkil) to indicate prolongation or vowels were absent as well. Due to this there were endless possibilities for the mispronunciation of the word. The Arabic script as we know it today, the scripta plena, which has pointed texts and is fully vowelled was not perfected until the middle of the 9th century.[16]: 92 

Umayyad Period (44/661–132/750) – Hijazi script[edit]

refer to caption

The earliest known manuscripts of the Quran are collectively called the Hijazi script, and are mostly associated with the Umayyad period.[125]

Most of the fundamental reform to the manuscripts of the Quran took place under Abd al-Malik, the fifth Umayyad caliph (65/685–86/705).[125] Under Abd al-Malik’s reign, Abu’l Aswad al-Du’ali (died 688) founded the Arabic grammar and invented the system of placing large coloured dots to indicate the tashkil. The Umayyad governor al-Hajjaj ibn Yusuf al-Thaqafi later enforced this system.[126]

During this time the construction of the Dome of the Rock in Jerusalem in 72/691–92 was done, which was complete with Quranic inscriptions. The inscriptions on the Dome of the Rock in fact represent the earliest known dated passages from the Quran. In these inscriptions, many letters are already provided with diacritical points.[125]

The earliest codices of the Quran found in the Umayyad period were most likely made in single volumes, which can be determined from the large fragments that have survived. Also during this time, the format of the codex went from being vertical to horizontal in the 8th century. It is believed this change to horizontal formats and thick/heavy-looking scripts may have been done to show the superiority of the Quran and to distinguish the Islamic tradition from the Jewish and Christian ones, who used vertical formats for their scriptures.[125]

During this time, there was a diversity of styles in which the Quran was written. One characteristic seen in most of these manuscripts is the elongated shafts of the free-standing alif and the right-sided tail (foot) of the isolated alif. Also, these manuscripts do not have headings of chapters (suras). Instead, a blank space is left at the end of one sura and at the beginning of another.[125]

Abbasid Period (132/750–640/1258)[edit]

Early Abbasid Style[edit]

Folio from a late 8th century Quran in early Abbasid style

Unlike the manuscripts from the Umayyad Dynasty, many of the early Abbasid manuscripts were copied in a number of volumes. This is evident from the large scripts used and the smaller number of lines per page.[citation needed] Early Quranic manuscripts provide evidence for the history of the Quranic text and their formal features tell us something about the way art and its deeper meaning were perceived in the classical age of Islam. Both its script and layout turned out to be constructed according to elaborate geometrical and proportional rules.[127]

The main characteristic of these scripts was their writing style. The letters in most of these manuscripts are heavy-looking, relatively short and horizontally elongated. The slanted isolated form of the alif that was present in the Umayyad period completely disappeared and was replaced by a straight shaft with a pronounced right-sided foot, set at a considerable distance from the following letter. Also, unlike the Hijazi scripts, these are often richly illuminated in gold and other colours. Another difference is that sura headings are clearly marked and enclosed in rectangular panels with marginal vignettes or palmettes protruding into the outer margins. These Qurans of the early Abbasid period were also bound in wooden boards, structured like a box enclosed on all sides with a movable upper cover that was fastened to the rest of the structure with leather thongs.[125]

New Abbasid Style[edit]

The New Abbasid Style (NS) began at the end of the 9th century C.E. and was used for copying the Quran until the 12th centuries, and maybe even as late as the 13th century. Unlike manuscripts copied in Early Abbasid scripts, NS manuscripts had vertical formats.[125]

During this time, Al-Khalil ibn Ahmad al-Farahidi (died 786) devised a tashkil system to replace that of Abu al-Aswad. His system has been universally used since the early 11th century, and includes six diacritical marks: fatha (a), damma (u), kasra (i), sukun (vowel-less), shadda (double consonant), madda (vowel prolongation; applied to the alif).[128]

Another central figure during this time was Abu Bakr b. Mujāhid (died 324/936). His goal was to restrict the number of reliable readings and accept only those based on a fairly uniform consonantal text. He chose seven well-known Quran teachers of the 2nd/8th century and declared that their readings all had divine authority, which the others lacked. He based this on the popular ḥadith in which Muhammad says the Quran was revealed to him in «seven aḥruf». During this time there was strong Quranic traditions in Kufa, Baṣra, Medina, Damascus, and Mecca. Due to this, Ibn Mujāhid selected one reading each for Medina, Mecca, Baṣra, and Damascus—those of Nafi‘ (died 169/785), Ibn Kathir (died 120/737), Abu ʿAmr (died 154/770), and IbnʿAmir (died 118/736), respectively—and three for Kūfa, those of ʿAsim (died 127/744), Ḥamza (died 156/772), and al-Kisaʾi (died 189/804). His attempt to limit the number of canonical readings to seven was not acceptable to all, and there was strong support for alternative readings in most of the five cities. In the present day the most common reading that is in general use is that of ‘Aasim al-Kufi through Hafs.[55]

The 11th-century eastern Quranic manuscript contains the 20th juz’ (section) of a Quran that originally consisted of 30 parts. The arrangement into 30 parts corresponds to the number of days in the month of Ramadan, during which the Muslim is obliged to fast and to read through the whole of the Quran. Other sections or fragments of this magnificent manuscript lie scattered in various collections all over the world. A Turkish note ascribes the Quran to the hand of the Caliph Ali, Muhammad’s cousin and son-in-law, and thus demonstrates the high significance of this manuscript. The text is written in Eastern Kufic, a monumental script that was developed in Iran in the late 10th century. The writing and the illumination of the manuscript bear witness to the great artistic skills of the calligrapher and the illustrator. The manuscript is at the Bavarian State Library in Munich, Germany.[129] Out of seven complete or nearly complete semi-Kufic Qurans from before the end of the eleventh century, four contain a verse count. Although a small sample, it does suggest that the use of a verse count was a prevalent and quite deeply rooted practice in semi-Kufic Qurans between ca. 950 and ca. 1100.[130]

Abu Ali Muhammad ibn Muqla (died 940), an accomplished calligrapher from Baghdad, was also a prominent figure at this time. He became vizir to three Abbasid caliphs and is credited with developing the first script to obey strict proportional rules. Ibn Muqla’s system was used in the development and standardization of the Quranic script, and his calligraphic work became the standard way of writing the Quran.[128] However it was later perfected by Ibn al-Bawwab (d. 1022), the master calligrapher who continued Muqla’s tradition. Muqla’s system became one of the most popular styles for transcribing Arabic manuscripts in general, being favoured for its legibility. The eleventh century Quran is one of the earliest dated manuscripts in this style.[131]

This «new style» is defined by breaks and angular forms and by extreme contrasts between the thick and thin strokes. The script was initially used in administrative and legal documents, but then it replaced earlier Quranic scripts. It is possible that it was easier to read than the early ‘Abbasid scripts, which differ greatly from current writing. Economic factors may also have played a part because while the «new style» was being introduced, paper was also beginning to spread throughout the Muslim world, and the decrease in the price of books triggered by the introduction of this new material seems to have led to an increase in its demand. The «new style» was the last script to spread throughout the Muslim world before the introduction of printing. It remained in use until the 13th century, at which point it was restricted to titles only.[16]: 177 

1924 Cairo edition[edit]

The influential standard Quran of Cairo («1342 Cairo text» using the Islamic calendar) is the Quran that was used throughout almost all the Muslim world until the Saudi Quran of 1985. The Egyptian edition is based on the «Ḥafṣ» version («qira’at») based on ʻAsim’s recitation, the 8th-century recitation of Kufa.[132] ۞[133] It uses a set of additional symbols and an elaborate system of modified vowel-signs and for minute details, not identical to any older system.[134] The Cairo edition has become the standard for modern printings of the Quran[135][136] with the exception of those used in all North Africa (excluding Egypt) where the Warsh version is used.[137]

A committee of leading professors from Al-Azhar University[138] had started work on the project in 1907 but it was not until 10 July 1924 that the «Cairo Qur’an» was first published by Amiri Press under the patronage of Fuad I of Egypt,[139][140] as such, it is sometimes known as the «royal (amīriyya) edition.»[141] The goal of the government of the newly formed Kingdom of Egypt was not to delegitimize the other qir’at, but to eliminate that, which the colophon labels as errors, found in Qur’anic texts used in state schools. To do this they chose to preserve one of the fourteen Qira’at “readings”, namely that of Hafs (d. 180/796), student of ‘Asim. Its publication has been called a «terrific success», and the edition has been described as one «now widely seen as the official text of the Qur’an», so popular among both Sunni and Shi’a that the common belief among less well-informed Muslims is «that the Qur’an has a single, unambiguous reading», i.e. that of the 1924 Cairo version. Minor amendments were made later in 1924 and in 1936 — the «Faruq edition» in honour of then ruler, King Faruq.[142]

Reasons given for the overwhelming popularity of Hafs and Asim range from the fact that it is easy to recite, to the simple statement that «God has chosen it».[143] Ingrid Mattson credits mass-produced printing press mushafs with increasing the availability of the written Quran but also diminishing the diversity of qira’at.[144] Written text has become canonical and oral recitation has lost much of its previous equality.[145]

Muslim disagreement over whether to include the Basmala within the Quranic text, reached consensus following the 1924 Edition, which included it as the first verse (āyah) of Quran chapter 1 but otherwise included it as an unnumbered line of text preceding the other 113 chapters.[146] The Cairo Quran adopted the Kufan tradition of separating and numbering verses,[138] and thus standardized a different verse numbering to Flügel’s 1834 edition.[147] It adopted the chronological order of chapters attributed to Ibn Abbās, which became widely accepted following 1924.[148] A large number of pre-1924 Qurans were destroyed by dumping them in the river Nile.[142]

Prominent committee members included Islamic scholar, Muhammad b. ‘Ali al-Husayni al-Haddad, Egypt’s senior Qur’an Reader (Shaykh al-Maqâri).[139] Noteworthy Western scholars/academics working in Egypt during the era include Bergsträsser and Jeffery. Methodological differences aside, speculation alludes to a spirit of cooperation. Bergsträsser was certainly impressed with the work.[142]

Completeness[edit]

Islamic sources[edit]

According to Islamic sources before Caliph Uthman’s standardization, after which variants were burned, the Quran may have contained either 116 chapters (Ubayy Ibn Ka’ab’s codex) or 111 chapters (Ibn Ma’sud’s codex).[149]

Islamic view: Sunni and Shia[edit]

Most Muslims believe that Quran, as it is presented today, is complete and untouched, supported by their faith in Quranic verses such as «We [Allah] have, without doubt, sent down the Reminder [the Quran]; and We will assuredly guard it [from corruption]».[150]

Due to the varying accounts and hadiths on the collection and canonization of the Quran, some scholars debate whether the Uthmanic text contains the entire body of material that was revealed to Muhammad, or if there is material missing from the text. For example, some Sunni literature contains reports that suggest that some of the revelations had already been lost before the collection of the Quran initiated by Abu Bakr.[citation needed] In one report, ‘Umar was once looking for the text of a specific verse of the Quran on stoning as a punishment for adultery, which he remembered. Later, he discovered that the only person who had any record of that verse had been killed in the battle of Yamama and as a result the verse was lost. Some of the Companions recalled that same verse, one person being ‘A’isha, Muhammad’s youngest wife. She is believed to have said that a sheet on which two verses, including the one on stoning, were under her bedding and that after Muhammad died, a domestic animal got into the room and ate the sheet.[151] Experts on hadith literature have rejected this hadith, as all routes of transmission either contain narrators charged with dishonesty in disclosing sources or simply conflict with the majority version of the report, which all have authentic routes of transmission but omit the part about the piece of paper being eaten.[152][153]

Certain Shia scholars state that Ali’s predecessors wilfully excluded all references to the right of Ali to be the caliph after Muhammad died. Some Shias questioned the integrity of the Uthmanic codex, stating that two surahs, «al-Nurayn» (The Two Lights) and «al-Walayah» (the Guardianship), which dealt with the virtues of Muhammad’s family, were removed.[16]: 89–90 

Al-Khoei addresses this issue and argues for the authenticity and completeness of the Quran on the basis that it was compiled during the lifetime of Muhammad. His argument is based on hadiths and on critically analysing the situation during and after the life of Muhammad. He states that the collection of the Quran by Abu Bakr, Umar, and Uthman occurred significantly after the caliphate was decided, and so if Ali’s rule had been mentioned, there would have been no need for the Muslims to gather to appoint someone. The fact that none of the Companions mentioned this supposed alteration, either at the beginning of the caliphate or after Ali became caliph, is regarded as proof that this alteration did not occur.[154]

Al-Khoei also argues that by the time ‘Uthman became caliph, Islam had spread to such an extent that it was impossible for anyone to remove anything from the Quran. Uthman could have altered the text but he would have been unable to convince all those who had memorized the Quran to go along with his alterations.[155] Any such alteration also would have been mentioned by Uthman’s political opponents and assassins yet none accused him of this. Finally, he argues that if Uthman had altered the Quran, Ali would have restored it to its original state upon the death of Uthman, especially if verses of his rule had been removed. Instead Ali is seen promoting the Quran during his reign, which is evidence that there was no alteration.[154]

Manuscripts[edit]

In the 20th century, the Sanaa manuscript was discovered. It has been radiocarbon dated to the range 578-669 CE with 95% confidence. The manuscript is a palimpsest with quranic verses in both upper and lower texts. The upper text has exactly the same verses and the same order of suras and verses as the standard Quran.[156] The order of the suras in the lower text of the Sana’a codex is different from the order in the standard Quran.[157] In addition, the lower text exhibits extensive variations from the counterpart text in the standard Quran; such that the lower text represents the only surviving early quranic manuscript that does not conform to the ‘Uthmanic tradition. The majority of these variations add words and phrases, so as to emphasize or clarify the standard quranic reading. Some scholars have proposed parallels for these variations in reports of variants in ‘companion codices’ that were kept by individual companions to the Prophet outside of the mainstream tradition of ‘Uthman; but these correspondences are much the minority. François Déroche proposes, on palaeographic grounds, a date for the lower text in the second half of the first century AH (hence 672 — 722 CE) and summarises the character of the Sana’a Palimpsest, «The scriptio inferior of the Codex Ṣanʿāʾ I has been transcribed in a milieu which adhered to a text of the Qurʾan different from the ʿUthmanic tradition as well as from the Qurʾanic codices of Ibn Masʿūd and Ubayy».

See also[edit]

  • Corpus Coranicum
  • Early Quranic manuscripts
  • Biblical and Quranic narratives
  • Prophets and messengers in Islam
  • Quranic timeline
  • Qisas Al-Anbiya
  • Criticism of the Quran

Notes[edit]

  1. ^ In contrast to the New Testament, which was transmitted among a persecuted religious community and whose oldest extant versions are in a different language (Greek) than the one Jesus used (Aramaic).
  2. ^ Saadi did not examine the sources of Arab Mhaggraye because none have been found.[89]

References[edit]

Citations[edit]

  1. ^ Muslim Information Service of Australia. «Beginning of Revelation». Missionislam.com. Retrieved 24 July 2015.
  2. ^ Donner, Fred (2010). Muhammad and the Believers: at the Origins of Islam. London, England: Harvard University Press. pp. 153–154. ISBN 978-0-674-05097-6.
  3. ^ Esposito, John L. «The Islamic World: Past and Present». Oxford Islamic Studies Online. Retrieved 1 May 2019.
  4. ^ «The Qurʾan — Introduction». Oxford Islamic Studies Online. Retrieved 1 May 2019.
  5. ^ F. E. Peters, «The Quest of the Historical Muhammad, International Journal of Middle East Studies, Vol. 23, No. 3 (August 1991), p. 297.
  6. ^ Taher, Abul (8 August 2000). «Querying the Koran». the Guardian. Retrieved 6 December 2022.
  7. ^ Ohlig, Karl-Heinz (2013). Early Islam: A Critical Reconstruction Based on Contemporary Sources. Prometheus Books. ISBN 978-1-61614-825-6.
  8. ^ Quran 21:5 (Translated by Pickthall)
  9. ^ Quran 37:36 (Translated by Pickthall)
  10. ^ Leaman, Oliver (2006). The Qur’an: an Encyclopedia. New York, NY: Routledge. pp. 540–543. ISBN 0-415-32639-7.
  11. ^ Leemhuis, Fred (2006). Jane Dammen MacAuliffe (ed.). The Cambridge Companion to the Qur’ān. Cambridge. pp. 145–155. ISBN 9780521539340.
  12. ^ «Sahih Bukhari, Book of Judgements». Sunnah.com. Retrieved 14 October 2018.
  13. ^ Cenap Çakmak, ed. (2017). Islam: A Worldwide Encyclopedia. ABC-CLIO. pp. 1116–1120. ISBN 9781610692175.
  14. ^ Goldfield, Isaiah (1980). «The Illiterate Prophet (Nabi Ummi): An inquiry into the development of a dogma in Islamic tradition». Islam. 57: 58–68.
  15. ^ Reza Aslan (2 December 2008). No God But God: The Origins, Evolution and Future of Islam. Random House. p. 29. ISBN 978-1-4070-0928-5.
  16. ^ a b c d e f g h i j Esack, Farid (2005). The Qur’an: A User’s Guide. Oxford England: Oneworld Publications. ISBN 978-1851683543.
  17. ^ Quran 10:15 (Translated by Pickthall)
  18. ^ Al Faruqi, Lois Ibsen (1987). «The Cantillation of the Qur’an». Asian Music. 19 (1): 3–4. doi:10.2307/833761. JSTOR 833761.
  19. ^ Rippin, Andrew (2009). The Blackwell Companion to the Qur’an. Chichester, West Sussex: Blackwell Publishing. p. 165. ISBN 978-1-4051-8820-3.
  20. ^ Rippin, Andrew (2009). The Blackwell Companion to the Qur’an. Chichester, West Sussex: Blackwell Publishing. pp. 165–166. ISBN 978-1-4051-8820-3.
  21. ^ Ibn al-Hajjaj, Muslim. «Sahih Muslim, Book 31, #5920».
  22. ^ Al-Khu’i, Al-Sayyid (1998). The Prolegomena to the Qur’an. New York: Oxford University Press. p. 172. ISBN 0-19-511675-5.
  23. ^ Jones, Alan (2003). «The word made visible: Arabic script and the committing of the Qur’an to writing». In Robinson, Chase F. (ed.). Texts, documents, and artefacts [electronic resource]: Islamic studies in honour of D.S. Richards. Leiden, Boston: BRILL. pp. 1–16. ISBN 9789004128644.
  24. ^ Al-Khu’i, Al-Sayyid (1998). The Prolegomena to the Qur’an. New York: Oxford University Press. p. 173. ISBN 0-19-511675-5.
  25. ^ Modarressi, Hossein (1993). «Early Debates on the Integrity of the Qur’an: A Brief Survey». Studia Islamica. 77 (77): 8. doi:10.2307/1595789. JSTOR 1595789.
  26. ^ «The Biography of Abu Bakr As-Siddeeq». Retrieved 19 September 2017.
  27. ^ a b «Hadith — Book of Judgments (Ahkaam) — Sahih al-Bukhari — Sunnah.com — Sayings and Teachings of Prophet Muhammad (صلى الله عليه و سلم)». Sunnah.com. 26 April 2012. Retrieved 24 July 2015.
  28. ^ a b Usmani, Mohammad Taqi (2000). Abdur Rehman, Rafiq (ed.). An approach to the Quranic sciences. Translated by Siddiqui, Mohammed Swaleh. Birmingham: Darul Ish’at. pp. 191–6.
  29. ^ Sutton, Antoine (2018). Introducing A.E. Housman (1859-1936): Preliminary Studies. Cambridge scholars publisher. p. 47. ISBN 9781527509474. Retrieved 17 August 2019.
  30. ^ Aḥmad, Āftāb (1984). Islamic Calligraphy: Noon-wal-qalam. p. 26. Retrieved 17 August 2019.
  31. ^ Hasan, Sayyid Siddiq; Nadwi, Abul Hasan Ali (2000). The collection of the Qur’an. Translated by Kidwai, A.R. Karachi: Qur’anic Arabic Foundation. pp. 34–5.
  32. ^ Ganie, Mohammad Hafiz. Abu Bakr: The Beloved Of My Beloved. Mohammad Hafiz Ganie. ISBN 9798411225921.
  33. ^ a b c d Muhammad Mustafa Al-A’zami (2003), The History of The Qur’anic Text: From Revelation to Compilation: A Comparative Study with the Old and New Testaments, p.83. UK Islamic Academy. ISBN 978-1872531656.
  34. ^ «The Biography of Abu Bakr As-Siddeeq». Retrieved 19 September 2017.
  35. ^ «Hadith — Book of Virtues of the Qur’an — Sahih al-Bukhari — Sunnah.com — Sayings and Teachings of Prophet Muhammad (صلى الله عليه و سلم)». Sunnah.com. 26 April 2012. Retrieved 19 September 2017.
  36. ^ «Hadith — Chapters on Virtues — Jami’ at-Tirmidhi — Sunnah.com — Sayings and Teachings of Prophet Muhammad (صلى الله عليه و سلم)». Sunnah.com. Retrieved 19 September 2017.
  37. ^ «Hadith — Prophetic Commentary on the Qur’an (Tafseer of the Prophet (pbuh)) — Sahih al-Bukhari — Sunnah.com — Sayings and Teachings of Prophet Muhammad (صلى الله عليه و سلم)». Sunnah.com. Retrieved 19 September 2017.
  38. ^ «Hadith — Book of Prayer (Kitab Al-Salat): Detailed Injunctions about Witr — Sunan Abi Dawud — Sunnah.com — Sayings and Teachings of Prophet Muhammad (صلى الله عليه و سلم)». Sunnah.com. 9 April 2013. Retrieved 19 September 2017.
  39. ^ «Hadith — The Book of Virtue, Enjoining Good Manners, and Joining of the Ties of Kinship — Sahih Muslim — Sunnah.com — Sayings and Teachings of Prophet Muhammad (صلى الله عليه و سلم)». Sunnah.com. 26 April 2012. Retrieved 19 September 2017.
  40. ^ «Hadith — Prophetic Commentary on the Qur’an (Tafseer of the Prophet (pbuh)) — Sahih al-Bukhari — Sunnah.com — Sayings and Teachings of Prophet Muhammad (صلى الله عليه و سلم)». Sunnah.com. Retrieved 19 September 2017.
  41. ^ «Hadith — Book of Dialects and Readings of the Qur’an (Kitab Al-Huruf Wa Al-Qira’at) — Sunan Abi Dawud — Sunnah.com — Sayings and Teachings of Prophet Muhammad (صلى الله عليه و سلم)». Sunnah.com. 21 October 2012. Retrieved 19 September 2017.
  42. ^ «Hadith — The Book of Fighting [The Prohibition of Bloodshed] — Sunan an-Nasa’i — Sunnah.com — Sayings and Teachings of Prophet Muhammad (صلى الله عليه و سلم)». Sunnah.com. 31 January 2014. Retrieved 19 September 2017.
  43. ^ «Hadith — The Book of Mosques and Places of Prayer — Sahih Muslim — Sunnah.com — Sayings and Teachings of Prophet Muhammad (صلى الله عليه و سلم)». Sunnah.com. 26 April 2012. Retrieved 19 September 2017.
  44. ^ «Hadith — Prophetic Commentary on the Qur’an (Tafseer of the Prophet (pbuh)) — Sahih al-Bukhari — Sunnah.com — Sayings and Teachings of Prophet Muhammad (صلى الله عليه و سلم)». Sunnah.com. Retrieved 19 September 2017.
  45. ^ «Hadith — Chapters on Tafsir — Jami’ at-Tirmidhi — Sunnah.com — Sayings and Teachings of Prophet Muhammad (صلى الله عليه و سلم)». Sunnah.com. Retrieved 19 September 2017.
  46. ^ «Hadith — Prophetic Commentary on the Qur’an (Tafseer of the Prophet (pbuh)) — Sahih al-Bukhari — Sunnah.com — Sayings and Teachings of Prophet Muhammad (صلى الله عليه و سلم)». Sunnah.com. Retrieved 19 September 2017.
  47. ^ «Hadith — Prophetic Commentary on the Qur’an (Tafseer of the Prophet (pbuh)) — Sahih al-Bukhari — Sunnah.com — Sayings and Teachings of Prophet Muhammad (صلى الله عليه و سلم)». Sunnah.com. Retrieved 19 September 2017.
  48. ^ «Shīʿism and the Qurʾān». Encyclopaedia of the Qur’an. Leiden: Brill Publishers. 2004.
  49. ^ Cook, The Koran, 2000: p.119
  50. ^ a b c Leaman, Oliver (2006). «Canon». The Qur’an: an Encyclopedia. New York, NY: Routledge. pp. 136–139. ISBN 0-415-32639-7.
  51. ^ Al-Tabari (1989). Ihsan Abbas; C. E. Bosworth; Jacob Lassner; Franz Rosenthal; Ehsan Yar-Shater (eds.). The History of al-Tabari: The Conquest of Iraq, Southwestern Persia, and Egypt. Gautier H. A. Juynboll (trans.). Albany, NY: State University of New York Press. pp. 2–6. ISBN 0-88706-876-6.
  52. ^ «Sahih al-Bukhari 7191 — Judgments (Ahkaam) — كتاب الأحكام — Sunnah.com — Sayings and Teachings of Prophet Muhammad (صلى الله عليه و سلم)». sunnah.com. Retrieved 13 April 2021.
  53. ^ Al-Tabari (1990). Ihsan Abbas; C. E. Bosworth; Franz Rosenthal; Ehsan Yar-Sharter (eds.). The History of al-Tabari: The Crisis of the Early Caliphate. Stephen Humphreys (trans.). Albany, NY: State University of New York Press. p. 8. ISBN 0-7914-0154-5.
  54. ^ al-Tabari (1990). Ihsan Abbas; C. E. Bosworth; Franz Rosenthal; Ehsan Yar-Sharter (eds.). The History of al-Tabari: The Crisis of the Early Caliphate. R. Humphreys (trans.). Albany, NY: State University of New York Press. p. 42. ISBN 0-7914-0154-5.
  55. ^ a b c d e f Welch, A. T.; Paret, R.; Pearson, J. D. (1960). «al-Ḳurʾān». In Bosworth, C. E.; van Donzel, E. J.; Heinrichs, W. P.; Lewis, B.; Pellat, Ch.; Schacht, J. (eds.). Encyclopaedia of Islam, Second Edition. Vol. 1. Leiden: Brill Publishers. doi:10.1163/1573-3912_islam_COM_0543. ISBN 978-90-04-16121-4.
  56. ^ Sahih al-Bukhari, 6:61:510
  57. ^ «Sahih al-Bukhari 4987 — Virtues of the Qur’an — كتاب فضائل القرآن — Sunnah.com — Sayings and Teachings of Prophet Muhammad (صلى الله عليه و سلم)». sunnah.com. Retrieved 9 November 2021.
  58. ^ Anthony, Sean W.; Bronson, Catherine L. (2016). «Did Ḥafṣah Edit the Qurʾān? A Response with Notes on the Codices of the Prophet’s Wives». Journal of the International Qur’anic Studies Association. 1: 108–112. doi:10.5913/jiqsa.1.2017.a006. JSTOR 10.5913/jiqsa.1.2017.a006.
  59. ^ Modarressi, Hossein (1993). «Early Debates on the Integrity of the Qur’ān: A Brief Survey». Studia Islamica (77): 5–39. doi:10.2307/1595789. JSTOR 1595789.
  60. ^ Al-Khu’i, Al-Sayyid (1998). The Prolegomena to the Qur’an. New York: Oxford University Press. p. 175. ISBN 0-19-511675-5.
  61. ^ Leaman, Oliver (2006). «Ali». The Qur’an: an Encyclopedia. New York, NY: Routledge. pp. 30–31. ISBN 0-415-32639-7.
  62. ^ Al-Khu’i, Al-Sayyid (1998). The Prolegomena to the Qur’an. New York: Oxford University Press. p. 153. ISBN 0-19-511675-5.
  63. ^ Leaman, Oliver (2006). «Ali». The Qur’an: an Encyclopedia. New York: Routledge. pp. 30–31. ISBN 0-415-32639-7.
  64. ^ Al-Khu’i, Al-Sayyid (1998). The Prolegomena to the Qur’an. New York: Oxford University Press. pp. 154–155. ISBN 0-19-511675-5.
  65. ^ a b Andrew Rippin (2009). «Qur’an». Oxford Bibliographies. Oxford: Oxford University Press. How the Qurʾan came into being and why it looks the way it does has proven to be a continual focus of attention for scholarship. Most accounts accept the basic framework of the Muslim memory, with the role of Muhammad as the recipient of revelation and the role subsequent caliphs in bringing the text together clearly separated. Some scholarship has wanted to challenge the originality and source of the text itself, tracing it to other religious communities (especially Christian: Lüling 2003; Luxenberg 2007). Others have tried to refine the Muslim accounts of revelation and collection.
  66. ^ Holland, In the Shadow of the Sword, 2012: p.45
  67. ^ Cilliot, Claude «Muhammad, le Curan et les `Contraites de l’Histoire`» in Wild, Stefan (editor): The Qur’an as Text (Leiden, 1966), p.4
  68. ^ a b Neva & Koren, «Methodological Approaches to Islamic Studies», 2000: p.420
  69. ^ Crone, Patricia (1987). Meccan Trade and the Rise of Islam. Oxford University Press. p. 223.
  70. ^ Neva & Koren, «Methodological Approaches to Islamic Studies», 2000: p.422-6
  71. ^ Fred Donner (2008). Gabriel Said Reynolds (ed.). The Qur’an in Recent Scholarship. Vol. The Quran in its historical context. Routledge. p. 29.
  72. ^ Yehuda D. Nevo «Towards a Prehistory of Islam,» Jerusalem Studies in Arabic and Islam, vol. 17, Hebrew University of Jerusalem, 1994 p. 108.
  73. ^ John Wansbrough The Sectarian Milieu: Content and Composition of Islamic Salvation History, Oxford, Oxford University Press, 1978 p. 119
  74. ^ a b Patricia Crone, Meccan Trade and the Rise of Islam, Princeton University Press, 1987 p. 204.
  75. ^ P. Crone and M. Cook, Hagarism: The Making Of The Islamic World, 1977, Cambridge University Press
  76. ^ Patricia Crone, Michael Cook, and Gerd R. Puin as quoted in Toby Lester (January 1999). «What Is the Koran?». The Atlantic Monthly.
  77. ^ van Putten, M. (2019). «The ‘Grace of God’ as evidence for a written Uthmanic archetype: the importance of shared orthographic idiosyncrasies». Bulletin of the School of Oriental and African Studies. 82 (2): 271–288. doi:10.1017/S0041977X19000338. S2CID 231795084.
  78. ^ a b van Putten, Marijn (24 January 2020). «Apparently some are still under the impression that the Birmingham Fragment (Mingana 1572a + Arabe 328c) is pre-Uthmanic copy of the Quran». Twitter.com. Twitter. Retrieved 24 August 2021.
  79. ^ LESTER, TOBY (January 1999). «What Is the Koran?». Atlantic. Retrieved 8 April 2019.
  80. ^ Cook, The Koran, 2000: p.138
  81. ^ Rose, Christopher (4 November 2015). «Episode 75: The Birmingham Qur’ān». 15 minute history. Retrieved 23 September 2019.
  82. ^ Cook, The Koran, 2000: p.140
  83. ^ a b c d e Saadi, «Nascent Islam in the Seventh Century Syriac Sources», 2008: p.219-220
  84. ^ a b Holland, In the Shadow of the Sword, 2012: p.41
  85. ^ Crossroads to Islam: The Origins of the Arab Religion and the Arab State, by Yehuda D. Nevo and Judith Koren, Prometheus Books, 2003, part 2
  86. ^ Reynolds, «Quranic studies and its controversies», 2008: p.14
  87. ^ Shoemaker 2022, p. 43.
  88. ^ Cook, Michael (1983). Muhammad. Oxford University Press. pp. 67–8. ISBN 0192876058.
  89. ^ a b Saadi, «Nascent Islam in the Seventh Century Syriac Sources», 2008: p.217-18
  90. ^ Yehuda D. Nevo «Towards a Prehistory of Islam,» Jerusalem Studies in Arabic and Islam, vol.17, Hebrew University of Jerusalem, 1994 p. 108.
  91. ^ John Wansbrough The Sectarian Milieu: Content and Composition of Islamic Salvation History, Oxford, Oxford University Press, 1978 p,119
  92. ^ El-Badawi, Emran (17 December 2013). «Challenges posed by the Quranic text». The Qur’an and the Aramaic Gospel Traditions. Routledge. ISBN 9781317929321. Retrieved 30 March 2019.
  93. ^ «Emran El-Badawi | Faculty | MCL».
  94. ^ Emran El- Badawi «Sectarian Scripture: The Quran’s Dogmatic Re-articulation of the Aramaic Gospel Tradition in the Late Antique Near East» Research Dissertation University of Chicago., p 17
  95. ^ Lumbard, Joseph. «New Light on the History of the Quranic Text?». HuffPost. Retrieved 27 July 2015.
  96. ^ «New Light on the History of the Quranic Text?». HuffPost. 24 July 2015. Retrieved 6 December 2022.
  97. ^ a b «Birmingham’s ancient Koran history revealed». BBC. 23 December 2015. Retrieved 4 February 2016.
  98. ^ a b Whelan, Estelle (1998). «Forgotten Witness: Evidence For The Early Codification Of The Qur’an». Journal of the American Oriental Society. 118: 1–14. doi:10.2307/606294. JSTOR 606294.
  99. ^ «1591026342 : 9781591026341:Hidden Origins of Islam». Archived from the original on 5 September 2008. Retrieved 18 June 2009.
  100. ^ Patricia Crone, Meccan Trade and the Rise of Islam, pp. 203-30, where she argues that much of the classical Muslim understanding of the Koran rests on the work of storytellers and that this work is of very dubious historical value. These storytellers contributed to the tradition on the rise of Islam, and this is evident in the steady growth of information: «If one storyteller should happen to mention a raid, the next storyteller would know the date of this raid, while the third would know everything that an audience might wish to hear about it.» 53 Then, comparing the accounts of the raid of Kharrar by Ibn Ishaq and al-Waqidi, Crone shows that al-Waqidi, influenced by and in the manner of the storytellers, «will always give precise dates, locations, names, where Ibn Ishaq has none, accounts of what triggered the expedition, miscellaneous information to lend color to the event, as well as reasons why, as was usually the case, no fighting took place.»
  101. ^ Patricia Crone, Slaves on Horses, pp. 15-16.
  102. ^ The Syro-Aramaic Reading Of The Qur’an, 2007 English edition
  103. ^ Narratives of Islamic Origins: The Beginnings of Islamic Historical Writing, Donner, Darwin Press, 1998, p. 60, ISBN 0-87850-127-4.
  104. ^ Lester, Toby (January 1999). «What Is the Quran?». The Atlantic.
  105. ^ Press Office, University of Birmingham (22 July 2015). «Birmingham Qur’an manuscript dated among the oldest in the world». University of Birmingham Press Office. Birmingham, England. Retrieved 26 August 2018.
  106. ^ a b Donner, Fred Narratives of Islamic Origins: The Beginnings of Islamic Historical Writing, Darwin Press, 1998
  107. ^ Lester, Toby (1 January 1999). «What Is the Koran?». The Atlantic.
  108. ^ Small, Keith E. (2011). Textual Criticism and Qur’ān Manuscripts. Lexington Books. ISBN 9780739142912. p. 178
  109. ^ Introduction to the Qur’an 2nd Edition, Richard Bell, W. Montgomery Watt, Edinburgh University Press, 1970, ISBN 0-7486-0597-5, ISBN 978-0-7486-0597-2 p. 66.
  110. ^ Bulliet 2015, p. 111.
  111. ^ Hughes 2013, p. 85.
  112. ^ Leirvik 2010, pp. 33-34.
  113. ^ a b Leirvik 2010, pp. 33–34.
  114. ^ Leirvik 2010, p. 33.
  115. ^ Samuel A. Berman, Midrash Tanhuma-Yelammedenu (KTAV Publishing house, 1996) 31-32
  116. ^ Gerald Friedlander, Pirḳe de-R. Eliezer, (The Bloch Publishing Company, 1916) 156
  117. ^ F. E. Peters, The Quest of the Historical Muhammad, International Journal of Middle East Studies, Vol. 23, No. 3 (Aug.,1991), p. 293
  118. ^ Muhammad Mustafa Al-A’zami (2003), The History of The Qur’anic Text: From Revelation to Compilation: A Comparative Study with the Old and New Testaments, p.197. UK Islamic Academy. ISBN 978-1872531656.
  119. ^ Muhammad Mustafa Al-A’zami (2003), The History of The Qur’anic Text: From Revelation to Compilation: A Comparative Study with the Old and New Testaments, pp.199-201. UK Islamic Academy. ISBN 978-1872531656.
  120. ^ Harvey, Ramon (2017). «The Legal Epistemology of Qur’anic Variants: The Readings of Ibn Masʿūd in Kufan fiqh and the Ḥanafī madhhab» (PDF). Journal of Qur’anic Studies. 9 (1): 72–101. doi:10.3366/jqs.2017.0268.
  121. ^ Anthony, Sean (2019). «Two ‘Lost’ Sūras of the Qurʾān: Sūrat al-Khalʿ and Sūrat al-Ḥafd between Textual and Ritual Canon (1st -3rd/7th -9th Centuries) [Pre-Print Version]». Jerusalem Studies in Arabic and Islam. 46: 73–79.
  122. ^ Sadeghi, Behnam; Goudarzi, Mohsen (2012). «Ṣan’ā’ 1 and the Origins of the Qur’ān». Der Islam. Berlin: De Gruyter. 87 (1–2): 24. doi:10.1515/islam-2011-0025. S2CID 164120434.
  123. ^ Ahmad von Denffer. «An Introduction to the Sciences of the Qur’an» (PDF). Islamicbulletin.org. Retrieved 19 September 2017.
  124. ^ Introduction to the Qur’an, Richard Bell, W. Montgomery Watt, Edinburgh University Press, 1995, ISBN 978-0748605972, p. 51.
  125. ^ a b c d e f g h Leaman, Oliver (2006). «Manuscript and the Qur’an». The Qur’an: an Encyclopedia. New York, NY: Routledge. pp. 384–389. ISBN 0-415-32639-7.
  126. ^ Leaman, Oliver (2006). «Calligraphy and the Qur’an». The Qur’an: an Encyclopedia. New York, NY: Routledge. p. 131. ISBN 0-415-32639-7.
  127. ^ Alan George (2007). «Geometry of early Qur’anic Manuscripts». Journal of Qur’anic Studies. Edinburgh University Press. 9 (1): 78–110. doi:10.3366/jqs.2007.9.1.78. JSTOR 25728237.
  128. ^ a b Leaman, Oliver (2006). «Calligraphy and the Qur’an». The Qur’an: an Encyclopedia. New York, NY: Routledge. pp. 130–131. ISBN 0-415-32639-7.
  129. ^ «11th Century Qur’an in Eastern Kufic». 1000.
  130. ^ Yasser Tabbaa (1991). «The transformation of Arabic writing». Ars Orientalis. University of Michigan. 21: 119–148. JSTOR 4629416.
  131. ^ «11th Century Qur’an». Retrieved 19 September 2017.
  132. ^ Böwering, «Recent Research on the Construction of the Quran», 2008: p. 74
  133. ^ Q2:26 Commences with ۞ (1/199) (rubʿ al-ḥizb), an Islamic symbol used as a dividing system is to facilitate the recitation of the Quran.
  134. ^ Stefan Wild, «Reading» The Quran: an Encyclopedia, Routledge
  135. ^ Rippin, Andrew; et al. (2006). The Blackwell companion to the Qur’an ([2a reimpr.] ed.). Blackwell. ISBN 978140511752-4.
    • For the history of compilation see Introduction by Tamara Sonn pp. 5–6

  136. ^ Melchert, Christopher (2000). «Ibn Mujahid and the Establishment of Seven Qur’anic Readings». Studia Islamica (91): 5–22. doi:10.2307/1596266. JSTOR 1596266.
  137. ^ Aisha Geissinger, Gender and Muslim Constructions of Exegetical Authority: A Rereading of the Classical Genre of Qurʾān Commentary, pg. 79. Leiden: Brill Publishers, 2015. ISBN 9789004294448
  138. ^ a b Stefan Wild, «basmallah» The Quran: an Encyclopedia, Routledge
  139. ^ a b Brockett, Adrian Alan, Studies in two transmissions of the Qur’an
  140. ^ Peter G. Riddell, Early Malay Qur’anic exegical activity, p. 164. Taken from Islam and the Malay-Indonesian World: Transmission and Responses. London: C. Hurst & Co., 2001. ISBN 9781850653363
  141. ^ Albin, Michael W. (2006). «Printing of the Qurʾān». In McAuliffe, Jane Dammen (ed.). Encyclopaedia of the Qurʾān. Vol. IV. Leiden: Brill Publishers. doi:10.1163/1875-3922_q3_EQCOM_00158. ISBN 90-04-14743-8.
  142. ^ a b c Reynolds, Gabriel Said (2008). «Introduction: Qur’anic Studies and its Controversies». In Reynolds, Gabriel Said (ed.). The Qur’an in its Historical Context. Abingdon, Oxfordshire: Routledge. pp. 1–26. doi:10.4324/9780203939604. ISBN 978-0-415-42899-6. S2CID 160637821. Retrieved 15 January 2021.
  143. ^ «Popularity of the recitation of Hafs from ‘Aasim. Fatwa No: 118960». Islamweb. 9 March 2009. Retrieved 11 April 2020. (Qatari Ministry of Awqaf and Islamic Affairs)
  144. ^ Mattson, Ingrid (2013). The Story of the Qur’an: Its History and Place in Muslim Life. John Wiley & Sons. p. 129. ISBN 9780470673492. Retrieved 11 April 2020.
  145. ^ Stefan Wild, «Canon» The Quran: an Encyclopedia, Routledge
  146. ^ Graham, William A. (2006). «Basmala». In McAuliffe, Jane Dammen (ed.). Encyclopaedia of the Qurʾān. Vol. I. Leiden: Brill Publishers. doi:10.1163/1875-3922_q3_EQCOM_00024. ISBN 90-04-14743-8.
  147. ^ McAuliffe, Jane Dammen (2006). «Preface». In McAuliffe, Jane Dammen (ed.). Encyclopaedia of the Qurʾān. Vol. VI. Leiden: Brill Publishers. ISBN 978-90-04-14764-5.
  148. ^ Böwering, Gerhard (2006). «Chronology and the Qurʾān». In McAuliffe, Jane Dammen (ed.). Encyclopaedia of the Qurʾān. Vol. I. Leiden: Brill Publishers. doi:10.1163/1875-3922_q3_EQCOM_00034. ISBN 90-04-14743-8.
  149. ^ As-Suyuti, «Al-Itqan», pp. 152-153; Arthur Jeffery, Materials for the History of the Text of the Qu’ran: The Old Codices. Leiden: E.J. Brill, 1937.
  150. ^ Quran 15:9 (Translated by Pickthall)
  151. ^ Modarressi, Hossein (1993). «Early Debates on the Integrity of the Qur’an: A Brief Survey». Studia Islamica. Maisonneuve and Larose. 77.
  152. ^ Shu’aib al-Arna`ut, Tahqiq Musnad Ahmad bin Hanbal, vol. 6, pg. 269, hadith #26,359. Beirut: Mu`assasah al-Risalah.
  153. ^ Muhammad Taqi Usmani, Takmilat Fath al-Mulhim, vol. 1, pg. 69. Beirut: Dar Ihya al-Turath al-Arabi.
  154. ^ a b Al-Khu’i, Al-Sayyid (1998). The Prolegomena to the Qur’an. New York: Oxford University Press. pp. 150–158. ISBN 0-19-511675-5.
  155. ^ Al-Khu’i, Al-Sayyid (1998). The Prolegomena the Qur’an. New York: Oxford University Press. p. 172. ISBN 0-19-511675-5.
  156. ^ Behnam Sadeghi & Mohsen Goudarzi, «Sana’a and the Origins of the Qu’ran», Der Islam, 87 (2012), 26.
  157. ^ Behnam Sadeghi & Mohsen Goudarzi, «Sana’a and the Origins of the Qu’ran», Der Islam, 87 (2012), 23.

Bibliography[edit]

  • Aslan, Reza (2 December 2008). No God But God: The Origins, Evolution and Future of Islam. Random House. p. 29. ISBN 978-1-4070-0928-5.
  • Bulliet, Richard W. (2015). «Islamo-Christian Civilization». In Blidstein, Moshe; Silverstein, Adam J.; Stroumsa, Guy G. (eds.). The Oxford Handbook of the Abrahamic Religions. Oxford: Oxford University Press. pp. 109–112. doi:10.1093/oxfordhb/9780199697762.013.6. ISBN 978-0-19-969776-2. LCCN 2014960132. S2CID 170430270. Retrieved 14 October 2020.
  • Leemhuis, Fred (2006). MacAuliffe, Jane Dammen (ed.). The Cambridge Companion to the Qur’ān. Cambridge: Cambridge University Press. pp. 145–155. ISBN 9780521539340.
  • Cook, Michael (2000). The Koran: A Very Short Introduction. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0192853449. The Koran: A Very Short Introduction
  • Donner, Fred McGraw (2010). Muhammad and the Believers: At the Origins of Islam. London: Harvard University Press. pp. 153–154. ISBN 978-0-674-05097-6.
  • Esposito, John L. «The Islamic World: Past and Present». Oxford Islamic Studies Online. Retrieved 1 May 2019.
  • Holland, Tom (2012). In the Shadow of the Sword. New York: Doubleday. ISBN 978-0-385-53135-1. Retrieved 29 August 2019.
  • Hughes, Aaron W. (2013). «The Quran: The Base Narrative». Muslim Identities: An Introduction to Islam. New York: Columbia University Press. pp. 67–92. ISBN 978-0-231-53192-4. JSTOR 10.7312/hugh16146.8. S2CID 169663918. Retrieved 14 October 2020.
  • Nöldeke, Theodor; Schwally, Friedrich; Bergsträsser, Gotthelf; Pretzl, Otto (2013). «The Genesis of the Authorized Redaction of the Koran under the Caliph ʿUthmān». In Behn, Wolfgang H. (ed.). The History of the Qurʾān. Texts and Studies on the Qurʾān. Vol. 8. Translated by Behn, Wolfgang H. Leiden and Boston: Brill Publishers. pp. 251–275. doi:10.1163/9789004228795_017. ISBN 978-90-04-21234-3. ISSN 1567-2808. Retrieved 15 January 2021.
  • Reeves, John C. (2004). «Some Explorations of the Intertwining of Bible and Qur’ān». In Reeves, John C. (ed.). Bible and Qurʼān: Essays in Scriptural Intertextuality. SBL Symposium. Vol. 24. Leiden: Brill Publishers. pp. 43–60. ISBN 978-90-04-12726-5. ISSN 1569-3627. S2CID 160092342. Retrieved 15 January 2021.
  • Reynolds, Gabriel Said (2008). «Introduction: Qur’anic Studies and its Controversies». In Reynolds, Gabriel Said (ed.). The Qur’an in its Historical Context. Abingdon, Oxfordshire: Routledge. pp. 1–26. doi:10.4324/9780203939604. ISBN 978-0-415-42899-6. S2CID 160637821.
  • Saadi, Abdul-Massih (2008). «Nascent Islam in the Seventh Century Syriac Sources». In Reynolds, Gabriel Said (ed.). The Qur’an in its Historical Context. Abingdon, Oxfordshire: Routledge. pp. 217–222. doi:10.4324/9780203939604. ISBN 978-0-415-42899-6. S2CID 211653850.
  • Shoemaker, Stephen J. (2022). Creating the Qur’an: A Historical-Critical Study. University of California Press. ISBN 978-0-520-38903-8.
  • Sinai, Nicolai (2009). «The Qurʾan As Process». In Marx, Michael; Neuwirth, Angelika; Sinai, Nicolai (eds.). The Qurʾān in Context: Historical and Literary Investigations into the Qurʾānic Milieu. Texts and Studies on the Qurʾān. Vol. 6. Leiden: Brill Publishers. pp. 405–440. doi:10.1163/ej.9789004176881.i-864.104. ISBN 978-90-04-17688-1. ISSN 1567-2808. S2CID 191057440. Retrieved 15 January 2021.

Further reading[edit]

  • M. M. Azami (2003). The History of the Qur’anic Text from Revelation to Compilation: A Comparative Study with the Old and New Testaments. UK Islamic Academy. ISBN 978-1872531656.
  • Jane Dammen McAuliffe, ed. (2006). The Cambridge Companion to the Quar’an. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-53934-0.
  • Adam J. Silverstein (2010). Islamic History: A Very Short Introduction. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-954572-8.

External links[edit]

  • History of preservation of Quranic manuscript
  • Read Quran Online
  • Dated Muslim Texts From 1-72 AH / 622-691 AD: Documentary Evidence For Early Islam Islamic Awareness
  • Corpus Coranicum: comprehensive website on early Quran manuscripts by the Berlin-Brandenburg Academy of Sciences and Humanities
  • Several early Qur’ans: information, zoomable images British Library website
  • History of the Quran

Основной источник исламского вероучения и права – Священный Коран. Слово «Коран» в арабском языке является однокоренным понятию «читать».

Коран, будучи словом Всевышнего, служит верным руководством, основным ориентиром в жизни исламской уммы, а также не имеющим аналогов в мире источником общечеловеческих знаний и житейской мудрости. В самом Откровении сказано:

«Аллах ниспослал наилучшее повествование – Писание, аяты которого сходны и повторяются. У тех, кто страшится своего Создателя, от него по коже проходит дрожь. А потом их кожа и сердца смягчаются при поминании Всевышнего. Это – верное руководство Аллаха, посредством которого Он ведёт прямым путём того, кого пожелает» (39:23)

За всю историю Господь ниспослал четыре Священных Писания рабам Своим, а именно: Тору (Таурат), Псалтырь (Забур), Евангелие (Инджиль) и Коран (Кур`ан). Последний является заключительным Его Писанием, и Создатель взял на себя обязательство оберегать его от каких бы то ни было искажений вплоть до наступления дня Великого суда. И об этом говорится в следующем аяте:

«Воистину, Мы ниспослали Напоминание и Мы оберегаем его» (15:9)

Помимо традиционного наименования в самом заключительном Божьем Откровении используются и другие названия, характеризующие некоторые его качества. Наиболее распространённые среди них следующие:

1. Фуркан (Различение)

Данное наименование означает, что Коран служит различением между «халялем» (разрешённым) и «харамом» (запрещённым).

2. Китаб (Книга)

То есть Священный Коран представляет собой Книгу Всевышнего.

3. Зикр (Напоминание)

Подразумевается, что текст Священного Писания – это одновременно и напоминание, предостережение для всех верующих.

4. Танзиль (Ниспослание)

Суть данного наименования заключается в том, что Коран был ниспослан нашим Творцом в качестве Его непосредственной милости для миров.

5. Нур (Свет)

Это характеризует Откровение как свет Всевышнего.

Структура Корана

Священная Книга мусульман включает в себя 114 сур. Каждая из них имеет свой особый смысл и свою историю ниспослания. Все суры состоят из аятов, так же несущих в себе определённый смысл. Число аятов в каждой суре разнится, в связи с чем различают относительно длинные суры и короткие.

Сами коранические суры, в зависимости от периода их ниспослания, подразделяются на так называемые «мекканские» (то есть ниспосланные Посланнику Всевышнего Мухаммаду, да благословит его Аллах и приветствует, в период осуществления его пророческой миссии в Мекке) и «мединские» (соответственно, в Медине).

Помимо сур Коран ещё делят на джузы – их тридцать, причём каждый из них состоит из двух хизбов. На практике данное деление применяется для удобства чтения Корана в ходе намазов таравих в Священный месяц Рамазан (хатм), так как прочтение всего текста Книги Аллаха с первого по последний аяты является желательным действием в благословенный месяц.

История Корана

Процесс ниспослания Откровения происходил частями и довольно продолжительное время – на протяжении 23 лет. Об этом упоминается в суре «Аль-Исра»:

«Мы ниспослали его (Коран) с истиной, и он сошёл с истиной, а тебя (Мухаммад) Мы послали только добрым вестником и предостерегающим увещевателем. Мы разделили Коран для того, чтобы ты читал его людям не спеша. Мы ниспослали его частями» (17:105-106)

Ниспослание Пророку Мухаммаду (с.г.в.) осуществлялось через ангела Джабраила. Посланник пересказывал их своим сподвижникам. Первыми были начальные аяты суры «Аль-Алак» («Сгусток»). Именно с них началась пророческая миссия Мухаммада (с.г.в.) длиною в двадцать три года.

В хадисах этот исторический момент описывается следующим образом (со слов Аиши бинт Абу Бакр): «Ниспослание откровений посланнику Аллаха, саляллаху галейхи ва саллям, берёт начало с благого сновидения, а никаких-либо иных видений, кроме приходивших похожими на утреннюю зарю. Позже ему было внушено стремление уединяться, и он предпочитал делать это в пещере Хира на одноимённой горе. Там он занимался делами благочестия – поклонялся Всевышнему многими ночами напролёт, пока у Пророка Мухаммада (с.г.в.) не появлялось желание вернуться к своей семье. Всё это длилось до тех пор, пока перед ним не открылась истина, когда он в очередной раз был внутри пещеры Хира. Перед ним явился ангел и повелел: “Читай!”, однако в ответ услышал: “Я не умею читать!”» Затем, как повествовал сам Мухаммад (с.г.в.), ангел взял его и сильно сжал – настолько, что тот напрягся до предела, а затем разжал объятия и опять произнёс: «Читай!» Пророк возразил: «Я не умею читать!» Ангел повторно стиснул его так, что тот (вновь) сильно напрягся, и отпустил, повелев: «Читай!» – и тот (опять) повторил: «Я не умею читать!» И тогда ангел сжал Заключительного посланника Аллаха в 3-й раз и, отпустив, сказал: «Читай во имя Господа твоего, Который сотворил, сотворил человека из сгустка! Читай, а Господь твой – щедрейший…» (Бухари).

Ниспослание Священной Книги мусульман началось в наиболее благословенную ночь месяца Рамазан – Лейлят уль-Кадр (Ночь предопределения). Об этом тоже написано в Священном Коране:

«Мы ниспослали его в благословенную ночь, и Мы предостерегаем» (44:3)

Привычный для нас Коран появился уже после ухода в мир иной Посланника Всевышнего (с.г.в.), так как при его жизни ответ на любой интересующий людей вопрос мог дать сам Мухаммад (с.г.в.). 1-й праведный халиф Абу Бакр ас-Сиддык (р.а.) велел всем сподвижникам, которые наизусть в точности знали Коран, записать его текст на свитках, поскольку существовала угроза утраты подлинного текста после смерти всех сподвижников, знавших его наизусть. Все эти свитки были собраны воедино в период правления 3-го халифа – Усмана ибн Аффана (р.а.). Именно этот экземпляр Корана дошёл до наших дней.

Достоинства чтения

Священное Писание, будучи словом самого Всевышнего, несёт в себе множество достоинств для людей, занимащихся его чтением и изучением. В тексте Книги сказано:

«Мы ниспослали тебе Писание для разъяснения всякой вещи как руководство к прямому пути, милость и благую весть для мусульман» (16:89)

О преимуществах чтения и изучения коранических сур упоминается и в ряде хадисов. Пророк Мухаммад (с.г.в.) однажды сказал: «Лучшим из вас является тот, кто изучил Коран и обучил ему других» (Бухари). Отсюда следует, что изучение Книги Господа – это одно из лучших дел, за совершение которых можно заслужить довольство своего Творца.

Кроме того, за прочтение каждой буквы, содержащейся в Священном Коране, записываются добрые деяния, о чем повествует следующее изречение Посланника Аллаха (с.г.в.): «Тому, кто прочитает одну букву Книги Аллаха, запишется совершение одного доброго дела, а награда за совершение добрых дел увеличивается 10-кратно» (Тирмизи).

Естественно, достоинством для верующего обернётся и заучивание аятов: «Тому, кто знал Коран, будет сказано: «Читай и восходи, и отчётливо произноси слова, как делал это ты в земной жизни, ибо, поистине, место твоё будет соответствовать последнему прочитанному тобой аяту» (этот хадис приводят Абу Дауд и Ибн Маджа). Причём, даже если верующий выучил те или иные аяты, ему следует их перечитывать, чтобы не забыть. Божий Посланник (с.г.в.) говорил: «Продолжайте повторять Коран, так как он покидает сердца людей быстрее, чем верблюды, освобождённые от пут» (Бухари, Муслим).

Важно также помнить, что время, уделённое верующими чтению, изучению Книги Создателя, принесёт им пользу не только в этом бренном мире. На этот счёт существует хадис: «Читайте Коран, ибо, поистине, в День воскрешения он явится как заступник за тех, кто его читал!» (Муслим).

КОРА́Н (от араб. аль-ку­ран; букв. – чте­ние вслух, ре­ци­та­ция), свя­щен­ное Пи­са­ние му­суль­ман, со­глас­но уче­нию ис­ла­ма, пред­став­ляю­щее со­бой бо­же­ст­вен­ное От­кро­ве­ние, воз­ве­щён­ное ми­ру че­рез Про­ро­ка Му­хам­ме­да в Мек­ке и Ме­ди­не ме­ж­ду 610 и 632. Вме­сте с до­пол­няю­щей и разъ­яс­няю­щей его Сун­ной из­ре­че­ний Про­ро­ка об­ра­зу­ет ос­но­ву ис­лам­ско­го ве­ро­уче­ния и пра­ва (см. Ша­ри­ат). Ис­лам­ская эк­зе­ге­ти­ка счи­та­ет К. Сло­вом Бо­жи­им, веч­ный и не­из­мен­ный ори­ги­нал ко­то­ро­го (как и всех ни­спос­лан­ных пре­ж­де Пи­са­ний) хра­нит­ся на не­бе­сах в «Свя­то­хра­ни­мой скри­жа­ли» («аль-Ля­ух аль-мах­фуз»).


Куфический Коран. 11 в. Северная Африка. Британский музей (Лондон).

При жиз­ни Му­хам­ме­да текст К. пе­ре­да­вал­ся пре­им. изу­ст­но. Отд. от­кро­ве­ния бы­ли за­пи­са­ны в Мек­ке пер­вы­ми му­суль­ма­на­ми не­за­ви­си­мо от Му­хам­ме­да, а в Ме­ди­не, ве­ро­ят­но, и по его пря­мо­му по­ве­ле­нию. Наи­бо­лее ар­гу­мен­ти­ро­ва­на точ­ка зре­ния, что пер­вые спи­ски пол­но­го тек­ста К. поя­ви­лись сре­ди бли­жай­ших спод­виж­ни­ков (см. Ас­ха­бы) Про­ро­ка вско­ре по­сле его смер­ти в 632. Они от­ли­ча­лись друг от дру­га по сте­пе­ни пол­но­ты, по­ряд­ку рас­по­ло­же­ния от­кро­ве­ний, их на­зва­ни­ям и внутр. де­ле­нию на ая­ты, на­пи­са­нию отд. слов. Бла­го­да­ря уси­ли­ям третье­го ха­ли­фа Ос­ма­на ме­ж­ду 650 и 656 спец. ко­мис­сия под рук. сек­ре­та­ря Му­хам­ме­да – Зей­да ибн Са­би­та (ок. 615 – ок. 665) под­го­то­ви­ла еди­ный свод К., по­лу­чив­ший назв. «Ос­мано­ва» («аль-Мус­хаф аль-ус­ма­ни»). По­сте­пен­но он вы­тес­нил др. спи­ски и впо­след­ст­вии был при­знан ка­но­ни­че­ским. Са­мые ран­ние со­хра­нив­шие­ся спи­ски К. ру­бе­жа 7–8 вв., ве­ро­ят­но, вос­хо­дят к не­му. В про­цес­се раз­ви­тия араб. ор­фо­гра­фии внеш­няя фор­ма К. в 8–9 вв. пре­тер­пе­ла даль­ней­шие из­ме­не­ния, пре­ж­де все­го с вве­де­ни­ем ди­ак­ри­тич. то­чек и ог­ла­со­вок. К 10 в. за­вер­шил­ся про­цесс во­ка­ли­за­ции ко­ра­нич. тек­ста, по­сле че­го оди­на­ко­во пра­во­мер­ны­ми бы­ли при­зна­ны 7 не­сколь­ко от­ли­чаю­щих­ся друг от дру­га спо­со­бов чте­ния (кы­раа) К., при­ня­тых в осн. куль­тур­ных цен­трах Ха­ли­фа­та – го­ро­дах Мек­ка, Ме­ди­на, Бас­ра и Ку­фа. Ор­фо­гра­фия, струк­ту­ра тек­ста и пра­вила ре­ци­та­ции К. бы­ли окон­ча­тель­но ус­та­нов­ле­ны в 1-й тре­ти 20 в. с из­да­ни­ем в Каи­ре совр. пе­чат­но­го тек­ста К. (1919, 1923, 1928), сле­дую­ще­го од­ной из этих 7 ка­но­нич. сис­тем чте­ния, вос­хо­дя­щей к чте­цу из Ку­фы Аси­му (ум. 744). Этот текст К. при­нят в боль­шин­ст­ве ре­гио­нов му­сульм. ми­ра.

Су­ще­ст­вую­щий текст К. на­пи­сан в осн. рит­ми­зи­ро­ван­ной, по­рой риф­мо­ван­ной про­зой (садж). Он со­дер­жит по­ле­ми­ку ме­ж­ду Бо­гом и про­тив­ни­ка­ми Му­хам­ме­да, а так­же уве­ще­ва­ния и пред­пи­са­ния Ал­ла­ха, об­ра­щён­ные к по­сле­до­ва­те­лям Му­хам­ме­да. Сло­во Бо­жие пе­ре­да­ёт­ся в К. от пер­во­го или третье­го ли­ца, ли­бо че­рез ан­ге­ла Джиб­ри­ла, но все­гда ус­та­ми Му­хам­ме­да. Со­глас­но при­ня­той в совр. нау­ке ги­по­те­зе, язык К. – мек­кан­ский ва­ри­ант меж­пле­мен­но­го араб. по­эти­че­ско­го кой­не.

К. со­сто­ит из 114 час­тей (сур) раз­ной ве­ли­чи­ны. Му­сульм. эк­зе­ге­ти­ка де­лит их по вре­ме­ни про­из­не­се­ния на мек­кан­ские, про­из­не­сён­ные в 610–622 (90, по ка­ир­ско­му из­да­нию – 86), и 24 или 28 ме­дин­ских, ни­спос­лан­ных в 622–632. В от­кро­ве­ни­ях мек­кан­ско­го пе­рио­да, как пра­ви­ло, боль­ше по­эти­че­ской фор­мы, пре­об­ла­да­ют оп­ро­вер­же­ния мно­го­бо­жия и про­ро­че­ст­ва о Страш­ном су­де. Ме­дин­ские от­кро­ве­ния в осн. со­дер­жат де­таль­ные пред­пи­са­ния, ка­саю­щие­ся об­ря­до­вой, пра­во­вой и со­ци­аль­ной об­лас­тей жиз­ни му­сульм. со­об­ще­ст­ва (о мес­те К. в ве­ро­уче­нии и ре­лиг. прак­ти­ках см. в ст. Ис­лам). Су­ры, в свою оче­редь, со­сто­ят из раз­но­го ко­ли­че­ст­ва рит­ми­ко-смы­сло­вых еди­ниц – ая­тов. Су­ще­ст­ву­ют и др. де­ле­ния тек­ста К., ус­та­нов­лен­ные в со­от­вет­ст­вии с по­треб­но­стя­ми ре­лиг. куль­та и изу­че­ния К. в тра­диц. му­сульм. шко­ле. Су­ры груп­пи­ру­ют в 7 ман­зи­лов (для бла­го­чес­ти­во­го чте­ния по од­но­му ман­зи­лу в день) или 30 джу­зов (для чте­ния в те­че­ние ме­ся­ца, осо­бен­но в ра­ма­дан). Ка­ж­дый джуз под­раз­де­ля­ет­ся на 2 хиз­ба, а по­след­ние – на чет­вер­ти (руб). Для нужд мо­лит­вы и с це­лью за­учи­ва­ния су­ры так­же де­лят на смы­сло­вые час­ти (ру­ку).

Изу­че­ние К. в книж­ной му­сульм. тра­ди­ции по­ро­ди­ло ряд тра­диц. ис­лам­ских дис­ци­п­лин, из­вест­ных как «нау­ки о Ко­ра­не» (улюм аль-Ку­ран). Осн. пред­ме­та­ми их ис­сле­до­ва­ний яв­ля­ют­ся хро­ноло­гия, ис­то­рия скла­ды­ва­ния тек­ста, зву­ко­вой строй и сти­ли­сти­ка К., от­ме­няю­щие и от­ме­няе­мые ая­ты, об­стоя­тель­ст­ва ни­спос­ла­ния, чу­дес­ность и не­под­ра­жае­мость К. В Сред­не­ве­ко­вье и от­час­ти в Но­вое вре­мя сло­жи­лась бо­га­тая ком­мен­та­тор­ская тра­ди­ция (таф­сир), изу­чав­шая К. с фи­ло­ло­гич., пра­во­вой, фи­ло­соф­ской, бо­го­слов­ской и мис­тич. то­чек зре­ния. Де­таль­но раз­ра­бо­тан «эти­кет» (адаб) ре­ци­та­ции К., сре­ди про­че­го обя­зы­ваю­щий вся­ко­го му­суль­ма­ни­на, при­ка­саю­ще­го­ся к свя­щен­ной Кни­ге, пре­ж­де со­вер­шить омо­ве­ние. По­сле про­чте­ния не­ко­то­рых ая­тов по­ло­же­но со­вер­шать ко­ле­но­пре­кло­не­ние, как в еже­днев­ной пя­ти­крат­ной мо­лит­ве (все­го в К. име­ет­ся 15 та­ких мест).


Деревянная подставка (рихле) под Коран. Кон. 16 в. Османская империя. Исламский музей (Стамбул).

На сле­до­ва­нии К. по­строе­ны му­сульм. дог­ма­ти­ка, об­ряд­ность, пра­во и со­ци­аль­но-этич. док­три­на. Он иг­ра­ет центр. роль не толь­ко в ре­ли­ги­оз­ной, но и в по­все­днев­ной жиз­ни му­суль­ман. Ая­ты из К. про­из­но­сят при со­вер­ше­нии пя­ти­крат­ной еже­днев­ной мо­лит­вы. Отд. су­ры К. при­ня­то чи­тать при ро­ж­де­нии ре­бён­ка и его на­ре­че­нии, при со­вер­ше­нии бра­ко­со­че­та­ния, на по­хо­ро­нах. Ре­ци­та­ци­ей от­рыв­ков из К. от­кры­ва­ют лю­бое важ­ное об­ществ. со­б­ра­ние. По К. му­суль­ма­не учат­ся чи­тать и пи­сать. При­зна­ком бла­го­чес­тия счи­та­ет­ся за­учи­ва­ние от­рыв­ков из Пи­са­ния наи­зусть, что тра­ди­ци­он­но вхо­дит в про­грам­му на­чаль­но­го ис­лам­ско­го об­ра­зо­ва­ния. Вы­учив­ший на па­мять весь свя­щен­ный текст по­лу­ча­ет поч. ти­тул ха­фи­за. Кон­кур­сы ха­фи­зов еже­год­но уст­раи­ва­ют­ся во мно­гих стра­нах, вклю­чая Рос­сию. Кал­ли­гра­фич. над­пи­си с ко­ра­нич. из­ре­че­ния­ми ук­ра­ша­ют ме­че­ти, шко­лы-мед­ре­се и др. пуб­лич­ные зда­ния, сим­во­ли­зи­руя при­сут­ст­вие Бо­га в ми­ре. Ая­ты и су­ры слу­жат та­лис­ма­на­ми и обе­ре­га­ми. Ми­ниа­тюр­ные К. жен­щи­ны ве­ша­ют на шею в ка­че­ст­ве ук­ра­ше­ния. В совр. эпо­ху текст К. стал рас­про­стра­нять­ся на элек­трон­ных но­си­те­лях, в Ин­тер­не­те.

В ис­ла­ме ут­вер­ди­лось мне­ние, при­знаю­щее К. чу­дом, ко­то­рым Бог под­твер­дил по­слан­ни­че­скую мис­сию Му­хам­ме­да. Счи­та­ет­ся, что по изя­ще­ст­ву сти­ля и глу­би­не мыс­ли К. уни­ка­лен и не­до­сту­пен под­ра­жа­нию. Со­глас­но ша­риа­ту, К. не­пе­ре­во­дим, в куль­то­вых це­лях (осо­бен­но при со­вер­ше­нии мо­лит­вы) его мож­но чи­тать лишь на араб. язы­ке. В то же вре­мя му­сульм. бо­го­сло­вы не за­пре­ща­ют пе­ре­во­ды К. на др. язы­ки, од­на­ко при­зна­ют за ни­ми зна­че­ние вспо­мо­гат. пе­ре­ло­же­ний, об­щих «пе­ре­во­дов смы­слов» Сло­ва Бо­жия.

На рус. язык К. сна­ча­ла был пе­ре­ве­дён с ев­роп. язы­ков: с фран­цуз­ско­го – П. В. По­ст­ни­ко­вым (1716), М. И. Ве­рев­ки­ным (1790), К. Ни­ко­лае­вым (1864), с анг­лий­ско­го – А. В. Кол­ма­ко­вым (1792). Эти пе­ре­во­ды ока­за­ли влия­ние на об­щее по­зи­тив­ное, хо­тя и чрез­мер­но эк­зо­тич­ное, вос­при­ятие ис­ла­ма в рус. клас­сич. лит-ре – от «Под­ра­жа­ний Ко­ра­ну» А. С. Пуш­ки­на до ис­лам­ских мо­ти­вов в сти­хо­тво­ре­ни­ях И. А. Бу­ни­на и по­этов 20 в. С араб. язы­ка К. впер­вые был пе­ре­ве­дён Д. Н. Бо­гу­слав­ским (1871, изд. 1995). Наи­бо­лее ав­то­ри­тет­ные рус. пе­ре­во­ды К. с язы­ка ори­ги­на­ла при­над­ле­жат Г. С. Саб­лу­ко­ву (1878), И. Ю. Крач­ков­ско­му (по­смерт­ное изд. 1963, мно­го­крат­но пе­ре­из­да­ва­лось с 1986), М.-Н. О. Ос­ма­но­ву (1995), Т. А. Шу­мов­ско­му (1995). В нач. 21 в. поя­ви­лись но­вые «пе­ре­во­ды смы­слов» К., сре­ди ко­то­рых вы­де­ля­ют­ся пе­ре­во­ды Э. Р. Ку­лие­ва (2003) и Б. Я. Шид­фар (2003).

  • Рассказ о священной книге 4 класс
  • Рассказ о святых ольге и владимире
  • Рассказ о святых земли русской 4 класс музыка
  • Рассказ о святочных гаданиях 6 класс
  • Рассказ о святом человеке 4 класс по музыке